Gay-Serbia.com | Diskusije

Hm.... imao sam nesto pametno da napisem, al' nerka, drugi put...

Pa ako dok protice vreme primetis i sam pozitivne promene u smeru privikavanja/adaptacije onda znas da ce se sve mozda dobro zavrsiti i da ces se na kraju verovatno PRIVICI

Ako od starta nema pozitivnog pomaka u privikavanju onda je to los znak.
A jos je bitnije da rascistis sa samim sobom da nikada nista nije idealno i da se na neke stvari neces moci nikada priviknuti a sa druge strane rizikovati i otici opet u nesto novo i nepoznato sa mogucnoscu da to novo donese i nesto predivno sa sobom je isto primamljivo.

Ne znam.....nadam se da znas sta sam hteo reci

Originally posted by Mars
Jel ima nešto da vam je nekad padalo teško, a da ste se vremenom privikli na to?

I dokle ići u privikavanju?

Ja sad nešto lomim glavu ... privikavanje ili još jedna promena...Svi kažu "O, privići ćeš se!" (neki dodaju i "nije to ništa"), a mene nekako to uopšte ne teši. Nije zato što nisam siguran da li ću da se priviknem ili možda ne, nego...

Nego nešto mislim da to vreme dok se privikavam može i pametnije da se iskoristi. Ili bar prijatnije, ako ne obavezno i pametnije...

Ako se nešto mora, (mada se u suštini malo toga "mora"), a za mene su to najčešće stvari koje zapravo treba da mi donesu nešto dobro u perspektivi (trudim se da mi malo toga bude nametnuto), ali mogu biti dosadne (npr. kao učenje nekih meni naizgled potpuno bespotrebnih stvari ), trudim se da nađem najpozitivniju stranu toga, da izvučem neki maksimum satisfakcije, pa makar to bila i samo ideja o završenom tom poslu

Vremenom se ne navikavam na stvari koje mi ne prijaju, zato što se i ne bavim takvim stvarima dug vremenski period, bar ako je to stvar izbora.

Zavisi zbog cega treba da se priviknes.
Ukoliko privikavanje ima za cilj neku beneficiju (vise para, bolje mjesto u drustvu, zivotu, poslu...) onda je samo pitanje da li ti tesko pada da se priviknes na nesto zarad toga. Zavisi i na sta treba da se priviknes...

Ipak, ukoliko postoji i minimalna sansa, bolje je iskoristiti vrijeme da druge priviknes na ono sto ti zelis. Tako si definitivno na dobitku - a i pametnije si iskoristio vrijeme:)

Originally posted by Mars


Nego nešto mislim da to vreme dok se privikavam može i pametnije da se iskoristi. Ili bar prijatnije, ako ne obavezno i pametnije...[/size]

O, da.

Teško da je moguće fokusirati se na nešto drugo, a nad glavom nam neprijatnost novonastale situacije.


Iliti, baš su pustiti erotski film dok mi je u mislima svest o snižavanju plate za 30%.

Izuzetno me frustriraju nagle i velike promene u zivotu... Skloniji sam senzitizaciji nego habituaciji...

koliko si socijalan toliko si sposoban da se priviknes
adaptirati se meni bar nije problem
novo iskustvo znanje ili chak sranje uvek ima svoje zashto i po meni je privikavanje socijalna veshtina koju treba znati...

Neki ljudi kazu da nije tesko obratiti vise paznje na dobre strane onog na sta si krenuo da se privikavas... samim tim privikavanje se pretvara u laganu i prijatnu promenu

Ziv se covek na sve navikne, kako kaze i jedna popularna pesma.
Ja sam upravo u sred jednog ozbiljnog perioda privikavanja na totalnu promenu zivota, nakon sto sam od Nove godine postao deo jednog drzavnog projekta.
Slikaju me sad kao mechku Bozhanu, ja se smeshkam i glumim odushevljenost
, a kako mi je zaista - moja dusha zna.
Imam ovih dana cesto napade panike, anksioznosti, pa i ocaja, a i suze mi lako poteku bez najave.
Sve je to verovatno deo procesa privikavanja.

Originally posted by Mars
Jel ima nešto da vam je nekad padalo teško, a da ste se vremenom privikli na to?

Pa recimo odlazak na šalter, razgovor sa nepoznatim ekstrovertnim ljudima na javnim mestima kada treba nešto da ih pitam ili oni mene
(tu sam u početku vežbao imitirajući Grejsinog Vila u ranim sezonama)

Originally posted by Mars
Jel ima nešto da vam je nekad padalo teško, a da ste se vremenom privikli na to?

o, pa kako da ne. mada ima i stvari koje mi padaju tesko i na koje ne mogu da se naviknem, niti cu a na neke stvari sam se navikao iako mi nisu padale tesko.

I dokle ići u privikavanju?

do kraja, ako je moguce. sto manje iznenadjenja, to lepsi zivot. naravno pod uslovom da si se navikao na dobro.

Ja sad nešto lomim glavu ... privikavanje ili još jedna promena...Svi kažu "O, privići ćeš se!" (neki dodaju i "nije to ništa"), a mene nekako to uopšte ne teši. Nije zato što nisam siguran da li ću da se priviknem ili možda ne, nego...

Nego nešto mislim da to vreme dok se privikavam može i pametnije da se iskoristi. Ili bar prijatnije, ako ne obavezno i pametnije...

e pa sad nisi rekao o kojoj vrsti navikavanja je rec. jedno je privici se na nov auto a drugo preseliti se u drugi grad.

mislim da te vise kopka taj izbor (navici se/promeniti nesto) jer u suprotnom, sto se mora nije tesko. ziv se covek na sve navikne, lepo ti rece denika.

Originally posted by Mars
Pa tu smo negde. Navikavanje na vreme koje dnevno provodim u autu.

Nije mi interesantno ni što je nov, samo mi teško pada to vreme, direktno uzetog od mog slobodnog. I još što nema nikakve šanse da statistički proceniš koliko će to da traje.

Jedino sto sam pametno smislio da to vreme ne prodje totalno uludo je sto telefoniram od kad udjem, da mi bar na to ne odlazi vreme kad sam kuci.

I ono što sam rekao - neki kažu da ću da se priviknem, neki da to nije ništa ("Znaš ti koliko ljudi putuju?!"), al meni se sve više mota po glavi ideja da nađem neko drugo rešenje...Ide proleće...

audio knjige???? audio kursevi?? te stvari su ko stvorene za (korisno) ubijanje vremena u voznji. ja sam jedno vreme svakodnevno putovala u drugi grad radi obaveza. gde bi mi pamet bila da sam tada znala za to...

Ovo je sad mozda promasaj teme ali bar mene privikavanje asocira na jedan ako ne prvi a ono kljucni trenutak Kad sam bila jako mlada smatrala sam da sam buntovnica sa ili bez razloga i nikako nisam htela da zivim dugo i udjem u sistem na bilo koji nacin. Dopadalo mi se ono "Zivi brzo, umri mlad i budi lep les." A kako se priblizavalo to da ne mogu da umrem mlada morala sam ekspresno da se odlucim ili sistem ili umiranje ili neka medjuvarijanta. Odlucila sam se za sistem bar u onome kada sam pocela da radim posao od osam do cetiri (nebitno radno vreme ali svakodnevni a to sam govorila da mi se nikad nece desiti). E sad ne mislim da sam skroz napustila sopstvenu licnost ali ta odluka je vukla drugu, a druga trecu i tu je onda bilo raznih prilagodjavanja i privikavanja... Nisam prihvatala nesto sto bas nisam mogla a na nesto sto sam mogla nastojala sam da se priviknem. Toga sam se svega setila jer sam nocas na proslavi srpske nove godine srela neke ljude iz tog zivota pre, nismo se znali ali smo izlazili na ista mesta nekih godina... Oni su nekako ostali slicni onome, mnogo slicniji nego sto sam ja, verovatno su se manje prilagodjavali i meni je to delovalo hm... neobicno, kao da sam duhove srela, ali ne bih volela da sam ostala takva. Ono sto u nekom vremenu deluje kao buntovnistvo to u drugom vremenu deluje kao nezrelost i neodgovornost. A inace upravo sto se smatram pa recimo zrelom nije mi tesko da se naviknem sada na nesto i ako mi je neprijatno, ako vidim znacaj i razlog toga. Ako sam zacrtala da cu nesto uciti ili raditi ili otici negde nema tu sad neprijatno mi je, ne radi mi se ili sta ja znam nekih drugih izgovora pred samom sobom.

Originally posted by Mars
Da. Audio ovo, audio ono... Probaću, ne znam koliko mi koncentracije ostaje od vožnje za to.

Telefoniranje i muzika su ipak nešto drugo.

muzika pre nego telefoniranje.

Originally posted by ALTER_EGO
...po meni je privikavanje socijalna veshtina koju treba znati...

...koju ja nemam,nikad je neću ni imati,a tako bi mi trebala:)

Ja i privikavanje?!

Po tom poitanju sam tezak k'o crna zemlja najcesce...
Ako ne vidim nikakvu korist od toga odmah pri pocetku, ma nema te sile!

I privikavanje se obicno usmerava ka meni... znaci ljudi se privikavaju na ono sto JA kazem, JA radim, JA zelim!