- 05 Apr 2009, 15:12
#1435851
Da li su vam poznati razgovori u kojima pre diskutuju dva pomalo "naduvana" ega, nego dva coveka koji zele nesto da shvate...
Koliko takvi razgovori zapravo sputavaju da se nesto nauci i ucini dobro za sebe? Pa ljudi lepo puste svoje egoe k'o petlove u ringu da se cerupaju ne znam da li ste, mozda cak i na forumu , imali priliku da vidite nesto slicno
Koliko cesto vas je to sputavalo, ili usporilo da shvatite i prihvatite neke razlike u misljenjima? Koliko cesto ste prihvatili da niste u pravu, i izmenili se u skladu sa tim?
Da li imate potpuno izgradjen stav po svakom pitanju, i da li se uvek krece u okvirima pro et contra?
Da li je teze cerupati se tako do besvesti , ili jednostavno doci do tacke "ok. dosta je bilo", priznati i sebi i drugom "Da, (moguce je da) ti si u pravu, razumem te, shvatam. itd."
Da li imate utisak da ljudi nekad smatraju da je drugaciji nacin posmatranja uperen protiv njih samih, iako nije, te ga shvataju licno, umesto da nesto novo prihvate, i ucine, na koncu, dobro i za sebe?
Koliko cesto ste radikalno promenili misljenje po nekom pitanju, gledano s neke vremenske distance?
Koliko neke ego vratolomije mogu uticati da ne dodjete, ako ne do Apsolutne Istine jer je pitanje postoji li uopste, onda do drugacijeg ugla posmatranja stvari?
Da li ste u stanju da prepoznate kada neciji ego pametuje, a kada zaista zeli nesto i konstruktivno da rekne
Da li sam smorio ovolikim pitanjima
Ukratko, koliko i da li vas je egocentrizam kostao razumevanja nekih drugih "priroda" stvarnosti, coveka, pa i sebe samog?
Ajde, da ne bude nesto kao da pridikujem, najpre cu ja da odgovorim
Da, gresio sam, nekad i nisam odmah prihvatao drugaciji pogled na stvari (npr. pogotovo neki muzicki (ne)ukus i priznajem da jos radim na tome ), i ponekad, na prvu loptu voleo tako, i malo da se "kocoperim" ko petlic, je l , nekad to moze biti i simpaticno... Ali naposletku gledam da malo i drugacije pogledam stvari, da stavim stare stavove na "stand-by", malo porazmislim...
Koliko takvi razgovori zapravo sputavaju da se nesto nauci i ucini dobro za sebe? Pa ljudi lepo puste svoje egoe k'o petlove u ringu da se cerupaju ne znam da li ste, mozda cak i na forumu , imali priliku da vidite nesto slicno
Koliko cesto vas je to sputavalo, ili usporilo da shvatite i prihvatite neke razlike u misljenjima? Koliko cesto ste prihvatili da niste u pravu, i izmenili se u skladu sa tim?
Da li imate potpuno izgradjen stav po svakom pitanju, i da li se uvek krece u okvirima pro et contra?
Da li je teze cerupati se tako do besvesti , ili jednostavno doci do tacke "ok. dosta je bilo", priznati i sebi i drugom "Da, (moguce je da) ti si u pravu, razumem te, shvatam. itd."
Da li imate utisak da ljudi nekad smatraju da je drugaciji nacin posmatranja uperen protiv njih samih, iako nije, te ga shvataju licno, umesto da nesto novo prihvate, i ucine, na koncu, dobro i za sebe?
Koliko cesto ste radikalno promenili misljenje po nekom pitanju, gledano s neke vremenske distance?
Koliko neke ego vratolomije mogu uticati da ne dodjete, ako ne do Apsolutne Istine jer je pitanje postoji li uopste, onda do drugacijeg ugla posmatranja stvari?
Da li ste u stanju da prepoznate kada neciji ego pametuje, a kada zaista zeli nesto i konstruktivno da rekne
Da li sam smorio ovolikim pitanjima
Ukratko, koliko i da li vas je egocentrizam kostao razumevanja nekih drugih "priroda" stvarnosti, coveka, pa i sebe samog?
Ajde, da ne bude nesto kao da pridikujem, najpre cu ja da odgovorim
Da, gresio sam, nekad i nisam odmah prihvatao drugaciji pogled na stvari (npr. pogotovo neki muzicki (ne)ukus i priznajem da jos radim na tome ), i ponekad, na prvu loptu voleo tako, i malo da se "kocoperim" ko petlic, je l , nekad to moze biti i simpaticno... Ali naposletku gledam da malo i drugacije pogledam stvari, da stavim stare stavove na "stand-by", malo porazmislim...