Gay-Serbia.com | Diskusije

Većina ljudi u poslovnom smislu je produktivni član tima sa kojim radi.

A da li ste timski igrač i u privatnom životu?

Npr. da li vam se desi da odete da pogledate u bioskopu film koji želite, čak i kada niko od društva ne želi da vam se pridruži? Da li imate vremena da sednete u neki kafić, prelistate štampu ili sredite misli, sami?

Generalno, individualac.

Timski igrač sam po potrebi/kad mi je u interesu/etc.

Mogu da budem timski igrac u retkim situacijama kada sam u poziciji da sam izaberem svoj tim.

Inace zaista ne mogu sa ljudima, i kako godine prolaze tako ja postajem sve vise psihopatski nastrojen. Ponekad mi je tesko i sa samim sobom.

Mislim da je to jedan od razloga sto sam oduvek voleo tenis: sam zasluzan za pobede, sam zasluzan za poraze.

A sto se tice mog drustva - njih sam biram. Pa ako drustvenu interakciju posmatras kao timski rad, onda je to tim u kom mogu da funkcionisem. Ali i to ima svoje granice.

Dupla devica ... numeroloski 1

INDIVIDUALISTA

Volim timski rad i mislim da mogu da funkcionisem u njemu. Ipak, postoje neke situacije u kojima bih neke stvari radio sam. Dakle, nesto izmedju.

glasala za timski ..prosto iz razloga jer ne mogu zamisliti svoj zivot - sebe kao individualistu..

sto ne kazem da to jeste skroz ok..ljudima je ponekad zaista potrebna samostalnost cak i meni , a opet to pice, ta stampa i resavanje problema dvaput ce mi prijatnija biti ako je podelim sa nekim...
dakle sama ukoliko zaista nepostoji dr mogucnost..eto toj.

Originally posted by KiWi

A da li ste timski igrač i u privatnom životu?

Ne.

Originally posted by KiWi
Npr. da li vam se desi da odete da pogledate u bioskopu film koji želite, čak i kada niko od društva ne želi da vam se pridruži? Da li imate vremena da sednete u neki kafić, prelistate štampu ili sredite misli, sami?

Da.

what she(J...) said ^

[quote]Originally posted by KiWi


A da li ste timski igrač i u privatnom životu?

- Zavisi ko je u timu...

[quote]Npr. da li vam se desi da odete da pogledate u bioskopu film koji želite, čak i kada niko od društva ne želi da vam se pridruži? Da li imate vremena da sednete u neki kafić, prelistate štampu ili sredite misli, sami?

- Da, nebitno sta je u pitanju, bioskop, setnja, kafic, koncert, ako sam resila da idem, idem, imala drustvo ili ne...

U bioskop ne idem sam, retko da i odem sa nekim.

Volim da sednem sam popijem pice prelistam neki casopis, sredim misli.

Paa, malo mi je trulo da u bioskop idem sam... Bilo gde zapravo.. Ne volim da sam sam u gradu, samo kod kuce

A opet, da li sam timski igrach, ne znam :| Chesto umem da izbegavam ljude iz ne znam ni sam kojih razloga, volim da komplikujem izgleda.

Originally posted by Rei
Paa, malo mi je trulo da u bioskop idem sam...

probaj bar jednom
ali u nekom znj terminu kad nema nikog

mnogo je fino gledati film u bioskopu kada je sala maltene prazna, a došao si sam ... donekle drugačije doživiš film (mada, verujem da to zavisi i od filma)

Originally posted by iWanna

Originally posted by Rei
Paa, malo mi je trulo da u bioskop idem sam...

probaj bar jednom
ali u nekom znj terminu kad nema nikog

side note: NS nema bioskop!

Originally posted by Rei

Originally posted by iWanna

Originally posted by Rei
Paa, malo mi je trulo da u bioskop idem sam...

probaj bar jednom
ali u nekom znj terminu kad nema nikog

side note: NS nema bioskop!

pa evo dođi u Bg, ja ću ti platiti kartu (za bioskop, za prevoz se snađi)

haha po anketi ispadoh jedini :DONKEY: aka : NAIVCINA:

pod 2

moze i jedan ali nije to to:jbg:

Glasala sam za dva. Mada ne idem sama u bioskop, nikad nisam bila, moracu i to jednom da probam A u kafic sam sela vise puta sama na pauzi izmedju casova, ali ne da sam planirala takav izlazak. Ali zato sam isla vise puta sama na razna predavanja, kurseve, faks. Do duse posle nadjem drustvo ali sam sama dolazila na ta mesta. Svejedno, osecam se uvek individualno, i taj osecaj mi je jako vazan. Ne bih nikad napravila neki kompromis u kome bih gubila sebe. Nekad kad citam komentare na forumu ili u zivotu pitam se jesu li ti ljudi iskreni kad pricaju da se tako predaju drugim ljudima ili sam ja narcisoidna kad mi to ne pada na pamet? Sta god bilo, mogu da saradjujem sa drugim ljudima, da budem deo raznih timova u razlicitom smislu... ali sve dok su na granici postovanja prema meni, a jedina osoba sa kojom sam u timu stalno sam samo ja sama.

Individualac koji se lako uklapa u zdrav kolektiv.

glasala sam za 2..iako ne smatram da sam "teska" za saradnju i timski rad, ipak vise volim da sama budem odgovorna za neki posao i da mi se niko mnogo ne petlja u isti
sto se tice aktivnosti tipa odlaska u bioskop ili kafic, sve zavisi od raspolozenja, ima perioda kada mi to najvise prija... za vecinu stvari mi drustvo nije neophodno

Kada je po mome, super mogu da funkcionishem u timu, kada nije super funkcionishem sam.

Kada smo na fakultetu radili testove na ovu temu, vise od 90% kolega spada u grupu tzv. "timskih igraca".
Samo jedan kolega i ja smo bili tzv. "lideri".
Uporedjujuci ovo sa prosekom, profesor nam je rekao da smo na svetskom proseku, odnosno da su "lideri" vrsta u izumiranju zbog nacina poslovanja i zivota ovog modernog, novog, vremena. Na Forumu, kanda, obrnuto.
Jednostavno od malena se deci razvijaju te timske osobine, tako da se vrlo lako uklapaju u grupu i streme ciljevima te grupe (sada bi jukie mogao koju prigodnu da ubaci ).

Jako sam fleksibilna, mogu uspesno da funkcionisem i kao individualac, ali i kao timski igrac. Ovo drugo preferiram u situacijama kad nisam sigurna u potpuni uzpeh, pa da odgovornost za neuspeh mogu da podelim sa nekim.

Uh, zavisi od situacija

ali jedno je sigurno:

ne zavisim od drugih u bilo cemu
pa, ako mi se ide u bioskop, a nemam sa kim, idem sam...
vrlo cesto - i to su mi omiljeni trenuci - osamim se u nekom parku sa knjigom i uzivam


sa druge strane
postoje trenuci kada zelim ljude oko sebe
i na primer nikada u klub ne bih izasao sam - i nikada i nisam
jer, bas suprotno, ljudi se meni obracaju da izadju sa mnom


na poslu sam izrazito individualan, ali moram da se uklopim u tim


et toq!

ne volim nikakve timove, grupe i grupisanje...

super mi je da se druzim sa ljudima, pijem kafe etc., ali mi je jako bitno da uvek imam opciju da se povucem kada mi se ljudi zgade...

Evo vecina se se izjasnjava da su samostalci.

Bas ovih dana razmisljam o ovome. Uvijek sam se predstavljao kao samostalac a sve vise se uvjeravam da to nije tacno. Ljudi izgleda zele da se identifikuju kao samostalci; to se uzima kao vrijednost.

Uspjesniji sam kad radim u grupi, cak i losoj ponekad, nego kad radim sam.
Mislim da su veoma rijetki samostalci jer njihov rad zahtijeva izuzetnu disciplinu i jos mnogo drugih kvaliteta.

Originally posted by Myself
Kada smo na fakultetu radili testove na ovu temu, vise od 90% kolega spada u grupu tzv. "timskih igraca".
Samo jedan kolega i ja smo bili tzv. "lideri".
Uporedjujuci ovo sa prosekom, profesor nam je rekao da smo na svetskom proseku, odnosno da su "lideri" vrsta u izumiranju zbog nacina poslovanja i zivota ovog modernog, novog, vremena. Na Forumu, kanda, obrnuto.
Jednostavno od malena se deci razvijaju te timske osobine, tako da se vrlo lako uklapaju u grupu i streme ciljevima te grupe
(sada bi jukie mogao koju prigodnu da ubaci ).

Ja nisam ni lider a nisam ni timski igrač. Ja sam mačka koja ide sama i sva su joj mesta jednaka.
To u suštini znači da se stalno bunim protiv autoriteta lidera (jer njihove ideje nisu ništa pametnije ni bolje nego moje), a smeta mi i mentalitet povodljive ovčice koja radi sve što joj se kaže a ako je pustiš da nešto radi a da joj ne daješ dodatne instrukcije sve upropasti jer pojma nema.

Istraživanja među đacima (američkim) su pokazala da grupe sastavljene isključivo od lidera ne postižu zadati zadatak pošto se međusobno svađaju oko načina na koji treba da ga urade. U grupama "sledbenika" (ovčica) napravi se hijerarhija pa najjača ovčica preuzima ulogu kakvog-takvog lidera. U grupama individualaca svaki član je samostalno odradio celokupan zadatak i imali su npr. četiri nezavisna rešenja.

Originally posted by lazarus
Uspjesniji sam kad radim u grupi, cak i losoj ponekad, nego kad radim sam.
Mislim da su veoma rijetki samostalci jer njihov rad zahtijeva izuzetnu disciplinu i jos mnogo drugih kvaliteta.

kada je rad u pitanju najbolje funkcionisem sam, jer znam sta i koliko mogu, + sam perfekcionista i uvek imam osecaj da neko ko radi sa mnom nece odraditi posao dobro kao sto bih ga ja odradio...
sve to me uzasava, jer je moje buduce zanimanje bas vezano za timski rad, a ja ne umem/ne zelim da radim u timu...

i ja sam bas ovih dana razmisljala na ovu temu podstaknuta izvesnom samospoznajom, ako to tako mogu srociti. primetila sam da dosta stvari volim sama da radim. i da ih najbolje radim sama. mozda bas iz tog razloga.

mada, ne secam se kad sam odbila timsku 'igru'. i u timu uvek gledam da dam sebe malcice vise no drugi. i do sada sam tako i cinila.

ali Delete je to jos lepse (ob)razlozila:

Originally posted by Delete
Jako sam fleksibilna, mogu uspesno da funkcionisem i kao individualac, ali i kao timski igrac. Ovo drugo preferiram u situacijama kad nisam sigurna u potpuni uzpeh, pa da odgovornost za neuspeh mogu da podelim sa nekim.

Na poslu 100% timski igrac, jer je to za moj posao apsolutno obavezno. Do sad mi se nije desilo da naidjem na nekog s kim uopste ne mogu da saradjujem (osim sa nekim neradnicima s kojim sam radila vezbe na faxu, koji su mi upali po azbucnom redosledu), mada primecujem razne kvalitativne razlike medju saradnicima i sa nekima se bolje slazem i bolje radim, a s nekima slabije. Pa cak i kada mi ljudi ne prijaju preterano kao osobe, to mogu da stavim na stranu i radim na zajednickom cilju. Takodje neke stvari vise volim da ucim zajedno sa drugima, a za neke mi je potreno da budem sama.

A inace sam teshki individualac za sebe, volim da budem sama, volim u nekim stvarima da uzivam sama, nije mi problem da odem sama u bioskop, klub ili gde god, ili da ostanem gajbi nedelju dana i bavim se sobom. Mada su neke stvari prosto zabavnije kad ukljucuju druge ljude. I lako saradjujem sa drugima, pod uslovom da je s njima moguce saradjivati (ne savijam se pred budalama). Mislim i te kako umem da plasiram svoje misljenje, da uletim u ulogu vodje kad je potrebno, ali umem i da saslusam drugog i da pristanem na kompriomis. Ono sto za mene ne predstavlja timski rad i rad na zajednickom cilju je kad te neko ucenjuje da radis nesto tako i tako inace... to nije timski rad, to je manipulacija i ucena i na neke takve stvari nikad ne pristajem.

Ne znam, bice da sam nesto izmedju ta 2, ali sam sposobna da se 100% adaptiram na obe situacije. valjda sam individualac koji se jako lako adaptira na razne okolnosti.