Gay-Serbia.com | Diskusije

I kako ste se osećali kada ste postali teta ili čika?
Kako reagujete kad vam vaši vršnjaci persiraju? (ukoliko to čine, naravno)

Ne sećam se to za "Vi" ... verovatno u nekoj prodavnici ...

Ali mi je veliki šok kada sam u 2. godini srednje ušao u C market i detence jedno priđe, cimne me za pantalone i kaže "Čiko, je l' možete da mi dodate čips sa gornje police?" ... Kad tad nisam umro, mislim da nikad neću

Pa na faksu!

Ako imam priliku za neki opusteniji razgovor ja profesoru ili toj nekoj osobi, starijoj od mene, napomenem tj zamolim da mi se ne obraca sa Vi. Posebno profesorsko Vi, Kolega mi para usi i kad mogu napomenem da nema potrebe to da mi govori jer niti je to potrebno zbog razlike u godinama, niti cemo mi ikad biti u prilici da budemo kolege.

odavno

Ne secam se, ali mi to i sada smeta. Nisam ja mnozina.

ako ne racunamo prodavnice i nekog freeka koji nam je u osnovnoj predavao likovno i svima nam persirao - prvi put sam dobio VI na ljeto posle drugog srednje, kad sam prvi put radio. Bio sam prevodioc jednom paru iz Italije (i oni i ja smo pretpostavljam zvucali smijesno na engleskom:P ) i cesto su mi se obracali sa "vi" ljudi sa kojima su oni imali kontakt. Jako mi je prijalo, i inace mi prija jer pomaze odrzavanju distance.

Na faksu i bilo mi je ultra chudno, pa imao sam samo 19 godina.
Danas mi je sasvim normalno. Najcheshce je to na poslu...

Na regrutaciji-Povucite gacice dole,molim Vas..

Od 15. godine preko telefona skoro uvek....A uzivo u srednjoj od pojedinih profesora, dalje na faksu....A "ovako", pa u prodavnici, kod lekara, na poslu.....u jbt sad shvatam skoro svuda

Za razliku od Ulixa, meni ne smeta da mi se oraca u mnozini. Narocito ako se radi o kojekakvim babama i dedama kojima treba moja pomoc na ulici, pa mi se obrate sa "Dete!" ili jos gore "Sine!", to je siguran nacin da ih izignorisem, ako me vec oslovljavaju, nek to urade sa minimumom pristojnosti, ni ja se njima ne bih obratila sa 'kevo', 'cale', 'matori' ili 'baba'.
Inace mi je, mislim, prva persirala profesorka likonog u gimnaziji (eto nju sam recimo gotivila), i onda na faxu, sigurno me je neko umedjuvremenu oslovio sa 'vi', ali se ne secam. Uglavnom ljudi misle da sam dosta mladja, pa mi se u skladu s tim i obracaju. A najveci sok Kiwijevskog karaktera sam dozivela vracajuci se sa kolegama s ispita pored nekog vrtica, gde je neko dete prokomentarisalo "Vidi koliko roditelja!". Jaiks!

Originally posted by m..
Za razliku od Ulixa, meni ne smeta da mi se oraca u mnozini. Narocito ako se radi o kojekakvim babama i dedama kojima treba moja pomoc na ulici, pa mi se obrate sa "Dete!" ili jos gore "Sine!", to je siguran nacin da ih izignorisem,

A to "Dete!" i sl. sto me nervira...

U stvari, kad razmislim o tome, ja najvise volim da mi se takvi i ne obracaju.

Originally posted by Ulix

Originally posted by m..
Za razliku od Ulixa, meni ne smeta da mi se oraca u mnozini. Narocito ako se radi o kojekakvim babama i dedama kojima treba moja pomoc na ulici, pa mi se obrate sa "Dete!" ili jos gore "Sine!", to je siguran nacin da ih izignorisem,

A to "Dete!" i sl. sto me nervira...

U stvari, kad razmislim o tome, ja najvise volim da mi se takvi i ne obracaju.

Isto. Al kad vec moraju, ne bi bilo zgoreg da se uprepodobe.

U srednjoj skoli se pola profesora nama obraca sa Vi.

Otkud znam... Ko to josh pamti (apparently svi sem mene)

Ovde važi nepisano pravilo da se persira u srednjoj školi. Mada su u moje vreme počeli persirati od petog razreda osnovne škole (pojedini profesori, naročito stariji).

Verovatno na fakultetu. Ne smeta mi kada je poslovni odnos u pitanju. Mada ponekad mi se desava da krenu da mi se obracaju sa "ti" npr. u prodavnici a kad me bolje pogledaju i kad progovorim, onda mi persiraju.

Prija mi to, pre par godina:hvala:

Profesorka likovnog tj. istorije umetnosti u gimnaziji, svima je persirala. Oni kojima ni tada nije bilo mesto tamo su se ponashali po principu 'Ko je ova lujka?'.Nisu valjda navikli, ne znam..Nepoznatim vrshnjacima, pre svega kolegama i kao i nepoznatim ljudima persiram. Jednom me je jedan malishan oslovio sa "chiko". Ljubazno sam mu objasnio da sam ja dechkic josh uvek. haha

kada sam se uselila u Mađarsku, sa 17 godine. pre toga, govorila sam samo engleski, i bila sam "hey, you" svakome.

pa ne znam ...sta uciniti da mi persiraju?Da doktoriram mozda:hmm:

pa ne mogu da se setim, siguno negde na fakultetu...

totalno mi je smesno kad me mala deca kontaju ko "chiku". to chak ima neku pervetido konotaciju

a pored vec pomenutog "sine" (ajde jos i nekako) i "dete" (grom ih spalio) me nervira sto ljudi ne umeju da komuniciraju u nekom poslovnom kontekstu, u smislu da ce neko govoriti VI iako je to ocigledno da to nije potrebno (razlika u godinama/opustena atmosfera itd), ili obrnuto, odma ce skapirati da je neko mladji od njih pa ce udriti po TI kao da smo tikve sadili. Valjda je negde normalno da ako vec zelim ili neko zeli da mu se obraca sa TI to tako i kaze.

Koliko se secam prvi put na fakultetu.

Kada sam prvi put postao cika osecaj je bio , takodje i drugi i treci put.

Kada mi vrsnjaci persiraju odmah im napomenem da nema potrebe za tim, osecam se starije kada mi persiraju.

Originally posted by Delete
I kako ste se osećali kada ste postali teta ili čika?
Kako reagujete kad vam vaši vršnjaci persiraju? (ukoliko to čine, naravno)

Ah, davno je to bilo...
Mislim da tada ljudi nisu bili toliko PC da tinejdžere oslovljavaju sa "vi" / "možete li" itd. Čak je valjda bio običaj da ljude od 20nešto oslovljavaju sa ti. U srednjoj školi nas definitivno nisu vikali.

Vi me narode plašite sa tim vašim profesorima umetnosti, kao da su dobili neku direktivu da vas vikaju. Možda se to uči kod njih na metodici nastave.

Prvi put se vi/možete.li pojavilo negde oko punoletstva, neka baka me je nešto pitala na ulici, posle isto neki ljudi na šalteru

Deca su me prvi put oslovila sa čiko kada sam imao 16? godina. Rekli su "čiko, možete li da nam dobacite loptu" (koja se otkotrljala na stazu) a oni su imali valjda 10-11 godina.

Oko 18-te me je neka žena, kada sam sedeo na klupi u parku malo dalje od naše srednje škole, pitala da li su to moja deca koja trče po travi i viču (ona su imala npr. 6-7 godina). Kada je videla moje zapanjeno lice dok sam mucao "ne, nemam decu", rekla je "Ju, izvinite"

Meni je najveći problem bilo neravnomerno persiranje. Imaš npr. 22 godine, osobu A (38) oslovljavaš sa vi, a osobu B (28) sa ti (zavisno u kakvom kontekstu si ih upoznao, npr. prva osoba ti je asistent/vanredni profesor a druga stariji student), i to sada tako odlično funkcioniše neko vreme, a onda se nađete u situaciji da je puno tih osoba na jednom mestu i oni se međusobno uglavnom tiču a tek pomalo nekoga i viču, i ispostavi se da su se i oni upoznali na nekim kampovima i sličnim neformalnim mestima, i onda se nalaziš u glupoj situaciji da sada ne možeš da iznenada kreneš da tičeš nekoga, a opet je glupo i da ga vičeš jer se svi okolo tiču, a i ne možeš da ga pitaš da pređete na tikanje, a ako i inače ne umeš sa ljudima kao ja onda sve postaje trostruko teže i stresnije.

Za VI na fakultetu, valjda, prvi put.. Ne secam se..

ALi me uzasno nerviraju zenetine sa musavcima po prevozu kada nonshalantno dobace svom musavcu: Zamoli TETU da ti ustane! Grrrrrrrrrrrrr... TETA? Nemam 150godina.. Glupache!

Joj,joj,joj...još u PROŠLOM stoleću

Ko što rekoše mnogi pre mene, mnogo me je više šokiralo to "čika" koje sam doživeo, verovali ili ne, čak u osmom razredu (neka deca u parku), mada je bilo simpatično, a to sa Vi mi je skroz ok.

Prvi razred gimnazije. Profesor engleskog, ulizica. ( znao ko mi je otac )

Originally posted by Delete

Kako reagujete kad vam vaši vršnjaci persiraju?

Uživam, a i na taj način se održava meni poželjna distanca.

Ehm, upravo sam skontala da sam jedina na poslu koja ne persira shefovima

na fakultetu.
a van skole,prosle godine su neke devojcice od 6-7 godina pale sa ,ja im pomogla da nameste lanac i ocistila im ranice na kolenima,e pa one su mi se sve vreme obracale sa vi.

Prvi put vlajda neki profesori u srednjoj, a sad na poslu redovno lekari.
A jednom sam pokupio stoperku (godinu dana mladja od mene) , devojku znam iz vidjenja, zna i ona mene, samo me verovatno nije prepoznala u mraku i ona meni uporno vi, vi, vi, pa vi. Kazem joj nemoj mi persirati molim te nisam jos tako mator. A ona nastavi i dalje...