Stranica 1 od 1

Promjena toka zbivanja.

Poslato: 22 Dec 2008, 14:56
od CokoladnaBananica
Nisam mogao smisliti gluplji naslov! :doh:

nema veze..

Sad sam na jednoj temi procitao post koji mi je inspiracija...
Svakim nasim korakom, pokrecemo spret reakcija koje imaju neki ishod, i svakim narednim potezom taj ishod mozemo promijeniti... butterfly effect, otprilike...


e sad, mozete li da se sjetite neke lancane reakcije koju ste (ne)svjesno pokrenuli - i da je ispisete korak po korak.



does this make any sence?:D

Poslato: 22 Dec 2008, 15:02
od Berserker
nemoj da me plashish...

Poslato: 22 Dec 2008, 15:06
od CokoladnaBananica
ne mora biti to neka tragicno-dramaticna sitacija cico:)
moze da bude i nesto funny;)

Poslato: 22 Dec 2008, 15:50
od ganjarolla
Bila je jedna djevojka starija od mene također umetnica i pričali smo sa ljudima koji su učestvovali u jednom festivalu i dugo ih nagovarali da moraju uzeti baš taj prostor a ne neki drugi za izložbu. Baš taj, i nagovarali smo danima i noćima. I na kraju su dobili taj prostor, mi izložbu te par ljudi koncerte, par ljudi grafite, par ljudi instalacije, par ljudi projekcije ...

:crveni:

Poslato: 22 Dec 2008, 16:47
od jukie
Originally posted by bananica
e sad, mozete li da se sjetite neke lancane reakcije koju ste (ne)svjesno pokrenuli - i da je ispisete korak po korak.
Kad sam imao oko 10 godina, sanjao sam da se mi igramo na igralištu, i da je naišao vuk i da smo svi pobegli na onu penjalicu u pesku koja izgleda kao 4 x 4 i da nije mogao da nas dohvati. Onda sam to sutradan ispričao ostalima i oni su rekli "hajde da se igramo toga", pa je jedan glumio vuka i sakrio se, a mi ostali smo skakutali okolo i pevali "o vučiću, dragi vučiću, gde si", i onda taj neko iskoči i pojuri nas, a mi se svi sjurimo prema toj 4 x 4 penjalici u pesku i popnemo gore, a vuk pokušava da nas uhvati. Posle smo se često toga igrali. Posle sam čuo da se deca u Španiji isto tako igraju vuka.

Poslato: 22 Dec 2008, 16:56
od Zonche!
Hmmm...ne znam da li se to uklapa ali moze da se stavi pod "slucajnost koja je dovela do cudnog zavrsetka price"

Pre jedno 5 godina...

1. Instalirao SoulSeek i krenuo da skidam neke pesme koje ce biti te godine na eurosongu

2. Iskace mi chat window (a da nisam ni znao da postoji opcija za chat tamo) i javlja mi se decko iz Bosne od koga sam skidao pesmu...

3. Krecemo da pricamo i skapiramo da imamo slicna interesovanja

4. Krenemo da pricamo o ostalim pesmama

5. Kaze mi da voli neku pesmu na sta ja odgovaram da volim "Girls and Boys" (mislio sam na pesmu ali je on bukvalno shvatio) te je odgovorio da je i on biseksualan... Zapravo slucajno autovanje.

6. Moja prva internet veza :)

7. Upoznavanje face to face

8. To je trajalo neko vreme pa smo "raskinuli" jer nije imalo smisla, ali smo ostali super drugari, bio kod mene dok je kod nas bio eurosong, i evo bas danas mi je stigla xmas card od njega...

I tako je sasvim slucajno doslo do jednog sjajnog prijateljstva koje traje vec 5 godina :D

Poslato: 22 Dec 2008, 20:34
od Tot
Najbolja lančana reakcija koju sam pokrenuo a da se ipak ne može ispisati korak po korak je da su svi ostali bez teksta na neki moj postupak. Vrlo ekonomično i estetski prikladno sam to izveo.

Poslato: 24 Dec 2008, 13:27
od Dina
Meni se cini da mi je ceo zivot u tim nenadanim efektima - na mesta koja su se ispostavljala kao znacajna dolazila sam sasvim slucajno, ljude koji su se ispostavljali kao najznacajniji isto tako sam sretala a da pojma nismo imali o daljem toku (mada sad kad se secam uvek nadjem neke "znake"), ono sto sam mislila da mi je jako vazno ispostavljalo se kao nevazno a ono sto sam mislila da mi je skroz nevazno postajalo je odjednom vazno i sve tako. Sad to je sve suvise zapetljano da se opisuje jer se preplicu razni ti tokovi... ali ja sama cesto razmisljam sta bi bilo da nekog postupka, sitnog tada, nije bilo... Da li celog tog daljeg toka ne bi bilo ili bi se desila druga sitna stvar? :misli:

I hajde da bar nesto napisem posto se traze primeri. U srednjoj skoli na kraju cetvrtog razreda trebalo je da odgovaram srpski. Iz tog predmeta sam uvek imala peticu i mogla sam je dobiti i tada da nije bilo knjige "Proljeca Ivana Galeba", cini mi se da se tako zvala - to je bilo tako nesto odvratno i dosadno, da ja nisam htela da to citam. Kod nastavnika srpskog je moralo da se prijavi ako ne procitamo neku knjigu i tu je isla ocena nize, ali ako ne prijavimo i pita nas bas tu knjigu dobijemo jedinicu. I tako ja nisam htela da rizikujem nego prijavim da to nisam procitala i posto sam odgovorila ostala dela za pet zakljuci mi cetvorku. U to vreme sam racunala da mi to nista u zivotu ne menja, vec sam znala da idem na fakultet koji ne volim a da cu ga upisati svejedno bez problema (tako je tada i bilo). Ali mnogo godina kasnije odlucim ja da upisem fax koji sam volela a to je jako tesko upisati i svaki bod i delic boda je dragocen. I zafali mi bas taj jedan bod, jedna nekadasnja ocena... :doh: Uh kako sam tada bila besna na sebe od nekad... Ali posto je ostale smerove bilo mnogo lakse upisati (sto ne znaci da ih je lako i zavrsiti ;) ) i ostalo je praznih mesta a ljudi su to upisivali i sa pola nasih bodova to oni dozvole mogucnost jednom broju nas da upisemo neki drugi smer. Postojala je mogucnost da kada zavrsimo prvu godinu predjemo na smer koji smo hteli, u tom trenutku sam ja mislila da cu to svakako uraditi. Upisem nesto sto mi se ipak najvise dopadalo posle onog sto sam htela... medjutim, nakon par meseci zaljubim se u tu oblast :love: I nije mi vise padalo napamet da se vratim na ono sto sam mislila godinama da je moj idealni fakultet i zivotni poziv :lol:

Poslato: 24 Dec 2008, 15:23
od CokoladnaBananica
sjajno dina:klap:

Poslato: 24 Dec 2008, 17:06
od Mars
Ne mogu da se setim, ali redovno izmišljam tako nešto.

Na primer, koji je sve splet okolnosti, nekad VEKOVIMA unazad uticao na to da ja-iz neke tamo pizde materine na ovom svetu, sedim, razgovaram, jedem, pijem, UTICEM NA ZIVOT nekog tamo iz neke DRUGE pizde materine na ovom svetu, i on na moj. O tome sta su nasi preci pre 20, 50, 100, 200 godina radili i kako su njihovi postupci uticali na to da se danas nalazimo tu gde jesmo, ta osoba i ja.