Gay-Serbia.com | Diskusije

Skoro sam razgovarao na ovu temu sa prijateljima i izjasnio se da ako bih ponovo birao, izabrao isto da idem ovim putem, bez mame i tate.

Inače da se razumemo, ta grupa ljudi nema uvek puno para, jednostavno roditelji figurativno žvaću hranu umesto njih...

Kakav je vaš stav, možda neki primer...

Takvim ljudima ja samo mogu da zavidim i jako bih voleo da sam i sam u takvoj situaciji, da samo uzivam, da radim samo ono sto volim i to kad i ako imam za to volje, da imam sve sto pozelim i da me ni za sta nije briga.
To je sjajan zivot, za moj pojam.

Ne znam, ali ja recimo gledam Kustoa na National Geographic i tip je uvrnut (kao npr. lik koga igra Drejfus u Jaws), 53?-godišnjak s bradom a zeza se, i drag je jednostavno, i očigledno je uspešan u tome što radi (vodi te neke ekspedicije) i pametan je itd. i baš je osoba koju bi čovek birao za prijatelja (iz priloženog, tj. ako nije jako dobar glumac ispred kamere), a sa druge strane stalno ti visi nad glavom da mu je otac onaj drugi Kusto, suvonjavi džangrizavi suvoparni dosadni ali izuzetno moćni u hidrobiološkim krugovima, i da će neko reći da je samo zbog tog svog oca on sada tu gde je, inače bi bio obični ribar ili obični ronilac (kao i Drejfusov lik u Jaws uostalom). A činjenica je da postoje društvene mreže tj. networks i da jako zavisi od toga u koju školu ideš sa čijom decom, a bogatiji roditelji ti omogućavaju da recimo ideš u školu sa decom koja će ti sutra podržati ekspediciju jer su vlasnici firme koja daje donacije a tvoji su ortaci.

Malo si škrtario na uvertiri, pa mi nije baš jasno da li je ovde reč o lenjim i razmaženim ljudima, ili o svima koji su u toj situaciji da ih roditelji izdržavaju, a da uzrok nije nužno dokolica ili nedostatak preduzimljivosti.

Slažem se sa denijem. Ko normalan ne bi volio takav život.

pa bash im neshto i ne zavidim
jer po pravilu odrastaju u nesposobne tupadzije

koje zhive kod mame i tate, pa kad se ozhene ili pak udaju kod druge mame i tate
pa chekaju da neko umre da bi imali neshto u zhivotu


vetj par godina sam samostalan sa neretkim trzanjem
and proud of it

jednom kad se to iskusi, koliko god da je tezhe i nesigurnije
ne mozhe se porediti sa trazhnjem pomotji od mame/tate
za svaku glupost

Eto vidite, neko zavidi, neko ne zavidi, neko iz ovih, neko iz onih razloga... Ma opsti pluralizam misljenja i parlamentarizam na delu ovde na forumu.
Divno, divno, divno...

Originally posted by burak-BL
Slažem se sa denijem. Ko normalan ne bi volio takav život.

Govorimo, ofkors, o roditeljima multimilijarderima i njihovoj deci.
Ne o domicilnim nistarijama i neradnicima koji imaju roditelje prosecnog imovnog stanja, pa ih ipak jasu i sisaju im krv do poslednje kapi.

ne zavidim takvim ljudima.
jedna stvar je finansijsko izdrzavanje ili pomoc, a drugo da neko ne moze svoje carape da stave na pranje/operu, da ne mogu da otvore frizider ili jedu a da im mama ne napravi, da ociste za sobom.
to ne mogu da razumem.

ja (bratu): jesi li gladan?
brat: jesam.
ja: pa dobro, napravi neki sendvic.
brat: ma necu, nisam gladan mnogo.
(5 minuta kasnije)
ja: spremicu sebi sendvic
brat: super! aj i meni.

kad zivis sa nekim u domacinstvu normalno je da su uloge oko tog domacinstva podeljene. ako ja iznesem smece, ti operi sudje. ako si gladan, uzmi i jedi. sredi za sobom. makar to mogu.

Originally posted by Khons
ja (bratu): jesi li gladan?
brat: jesam.
ja: pa dobro, napravi neki sendvic.
brat: ma necu, nisam gladan mnogo.
(5 minuta kasnije)
ja: spremicu sebi sendvic
brat: super! aj i meni.

Majo, ti si???
Ti si lezbejka!?
Sto iznosis nase razgovore

Originally posted by Khons

jedna stvar je finansijsko izdrzavanje ili pomoc, a drugo da neko ne moze svoje carape da stave na pranje/operu, da ne mogu da otvore frizider ili jedu a da im mama ne napravi, da ociste za sobom.

slazem se

Originally posted by NewYorker

Originally posted by Khons
ja (bratu): jesi li gladan?
brat: jesam.
ja: pa dobro, napravi neki sendvic.
brat: ma necu, nisam gladan mnogo.
(5 minuta kasnije)
ja: spremicu sebi sendvic
brat: super! aj i meni.

Majo, ti si???
Ti si lezbejka!?
Sto iznosis nase razgovore

pa nisam otkrila tvoje ime.

i nema vise sendvica.

Prvo treba jasno definisati šta je zapravo "tatin sin/mamina ćerka".

Da li je to osoba koja je iako odrasla finansijski zavisna od roditelja? Ili možda osoba koja još uvek živi sa roditeljima po njihovim rezonima i pravilima? Ili osoba koja sama privređuje, živi sama ali uspeva u poslu i životu isključivo zahvaljujući vezama i vezicama njenih roditelja?

Ne cimam se, stvarno ne znam šta je tačno.

Stvarno o njima ne mogu da mislim, a isto od srca preporučujem i vama.

Originally posted by Khons
i nema vise sendvica.

But why!? A ako usisam i tvoju sobu kad budem usisavao moju!?

Ja sam mamina i tatina ćerka ako idemo linijom pažnje i posvećenosti.
Razmazili me jesu, ali razmažena nisam.
Valjda je jasno šta hoću da kažem.
Ako tu sortu poistovećujemo sa ljudima koji su slabi, nesigurni, nepreduzimljivi i nestabilni, od tih nisam.
Mis'im ono, i više sam nego odgovorna, sama plaćam internet sa maximalnim zakašnjenjem od 3 dana.

ako gledamo u smislu protekcije...pa ne znam.....mislim da bi vecina uradila isto da je na njihovom mestu pa mi nekako...ne bas fer, ali ljudski....ne ljutim se...

ako gledamo u smislu njanjavosti - prosto ne izdrzavaju dugo pored mene....tako da nemam neki odnos prema njima

Ja ne mrzim bogate ljude, ali najcesce prezirem njihovu decu(ne zato sto su bogata!)...

Mada naravno uvek ima i izuzetaka, znam par bogatih, ali stvarno OK "ljudi"...

Kao što rekoh nije ovde stvar o bogatim ljudima, već o osobama koje nisu bile opterećeni stvarnim obavezama.

Prisustvovao sam jednom događaju:

Devojka sedi i menja kanale, majka ulazi u dnevnu sobu, malo teže hoda zbog umora, ipak šljaka na 3 radna mesta.

Ćerka: Mama, donesi mi čašu vode.
Majka: Evo sine, odmah...
Ja: Kako možeš da maltretiraš kevu kada ima bolove u nogama?
Ćerka: Ali ja volim kada mi moja mama donese vodu, tako mi je slađe...
Majka: Izvoli sine majkino...
Ja: Znate šta, ja mislim da ste ipak Vi krivi što ste doneli vodu, a ne ona što je tražila. Da ste se drugačije postavili ne bi došlo do toga.
Majka: Pa, šta da radim, volim je...
Ćerka: Hvala mamice...


Da sam tada bio pri netu pustio bih im insert iz filma "Misery"

Sreća njihova pa nisi.

Stvar je u tome što ne obraćaju pažnju na komentare i sugestije sa strane i dalje rade onako kako su navikli...

Možda sam ja čudan, ne znam...

Originally posted by NewYorker

Originally posted by Khons
i nema vise sendvica.

But why!? A ako usisam i tvoju sobu kad budem usisavao moju!?

'ajde.... ali i ispod kreveta.

ontop:

sto rece FireGox, toliku razmazenost ne podnosim.

Originally posted by FireGox
Kao što rekoh nije ovde stvar o bogatim ljudima, već o osobama koje nisu bile opterećeni stvarnim obavezama.

Takvima se uglavnom smejem i koristim ih za viceve, mada se ipak radi o crnoj komediji kada volu od 26 godina otac namesta krevet, glanca cipele, sprema dorucak, ili kada keva otpici za Pirot, tamo uzme stan u najam, jer njen sin je u vojsci u Pirotu, pa da mu se 'nadje', ili ne da svome dragom sinku da koristi noz, da se ne posece :S
Mada mislim da je u tom slucaju veci problem u roditeljima nego u deci. Zaista mislim da kasnije ne pale oni izgovori tipa naucice kada im bude trebalo, jer se neke navike sticu i razvijaju kroz zivot. Ili se ne sticu.

Sa druge strane (o ovome sam htela da isprva napisem par redova, pa sam videla da Gox ne misli na njih) imamo decu vaznih i uticajnih ljudi, ne neophodno prebogatih. Tu naravno da postoji protekcija, ali i od njih samih zavisi kakvi ce ljudi postati. Ok, mama ili tata mogu da te ubace na fakultet bez prijemnog, ali ako jos i polazu ispite umesto tebe - naravno da ces smetati i biti trn u oku svakome. Naravno, uticajni roditelji se nasledjuju, ali inteligenicija moze i ne mora, pa ima i suprotnih primera (recimo, cerka direktora novosadskog sajma je studirala sa nama, ali se nikad nije koristila polozajem svog oca a bila je medju najboljim studentima).

Jedna kretenka iz mog odeljenja iz srednje, nije nikad sredila cak ni svoju sobu sama.
Kad odemo kod nje - njene carape na sred sobe, keva njena donosi nama dvojici pivo
kaze njoj: "Mico, pa skloni carape, ruzno je da tu stoje kad su ti drugovi tu..."
Ona: "E mama imala si ceo dan da ih sklonis nemoj sad da mi se obracas..."
I majka uze i odnese ih. Inace keva ju je cekala ispred ulice, kad se vraca iz grada
cak i u cetvrtoj godini - kad god da se vrati - u 2, 3 ili 5.
Ima nas raznih
Naravno, stvari su se promenile kad joj se cale vratio iz Rusije nakon 5-6 godina koje je proveo tamo.
Sad gospodjica cak i sama kuva kafu, i to ne samo sebi, nego i roditeljima, i nama kad dodjemo.

Mislio sam da je kod nas u drzavi odavno postoji ova tradicija da deca duuuuugo ostaju (cesto i ceo zivot) u roditeljskom gnjezdu. To je nekako doslo socijalizmom, ali i kroz odredjenu generaciju tih roditelja koji "ne zele da im se dete muci kao sto su oni nekad". To je, moram reci, sindrom porodica iz grada, mada ni sela vise ne zaostaju za tom tradicijom.

Ovaj slucaj koji je FireGox opisao je stvarno ekstreman. Mnogi koji i posle 30te ostane u hotelu "cale i keva" ostanu nezainteresovani da bilo sta vise preduzmu u zivotu, vecito buntovni protiv svojih roditelja s kojima dele stan, protiv celog sistema/zemlje u koje su ih ovi doneli... Za to jesu velikim delom krivi roditelji, ali ja to posmatram kao jedan socioloski hendikep... mogu ta "deca" biti i genijalci na svoj nacin, ali ta vijuga gde treba ustati i ucinti nesto u praksi je naprosto izgubljena...i tu im je potrebna pomoc.

S druge strane - ovi koji imaju neke poslove i poslice i iznajmljene stanove - ne bi bas trebali previse da kritikuju ove koji ih nemaju. Mozda bi bilo korisnije da im lepo pomognu da se osamostale i stanu na noge, ako im je, naravno, stalo do tih ljudi.

jbg, ja radim i zaradjujem, a opet zivim kod svojih (izuzevsi onih 5 meseci kada sam zivela sa zenom). prosto ne zaradim dovoljno da iznajmim stan i zivim od svoje plate, bez icije pomoci (mogla bih da iznajmim garsonjeru u borci i jedem iskljucivo makarone i tunjevinu i ne izlazim). trenutno zivim sa kevom, pre bi se reklo da cimerisem, jer na smenu kuvamo, spremamo, peremo ves i ostalo, po dogovoru i kako koja ima vise vremena. nekako mi je debilno u ovom trenutku zivota da iznajmljujem stan i prezivljavam, a da keva solira u 80 kvadrata, mada ce se to uskoro promeniti na ovaj ili onaj nacin, pretpostavljam da cu kad diplomiram (sto ce biti uskoro) imati vecu platu i vise opcija (i najverovatnije cu ziveti sa zenom). svakako nisam u onoj situaciji da sam sa svojima, a oni mi zvacu i govore sta da radim (u tom slucaju bi borca bila super opcija, lol), nego imam svojih 30 kvadrata i u sustini mi je ok. ne tetose me, ali me ni ne gnjave. jedina razlika kada keva otputuje je to da je ne srecem po stanu, cesce kuvam i mogu da se seksam s devojkom 24/7.

ne znam, sto se mene tice, uopste se ne bih zalila da su moji mogli da mi kupe stan za 18. rodjendan i da mi kupe kola, ili da me posalju na studije negde napolju. i ne vidim da su moji prijatelji koji su dobili takve stvari ista nazadovali ili razmazeni, prosto su dobili vetar u ledja da se osamostale, jure akademske karijere ovde ili preko grane i slicno. oni bar nemaju taj trosak iznajmljivanja stana.

u stvari, retki su ti slucajevi ljudi koji su potpuno samostalni pre 30. to je mozda 10% ljudi koje znam (posle 30. se procenat drasticno povecava). samo par prijatelja i poznanika je do 30. bilo u situaciji da samostalno zaradi stan, i to zahvaljujuci tome da imaju fenomenalne poslove, ali koji su pritom jako stresni, na momente pretnja po zivot (jedan je radio u iraku u sred ludila, i ljudi oko njega su svakodnevno ginuli, drugi ume da spoji po 72 sata da radi u komadu u uzasno stresnim okolnostima i sa ogromnom odgovornoscu). ovi ostali iznajmljuju, cimerisu i krpe kraj sa krajem.

na kraju se sve svodi na to koliko se se sam pocimas, s tim da neki imaju vise opcija u startu, a neki gotovo ni nemaju opcije. znam dosta slucajeva ovih drugih koji su sad u boljoj poziviji nego ovi prvi.

a sto se protekcije tice, to je mac sa dve ostrice u svakom slucaju.