Originally posted by Angra Maina
Sta mislite o Srbiji? Da li je generalno volite ili ne, i sebe u njoj? Kako je dozivljavate?
Doživljavam je recimo kao učionicu biologije, lepo sređenu, sa puno onih slika po zidovima, mikroskopima, projektorima, zbirkama mekušaca i bodljokožaca, herbarijumima, biljkama u saksijama, panoom sa obaveštenjima da bi svi bili u toku, odgovarajućim osvetljenjem, bibliotekom divnih enciklopedija sa šarenim slikama u boji, itd. Idealna za nastavni rad.
I onda u toj učionici čas ima ono najgore odeljenje gde se deca rugaju jedna drugima, gađaju se papirićima, tuku se, lome stvari, usta ne zatvaraju od pričanja, ne pokušavaju ništa da rade, ako slučajno pokušaju nešto da rade onda napišu dva reda i očekuju da će svi dobiti petice iako ništa nisu radili, misle da su bogomdani.
Dakle, priroda Srbije mi se jako sviđa, ali kultura ovog naroda mi se uopšte ne sviđa.
Originally posted by Sunce
Ko c'e u toj zemlji kada
znati shta i devojka mlada
u nedrima netaknutim nosi;
kakvu teshku tajnu
u rukama svojim drzhi dete;
i starica pogrbljena svaka
do kakve se uputila mete.
Offtopic/anegdota: ovu pesmu su recitovali u školi kad sam bio valjda osmi razred. Iznova i iznova. I svako je izgovarao ovo gore boldovano tako da stanu iza "tajnu" kao da je tu tačka (tu nema tačke), i da je ovo "u rukama svojim drzhi dete" posebna rečenica, i da ustvari ta devojka mlada drži neku bebu i nosi je okolo (a u peleni se kriju papirići sa važnim podacima). A lepo se vidi da hoće da kažu da neko
dete ide okolo i nosi nešto (smotuljak? loptu krpenjaču?) što je možda teška tajna (skrivena poruka umotana unutra). I nastavnica im nije objasnila da pogrešno recituju i to mi je vrlo smetalo.