- 11 Okt 2009, 13:50
#1654734
Razmisljala sam o tome koje su to stvari koje sam prvi put videla/dozivela kao klinka, koje su imale neobican uticaj na mene i ne prestaju da mi bivaju jednako fascinantne kao tada.
Znate ono, kad smo klinci pa imamo pevace/muzicare whateva koji su nam do jaja i lepimo njihove postere? E, bilo ih je dosta koje sam gotivila, mnoge i dalje slusam i gotivim njihovu ziku. Ali nema one pocetne fascinacije.
Sta je to sto vas i dalje fascinira kao kad ste bili dzast jang berns?
Mogu 3 stvari da izdvojim, koje su sasvim razlicite, i fascinirale su me iz sasvim razlicitih pobuda.
Sa nekih 11 godina dobila sam od mamine prijateljice na pozajmicu knjigu Gospodar Prstenova:
Verujem da je to bilo jedno od prvih izdanja kod nas, sva tri dela su bila u knjizi koja je bila impozantna, i unutra su bile divne ogromne mape
Knjigu sam pocela da citam to vece i nisam je spustila dok je nisam celu procitala. Jela sam, spavala, hodala-ma zivela sa njom. Crtala sam svoje mape, izmisljala imena novih rasa. Soba mi je bila prekrivena mapama srednje zemlje u mojoj interpretaciji.
Od tada moje obozavanje Tolkinovog dela ne prestaje, sa nesmanjenim zarom iznova citam sve sto je njegovo, uzivam u izgovaranju njegovih jezika, pejzazima koji me podsecaju na njegov svet. Imala sam srecu da prosle godine posetim i kraj u Lankasiru koji ga je inspirisao za opise nekih pejzaza.
Bila sam blatnjava, znojava, mrtva umorna, bezala od krava, smrdela ko tvor i nikad srecnija
Zelja mi je da nabavim mapu koju cu da metnem na zid posto smo sveze okrecili, ne bih stavila ranije jer mora sve da bude cakum pakum pre nego sto to stane na zid
Imala sam ranije trip da nazovem buducu cerku ako je budem imala po jednom od imena iz Knjige, ali sam se prizvala pameti, nije dete nista skrivilo
Nije me blam da priznam da su mi krenule suze u bioskopu od uzbudjenja pred prvu projekciju konacno snimljenog filma.
A sada nesto sasvim drugcije....
Sa nekih 13, 14 godina sam gledala tv u svojoj sobi kada sam ugledala kraj jednog spota. Neka zena je vozila bajk i stala nekoj plavusi koja je sela iza nje. Ta zena je licila na musko. Ali je bila zena.
Ali je licila na musko.
Otprilike tako je izgledao moj mentalni proces dok sam to gledala verujem izgledajuci komicno sokirano. Bila sam oduzeta i osecala sam se neobjasnjivo. Kasnijim iskustvom mogu taj osecaj da definitivno oznacim kao omamljujucu napaljenost
Znala sam samo da sam jako ljubomorna na plavusu. Hocu i ja. Tako to nesto iza ove sto je zensko a lici na musko.
Moja ljubav prema kd lang je pocela tada, srecom, zena pravi dobru ziku, te nisam morala da diskreditujem sopstveni ukus, naprotiv. Uopste mi nije jasno kako sam tokom srednje skole i prvih par dina posle ubedjivala sebe da volim zenstvene zene (tako sam rezonovala da treba jer volim muzevne frajere, boze pomozi devicama i njihovim racionalizacijama) kada mi je taj osecaj kada sam nju "ugledala" ostao urezan u stomaku.
Valjda se zato posle sve vratilo with vengence
I only ride with butches nowdays.
Treca stvar je Tori Amos. Ne toliko muzika, koliko ova slika:
Kada sam je videla, nekako sam se prepoznala-i pomislila da sam ja "unutra" crvenokosa bas kao ona. Slika mi je bila prelepa, kosa, oci, svetao ten, uz njenu muziku, bila je i ostala u tom trenutku tada, ono sto bih volela da bude moje ogledalo. Nesto sam u njoj prepoznala sto mi je blisko.
Sa 15 godina sam ofarbala moju vec kestenjasto-crvenkastu kosu u vatreno crveno, i sem izleta od godinu i po dana u plavo, nikad nisam menjala od tada. Inace kao dete sam bila ridja
Elem, a Vi?
Znate ono, kad smo klinci pa imamo pevace/muzicare whateva koji su nam do jaja i lepimo njihove postere? E, bilo ih je dosta koje sam gotivila, mnoge i dalje slusam i gotivim njihovu ziku. Ali nema one pocetne fascinacije.
Sta je to sto vas i dalje fascinira kao kad ste bili dzast jang berns?
Mogu 3 stvari da izdvojim, koje su sasvim razlicite, i fascinirale su me iz sasvim razlicitih pobuda.
Sa nekih 11 godina dobila sam od mamine prijateljice na pozajmicu knjigu Gospodar Prstenova:
Verujem da je to bilo jedno od prvih izdanja kod nas, sva tri dela su bila u knjizi koja je bila impozantna, i unutra su bile divne ogromne mape
Knjigu sam pocela da citam to vece i nisam je spustila dok je nisam celu procitala. Jela sam, spavala, hodala-ma zivela sa njom. Crtala sam svoje mape, izmisljala imena novih rasa. Soba mi je bila prekrivena mapama srednje zemlje u mojoj interpretaciji.
Od tada moje obozavanje Tolkinovog dela ne prestaje, sa nesmanjenim zarom iznova citam sve sto je njegovo, uzivam u izgovaranju njegovih jezika, pejzazima koji me podsecaju na njegov svet. Imala sam srecu da prosle godine posetim i kraj u Lankasiru koji ga je inspirisao za opise nekih pejzaza.
Bila sam blatnjava, znojava, mrtva umorna, bezala od krava, smrdela ko tvor i nikad srecnija
Zelja mi je da nabavim mapu koju cu da metnem na zid posto smo sveze okrecili, ne bih stavila ranije jer mora sve da bude cakum pakum pre nego sto to stane na zid
Imala sam ranije trip da nazovem buducu cerku ako je budem imala po jednom od imena iz Knjige, ali sam se prizvala pameti, nije dete nista skrivilo
Nije me blam da priznam da su mi krenule suze u bioskopu od uzbudjenja pred prvu projekciju konacno snimljenog filma.
A sada nesto sasvim drugcije....
Sa nekih 13, 14 godina sam gledala tv u svojoj sobi kada sam ugledala kraj jednog spota. Neka zena je vozila bajk i stala nekoj plavusi koja je sela iza nje. Ta zena je licila na musko. Ali je bila zena.
Ali je licila na musko.
Otprilike tako je izgledao moj mentalni proces dok sam to gledala verujem izgledajuci komicno sokirano. Bila sam oduzeta i osecala sam se neobjasnjivo. Kasnijim iskustvom mogu taj osecaj da definitivno oznacim kao omamljujucu napaljenost
Znala sam samo da sam jako ljubomorna na plavusu. Hocu i ja. Tako to nesto iza ove sto je zensko a lici na musko.
Moja ljubav prema kd lang je pocela tada, srecom, zena pravi dobru ziku, te nisam morala da diskreditujem sopstveni ukus, naprotiv. Uopste mi nije jasno kako sam tokom srednje skole i prvih par dina posle ubedjivala sebe da volim zenstvene zene (tako sam rezonovala da treba jer volim muzevne frajere, boze pomozi devicama i njihovim racionalizacijama) kada mi je taj osecaj kada sam nju "ugledala" ostao urezan u stomaku.
Valjda se zato posle sve vratilo with vengence
I only ride with butches nowdays.Treca stvar je Tori Amos. Ne toliko muzika, koliko ova slika:
Kada sam je videla, nekako sam se prepoznala-i pomislila da sam ja "unutra" crvenokosa bas kao ona. Slika mi je bila prelepa, kosa, oci, svetao ten, uz njenu muziku, bila je i ostala u tom trenutku tada, ono sto bih volela da bude moje ogledalo. Nesto sam u njoj prepoznala sto mi je blisko.
Sa 15 godina sam ofarbala moju vec kestenjasto-crvenkastu kosu u vatreno crveno, i sem izleta od godinu i po dana u plavo, nikad nisam menjala od tada. Inace kao dete sam bila ridja
Elem, a Vi?
