Gay-Serbia.com | Diskusije

kako se isti, po pitanju cega i koliko, kod vas menjao?

U mom slučaju se to malo mijenja.

Prag tolerancije, kad su u pitanju drugi i njihovi postupci, mi je generalno vrlo nizak. Istina, ukoliko mi je u interesu to neću pokazati izvjesno vrijeme.

kako za koga... uglavnom mi je prag mnogo viši nego što bih ja to želeo.

A da se promenio-jeste. Ranije sam pio kafe sa raznoraznim dilejama i gušačima, sada to skrešem u startu. Ali moram još da poradim na tome...

za drage mi osobe sam otirac.

Originally posted by shut
za drage mi osobe sam otirac.

imala sam dosta visok taj pragic, ai kako su nei ljudi uleteli u moj zivot, pragic se maaaalko spustio. ali za par ljudi iz okruzenja, ja taj pragic jos malko spustim...pa kad puknem...pukla sam

Originally posted by shut
za drage mi osobe sam otirac.

Isto i kod mene...ali kako su svakojake djonove trljali o njega,sasvim prirodno i kao da se podrazumeva,morala sam da uklonim otirac.Prag je i dalje poprilicno elastican,ali se svim snagama trudim da ga modifikujem.
Ne mere tako bezocno!Ne podrazumevam se!

u poslednje jako nizak...

ja sam se par puta sapleo

zavisi sta tolerisem

Originally posted by Electra
kako se isti, po pitanju cega i koliko, kod vas menjao?

Prag??? Šta je to?

Opada sa godinama. A rekoše mi drugačije.

Izrazito sam netolerantna osoba i drago mi je zbog toga

Visina praga zavisi od toga sta tolerisem...

Mislim da se uopste nije menjao...

Mislim da sa godinama, na moju veliku žalost, ipak raste...

takav

Zavisi koja vrsta tolerancije... Ako je po pitanju ljudi koji mi nisu bliski nije se menjao. Uglavnom zastupam ono "zivi i pusti druge da zive", i tolerantna sam prema svima sem ukoliko ne ugrozavaju druge ljude. Sa bliskim ljudima mislim da je prag postao visi tokom godina ali tu se ne radi toliko o toleranciji nego vise o okolnostima, tj mozda bih mogla i sad da istolerisem ono sto sam nekad samo ne vidim svrhu toga. Ranije sam bila tolerantnija prema teskim osobama, imala sam snage da ulazem u odnose sa njima, a to je posledica i toga sto mi se u nekim godinama cinilo da cu ziveti kao kornjace sa Galapagosa pa imam vremena za mnogo sta (nadam se da me Jukie nece ispraviti u pogledu ovih kornjaca ). A onda godine pocnu da teku, jedna, druga, peta, decenija... I onda shvatim da bas to nije tako tako da sada vrsim stroziju selekciju cemu i kome pridajem paznju, koliko vremena i energije ulazem i da li uopste zelim da to ulazem i tome slicno. Ali ranije sam bila u negativnijoj situaciji sto se ljudi oko mene tice, mnogo manje ljudi sam imala sa kojima sam se dublje razumevala i cesce sam se osecala usamljeno (iako je bilo mnogo vise ljudi oko mene nego sad). Tako da sam cuvala sve neke odnose koje u ovom trenutku i ne bih, nesto kao u zatvoru, nadjes tamo bliske osobe ali ne znaci da bi bile bliske da su okolnosti drugacije. Tu razliku najvise vidim kad treba da se vidim sa prijateljicama iz detinjstva, nekad su mi ta prijateljstva bila dragocena u svakom smislu a sada su mi najvise dragocena u smislu duzine trajanja. Sa nekim drugim ljudima sam mnogo opustenija, iskrenija, mnogo vise Ja, imamo mnogo vise dodirnih tacaka. Tako da cesto kad sa tim prijateljicama treba da se vidim imam neki napor, odlazem za sutra. Mada mi svakako budu drage kad ih vidim, ipak smo tolike godine prijateljice i toliko toga se nekada desavalo. Ali stoji da sam imala mogucnosti da tada vidjam ove ljude sada... ko zna da li bih te osobe birala za tako dobre prijateljice...

Deluje mi kao da sam prema ljudima sve tolerantnija, a prema pojavama mnogo netolerantnija u odnosu na prethodne godine mog zivota.
Mislim da je, bar u mom slucaju, tolerancija nesto sto se uci i da sam od izrazito netolerantne osobe uznapredovala u relativno tolerantnu osobu.

tolerancija na odredjena ponasanja mi je u minusu. kad primetim tako nesto kod neke osobe, cutke se sklanjam i stavljam tacku na to poznanstvo.
kod prijatelja je vec druga prica. pizdim kad neko npr kasni ali sam uspela to da istrpim.

Imam veoma nizak prag tolerancije prema gluposti. Što znači i prema ljudima uopšte.
Sposoban sam da nekom koga poznajem pet minuta kažem da je budala i da mi se više ne obraća. Mada se trudim da se obuzdam, jer na duže staze to mi ništa dobro ne donosi. Slično, tokom prve dve godine faksa sam se toliko isvađao sa nekim profesorima, da kad sad to pogledam unazad, čudi me da sam ikada uspeo da položim te ispite. Sada mi je konačno došlo iz dupeta u glavu da je ponekad najbolje oćutati neke stvari, makar poželeo da povraćam od količine gluposti koja me okružuje.

Sa druge strane, prema prijateljima imam beskrajno visok prag tolerancije, jer je to uglavnom u opisu posla. Ako ja neću trpeti njihovo kukanje i žalbe, a ko će? I ima ih koji umeju da zloupotrebljavaju to osobinu i previše.

Imam generalno nizak prag tolerancije prema raznim stvarima, za druge mozes da mi razvlacis nerve ko pracku. Medjutim ne pucam vise, ranije sam bila znatno eksplozivnija, sad umem i jako da se iznerviram a da ne planem. Mada, ljude oko mene sam brizljivo birala, tako da tu nema napetih situacija.

Onako, iznervira me stosta tokom dana, al precutim.

Menjao se, o da.

Svasta mi je pre smetalo, i raznorazni ljudi i raznorazne pojave, svadjala sam se okolo ovako kao sto je Ulix opisao, misleci valjda da mogu da promenim svet, ali sve se to znatno utisalo s godinama. Sad mogu da kazem da mi je prag tolerancije poprilicno visok i srecna sam zbog toga.

U stvari, nisam sigurna koliko sam toleratnija, ali svakako se ne bakcem vise stvarima/ljudima/pojavama koje mi se ne dopadaju i ne nerviram se skoro uopste. I pustam svet da bude kakav jeste, cak se ni ne iscudjavam vise.

Imam visok prag tolerancije, nekad se vidim i kao mazohista zbog toga.
Naravno, kada su u pitanju ljudi koji vrede.

nemam prag tolerancije niti me sta moze iznervirati , ali jako volim da ispitujem koliki je prag tolerancije kod ljudi.... ovde na forumu je prag jako nizak.

nekada se zapitam dali ljudi stvarno sede ispred monitora i besne , zele da razlupaju isti i slicno.
meni je krajnje zanimljivo da se igram sa ljudima koji vilene na virtuelne gluposti.

eto ja sam na primer izabrao da necu da budem vecina i da necu da pishem ono sto bi vecina zelela da cuje-procita, jer smatram da vecina to radi samo zato da bi bili prihvaceni i voljeni od ostalih iz te vecene a to mi je jako smesno. necu da me vole ljudi koji me ne poznaju niti mi je stalo do istih.

uh, ma nemam ja vise zivaca ljudi moji, sve po kratkom postupku... znam da ne valja, da treba oguglati, ali verovatno je ovo samo jedna faza hipersenzitivnosti, nakon koje cu biti

boze me sacuvaj...poslednjih par meseci bas nizak...

...se menja shodno mom raspolozenju. I onome sto zelim/ocekujem od nekoga... Generalno varira dosta.

Svakim danom sve nizi.

tolerantna sam dovoljno,cini mi se.