Gay-Serbia.com | Diskusije

Elem, pijemo kafu nas nekoliko i jedan od drugara pocinje da munta da mu se potpise neka peticija (protiv biometrickih licnih karata). Kada nije skontao sta mu se kazuje prevrtanjem ocima i coktanjem, jedna od drugarica uze stvar u svoje ruke, povuce dim i rece "Hajde negde drugde da treniras stavove, a ne ovde gde ja pijem kafu".
Opaska je duhovita i smesna, ali i izuzetno interesantna... Jer zaista vecina ljudi ima potrebu da svoj stav iskaze, brani i nalazi istomisljenike. Samo sto to razliciti ljudi rade na razlicite nacine. I to je neki ventil, u svetu gde manjina misli, a vecina radi i izvrsava.
Meni je odmah palo na pamet da ja ovde treniram svoje stavove. I da sam ih trenirala po roditeljskim zivcima dok sam bila mladja a i sada to radim, mada redje.

Stavovi su deo moje kao i svake druge licnosti ... Sto se mene licno tice ja ih treniram kroz razlicite zivotne situacije svakodnevno. Ne postoji sablon za treniranje stavova, niti pokusavam da ih treniram na neki specifican nacin. Treniramo ih kao sto ti rece i ovde, ali i na poslu, u kuci i sl. Jedino je sigurno da se oni tretiraju u odnosu sa ljudima (mada ne samo tu).

E, pravo da ti kažem, ranije sam bio vrlo glasan i vrlo uporan da svoj stav kažem, da ga odbranim, obrazložim, objasnim, ali kako vreme odmiče (tj. kako starim ) nemam više tu želju, nekako mi postalo svejedno. Svoje stavove sve češće (ne kažem da je to uvek) zadržavam za sebe, po principu "to što ne iznosim stav uvek i u svakoj situaciji, ne znači da ga nemam", i ne osećam toliku potrebu da ih delim sa drugima. Niti da mi neko aminuje i aplaudira.

Kada hoću da ih malo treniram, težim ka tome da razgovarm sa nekim uživo, jer ovako na forumu nekako izgubi smisao, još ako se nađe neko ko ne ukapira na pravi način, pa se zakači za svaku reč, pa onda uzme da citira, pa ja dok odgovorim........oduzme energije i prostora. Ne kažem da neću izneti stav, ali se neću previše udubljivati.

uglavnom to ne radim, ali ne dozvoljavam ni na meni da se trenira:kuvar:

Ovde, sa bliskim ljudima, ponekad na fb...

Ranije sam mislila da mogu da menjam svet pa sam se upustala u zestoke rasprave. Cak mislim da tada ni sama nisam uvek znala mnogo o tome o cemu sam pricala a to mi je onda bio motiv da vise citam i saznajem. Sad uglavnom nemam bas volje za takvom vrstom razgovora. Volim da raspravljam sa ljudima od kojih i ja nesto mogu da naucim ili sagledam stvari iz drugog ugla a ne da budem uciteljica. Medjutim iskazem nesto npr vezano za ljudska prava... onda kada cujem predrasude i iracionalnosti, mada mi je muka sto se upustam u takve razgovore. To vise uradim kao nesto obavezno i obicno se ne bavim toliko iskazivanjem mog stava nego samo dovodjenjem necega u pitanje tj objasnjavanjem da je to sto osoba prica predrasuda.

Dakle, kao što su Royal i Dina rekli.

Mnogo je lakše na forumima jer ne znaš ko to sve čita, pa ne znaš ko se sve češkao po glavi jer nije razumeo a ko je gunđao
pogotovo kada je forum ipak jako anoniman kao ovaj, onda pišem svaku glupost koja mi pada na pamet

već na jednom drugom forumu često prećutim šta imam kada znam da je moje mišljenje u manjini

na mejling listama je sledeći stepen gde šaljem samo suvoparne stvari ili benigne šale

uživo ćutim kao dete sa selektivnim mutizmom

Nikada nisam trenirao stavove, niti trazio istomishljenike. Brzo se zasitim stava iz jednog ugla pa ga promenim, neki kazu da nisam dosledan. Ali ja kazem za sebe u tim sluchajevima da sam evoluirao.
Jer mnogo mi je draze ziveti zivot gde se moje formule razmishljanja i stavovi menjaju i unapredjuju ili gube nego da postanem monoton i predvidljiv poput vecine ljudi.

moguce da nisam ukapirala ovo "treniranje" na isti nacin kao ti...


mene tema asocirala na testiranje stavova, kao treniranje...kad je to u pitanju, namerno se upustam u raspravu sa nekoliko meni bliskih ljudi i slusam njihove argumente, odbijam ih, prihvatam, i na taj nacin brusim ono sto sam zamislila...to radim kada nisam sama sigurna potpuno u nesto....prosto, iskalim ga sa vise instrumenata.



....a ako govorimo o "isterivanju" svog stava...e to retko...bas retko...i obicno namenski...ne zbog isterivanja samog stava, nego se to meni svadja...

nije mi nesto preterano stalo da nekoga ubedim u svoj stav...nije mi cak preterano stalo da svemu zivom imam stav....


...cak i kad sam bila klinka...mozda sam bila tvrdja i nepokolebljivija u tom smislu da ne dopustam da mi se stav menja ni po koju cenu....ali nikada ga nisam nesto mitingovala zarad ubedjivanja......

ponekad, zarad parade...

Ne isterujem svoj stav, svako ima pravo da bude neprosvecen... od strane mene

Ozbiljno. Ljudi mogu da uporno veruju da je mleko roze, i mene se to ne smatra, ja cu reci da je belo, i dalje me ne zanima.

E sad, osim ako se radi o necemu sto me se itekako (jel se ovo pise zajedno ili odvojeno?) tice. Recimo, nikad mi nece biti naporno da taxistima objasnjavam da su se pederi takvi rodili i da to nije stvar izbora i da nije 'nenormalno' etc. Doduse to je sa taxistima lako, svako im seda u kola i ne verujem da se upustaju u zustre rasprave, ali ako ista od toga sto kazem pogodi metu - super. Ofkors, ja tu temu nemam samo sa taxistima, vec sa svakim ko se u mom prisustvu teme dohvati i tu nema popustanja. Inace me stvarno zabole ko sta misli i da li se sa mnom slaze u necemu, osim ako mi je bas blizak i bas nije u pravu i imam jake argumente.

Btw, da dodam, ako neko ima argumente za neki svoj stav, i te kako cu saslusati i pokusati da vidim stvar i iz tog ugla, to mi nije strano, kao sto mi nije strano da priznam da je neko u pravu.

Ali kad mi prolupali kolega u nekoj teoloskoj raspravi na moje argumente kaze 'ali ti ne mozes to da znas zato sto ne verujes' mislim, whatev. Ti si sam glas boziji, amen, dovidjons.

svoje stavove najradije iznosim kada svako svakog zeli da saslusa. kada se argumenti iznose sa "ti nemas pojma" i kad se razgovor prevede u ubedjivanja tipa "moras da mislis kao ja" postaje mi jako zamorno i u tim situacijam se ili povucem ili zapenim... pitam se koliko je produktivno i jedno i drugo.
inace volim svakog da saslusam jer na taj nacin mogu naci "rupe" u mojim razmisljanjima i shodno tome menjanti stavove.

Ja sam kao mladji bio mnogo naporniji/uporniji i stalno sam ljude ubedjivao u nesto. Sada sam malo opusteniji, live and let die fazon. Trudim se da moji stavovi budu dobro utemeljeni, a na licu mesta sam spreman da ih revidiram, ako uocim da gresim. Nervivaju me samo ljudi koji ne mogu da saslusaju druge ljude.