Gay-Serbia.com | Diskusije

Kazu da je u formiranju licnog identiteta osecaj pripadnosti jako bitan. Dakle jednostavno(a) pitanje(a):
Gde i kome sve pripadate?
U kojim trenutcima se u vama budu osecaj pripadnosti (kada ga osetite? (ako postoje takvi momenti))?

Originally posted by KgCS3
Ovde se najmanje aludira na ljubav i osecaj pripadnosti partneru, naprotiv rec je o procesu formiranja liccnog identiteta tj o jednom segmentu koji ima veliki uticaj na isti. Svako od nas mora da se identifikuje kao deo necega ..... To je poenta.

Trenutno bih mogao o tome citav roman da napisem, ali cu to sve sazeti u jrdnu recenicu:
ja pripadam sebi samom.

Ne volim tu rec, pa prema tome i ne ramisljam da nekome ili necemu pripadam. Kada sam u vezi, takodje ne pripadam. Ljubav nije pripadanje.

Slobodno !

Ovde se najmanje aludira na ljubav i osecaj pripadnosti partneru, naprotiv rec je o procesu formiranja liccnog identiteta tj o jednom segmentu koji ima veliki uticaj na isti. Svako od nas mora da se identifikuje kao deo necega ..... To je poenta.

Kao sto rekoh, ne volim rec: pripadnost.


pri padu

Originally posted by KgCS3
Ovde se najmanje aludira na ljubav i osecaj pripadnosti partneru, naprotiv rec je o procesu formiranja liccnog identiteta tj o jednom segmentu koji ima veliki uticaj na isti. Svako od nas mora da se identifikuje kao deo necega ..... To je poenta.

OK, onda.
Ja se identifikujem ko cudan i outcast.

Mozda bi lepse bilo reci gde ili cega ste sve deo. Mene taj osecaj prati, cini mi se, oduvek. Ode pa se vrati i stalno u krug. Cini mi se kada sam deo necega da nikada nisam usamljen, a opet dok sam deo necega mogu se osecati kao jedna bela ovca u belom stadu u kom se po nicemu ne mogu razlikovati. Mozda je najbolja stvar pronaci balans izmedju neke pripadnosti i nikakve. Mozda bi trebali biti deo necega sa svojim jasnim pecatom. Ustvari ne mozda nego sigurno. Trenutno nemam taj osecaj ali sam svestan da ce me posetiti kad-tad.

Nisam odavno o ovome razmisljao.

Imam
razvijen osecaj pripadnosti:
- muzicharima
- gay populaciji

nerazvijen osecaj pripadnosti:
- Srbima
- Studentima univerziteta u Bg

(ima josh nebrojeno mnogo grupa, al' ove su najkarakteristichnije)...

Originally posted by BellyButton
Nerazvijen osecaj pripadnosti:
- Srbima

Ja bas mislim da Srbi imaju taj osecaj.
Jer da nemaju ne bi nam radili ovo sto nam rade.

Originally posted by Machkodlak

Originally posted by BellyButton
Nerazvijen osecaj pripadnosti:
- Srbima

Ja bas mislim da Srbi imaju taj osecaj.
Jer da nemaju ne bi nam radili ovo sto nam rade.

Naravno... ja sam ovde govorio u svoje ime

Oh, oprosti. Ne znam da citam.

Koliko se secam to je bitno u doba adolescencije, pripadanje grupi vrsnjaka i tome slicno...

Pripadam naravno raznim grupama po raznim osnovama... ali nikako nemam bas jak osecaj pripadnosti, i kad ga imam to je nesto drugacije nego kod drugih ljudi. To mi je nekad bio problem... mislim da je zivot laksi kad neko moze da se identifikuje sa nekom grupom, mada to opet moze da vodi u to da osoba ne razmislja svojom glavom... ali svakako time resava osecaj usamljenosti i nalazi dodatnu snagu.

Originally posted by Dina
Koliko se secam to je bitno u doba adolescencije, pripadanje grupi vrsnjaka i tome slicno...

Pripadam naravno raznim grupama po raznim osnovama... ali nikako nemam bas jak osecaj pripadnosti, i kad ga imam to je nesto drugacije nego kod drugih ljudi. To mi je nekad bio problem... mislim da je zivot laksi kad neko moze da se identifikuje sa nekom grupom, mada to opet moze da vodi u to da osoba ne razmislja svojom glavom... ali svakako time resava osecaj usamljenosti i nalazi dodatnu snagu.

bas tako isti slucaj je i kod mene...

Lakse mi je da nabrojim cemu sve ne pripadam, zato sto kod mene nikada nije bio razvijen osecaj pripadnosti bilo cemu.

Pripadam bozanstvenim budalama:hekla:

Po prirodi sam individualac i pripadanje jednoj grupi po bilo kom osnovu mi brzo dosadi.


Moja potencijalna politička karijera bi verovatno trajala do prvog stranačkog sastanka, a ovi Jehovini svedoci što mi kucaju na vrata svaki dan ni ne znaju koliko su smešni.

Osećaj pripadnosti mi prija u nekim situacijama, ali čim iz te situacije izađem, ponovo sam solo i tako najbolje funkcionišem. :kurva:

Vrlo lepo pitanje

I kad se debelo zamislim, možda i najjači osećaj pripadnosti, sabornosti, razumevanja (kako li već) imam sa gay populacijom.

A nije tako bilo oduvek.
Treba valjda čovek da ostane načisto sa samim sobom, prihvati svoju gaynoću na svim nivoima... i tek onda shvati koliko je to bitno, i koliko nas ta strana određuje i definiše nam život.

Osećam jaku privrženost i pripadnost jedino svojoj porodici.
To je konstantna pripadnost.
A inače gde god da se nađem, na bilo kom poslu, sa bilo kojim ljudima, vrlo brzo se raskomotim i počnem novu okolinu i ljude da doživljavam kao svoje, odnosno da mi se čini kao da toj grupaciji pripadam sto godina i to bude tako dokle god smo u situaciji da se redovno viđamo.
To je, dakle, relativna pripadnost.

Ne pripadam nikome i nicemu... tesko mi je da se vezujem sa bilo cim i bilo kim...
cim osetim neku bliskost ja se odmah povlacim...

Originally posted by Ulix
Lakse mi je da nabrojim cemu sve ne pripadam, zato sto kod mene nikada nije bio razvijen osecaj pripadnosti bilo cemu.

U suštini - ovako kao u citiranom postu. Neki privid pripadnosti nečemu, istina, mogu da održavam, ako/dok mi je to u interesu.
Možda se to nekad i promijeni, no poznavajući sebe ,duboko sumnjam.

Originally posted by KgCS3
Kazu da je u formiranju licnog identiteta osecaj pripadnosti jako bitan. Dakle jednostavno(a) pitanje(a):
Gde i kome sve pripadate?
U kojim trenutcima se u vama budu osecaj pripadnosti (kada ga osetite? (ako postoje takvi momenti))?

Pa ako je osecaj pripadnosti jako bitan za formiranje licnog identiteta, onda sam ja svoj licni identitet formirala upravo na nedostatku pripadnosti bilo cemu.

Prosto su ljudi vazda tezili da zalepe etiketu, a ja je uporno gulila.

Mislim kad krenes od onih najbanalnijih identiteta kao su su nacionalni (mislim, meni je to banalno jer te odredjuje posredno, to sto si recimo Srbin, moze samo da mi kaze da je velika verovatnoca da si rodjen na Balkanu, i nista preko toga), a ja cak ni to nisam mogla da imam. Pa sam onda bila padavicarka, ali to su rekli drugi. I tako dalje.

Mislim, ne kazem ja da apsolutno nigde nisam pripadala, samo kazem da nisam imala osecaj i svest da pripadam negde, a jos manje kategoiju za to. Pripadala sam svojoj porodici, nekim grupama ljudi sa kojima sam se druzila i tako to, ali nikad nisam bila tipa Srpkinja, pravoslavna, odbojkasica, zvezdasica ili nesto slicno, nikad nisam mogla da kazem 'ja sam to i to i pripadam tu i tu, niti da o sebi govorim u 1. licu mnozine'... Nikada nisam imala neko MI.

Mislim, valjda ti taj osecaj pripadnosti necemu uliva neku vrstu sigurnosti, valjda se ljudi zato lepe za te stvari. Verovatno je vecini lakse da kaze 'MI mislimo...', nego 'JA mislim...'

S druge strane, jednom kad si se identifikovao kao deo neke grupe, neko ce pre ili kasnije traziti od tebe da se uklapas, da se odrices nekih svojih licnih zelja i sklonosti, interesa, zarad interesa grupe, neko ce moci da koristi taj osecaj pripadnosti da sa tobom manipulise. Ja se osecam daleko slobodnijom dok god ne pripadam.

Tako da u svakom slucaju mogu da se pridruzim necemu, ali iskljucivo kao autsajder, i ljude mogu da prihvatim kao individue, ali mi to sto je neko deo neke grupe nikada nece biti garancija za bilo sta.

A to sto mi je nekako doslo prirodno da ne pripadam grupama, to ne znaci da sam ja konstantno imala osecaj da ne pripadam. Zapravo, osecala sam se lagodnije i prirodnije u raznim situacijama i na raznim mestima. Ne secam se da mi je to sto sam odbijala da imam te kolektivne identitete ikada zatvorilo neka vrata, bas naprotiv.

Moj jedini identitet je upravo ono sto pise u licnoj karti, i nista osim toga.

Volim što nisam otuđeni individualac i što mi je jako bitno da pripadam i da mi se pripada.

Originally posted by Ulix
Lakse mi je da nabrojim cemu sve ne pripadam, zato sto kod mene nikada nije bio razvijen osecaj pripadnosti bilo cemu.

I meni isto.

Originally posted by Marvin
Vrlo lepo pitanje

da, a tako malo odgovora

Osecam se sigurno,ispunjeno i srecno od kad joj pripadam. A uvek sam bila za slobodu. Sad vise niko ne moze da me ubedi da je lepse biti sam i slobodan.

E mako ti bi mogla da izbunaris jednu moju temi i odgovoris an nju, kad si vec u tom fazonu

KLIK

Originally posted by m..

Originally posted by Ulix
Lakse mi je da nabrojim cemu sve ne pripadam, zato sto kod mene nikada nije bio razvijen osecaj pripadnosti bilo cemu.

I meni isto.

isto.

s tim da nisam nista preterano ponosna na to, niti imam neki stav poseban prema tome. to je prosto stanje stvari.

nerado priznajem svoje poreklo i pripadnost, ...jer sam se izdigla na jedan posve drugi nivo

Kraljevstvo: životinje
Koljeno: svitkovci
Podkoljeno: kralježnjaci
Razred: sisavci
Red: primati
Porodica: hominidi
Rod: homo
Vrsta: sapiens

Ime vrste: Homo sapiens

Originally posted by KgCS3

U kojim trenutcima se u vama budi osecaj pripadnosti ?

Osecaj cega...?

hm...zvezdara..vracar..BG uopsteno.

..


Tu stvarno imam 'osecaj pripadnosti' jer slabo sam video sta drugo. Ume da gusi taj osecaj, lol.


..

Po drugim nekim kriterijumima - ne.

Neka srpska npr. 'pripadnost' - ok, rodjen sam ja ovde, al je osecam jednako ko pripadnost planeti Zemlji. npr.


..

Vise ja kapiram tu Zvezdaru ,)


..

Onda - iam filozofija i sl. koje su mi bliske - al nemam osecaj pripadnosti.

Nisam ja blizak njima, bliske su one MENI.


I to mu dodje to.