Originally posted by Mr Dee
Originally posted by Ulix
Originally posted by жњ
navodno je otkriven gen za homoseksualnost, mada sam sklonija verovati da pitanja duse nisu samo u genima, nego i u uslovima odrastanja... tako da cu glasati za nesto izmedju
Nije gen. Vec gomila razlicitih gena i njihova specificna interakcija. I nije to "za homoseksualnost", vec je to set gena koji determinise seksualnost uopste, i hetero i biseksualnost i sve zamislive varijante.
A sta tacno odredjuje tu? Tj koliko daleko u odredjivanju seksualnosti ide? Odredjuje da li ce te prilaciti muskarci ili zene ili oba? Ili ima upliva u seksualne prakse? A sta je sa konkretnim izborom iz grupe recimo muskaaca koji ce te privlaciti a koji ne? Od toga koliki udeo imaju statistike a koliki neka "teorija" iz tih statistika? Neki interesantni linkovi za citanje?
Hvala unapred.
Vec sam jednom skupljao linkove o tome i postavio ih negde na forumu, ali sam u medjuvremenu promenio komp.
Hajde ovako, ukratko:
a) Najpoznatije studije koje su radjene su one na blizancima. Ali su zbog velicine uzorka sve bile dugo osporavane, dok pre par godina u Svedskoj nije izvrsena studija u kojoj je ucestvovalo nesto oko tri hiljade blizanaca (mono i dizigotnih) koja je nedvosmisleno pokazala da genetika ima ogroman uticaj, ali da postoje i drugi faktori, ali da svi oni deluju prenatalno, tj. u momentu kad te je majka rodila, vec si bio gej.
b) Cela prica o "gej genu" je pocela kada je ustanovljeno da postoji lokus na X hromozomu koji se dosta cesto javlja kod homoseksualnih muskaraca. Ako bi ta teorija bila tacna, onda bi za homoseksualnost bile odgovorne nase mame. A ja sam u Americi na par mesta video super natpise na kacketima i sl. "Xq28.Thanks mom."
Taj lokus nije sporan, ali je teorija do skoro bila pomalo zaboravljena. I ocigledno je da je to samo jedan deo slagalice. Sad su skoro par profesora iz Padove izasla sa teorijom koja posmatra homoseksualnost i genetiku kroz prizmu evolucije i ustanovili su da su majke homoseksualaca plodnije od majki koje su radjale samo heteroseksualce. Po toj njihovoj teoriji - koja je zasnovana na dosta dobrim eksperimentalnim nalazima - set "gej gena" jos kako ima svoju evolutivnu svrhu. Voleo bi da mogu Borisu Tadicu licno u nos da natrljam njegovu jebenu "anti zivotnu" politku. Da nema nas i nasih plodnih majki, sta bi mu tek onda uradila bela kuga.
c) Ono sto je meni najdraze, to je poredjenje mozdanih struktura.
Prvo istrazivanje vezano za ovo obavio je jedan sjajan neurobiolog jos pocetkom devedesetih i ustanovio je da su mozgovi homoseksualaca slicniji zenskim nego muskim (to je ujedno bio i pocetak istrazivanja seksualnog dimorfizma mozga). Uzorak mu nije bio veliki, pa studija nije uzimana bas zdravo za gotovo, ali je uprkos tome izazvala buru reakcija i to - zacudo - najvise od gej aktivista koji optuzise jadnog coveka da je homofobican. Na moju srecu, jedan rad iz 2007. je potvrdio ove rezultate. Homofobicno ili ne, ali mozak gej muskarca je u nekim aspektima slicniji zenskom mozgu.
d) Postoji teorija o tome da je homoseksualnost delom posledica imunoloskog odgovora majke na fetus. Primeceno je da su homoseksualna deca u najvecem broju slucajeva mladja, i to cesto posle starije brace. Detektovana su razna antitela kod majki koja bi mogla da blokiraju testosteronske receptore, cime bi mozak ostao bez hormona. O ovome stvarno ne znam mnogo, jer uprkos interesovanju, nisam uspeo da pronadje dosta radova na tu temu. Znam da se na tome dosta radilo jedno vreme i da je dosta obecavalo. Ali ja sam nekako skeptican prema tome. Bez razloga, u pitanju je samo moja intuicija.
e) Ovnovi.
http://www.medicalnewstoday.com/articles/6421.php
I tako.
Sasvim sam sigurno nesto propustio, ali sad nemam ni vremena ni volje da trazim linkove po netu, pa pisem iz glave. A ovaj poslednji link sam imao u favorites.
Kao sto i sam mozes da vidis, istrazivanja zaista ne idu toliko daleko da se razmislja o genetskoj determinaciji izbora partnera (u smislu da li je plav ili ridj ili je dominantan ili ima lepa stopala). I ne verujem da bi se neko bavio time dok se ne razrese ova osnovna pitanja, kojih jos ima mnogo. I necim se moraju i psiholozi baviti.