- 21 Jan 2009, 06:24
#1365506
Kad se nekad, onako malo, izgubi tlo pod nogama. Ili za prevenciju tog stanja...šta radite?
Sećam se, jedina emisija koju sam gledao one crne kuvarice, Angela Something valjda, je bila o hrani za vraćanje samopouzdanja.
Krompir-pire je uvrstila u ta jela opisuju'i ga kao jednostavno, prosto, sigurno, utešno (mada ga ja do tada nisam takvog jeo)...
Moja drugarica, kad sam je vozio na porođaj (ja, jer se udala za idiota), sedela je i šminkala se mislim 15 minuta dok su meni u mozgu sevale scene porodjaja gde mu mesto nije iz iznenadjujuće mnogo filmova koje sam u životu gledao... Ništa joj nisam rekao, ali jesam nekim ženama čim sam je odvezao na sigurno i onda su mi one objasnile da nije stvar u tome "Kako ću nenašminkana u salu za porodjaj", već joj je bila potrebna neka ustaljena radnja, neki sasvim obični ritual, tada pred situacijom u kojoj se nalazi prvi put u životu. Opet u cilju dobijanja samopouzdanja.
I svašta sam još nešto primetio s tim u vezi, pa i na granici opsesivno-kompulsivnog...
Kod mene je to najbanalnija od svih banalnih stvari: Coca Cola (i osmeh). Valjda što je konstanta u mom životu, oduvek i svuda. Nekoliko gutljaja samo. I jos ima tu moc da, he, sama nadje mesto gde boli, jos i pre nego sto sam svestan toga. Samo osetim posle, kad prodje - da je proslo, i da ne bi bilo dobro da sam bio prepušten sam sebi. Druga stvar, recimo, parfemi. Poznat miris u kome se nalazim i koji se kreće svuda samnom. Treće garderoba, neke cipele, neki sat. Nešto masivno, stabilno, čvrsto, ne šljampavo, razvučeno, plastično i kinesko...
Bolje i brže mobilišu sve moje snage tako te stvari od nekog pozitivnog razmišljanja, ili razgovora sa nekim ili muzike npr...
Sećam se, jedina emisija koju sam gledao one crne kuvarice, Angela Something valjda, je bila o hrani za vraćanje samopouzdanja.
Krompir-pire je uvrstila u ta jela opisuju'i ga kao jednostavno, prosto, sigurno, utešno (mada ga ja do tada nisam takvog jeo)...
Moja drugarica, kad sam je vozio na porođaj (ja, jer se udala za idiota), sedela je i šminkala se mislim 15 minuta dok su meni u mozgu sevale scene porodjaja gde mu mesto nije iz iznenadjujuće mnogo filmova koje sam u životu gledao... Ništa joj nisam rekao, ali jesam nekim ženama čim sam je odvezao na sigurno i onda su mi one objasnile da nije stvar u tome "Kako ću nenašminkana u salu za porodjaj", već joj je bila potrebna neka ustaljena radnja, neki sasvim obični ritual, tada pred situacijom u kojoj se nalazi prvi put u životu. Opet u cilju dobijanja samopouzdanja.
I svašta sam još nešto primetio s tim u vezi, pa i na granici opsesivno-kompulsivnog...
Kod mene je to najbanalnija od svih banalnih stvari: Coca Cola (i osmeh). Valjda što je konstanta u mom životu, oduvek i svuda. Nekoliko gutljaja samo. I jos ima tu moc da, he, sama nadje mesto gde boli, jos i pre nego sto sam svestan toga. Samo osetim posle, kad prodje - da je proslo, i da ne bi bilo dobro da sam bio prepušten sam sebi. Druga stvar, recimo, parfemi. Poznat miris u kome se nalazim i koji se kreće svuda samnom. Treće garderoba, neke cipele, neki sat. Nešto masivno, stabilno, čvrsto, ne šljampavo, razvučeno, plastično i kinesko...
Bolje i brže mobilišu sve moje snage tako te stvari od nekog pozitivnog razmišljanja, ili razgovora sa nekim ili muzike npr...
opet sam se posle toga kad sam otisao kuci osecao zadovoljno na neki cudan nacin i osetih neku novu poplavu samopouzdanja 
To je bilo kao da izlazim na pozornicu, kada bih obavila ritual sminkanja i oblacenja osecala sam se mnogo sigurnije. U kasnijem periodu sam otisla u drugu krajnost, posto sam stekla sigurnost onda mi je prijao skroz prirodan izlgled, prirodna boja kose ili nalik na nju i bez sminke. U poslednje vreme sam opet pocela da stavljam sminku a i planiram malo vecu promenu boje kose ali nema to sad toliko veze sa nesigurnoscu, bar daleko od one nekadasnje. Drugi primer je bio fax, posto sam imala blokirajucu tremu ja sam imala citav niz sujeverja kad krenem na ispit... ne znam kako sam uspevala da stignem na fax od svih tih rituala 
) 
nebitno, pomaze da se ja osecam bolje.