Originally posted by Delete
I kako ste se osećali kada ste postali teta ili čika?
Kako reagujete kad vam vaši vršnjaci persiraju? (ukoliko to čine, naravno)
Ah, davno je to bilo...
Mislim da tada ljudi nisu bili toliko PC da tinejdžere oslovljavaju sa "vi" / "možete li" itd. Čak je valjda bio običaj da ljude od 20nešto oslovljavaju sa ti. U srednjoj školi nas definitivno nisu vikali.
Vi me narode plašite sa tim vašim profesorima umetnosti, kao da su dobili neku direktivu da vas vikaju. Možda se to uči kod njih na metodici nastave.
Prvi put se vi/možete.li pojavilo negde oko punoletstva, neka baka me je nešto pitala na ulici, posle isto neki ljudi na šalteru
Deca su me prvi put oslovila sa čiko kada sam imao 16? godina. Rekli su "čiko, možete li da nam dobacite loptu" (koja se otkotrljala na stazu) a oni su imali valjda 10-11 godina.
Oko 18-te me je neka žena, kada sam sedeo na klupi u parku malo dalje od naše srednje škole, pitala da li su to moja deca koja trče po travi i viču (ona su imala npr. 6-7 godina). Kada je videla moje zapanjeno lice dok sam mucao "ne, nemam decu", rekla je "Ju, izvinite"
Meni je najveći problem bilo neravnomerno persiranje. Imaš npr. 22 godine, osobu A (38) oslovljavaš sa vi, a osobu B (28) sa ti (zavisno u kakvom kontekstu si ih upoznao, npr. prva osoba ti je asistent/vanredni profesor a druga stariji student), i to sada tako odlično funkcioniše neko vreme, a onda se nađete u situaciji da je puno tih osoba na jednom mestu i oni se međusobno uglavnom tiču a tek pomalo nekoga i viču, i ispostavi se da su se i oni upoznali na nekim kampovima i sličnim neformalnim mestima, i onda se nalaziš u glupoj situaciji da sada ne možeš da iznenada kreneš da tičeš nekoga, a opet je glupo i da ga vičeš jer se svi okolo tiču, a i ne možeš da ga pitaš da pređete na tikanje, a ako i inače ne umeš sa ljudima kao ja onda sve postaje trostruko teže i stresnije.