Gay-Serbia.com | Diskusije

Kada cutite? Kada ostanete bez texta? Ili kada vas boli uvo za sve?

Da li ste nekada precutali neshto bitno?

Pre neku noć sedela sam sa prijateljima u bašti jednog kafića. Pričali smo o raznim stvarima, najviše smo se jadali jedni drugima zbog neodržavanja parade. U jednom trenutku drugarica nas je pitala za ime neke muzičke grupe. Dok smo pokušavali da se setimo, dečko koji je sedeo za stalom pored našeg, dobacio nam je odgovor.

Da li bi i vi odgovorili?

Originally posted by lorna
Kada cutite? Kada ostanete bez texta? Ili kada vas boli uvo za sve?

Često.

Prechesto

Mislim da ne bih odgovorio. Mozda bih odgovorio da se radi o nekoj stvari kojom sam opsednut i volim je toliko da ne mogu a da se ne ukljucim. Recimo ako se radi o nekoj stvari koju retko ko voli i o kojoj ne mozes da diskutujes sa mnogo ljudi onda bih sigurno dobacio.

Mnogo puta sam precutao nesto bitno.
Retko ostajem bez teksta. Mada desava se.

Pa cutim uglavnom i kada me nesto ne zanima.

NIkada ne cuti.. Uzas.. Moram se nauciti da cutim i precutim.

vrlo retko

Originally posted by lorna
Kada cutite? Kada ostanete bez texta? Ili kada vas boli uvo za sve?

Da li ste nekada precutali neshto bitno?

Pre neku noć sedela sam sa prijateljima u bašti jednog kafića. Pričali smo o raznim stvarima, najviše smo se jadali jedni drugima zbog neodržavanja parade. U jednom trenutku drugarica nas je pitala za ime neke muzičke grupe. Dok smo pokušavali da se setimo, dečko koji je sedeo za stalom pored našeg, dobacio nam je odgovor.

Da li bi i vi odgovorili?

kad nemam šta da da kažem. kad su oko mene nepoznati. kad sam nadrkana.

često bez teksta, nikad bez glasa (vriska i smeh). razloga bezbroj. šesto samo ugrizem jezik.

boli uvo kada sagovornik ne probudi želju da slušam. kada me se nešto ne tiče ni 2%. kad sam nadrkana.

prećutim sve šta mi se kaže u poverenju, a nikog ne ugrožava, usput.

i, finale, ne bih.

Ja sam prećutala drugarici da sam videla njenog dečka (koji joj je ubrzo postao verenik) sa drugom devojkom.

I danas se pitam da li je ipak, trebalo da joj kažem.

Originally posted by Zwezdica
NIkada ne cuti.. Uzas.. Moram se nauciti da cutim i precutim.

Oboje znamo da moras.

Originally posted by lorna
Ja sam prećutala drugarici da sam videla njenog dečka (koji joj je ubrzo postao verenik) sa drugom devojkom.

I danas se pitam da li je ipak, trebalo da joj kažem.

uh. jebena situacija

Originally posted by lorna
Ja sam prećutala drugarici da sam videla njenog dečka (koji joj je ubrzo postao verenik) sa drugom devojkom.

I danas se pitam da li je ipak, trebalo da joj kažem.

jab rekla, jer to nikako na loše ne može izaći. osim ako je tuntuz paranoični istripovani.

Originally posted by ultraviolet
jab rekla, jer to nikako na loše ne može izaći. osim ako je tuntuz paranoični istripovani.

Okrenula sam je na mob i htela da kažem, ali sam se predomislila kad je rekla da idu na romantični vikend. Rekoh, šta se to pa mene tiče.

Nego, ima jedna zen prichica o uchenju cutanja:

Učenje o ćutanju

Četvorica prijatelja, zen učenika, obećaše jedno drugom da sedam dana neće progovoriti.

Učenici škole Tendai učili su se meditaciji još prije no što je zen stigao u Japan. Četvorica njih, među sobom bliskih prijatelja, obećaše jedno drugom da sedam dana neće progovoriti.

Prvoga dana su svi ćutali. Meditacija im je uspešno započela, ali kada pade noć i uljane lampe počeše da žmirkaju, jedan od učenika ne izdrža da ne uzvikne slugi: "Namjesti te lampe."

Drugi učenik, iznenađen, čuvši ovoga da govori, primjeti: "Ne bi trebalo da izgovorimo ni jednu jedinu riječ."

"Glupaci. Zašto pričate?" upita treći.

"Ja sam jedini koji nije progovorio", zaključi četvrti.

Uglavnom cutim kada mi nije po volji, kada me neko povredi.

Lorna ova prica me podseca na neki vic

Ali u sustini nosi znacajnu porku.

Da, ima formu vica.

A poruka: progovorili bi i na dupe

Često ćutim.

Nikada ništa bitno nisam prećutala bliskim osobama (osim svoje seksualnosti).

Ne bih se nikada ubacila u razgovor kao onaj lik iz uvodnog posta.

(I ako smem da se ubacim, mislim da obavezno drugarici treba da otvoriš oči po pitanju verenika.)

retko kad ostanem bez teksta ali cutim. zasto? ne znam. izuzetak su bliske osobe ali i tada se desava da ne kazem sve sto mi je na umu.

ja ne bih cula, mislim sta se prica za susednim stolom.

inace cutim kad mi se ne govori sve sam objasnila.

pricam bas puno. nekad se umorim koliko pricam, al' ni to me ne sprecava da nastavim. od kad se probudim mogu da pricam do 101 i nazad. dok mi neko ne kaze, e, dosadna si, cuti.
cutim samo kad sam bas lose volje. ili kad me neko zbuni, pa ne znam sta da kazem.

Kada osetim potrebu, da cutim.. ja cutim....

Hahaha,meni se to vrlo ceeesto deshava,ali kao sto rece neko gore "ako sam bas opsednnut nekom stvari ili volim pa ne mogu a da se ne ukljucim."

Ljudi koji me znaju kažu: Samo pričaj, tada znamo da je sve u redu

Cutim samo kada sam jako nervozan i ljut. I to nije dobar znak.

Retko sta me ostavi bez texta, ali kad se to desi znam da je stvar ozbiljna.

E kad se u medjuvremenu ohladim onda me boli uvo za sve.

Precutim uvek kada mislim da je to pametnija odluka nego reci.

I ne bih dobacio stolu pored:farewell:

ćutim jer volim da slušam ljudi kako pričaju i uživam u tome.
pričam kada imam nešto da kažem, ali vrlo retko to imam.
nervira me kad me pitaju "što ćutiš? šta je bilo?"
ništa nije bilo. ne priča mi se.

Nikada nisam ostao bez texta... a precutim samo ono sto zelim.

Originally posted by Machkodlak

Originally posted by Zwezdica
NIkada ne cuti.. Uzas.. Moram se nauciti da cutim i precutim.

Oboje znamo da moras.

M?

Originally posted by scout_finch
pricam bas puno. nekad se umorim koliko pricam, al' ni to me ne sprecava da nastavim.

Stvarno?

ONT: Cutim kad se osecam neprijatno, iz bilo kog razloga i kad ne znam nista o zadatoj temi.

Stalno precutkujem bitne stvari. Ma koliko sam inace brbljiva, neverovatno je koliko bitnih stvari jednostavno precutim.

A sto se tice situacije sa drugaricom i njenim verenikom...ja bih precutala. Jednom davno sam obelodanila slucaj preljube.
Osim sto mi tad nisu verovali da je istina, okrenuli su mi ledja neki drugari. Nakon nekoliko godina, osoba D je ponovila istu stvar i ti drugarii su shvatili da su pogresili sto mi nisu verovali, ponovo smo poceli da se druzimo i postali smo mnogo bolji prijatelji nego sto smo to ranije bili.
Ali, ako bih sad mogla da se vratim u taj period kad sam imala dilemu da li reci ili ne, sigurna sam da bih precutala.

Lorna,
imas u Ljubavnom forumu vise tema o toj situaciji, mislim na ovu vezano za prevaru i da li reci ili ne prijateljici, pa mozes da vidis razlicita misljenja... Kod mene je slicno kao Delete, rekla jednom, ispala ja kriva, zamalo da mi pukne prijateljstvo. I od tada sam rekla - a nikad vise.

Ja sam pricljiva obicno ali sve zavisi sa kim pricam, sa nekim ljudima imam puno tema a sa nekima nikakve. Ako je ova druga situacija onda cutim ili da ne bi bila neprijatna tisina pricam o vremenu i tome slicno. Mogu da precutim sve sto smatram da treba precutati.

Originally posted by pthalo
ćutim jer volim da slušam ljudi kako pričaju i uživam u tome.
pričam kada imam nešto da kažem, ali vrlo retko to imam.
nervira me kad me pitaju "što ćutiš? šta je bilo?"
ništa nije bilo. ne priča mi se.

Kako je ovo sve lepo i prosto

Često ćutim. Volim i sa drugim ljudima nekad da sedim u tišini.
Koliko nekad ume tišina (u društvu) da bude neprijatna, isto tako može biti mnogo lepa.