Gay-Serbia.com | Diskusije

Siguran sam da razmisljate o virtuelnim odnosima. Logicno, cim ste ovde. Cak i sad. Pa, sta je to u vezi sa njima sto nas nagna da pohrlimo gajbi, sednemo za komp i jedva cekamo da vidimo ono - Online?

A, s druge strane... U stvari, ne znate. Ni ko je. Ni da li je. Ni gde je. Ni zasto je... Online. I onda se desi da pozelite jos. Komunikacije. Smeha. Radosti deljenja neceg, sto mozda taj neko odmah i zaboravi. Mozda i ne. Zato, valjda, i zurimo da vidimo da li je online...

Cudno. Iako ste svesni da je ovo ovde virtuelno, da smo svi hrabri iza svojih malih ili malo vecih ekrana, ipak kliknete connect. Krenete da razgovarate.

Ipak, kad nesto kazete uzivo nekome, ili cak samo izgovorite u audio kontaktu, mozete lakse da osetite nameru, smisao, potrebu... Ovako. Samo reci i misli. Nema pogleda, dodira, tona i boje glasa, svih onih malih, tajnih znakova koji, zajedno s recima, naravno, stvaraju celinu. Celinu zbog koje pojurite nekome u zagrljaj.

Poznati zvuk. Opet isto uzbudjenje. Nova poruka?

Siguran sam da bi ovaj post bio originalniji da sad ne zurim da ga objavim. Zbog treme da li ce opravdati ocekivanja...

Originally posted by LordOfSex
Zbog treme da li ce opravdati ocekivanja...

Tremi nema mesta...

Cela prica je prevazisla bilo kakva ocekivanja...

Ustinucu se da proverim da li sam uopste budan...

I sta sad mi treba da napisemo kad si ti vec sve rekao u uvodnom postu?

Da, postoje neki nickovi cijim postovima se radujem, osetim blagu toplinu kad vidim njihov u2u u inboxu i uzivam u dopisivanju sa njima.
Ali, sve te osbe su mi poznate i iz realnog sveta. Ne mogu da ostvarim neku preterano kvalitetnu konekciju sa ljudima cije reakcije, gestikulaciju, mimiku ne mogu da zamislim dok citam njihove poruke.
Ne kazem da je nemoguce da ostvarim dobar odnos sa potpuno virtuelnim likovima, ali momenat kad virtuelni prijatelj postane realni, znam da je krug zatvoren. I od toga umnogome zavisi da li cu i kako odgovarati na postove, u2u-e, smsove, mailove...kad ih primim od te osobe, da li ce se moje usne razvuci u osmeh i pazljivo iscitati sta je neko pisao ili cu ravnodusno i dosadjujuci se letimicno preci preko teksta koji sam primila i rutinski, iz kurtoazije odgovoriti na te reci.
Meni je i za virtuelno poznanstvo jako bitan realni momenat.

Prvenstveno net koristim za komunikaciju s ljudima koje znam, s onima koje nisam upoznao nisam ozbiljan...verujem da i oni poput mene komunikacije te vrste posmatraju kao neku igru ili dugachki skech koji se nastavlja. Ochekivati neshto od takvih ljudi...zaista nisam u stanju...jer nisam spreman nishta da im ponudim zauzvrat.
Jer verujem da socijalni odnosi moraju biti zasnovani na dobrim temeljima, previshe puta sam osetio na svojoj kozhi aftermath raspadanja kuli od peska. Trebalo mi je dosta vremena da nauchim da je to no-no, ali pohto sam nauchio tu zhivotnu lekciju mnogo mi je lakshe.

Originally posted by V I V I S E C T
Prvenstveno net koristim za komunikaciju s ljudima koje znam, s onima koje nisam upoznao nisam ozbiljan...verujem da i oni poput mene komunikacije te vrste posmatraju kao neku igru ili dugachki skech koji se nastavlja. Ochekivati neshto od takvih ljudi...zaista nisam u stanju...jer nisam spreman nishta da im ponudim zauzvrat.
Jer verujem da socijalni odnosi moraju biti zasnovani na dobrim temeljima, previshe puta sam osetio na svojoj kozhi aftermath raspadanja kuli od peska. Trebalo mi je dosta vremena da nauchim da je to no-no, ali pohto sam nauchio tu zhivotnu lekciju mnogo mi je lakshe.

upravo nejasno mi je kako neko moze net prepisku do te mere da racionalizuje, poput one devojke u americi sto se ubila kad je saznala da je neki lik na fb izmisljen, da ne postoji. ovde svako moze biti sta hoce, to je jasno. te i sve net odnose treba shvatati potpuno relativno.
drugacije je kada znam ko su osobe, tj kada se sa njima druzim, ali ni to ne sprecava da se stvori jedan , kako viv kaze, dugacak skech...
uplase me recimo momenti kada neko sa weba pocinje da ti ulazi u zivot, krene to porukama, cimanjima (to mi nikad nece biti jasno, to je decja fora, nemam kinte za poziv-mislim na tebe) jer to znaci racionalizaciju jednog odnosa koji ja ne zelim da produbljujem. tako se stvaraju nesporazumi.

Desavalo mi se vise puta da primetim kod sebe osmeh na licu kada vidim da je neko online. Sva ta virtuelna prijateljstva se ne moraju i realizovati. A ukoliko i dodje do upoznavanja i kasnije druzenja onda se isplatio chat jer smo bogatiji za prijatelja vise.

U stvari, ova tema je samo jedan korak u muvanju izmedju tebe i Dr. M-a???!!!

Optimistique - Moi...




on:

da, drago mi je kada su neki ljudi online
i nije mi drago kada neki drugi jesu online

mais, c'est la vie...

Ja volim da citam neke ljude jer imaju zabavne mozgove i dobar smisao za humor. Cak i kad forum trokira od dosade, neko me garant oraspolozi.

Net je idealan meni za komunikaciju na forumu, to stvarno volim. Pricanje o raznim temama i tu su onda ljudi koje upoznajes preko toga. Ali net mi nije uopste za licne odnose. Mozda sto sam ja veliki deo zivota provela pre interneta, ja nesto posebno i ne umem da vodim licne razgovore, a jos mi je manje jasno kad neko to smatra ne znam kako vaznim, meni dok god je poznavanje samo preko kompjutera ne moze da predje u neku ozbiljnost i ode dalje od povrsnog odnosa. A tek kasnije... po meni problemi mogu da se resavaju samo oci u oci a ne da veze pocinju i zavrsavaju se na internetu O tome nekad pricam sa Lonijem pa on kaze tada dolazi do izrazaja objektivnost a kad vidis nekog uzivo onda moze da te zaslepi harizma, vestina... Pa upravo je to i razlog sto se nista vazno i ne radi preko interneta, kazem onda ja. Naravno da sam ja vesta ako mi je do nekog stalo i da cu se boriti i ne treba da se izjednacim sa nekim kome nije stalo... Nisu ljudski odnosi naucna istrazivanja pa da je potrebna objektivnost Internet je jako dobar za povezivanje sa raznim ljudima, sa mnogo vecim brojem ljudi koji se mogu sresti nego da ga nema... Ja nekad zamisljam sta bi bilo sa mojim zivotom da sam imala internet nekad, sigurno bih bila mnogo manje usamljena, sigurno bi mnogo toga islo drugim tokom... Ali nije dobar po meni za to sto sam pricala, sto ljudi onda pocinju manje da se trude, ukoliko ce mnogo toga raditi preko neta, sta ima nekog da sarmiraju, da se trude da zrace, da ostavljaju utisak na neku osobu... Kad su samo slova u pitanju svi su izjednaceni, a to nije dobro...

imala sam (i ponekad me i sad zvekne) taj momenat da se blago nakezim kad je neko on-line, ili kad vidim da je poruka od nekog, a tu osobu ne poznajem licno. ne znam kako ali jako rano mogu vec da provalim na koji nacin se neko dopisuje samnom, da li je iskren ili ne, da li se ta osoba raduje mojoj poruci i ostale gluposti, i kad dodje do onog pravog upoznavanja, nisam ni toliko iznenadjena, nekako ocekujem to. imam njuh za tako neke stvari jos malo pa cu doktorirati na tim stvarima
do skoro mi se desavalo slicno, ali me je jednostavno proslo...sad mi je sve tako ravno, uuuuuopste me ne interesuje.

i ne volim to preterano vezivanje ako nema licnog poznanstva...