Gay-Serbia.com | Diskusije

Ovo je pitanje za bracu i sestre...

Kako su se vasi roditelji odnosili prema vama u smislu polne pripadnosti? Da li su bili fer ili su bili popustljiviji prema nekom u odnosu na polni identitet? Da li su vise pomagali cjeri jer su zene, pa su smatrali da ih treba vise zastiti ili su pak favorizovali sinove, ponos svake tradicionalisticke familije? Koliko je fer odnos u odnosu na pol prisutan u vasoj familiji? Postoji li ravnopravnost, tj. da pol ne utice na roditeljski odnos prema deci?

Ja sam bila i ostala "tatin sin" s tim sto mi ta etiketa nikad nije prijala. A i mislim da ne polaze ikakvo pravo da me bilo kako zove/ naziva, ali svejedno. Sada mu ili "tatin sin" smeta ili je zaboravio da imam 21 godinu (ne ulazim u to) pa mu se tek ponekad omakne "Sinchino!".
Fleksibilnost rodnih uloga....hmmm... Mama mi nikada, ali NIKADA nije zabranila da kupim odevni predmet koji zelim (a bilo je ekstremnih zelja kada sam bila mala, tipa muska karitana kosulja xyz brojeva veca). Secam se da sam bas volela da nosim neki ribolovacki prsluk koji sam ko-zna-gde nasla... Nosila sam ga svuda i stalno- po kuci, napolju dok se igram... I to je bila moja sloboda, potpuno.
Nikada, doduse, nisam bila "mamin sin". Ali jesam "mamino dete", pa se snadjite vi u svemu tome.

Sad...niko mi nije pomagao ni u cemu sto bih mogla ili morala savladati sama. Znaci: nema crtanja radova za likovno/OTO, nema voznje kolima do oca (i obrnuto), i kasnije- nema PMS prenemaganja.

Moj brat i moja sestra i odnosi sa njima su druga prica. Sestra koja zivi sa caletom) biva podizana kao tridesetogodisnja zenetina zarobljena u telu trinaestogodisnjakinje. I tu je na delu samotakvo nametanje.
Brat (koji zivi sa mamom, ocuhom i povremeno sa mnom) celu tu pricu povodom polnog identiteta prolazi veoma lako, maskulinarno stabilno, i ne znas sta bih povodom toga pisala, ljubi ga sestra.

sa teme 'za ljude sa bracom/sestrama':

*ide i ovde, valjda)

Originally posted by svejedno

Originally posted by hlaefdige

i ja imam sedam godina mladjeg brata...i nesto slicno ovome...samo sto je prilicno specifican decak, tako da....tsko je objasniti...

..od malih nogu, mam i tata su potencirali to da nas dvoje NISMO ISTI...takoreci, da smo dve razlicite osobe, i da ne moramo sve da delimo ako to sami ne odlucimo, da ne moramo da idemo na ista mesta ako to ne zelimo...i slicno...jako sam im zahvalna na tome, jer je nasa medjusobna bezrezervna podrska i deoba svega zivog kroz citav zivot bila odluka a ne nametnuta stvar

E, tako nesto je i kod mene..

Mislim, ja imam sestru 4 'dine stariju, ali nekako se svako razvijao na svoj nacin, i na tome pre svega mogu da zahvalim roditeljima, indeed

..

LM, iako imamo dobar ukus oboje te slusamo dosta slicne muzike, (glup primer - ti su najbolji ) ipak nam se, van te osnove, ukus razlikuje i to bas, kapiram, u skladu sa generacijom - znaci ne racunajuci, stajaznam, neke realno genijalne stvari koje oboje slusamo -

- tipa Bjork, Trickey, The Doors, Bowie, Yello etc..

..moja muzicka kolekcija vise inklinira elektronici, njena 'analogiji'

..

Sad, naravno, prvo je ona uticala na moj muzicki ukus, zapravo, prvo je ona imala svoje (tada) kasete, pa sam ja to slusao, no..

..kada sam imao oko 10 godina & kada je primetila da mi se sve vise svidja rap, moja mila sestra mi je kupila my very first hiphop album - 'The Best of Public Enemy', cisto da se osigura da pocnem sa kvalitetom, jel

..

Tako sam se ja razvijao od P.E. do npr. DJ Vadima, pa je vremenom moja shveca prako mene saznala za npr. Ninja Tune label & muziku Herbalizera, Coldcut-a etc..

..Onda, poneki drum joj se isto svideo, neki break, dok techno nikada nije skapirala, mada ni ja nesto ne preferiram techno ko muziku koja se slusa kod kuce.

..

Tako da je kasnije i ona 'benefitovala' od toga sto ima mladjeg buraza koji se krece u potpuno drugacijim krugovima & otkrio joj malo drugaciju muziku..

..

Onda, i roditelji su nam lepo, nenametljivo pustali Bitlse, Bowiea etc, tako da smo i od njih dosta pokupili u smislu 'prepoznavanja kvaliteta'


..

Eto, dao sam primer kroz muziku - kako su nas i roditelji vaspitali, i kako smo uticali jedno na drugo, a tako je u svim sferama zivota, jel.

Dakle, ona je svakako, being older, uticala na pocetku na mene, kasnije, posto nije glupa osoba, skapirala je da i ona moze neke stvari da nauci od mladjeg burazera

..

LM, sada ona i ja zivimo zajedno u nasledjenom stanu, pa nije losa stvar sto ne idemo na qrac jedno drugome

..

Sve u svemu, veoma mi je drago sto imam sestru

..

Akcija roditelja da smo DRUGACIJI veze nama s tim ko je musko ko zensko.

..

Mada, cale jeste bio blazi prema shveci, keva prema meni.

Al to su isto individualni odnosi, i ja nekako kapiram taj otac - cerka, keva- sin, otac - sin & keva - cerka trip.

Originally posted by жњ
Ovo je pitanje za bracu i sestre...

Kako su se vasi roditelji odnosili prema vama u smislu polne pripadnosti? Da li su bili fer ili su bili popustljiviji prema nekom u odnosu na polni identitet? Da li su vise pomagali cjeri jer su zene, pa su smatrali da ih treba vise zastiti ili su pak favorizovali sinove, ponos svake tradicionalisticke familije? Koliko je fer odnos u odnosu na pol prisutan u vasoj familiji? Postoji li ravnopravnost, tj. da pol ne utice na roditeljski odnos prema deci?

Pa meni nisu jednom dali da se osisam masinicom, jer je to za decake, durila sam se danima. Onda sam u nekom momentu shvatila da postoji krajnje legitimna kategorija mushkarace i da mi je u njoj jako udobno. Kao dete sam uglavnom ja dobijala turpijanja kad dodje do nekog sranja jer sam 'harambasa' i jer sam starija od brata, al to valjda tako ide. Kad sam napunila neke 4 ili 5 godina vec je svako bio odustao od namere da od mene pravi devojcicu ili maminu mazu, jer su shvatili da sam 'uporna & tvrdoglava' i 'ne zarezujem'. Keva se nikad nije mesala u moje 'afere' i nije bilo onog da me neko mlatne pa se derem pod prozorom "mamaaaaaa!" i slicnog, mada su njoj majke uredno dolazile na vrata. Ne znam, moji su prosto ukapirali da se kod mene ne moze silom i bez argumenata i da je bolje da me puste da budem to sto jesam, jer cu inace da se inatim do kraja sveta i budem nesnosna. Mislim, nisam ja nikad bila nerazumno i razmazeno dete, al je najbolji nacin da me hendlujes bio taj da mi ne stajes na put. Sve to je rezultiralo tim da ja popravljam stvari po kuci, a burazu treba 2 sata da zameni akumulator na kolima. Nas su u tom smislu potpuno pustili da zivimo u skladu sa svojim interesovanjima i sklonostima.

sestre su bile favorizovane kad smo se tukli (ja njih nikad nisam smeo da tresnem, njima se prastalo), ja sam imao vise slobode kod izlazaka (one su svojedobno morale da budu kuci do 11, ja sam mogao da se javim jednom u 2 dana cisto da znaju da sam ziv). u ostalim stvarima uglavnom smo tretirani jednako.

Originally posted by AngraMaina
sestre su bile favorizovane kad smo se tukli (ja njih nikad nisam smeo da tresnem, njima se prastalo), ja sam imao vise slobode kod izlazaka (one su svojedobno morale da budu kuci do 11, ja sam mogao da se javim jednom u 2 dana cisto da znaju da sam ziv). u ostalim stvarima uglavnom smo tretirani jednako.

moj brat je dosta stariji od mene, tako da treskanja nije bilo (bilo mu je dovoljno da me zagrli jednom rukom, pa da ostanem bez vazduha)... mada sam ja njega cesto emotivno ucenjivala

to za izlaske si u pravu... secam se da je bratovo drustvo bukvalno unosilo mog brata kroz vrata stana, piiiijaaanog kao letvu na majcino sablaznjivanje.. i to u tuce navrata... da bi ona danas tvrdila pred svima kako njen sin nije nikada pio

Originally posted by жњ


to za izlaske si u pravu... secam se da je bratovo drustvo bukvalno unosilo mog brata kroz vrata stana, piiiijaaanog kao letvu na majcino sablaznjivanje.. i to u tuce navrata... da bi ona danas tvrdila pred svima kako njen sin nije nikada pio

Ovo je kao istina i kod mene..mada, mozda je to samo zato sto shveca nije bila kreten kao ja.

..

Al iste godine smo otisli da proslavimo novu van kuce, toga se secam.

I poceo da pusim pre nje..i da varim..


...



Da... u sustini to je tako samo zato sto ona nije bila kreten ,)

Nemam brata.

Ja samo da kažem da me tata i dan-danas zove "Igore" jer sam se kao mala tako svima predstavljala pri upoznavanju.

Za mene i sestru su svi jos od malih nogu govorili da smo zamenili mesta, tj. da je ona trebalo da se rodi kao musko, a ja kao zensko.
Taj zakljucak su izvlacili iz cinjenice da se ona uvek po ceo dan igrala sa komsijskom decom na ulici, a boga mi ih i tukla ( kao i mene ), dok sam ja nerado izlazio van kuce u kojoj sam uzivao igrajuci se sa lutkama.
Ne znam sta su nasi roditelji o svemu tome mislili, ali nisu nikad branili ni meni ni sestri da se bavimo svako svojim omiljenim aktivnostima u slobodno vreme.
Cak mi je cale, kad sam kao klinac imao operaciju krajnika, doneo u bolnicu veliku lutku u vencanici na poklon, jer sam, kad me je posle operacije pitao sta bih zeleo da mi kupi, kao iz topa odgovorio : " Lutku u vencanici ".

Takodje, kasnije kad smo odrasli, sestra nikad nije bila zainteresovana za sminku, krpice i tako te stvari, nego vise za loptu i uopste sport, pa tako kad mami nestane nesto od sminke, nikad nije ni pomisljala da ju je uzela sestra, nego se odmah proderala :
:" Deeeeniii, jesi li mi ti uzeo olovku za oci ? Vracaj je odmah ovamo, treba mi !!!! "

Jedino na sta je cale alergican jeste to sto se vidjam sa muskarcima.
Kaze da bi prihvatio bilo kakvu devojku za snajku, samo da je zensko. Tvrdi da je jedino normalna ljubav izmedju muskarca i zene.
Eto ti sad, kazem ja i pitam ga gde to pise i trazim od njega naucne dokaze za to sto tvrdi.
On dokaze naravno nema, pa mora da se povuce iz diskusije koju je sam zapoceo.

Lutku u venčanici

Roditelji čini mi se da nisu pravili baš nikakve razlike... ali najjaču ulogu u ranom vaspitavanju sestre i mene je imala baba ercegovka.
Dalje ne moram objašnjavati bilo kome ko je imao kontakt sa njima... a ko nije, verujem da se ni ne može objasniti... (taj potpuni užas veličanja muškaraca i muškosti)

Originally posted by *deni*
Lutku u vencanici ".

kod mene obrnuto


zamisli umiljatu plavokosu curicu kojoj je na silu navucena i suknja i neka roze bluzica sa odvratno ogromnom cipkastom kragnom preko dzempera... koja oko ramena ima okacenu ogromnu pusku, a u ruci drzi mach!!

eto, takva sam bila


to maltretiranje odecom je trajalo do puberteta kada sam se zestoko usprotivila i konacno prozivela sve svoje buch porive u ekstremno muzevnoj odeci.... kratko je trajalo i to me valjda smirilo pa sam se opet pocela najkomfornije osecati u zenskoj odeci.

Slično kao i kod korisnika Marvin-a.

Dakle, nisam primjećivao da nas roditelji razdvajaju ( svakako su uvijek imali 'važnijih' obaveza ), a baka, koja je živjela s nama u porodičnoj kući, je bila glavni lik u našem vaspitavanju.
Tretirala me je kao božanstvo, favorizovala u odnosu na sestru i ispunjavala mi apsolutno svaku želju, jer "ti si muško!".
Mislio sam da će njoj, tako staromodnoj, najteže pasti moje outanje, ali za divno čudo, sve je podnijela stoički i pomirila se s tim, što je nije spriječilo da napravi dramu kad sam odlučio da je vrijeme da se odselim...

Originally posted by жњ
...zamisli umiljatu plavokosu curicu kojoj je na silu navucena i suknja i neka roze bluzica sa odvratno ogromnom cipkastom kragnom preko dzempera... koja oko ramena ima okacenu ogromnu pusku, a u ruci drzi mach!!

eto, takva sam bila

Zlato malo.
Kontam da smo svi bili odevani po nekom JUS - u dok smo bili vrlo, vrlo mali i dok nismo znali gde nam je dupe, a gde glava, a kamoli sta zelimo da obucemo na sebe.
I sasvim je razumljivo da brizni roditelji svojoj cerkici obuku bluzicu sa cipkanom kragnicom , a sincica da spakuju u odelce.
Pogotovo kad se ide na Deda Mraza, ili na neku slicnu drustvenu manifestaciju.

A i sto ne uciniti roditeljima plezir ? Ucinimo mi njima, ucinice i oni nama desetoduplo vise.
Ja sam, recimo, i u ovim godinama spreman da dozvolim baki da me tretira kao malo dete. Letos je imala trip da me zeni sa nekom pristalom devojkom iz sela, koja se navodno zagledala u mene, pa me je zvala da jedne nedelje dodjem " na gledanje ".
U zelji da udovoljim baki ( ali i da se zabavim, istini za volju ), pristao sam i uputio se te nedelje put sela. Baki se nije dopala rozikasta kosulja u kojoj sam dosao ( tvrdila je da je previse neozbiljna ), pa mi je donela neku dedinu u sivoj boji da je obucem.
I tako sam ja obukao tu kosulju i isli smo " na gledanje " sa tom devojkom, ali od zenidbe do danasnjeg dana nije bilo nista.

Nisam spreman jos za brak i obaveze koje iz njega proisticu, kazem ja.

Originally posted by *deni*
Za mene i sestru su svi jos od malih nogu govorili da smo zamenili mesta, tj. da je ona trebalo da se rodi kao musko, a ja kao zensko.
Taj zakljucak su izvlacili iz cinjenice da se ona uvek po ceo dan igrala sa komsijskom decom na ulici, a boga mi ih i tukla ( kao i mene ), dok sam ja nerado izlazio van kuce u kojoj sam uzivao igrajuci se sa lutkama.

mene i tata i mama zovu sine,sa tatom idem za badnjak na bozic od ranog detinjstva,nikad mi nisu branili da kupujem puske,pistolje i ostala sranja kojima sam volela da se igram kad sam bila klinka. tata ima radionicu pa sam naucila da varim,busim i lemim pre nego sto sam naucila da pisem,volim da ceprkam oko auta i elektricnih uredjaja,redovno sa tatom idem u sumu da vezbamo gadjanje iz pistolja,kad putuju u neki grad iz kog je neki poznati fudbalski klub obavezno mi kupe dres,kad sam trenirala fudbal kupili su mi kompletnu opremu sa sve kostobranima,kopackama i stucnama.

a mog brata nikad nije zanimalo nista od gore navedenog,osim fudbala doduse,tatina radionica ga nikad nije zanimala,omiljeni nacin gubljenja vremena mu je shoping,uvek je skockan,koristi vise kozmetike od mene,i tako. s tim sto on nije gej,vec prava muska kurva. uvek su nam svi pricali da smo zamenili mesta,svi osim nasih roditelja,kojima nase ponasanje nije neobicno,nikad nisam osetila da im smeta kako se ponasamo.

kod mene se nikada nije obracala paznja na ovakve stvari.

Zamislite malog plavog andjelka sa plavim ocima u suknjici koji tuce sve oko sebe,staro,mlado,musko,zensko,igra se klikera,nosi pistolje,puske,pravi pracke,igra se sa lukom i strelom,gadja komsije kamenjem sa oraha,psuje i pljuje

Ta sam


Nemam rodjenog brata a ni sestru,zato imam od strica,oboje sam ih terorisala do krvi
Pravili su razliku...posebno baka i deka:) Ja sam uvek vise dobijala...npr. njih su smeli da udare, mene nikad...jer bi i oni dobili od mene
Mislim da se razlike prave ako ti to dozvolis...ne treba da das na sebe..i tako

Moja sestra mislim da je isto bila tatin sin, mada ni ja nisam bila princezica....
Uvek sam imala trip da nju vise vole, ne znam zbog cega...
Valjda sam bila tatina cerkica... ma jesam... to sam bila i ostala...

Ja sam bila "mlada partizanka" kao mala.
Nosila sam plastičnu pušku i upaljač koji je malo ko umeo da razlikuje od ručne bombe iz WWII (i danas ga imam).

Niko se nije suprotstavljao mojim prohtevima da budem vitez na maskenbalu i sl.
Oblačila sam se uglavnom kako sam htela, ali ni dan danas ne mogu sebi da izbijem jednu sliku iz glave... Mama me je jurila po kući i molila da probam neku suknju koju mi je sašila, a ja sam bežala kao oparena od nje. Ni priče o tome kako ni Mogli ni Konan Varvarin ne nose pantalone nisu pomogle.

A sad nosim suknje i često se rascmizdrim kad se setim da nisam htela da probam onu koju je mama sašila.

Originally posted by жњ

Originally posted by *deni*
Lutku u vencanici ".

kod mene obrnuto


zamisli umiljatu plavokosu curicu kojoj je na silu navucena i suknja i neka roze bluzica sa odvratno ogromnom cipkastom kragnom preko dzempera... koja oko ramena ima okacenu ogromnu pusku, a u ruci drzi mach!!

eto, takva sam bila


to maltretiranje odecom je trajalo do puberteta kada sam se zestoko usprotivila i konacno prozivela sve svoje buch porive u ekstremno muzevnoj odeci.... kratko je trajalo i to me valjda smirilo pa sam se opet pocela najkomfornije osecati u zenskoj odeci.

joooooj!!!! cim dodjem kuci, moram da nadjem fotke i da pokacim! ista stvar!!!!

molim cenjene korisnike Mars i *deni* da NE postavljaju video spotove u ovu zanimljivu i duhovitu temu.




OT:
i meni su oduvek govorili "jaooooo, sto si sladak, steta sto nisi devojcica".
i to mi tada nije bilo ni cudno, a niti mi je smetalo.

mama: "ajde, mamina curice, skuvaj kafu". to sam cuo vise miliona puta u detinjstvu.

drugarica iz komsiluka je imala lutku iz nemacke visoku pola metra, sa divnom plavom kosom, koja je pricala, pevala, hodala, plakala.

STA RECI, a ne zaplakati.

zeleo sam tu lutku CELO detinjstvo.



nisam zalazio na sportske terene, a posebno ne u radionice.
ceprkanje po akumulatorima (ili kako ste vec naveli) mi je nesto najogavnije na svetu.

puske, pracke, pistolji, luk i strela - fuuuuj.
mala kuhinja, lutke, lekarski pribor za decu, bojice - aaaaaaaaaaa.





za iskrenost (moju i svih vas):

Mamino jedinche, tatina najstarija...al´ uvek "sin". Nemam poredjenje. Secjam se da su mi jednom u zhivotu kupili haljinu, a ja kukala kako me "grebe". Od tada never again!

Originally posted by Val
Secjam se da su mi jednom u zhivotu kupili haljinu, a ja kukala kako me "grebe".

genijalno!!!

Jednom mi je majka obukla suknju, a onda je dosao tata i rekao onako pomirljivo 'Daj D, presvuci je' jer je ugledao moja oguljena kolena i one grozne kraste koje sam tako volela da gulim.
Posto imam sestru, nisam se osecala 'polno ugrozeno' (osim kada me nateraju da je vodim kod moje drugarice na rodjendan jer je mnogo slatka ).
Moji roditelji se nikada nisu ponasali prema meni ( a ni sestri) kao prema devojcici u smilsu da su nas preterano stitili, pocev od fizickih poslova, pa do odabira hobija, sportova i sl. koji nisu tipicno zenski).

Dva brata starija imam i obojica ne pricaju sa mnom, jer kazu da sam drolja.

nije pol igrao neku veliku ulogu, pogotovo sto se ja ni kao stariji ni kao musko ( ) nikad nisam ni stavio u polnu ulogu, niti se to od mene ocekivalo. vise je bilo protekcije zato to sto je ona mladja pa je ja je l' te maltretiram itd itd

Originally posted by Daliborka
Dva brata starija imam i obojica ne pricaju sa mnom, jer kazu da sam drolja.

Teta Daco, zapanjen sam njihovim ponašanjem.

Imam mladjeg brata...
Ja sam bio mirnije dete, nisam bio kavgadzija i bio sam mnogo bolji u shkoli nego on pa su mene vishe hvalili... Obojica smo imali svoja interesovanja... Ja skupljao Barbie slichice, on Nindza kornjache, a nasha interesovanja su roditelji podrzavali... Mozda bi zbog ove razlike u interesovanjima keva cheshce mene nego njega pitala kako joj stoje chizme ili shal... Druge razlike u ophodjenju prema nama nije bilo...

Offtopic sa ove teme nalazi se ovde

Dina, moderatorka Kafica