- 01 Dec 2008, 13:52
#1316913
Pre jedan mesec dana, pogledala sam film. Robot žena je zavolela u nekome ali zna da ne može da daje sve što žena bi mogala dati jer nije žena, ona je samo robot. Kao robot, imala je mnogo problemi sa osnovim stvarima. Na krajem krajeva uči da to nije problem jer svako (ljudi i roboti) imaju snage i slabosti. Možda ovo je kliše. Ali i ja sam kao ona robot. Znam da 62*62=3844 (nisam to zapamtila jer volim da isračunam. Nije problem da traje 1-2 sekundi). Kada ne mogu da zaspim, volim da recitujem moj omiljen roman. Kada onaj roman postane dosadno, ima još nekoliko romane koje volim da recitujem.) Bila sam tinejdžer pre nego što sam razumela šta je telefon, kako se koristi, i zašto bi neko telefonirao. Pre jedan-dva nedelja sam napokon razumela da ljudi ne govore samo kada imaju neko vrlo vrlo bitno da kažu. Ljudi govore zato što razgovor je zabavno. Ljudi govore da se bliže. Pre toga sam mislila da svako razmisli za 15-30 minuta o tome šta tačno hoće da kaže pre nego što otvare usne. Kada sam gledala taj film, razumela sam da možda nije toliko ogroman problem da još ima mnogo osnovne stvari koji ne razumem, jer ima drugi stvari koji razumem. I mogu da učim ove osnovne stvari, samo sporije i drugačije učim.
U subotu, budnilik je zvonio u 4 ujutru. Još nisam zaspala, ali ležala sam 4-5 sati. Pogledala sam sms "vidi da te sačeka neko. Ja sam slobodan od 1 sat posle podne". Nisam htela da probudim neko i odlučila sam da pošaljem sms nekome sa autobusa kasnije. Tuširala sam se i koristila sam antiperspirant. Antiperspirant je novi pronalazak. Pre nekoliko nedelja još nisam razumela: "telo je čisto posle tuširanja, i ne miriše na ništa. Zašto onda antiperspirant?" Jedno jutro, pre nekoliko nedelja dana, isprobala sam ga opet. 14 sata kasnije kada sam obukla pidžame, primetila sam da moja majica još uvek ne miriše na ništa. I tek tako, sa 24 godine, sam razumela antiperspirant. Od tada, češće ga koristim. Još uvek sam nešto ponosna da sam ga razumela.
Pogledala sam šta imam u torbu i izvućila sam "teach yourself Serbian" (ako još ne znaš srpski, Fejlice, ova knjiga neće ti pomoći pre nego što stigneš u Srbiji) i "Self" od Yann Martel (zabranjeno je misliti na engleskom. Ne ideš u Srbiju da bi vežbala svoj maternji jezik, Fejlice i znaš da ćeš plakati na kraju knjige. Ne čitaj takve stvari na autobusu). Pušila sam cigaru na balkonu. "Esik az eső." (misli na srpskom, Fejlice). "Pada kiša" (tako je, ne zaboravi kišobran). Pogledala sam još jednom, da li imam svoje pasoše u džepu (to sam već uradila možda hiljadu puta ali bolje je sigurno znati). Mađarski pasoš, američki pasoš, ok. (Idem u Srbiju! Idem u Srbiju! Idem u Srbiju! Idem u Srbiju!
)
Pre nekoliko dana bila sam vrlo nervozna. (Zašto ideš u Srbiju? Ti ne znaš srpski. Osam mesec učenje nije ništa. Možeš da pišeš i da čitaš ali nikad nisi govorila, osim nekoliko puta sam kolegama iz Bosne na posao u Arizoni, i tada si ćutala, slušala i rekla "aham" i "da" i "razumem". Loše koristiš padeže, rodove. Ne znaš da izgovaraš ć. I još nisi zapamtila čitav rečnik! Panika panika panika panika ne znam srpski.) Pisala sam 1200 reči esej, na srpskom, o temi "ne znam srpski". Ali u subotu ujutru nisam bila nervozna i odlučila sam da ako mogu da pišem 1200 reči esej na srpskom, možda to znači da ipak znam malo srpski.
Čekajući tramvaj, slušala sam mp3 cd. Imam 54 pesme na srpskom na cd. Pesme koje volim. Kao spokoj posle kiše, kao mir u očima, kao kap bistre vode na suvim usnama osećam te. (Idem u Srbiju! )
Čekala sam autobus za Suboticu. "Hideg van Szegeden." (Misli na srpskom!) "Hladno je u ovom Segedinu."
"Egy jegyet kérnék Szabadkára" (Jednu kartu za Suboticu, molim Vas), rekla sam vozaču. Pitao me je nešto, ali nisam čula i ponovila sam "Szabadka" (Subotica). Dao mi je kartu. Kasnije sam ponovila njegove reči za sebe nekoliko puta i shvatila da pitanje je bilo "a piacra vagy a pályaudvarra?" (za pijac ili za stanicu?)
Zaboravila sam kišobran na autobusu, ali na sreće setila sam posle 3 sekundi i autobus je još uvek bilo tamo. "Elfelejtett valamit?" (zaboravili ste nešto?) pitao je vozač.
"Az esernyőm!" (Moj kišobran!)
"Pedig az fontos, ilyen időben." (Ma to je bitno u ovakvom vremenu).
Stavila sam ga u torbu, nek mi ne treba više setiti na kišobranu.
Na autobuskoj stanici, pogledala sam nekoliko puta kada prolazi autobus, mada to sam već znala. Bacila sam pogled na službenice. Rešila sam da pušim još jednu cigare dok skupljam hrabrosti. Ja sam užasno štidljiva. Mislila sam "Preklinjem Te u Tvojom Moći, o moj Bože, ne daj da me zadesi ikakvo zlo u dobima kušnje i u trenucima nesmotrenosti nadahnućem tvojem vodi pravo moje korake, o Ti Koji si mi Bog." U onom trenutku, to je značilo "ne daj da tek sada zaboravim srpski. ne daj da me zadesi da otvorim usne i nema zvuk. ne daj da me ne razume zato što ne mogu da izgovaram ć u reči "sledeći."
Napokon išla sam tamo i šapnula sam služebenici "dobro jutro molim Vas jednu kartu za sledeči autobus za Beograd." Naravno, rekla mi je da ništa ne čuje i da moram pričati glasnije. Udišaj. Rekla sam glasnije "Dobro jutro, molim Vas jednu kartu za sledetji autobus za Beograd." "Za Beograd?" "Da, za Beograd." Rekla mi je kada prolazi sledeći autobus i veselo sam klimala glavom. Rekla mi je da autobus prolazi od perona sedamnaeste. Radost: rekla sam nešto na srpskom, i ona me je razumela, i ja sam razumela odgovor.
Pročitala sam kartu nekoliko puta. Sedište tri.
Pokušala sam da pošaljem sms drugarici, koje je rekla pre nekoliko nedelja dana da će doći sa mnom, a već jedan nedelja dana nije se javila. Na petku pisala sam joj u smsu kada prolazi autobus i da ako bude došla do tada, moći će doći sa mnom. Nisam očekivala da će doći. Pisala sam "Pozdrav iz Subotice."
"Status: Message sending failed. Message is in outbox. Try again?"
jaj, jaj, jaj.
Ušla sam u autobus. Tražila sam sedište tri, a nisam ga našla. Okrenula sam se. Vožač me je pitao "šta si izgubio?"
"Gde da sedem?" pitala sam ga.
"Šta?"
Pogledala sam kartu. "Gde je sedište tri?"
Pokazio mi je gde mogu da sedem. (Sednem? Sedim? Sesti? Sediti.) Sela sam pored devojke, koja je tek pošaljila sms nekome. Razmišljala sam na tome da joj pitam, da li bi mogla pošaljiti sms mojoj drugarici jer moj telefon ne radi i ne znam ko će me sačekati u Beogradu. Ona je putovala do Novog Sada. Do Novog Sada, nisam našla hrabrost da govorim nešto.
Čitala sam Miševi od Eriha Koša. To je napiseno ćirilicom. Razumem ako čitam polako. Padala mi je na pamet da pitam nekoga šta znače nove reči u knjizi, ali nisam htela da dosađujem ikoga. Ako sam toliko glupa da ne znam šta je "vreća", "sveže", "zavlačio", "dobauljao", "posućena", "osmelio", to je moj problem. 6 nepoznat reči na samoj jednoj strani. Nisam izvućila rečnik iz torbe. Nek ne znaju da sam glupa. Inače, razumela sam donekle svaku rečenicu. To je dovoljno.
Nisam slušala cd. Htela sam da slušam ljudi kako govore na srpskom.
U Beogradu, šetala sam oko autobuske stanice. Čitala sam pažljivo sve što sam videla. Zanimaju me čak i reklame. Pokušala sam da uradim nešto sa mobilom a nisam uspela. Našla sam javni telefon i pažljivo pročitala uputstvo, tri puta. Razumela sam posle prvog puta, ali htela sam da budem sigurna. Videla sam da treba nekakva karta. Nikad u životu nisam videla takvu telefon. U uputstvu je napisano "ubacite kartu". Ne piše se gde se može kupiti takvu kartu. Ne piše se kako se zove karta. Piše nešto o "želeni broj" a mi je trebalo tačnijo uputstvo. Umesto "+381", šta treba da pritisnem? U Mađarskoj to je "06". Može ne piše se u uputstvu ni u Mađarskoj "jer svako zna za to".
Našla sam samoposlugu i pažljivo pretražila kartu a nisam našla. Kupila sam snickers.
Možda mogu da kupim takvu kartu u trafici. Našla sam jednu. (preklinjem Te u Tvojoj Moći u moj Bog ne daj da me zadesi ikakvo zlo u dobim kušnja...) "Dobar dan!" (ne znam srpski ne znam srpski ne znam srpski) "Da li prodajete" (još uvek nemam pojma kako se zove karta) "kartu za telefon?" probala sam. Pokazila mi je jednu plastičnu kartu. "Ili misliš na mobilni telefone?" pitala je. "Ne," rekla sam "ovaj" i pokazila sam na kartu. Kupila sam kartu.
Ponovo sam pročitala uputstvo. "Ubacite kartu". Ali kako? Koliko ja znam, ima 4 način da ubacim kartu, a samo jedan pravilni način. Pažljivo sam pogledala sliku. Ubacila sam kartu. Nije se dogodilo ništa i telefon je i dalje koristno pisao "Ubacite kartu". Činilo mi se da još nisam našla pravilni način da ubacim kartu. Pokušala sam da je izvućim a nisam uspela. Pokušala sam još pet minuta, onda odustala. Da olepšam dan onome, koji je mogao da izvući kartu. Pročitala sam uputstvo još jednom za sreću i otišla.
Setila sam da pre 5 godine dana, kada sam bila u Beogradu, koristila sam internet caffé. Ako nađem internet caffé, moći ću pisati nešto na forumu. Šetala sam malo i pažljivo sam tražila čarobnji reč "internet". Nisam našla ništa, ali vratila sam se na autobusku stanicu jer nisam htela da izgubim autobusku stanicu.
Sedila sam negde i pokušala opet da uradim nešto sa telefonom. Neko je došao i rekao nekoliko rečenice na srpskom. Razumela sam samo jednu reč: "Dufke". Radost. Šetali smo u gradu. Pokazio mi je tvrđavu. Videla sam trafiku u kojem sam kupila vodu pet godine dana pre. Govorili smo. Upravo, on je govorio i ja sam srećno slušala. Ali posle nekoliko vreme, imala sam više i više hrabrosti i govorila sam više. Ja sam ćutljiva i na engleskom. Gledali smo reku. Da sam govorila, govorila bih nešto ovako: "Reka! Magla! Drvo! Šuma! Brod! Most! " Ćutila sam. Nek ne sazna da imam samo tri godine.
"Ovo je košava. Vetar." Objasnio je Dufke. Mislila sam "Košava, navikla sam na tu zimu volela sam u Beogradu a bez tebe, bez tebe se srce sledi, izgubi svaku nadu."
Uglavnom, radovala sam se. (Govorimo na srpskom govorimo na srpskom govorimo na srpskom!) Razumela sam dosta. Kao i u Miševi... ne razumem svaku reč, ali uglavnom pratim šta se dešava. Kada govorim (i na engleskom), prvo mislim šta hoću da kažem, prevodim to na reči (retko mislim u reči. Lakše je misliti u bojama i kretanjima), ponovim rečenice nekoliko puta u sebi, zapamtim rečenice, i govorim. Traje oko 15 minuta.
Pitao mi je šta slušam po muziku. Kada razgovoriš sa nekome, nemaš 15 minuta za odgovor. Izvućila sam discman iz džepu i pokazila mu ga. To je trebalo da znači "Slušam ove pesme, koje se nalaze na ovom cd-u." Smejao se i objasnio pitanje još jednom. Smejala sam se i rekla da slušam sve, svaki vrsta muzike.
Posle 15-30 minuta, odgovorila sam na njegovo pitanje. "Moja omiljena pevačica je trenutno Teodora Bojović. Ona je iz Novog Sada. Peva rock. Slušam Jelenu Tomašević i Mariju Šerifović."
Ponekad brinem jer nije lako saznati da sam srećna. Smejem se samo kada se setim da normalni ljudi tako pokazuju da su srećni. (Prirodnije mi je da maham dlanove, prstove u radosti, ali to ljudi ne razumu.) Retko govorim, čak i kada dobro znam jezik. Možda nije bilo očigledano, ali uživala sam i osećala radost.
Pokazio mi je ulica Kneza Mihaila. "Puno skupe stvari," objasnio je. "Kao Váci utca u Budimpešti", mislila sam.
Jeli smo nešto fin slan rolat sa šunkom i sirom. Htela sam da mu kažem "ovo je csiga na mađarskom. čiga znači puž." ali pojela sam pre nego što sam našla reč "puž". Upravo, nisam našla reč "puž" u Beogradu. Našla sam je sada, u rečniku.
Sreli smo Htona u jednu kafiću. Ima savešenu kosu.
U kafiću pitali su me da li hoću šlag u kafu. Šlag. Pretražila sam reč u glavi. Poslednji put da sam čula reč šlag je bilo u 2004 septembar, u Hajdukovu. Moja drugarica (mađarica) mi je pitala "kérsz šlagot?" Imala je tejszínhab u njenu ruku. Onda šlag = tejszínhab.
Snašli smo sa Mačkodlakom u Smajli. On je ćutljiv kao i ja, i dobro smo se razumeli. Govorili smo mi troje.
Došla je Bombina, i govorili smo mi četvoro.
Pitala je gde ću prespavati. Još nisam znala. Kada sam planirala da dođem sa Duškom, mislila sam da ćemo zajedno planirati. Trajalo je nekoliko dana pre nego što sam primetila da ona se ne javi, onda još nekoliko dana dok sam pokušala da je pozovem (nije odgovorila na pozive). Nemam internet kod kuće, i tako je bilo teško planirati. Govorili smo o tome i pokušali smo da rešimo problem.
Nakon nekoliko vreme, izvućila sam moj beležnik gde vežbam srpski i pisala sam na 58. stranu "da li bih mogla da spavam na tlu kod nekoga od vas? Ne treba mi krevet."
Rešili smo da idem kući nekada u noć.
Nakon nekoliko vreme, Mačkodlak je pisao "Jel bi se plašila da putuješ vozom od Beograda do Segedina? Direktna linija
"
Pisala sam "Mislim nema direktna linija, ali ako ipak ima to bi bilo najbolji način."
Pitao mi je da li bih se plašila. Pisala sam "ja se uvek plašim". Ali nije problem. Treba uraditi stvari čak i kada se plašiš. Na primer: govoriti.
Nema direktna linija, ali ima bus u 3:50 u zoru za Suboticu.
Bombina mi je pokazila neke slike.
Pisala sam:
"Dina ne liči na svoj avatar!"
Mislila sam malo, onda pisala sam:
"Ni Dufke ne liči na tigra!"
Smejali smo se.
Pisali smo:
Posle toga, napisala sam na vrh strane "Mračionica"
Dufke mi je objasnio šta znači seljančura, i pisala sam "paraszt na mađarskom "
Šetala sam sa Dufkom. Pretražili smo Planet. Ušavši u Planetu, upoznala sam Starky. Ona je slatka.
Rekla je da je primetila da sam rekla nedavno da sam došla kući. Rekla sam da sam bila u Arizoni kod majke pet meseca i tamo nisam mogla da izlazim iz kuće i bilo mi je vrlo dosadno. Mislila sam "kao mala, često su me zatvorili u orman. Kao tinejdžer, svaki dan posle škole, bila sam zatvorena u malu sobu. I naravno sam u metaforičnim ormanu jer mada sam uglavnom aut, nekoliko ljudi ne znaju. I onda pet meseca zatvorena u kući. Ormani su veći i veći a još uvek su ormani." A nisam to rekla glasno.
Planet ima dobra atmosfera. Nekada u Planetu sam počnela da češće govorim.
Onda smo išli u Apartmanu.
"Znaš kako da ideš natrag na autobusku stanicu?"
"Da, pratim šine".
"Tako je"
U Apartmanu sam upoznala Paki s kim retko sam govorila na forumu, ali simpa je. I upoznala sam jednog sladkog geja u prugastoj majici, čiji forumski nalog nisam uspela da čujem zbog glasne muzike (nek se javi, ko je bio). Rekao mi je na engleskom da je super da sam naučila srpski i ne bi mogao uraditi takvo nešto. (Ali njegov engleski je bio mnogo bolje od mog srpskog. Znači on je već uradio sa engleskom ono što ja trenutno radim sa srpskom: učiti jezik) Neko mu je rekao da može govoriti sa mnom na srpskom jer razumem. Rekao je da nije hteo da me zbuni.
Gledala sam ljudi i slušala muzike. Videla sam disko kugla na plafonu i veselo sam je gledala. Bila sam nešto pospana.
Sedila sam negde i gledala slatke strejterke kako igraju. Jedna je seksi igrala sa muškarcom. Ne sećam se kada sam posljedni put osećala seksi ili htela da budem seksi za nekoga. Možda nekada u 2005.
Vratio se sladak gej u purgastoj majici i govorili smo. Pitao mi je o gej scenu u Segedinu i u Budimpešti. U Segedinu, imamo dve klubove, puno muškarcima, i nije nešto bezbedno (zbog strejtera). I Starky je pitala nešto slično.
Onda krenula sam za autobusku stanicu.
Pročitala sam uputstvo. Tako nešto: "Kupovina autobuskih i železnickih karte između 22:00 i 6:00 sati se dešava na objekatu." Nisam bila sigurna da "objekat" znači "autobus" ali odlučila sam da ili se može kupiti kartu na autobusu, ili se ne može. Čekala sam autobus.
Autobus je stigao, ali nisam znala kako da uđem u bus. Stajala sam iza ograde. Vozač mi je pitao "kuda ćeš?" i rekla sam "Subotica", previše pospana da se bavim padežima. Nekoliko ljudi su pušali cigare, onda vratali su se u busu. Videla sam da i vozač spreme da uđe u busu i rekla sam "idem u Suboticu!" Pitao mi je šta je problem. "Nema para?" "Imam pare!" "Onda?" "Ne znam kako da uđem u bus zbog ovog ograde." Saznavši da problema je onako osnovne, objasnio mi je kuda da idem. Zahvalno sam ušla u autobus, kupila kartu za Suboticu, i zaspala.
U Subotica, znala sam već šta da radim. Hrabro sam rekla službenici (istoj kao i juče) "Dobro jutro! Molim vas jednu kartu za sledeći autobus za Segedin!"
Rekla mi je da autobus prolazi od perona trinaeste i da ako slučajno ne bude stigao autobus, vraćam se.
Kupila sam dve kutije cigare. Kupila bih više jer cigare su jeftinije u Srbiji, ali možemo da nosimo samo 2 kutije preko granice po osobe. Znači, 40 cigare. Glupost.
Na peronu trinaeste stajale je dve mađarice. Čekale smo a nije stigao autobus. Vratile smo se. Starija mađarica je govorila sa službenicom (na mađarskom!). Rekla joj je da autobus ni juče nije stigao. Dobile smo naš novac. Starija mađarica je odlučila da će sutra ići na pijac. Mlađa mađarica je odlučila da ide vozom. Ima jedan voz u 8:47. Pitala sam joj da li ide u Segedin. Rekla je da bi išla kući u Segedin. Išle smo zajedno. Za nekoliko vreme sam i dalje mislila na srpskom i prevodila misle ali nakon nekoliko minuta mislila sam direktno na mađarskom.
Pitala mi je da li sam iz Vojvodine. Rekla sam joj da živim u Segedinu. Pitala mi je da li živim u Segedinu od rođena. Rekla sam joj da sam Amerikanka i da učim mađarski već sedam godine. Rekla je da do tada nije primetila moj akcent ali nakon što sam rekla, se može da primeti.
Pitala mi je da li razumem stvari koje su napisano na srpskom. Rekla sam "da, mogu da čitam." Rekla je "ama i ja mogu da čitam ali da li ih razumeš?" Rekla sam "da, čitam i razumem. Učim već osam meseca." Tek tada smo videle "ULAZ". I zajedno smo pročitale "Ulaz" i prevodile "Bejárat". Rekla mi je da je već naučila nekoliko reči.
Stigavši u železničku stanicu u 8:45, kupile smo karte i trčale.
Pitala je "ez a vonat Szegedre megy?"
Rekao je "Da, da, za Segedin, samo požurite!"
"Utaztál már ezzel vonattal?" pitala mi je. (Da li si već putovala sa ovom vozom?)
"Nem." (nisam)
"Nagyon lassú. Megáll mindenhol." (Vrlo je sporo. Stane svuda.)
"Olyan, hogy ha elmennél görkorival hamarabb odaérnél?" (Tako, da ako bi vozila rolere, brže bi stigla?)
"Hát ja, kb" (Da, bezmalo)
Pokazila sam joj moje beležnike u kojima vežbam srpski i makedonski. Pokušala je da pročita nešto. Na sreće pročitala je tekstove pesmama i nije nešto lično. (Ona ne bi razumela, ali mnogo ljudi u vozu bi razumeli.) "Negde tamo išpod blede mešecine neko mišli na mene i roli me nocaš" (čudno pišem slova "v" i "r". + Na mađarskom "s" se čita kao "š" i "sz" je "s"). Nikad nisam čula mađarica koja ne zna srpski kako čita na srpskom. Mislila sam da zvuči slatko.
Ona je strejterka. Rekla je da su srbi momci vrlo seksi i pitala mi je da li imam dečka u Srbiju. Htela sam da je pitam "da li stvarno izgledam strejt?" Umesto toga, rekla sam da nemam ni dečka ni muža. Haha. (ni devojka nemam jbg).
Više puta sam čula da su srbi momci seksi. Ja ne primetim da li je momak seksi ili ne. Momci su momci. Imam muški prijatelji. Više volim gejeve jer ne treba da brinem šta žele od mene. Nije bitno kako izgledu. A žene! Žene su lepe. Ja primetim žene.
Čitala sam Miševi i dalje. Već sam na 52. strani! Pitala mi je šta čitam i pokazila sam joj knjige. "E-ri-k... nem, Er-ih K-oš. Koš? Magyar?" "I ja sam se to pitala kada videla prezime, ali nije, on je iz Bosne iz Sarajeva." (Koš znači "ovan" na mađarskom).
Pitala mi je "Znaš i bosanski? Koliko jezike znaš?"
Kada smo stigle u Segedin, ona je išla tramvajem i ja autobusom. Bilo je 11 u jutru. Stigavši kući, ležala sam na krevetu u pidžame i ponovila razgovore za sebe (rečenice koje sam čula, stvari koji su Dufke, Mačkodlak, Starky, ili Bombina rekli) dok nisam zaspala. Mnogo sam srećna što sam išla u Beograd. Bilo je super.
U subotu, budnilik je zvonio u 4 ujutru. Još nisam zaspala, ali ležala sam 4-5 sati. Pogledala sam sms "vidi da te sačeka neko. Ja sam slobodan od 1 sat posle podne". Nisam htela da probudim neko i odlučila sam da pošaljem sms nekome sa autobusa kasnije. Tuširala sam se i koristila sam antiperspirant. Antiperspirant je novi pronalazak. Pre nekoliko nedelja još nisam razumela: "telo je čisto posle tuširanja, i ne miriše na ništa. Zašto onda antiperspirant?" Jedno jutro, pre nekoliko nedelja dana, isprobala sam ga opet. 14 sata kasnije kada sam obukla pidžame, primetila sam da moja majica još uvek ne miriše na ništa. I tek tako, sa 24 godine, sam razumela antiperspirant. Od tada, češće ga koristim. Još uvek sam nešto ponosna da sam ga razumela.
Pogledala sam šta imam u torbu i izvućila sam "teach yourself Serbian" (ako još ne znaš srpski, Fejlice, ova knjiga neće ti pomoći pre nego što stigneš u Srbiji) i "Self" od Yann Martel (zabranjeno je misliti na engleskom. Ne ideš u Srbiju da bi vežbala svoj maternji jezik, Fejlice i znaš da ćeš plakati na kraju knjige. Ne čitaj takve stvari na autobusu). Pušila sam cigaru na balkonu. "Esik az eső." (misli na srpskom, Fejlice). "Pada kiša" (tako je, ne zaboravi kišobran). Pogledala sam još jednom, da li imam svoje pasoše u džepu (to sam već uradila možda hiljadu puta ali bolje je sigurno znati). Mađarski pasoš, američki pasoš, ok. (Idem u Srbiju! Idem u Srbiju! Idem u Srbiju! Idem u Srbiju!
)Pre nekoliko dana bila sam vrlo nervozna. (Zašto ideš u Srbiju? Ti ne znaš srpski. Osam mesec učenje nije ništa. Možeš da pišeš i da čitaš ali nikad nisi govorila, osim nekoliko puta sam kolegama iz Bosne na posao u Arizoni, i tada si ćutala, slušala i rekla "aham" i "da" i "razumem". Loše koristiš padeže, rodove. Ne znaš da izgovaraš ć. I još nisi zapamtila čitav rečnik! Panika panika panika panika ne znam srpski.) Pisala sam 1200 reči esej, na srpskom, o temi "ne znam srpski". Ali u subotu ujutru nisam bila nervozna i odlučila sam da ako mogu da pišem 1200 reči esej na srpskom, možda to znači da ipak znam malo srpski.
Čekajući tramvaj, slušala sam mp3 cd. Imam 54 pesme na srpskom na cd. Pesme koje volim. Kao spokoj posle kiše, kao mir u očima, kao kap bistre vode na suvim usnama osećam te. (Idem u Srbiju!
)Čekala sam autobus za Suboticu. "Hideg van Szegeden." (Misli na srpskom!) "Hladno je u ovom Segedinu."
"Egy jegyet kérnék Szabadkára" (Jednu kartu za Suboticu, molim Vas), rekla sam vozaču. Pitao me je nešto, ali nisam čula i ponovila sam "Szabadka" (Subotica). Dao mi je kartu. Kasnije sam ponovila njegove reči za sebe nekoliko puta i shvatila da pitanje je bilo "a piacra vagy a pályaudvarra?" (za pijac ili za stanicu?)
Zaboravila sam kišobran na autobusu, ali na sreće setila sam posle 3 sekundi i autobus je još uvek bilo tamo. "Elfelejtett valamit?" (zaboravili ste nešto?) pitao je vozač.
"Az esernyőm!" (Moj kišobran!)
"Pedig az fontos, ilyen időben." (Ma to je bitno u ovakvom vremenu).
Stavila sam ga u torbu, nek mi ne treba više setiti na kišobranu.
Na autobuskoj stanici, pogledala sam nekoliko puta kada prolazi autobus, mada to sam već znala. Bacila sam pogled na službenice. Rešila sam da pušim još jednu cigare dok skupljam hrabrosti. Ja sam užasno štidljiva. Mislila sam "Preklinjem Te u Tvojom Moći, o moj Bože, ne daj da me zadesi ikakvo zlo u dobima kušnje i u trenucima nesmotrenosti nadahnućem tvojem vodi pravo moje korake, o Ti Koji si mi Bog." U onom trenutku, to je značilo "ne daj da tek sada zaboravim srpski. ne daj da me zadesi da otvorim usne i nema zvuk. ne daj da me ne razume zato što ne mogu da izgovaram ć u reči "sledeći."
Napokon išla sam tamo i šapnula sam služebenici "dobro jutro molim Vas jednu kartu za sledeči autobus za Beograd." Naravno, rekla mi je da ništa ne čuje i da moram pričati glasnije. Udišaj. Rekla sam glasnije "Dobro jutro, molim Vas jednu kartu za sledetji autobus za Beograd." "Za Beograd?" "Da, za Beograd." Rekla mi je kada prolazi sledeći autobus i veselo sam klimala glavom. Rekla mi je da autobus prolazi od perona sedamnaeste. Radost: rekla sam nešto na srpskom, i ona me je razumela, i ja sam razumela odgovor.
Pročitala sam kartu nekoliko puta. Sedište tri.
Pokušala sam da pošaljem sms drugarici, koje je rekla pre nekoliko nedelja dana da će doći sa mnom, a već jedan nedelja dana nije se javila. Na petku pisala sam joj u smsu kada prolazi autobus i da ako bude došla do tada, moći će doći sa mnom. Nisam očekivala da će doći. Pisala sam "Pozdrav iz Subotice."
"Status: Message sending failed. Message is in outbox. Try again?"
jaj, jaj, jaj.
Ušla sam u autobus. Tražila sam sedište tri, a nisam ga našla. Okrenula sam se. Vožač me je pitao "šta si izgubio?"
"Gde da sedem?" pitala sam ga.
"Šta?"
Pogledala sam kartu. "Gde je sedište tri?"
Pokazio mi je gde mogu da sedem. (Sednem? Sedim? Sesti? Sediti.) Sela sam pored devojke, koja je tek pošaljila sms nekome. Razmišljala sam na tome da joj pitam, da li bi mogla pošaljiti sms mojoj drugarici jer moj telefon ne radi i ne znam ko će me sačekati u Beogradu. Ona je putovala do Novog Sada. Do Novog Sada, nisam našla hrabrost da govorim nešto.
Čitala sam Miševi od Eriha Koša. To je napiseno ćirilicom. Razumem ako čitam polako. Padala mi je na pamet da pitam nekoga šta znače nove reči u knjizi, ali nisam htela da dosađujem ikoga. Ako sam toliko glupa da ne znam šta je "vreća", "sveže", "zavlačio", "dobauljao", "posućena", "osmelio", to je moj problem. 6 nepoznat reči na samoj jednoj strani. Nisam izvućila rečnik iz torbe. Nek ne znaju da sam glupa. Inače, razumela sam donekle svaku rečenicu. To je dovoljno.
Nisam slušala cd. Htela sam da slušam ljudi kako govore na srpskom.
U Beogradu, šetala sam oko autobuske stanice. Čitala sam pažljivo sve što sam videla. Zanimaju me čak i reklame. Pokušala sam da uradim nešto sa mobilom a nisam uspela. Našla sam javni telefon i pažljivo pročitala uputstvo, tri puta. Razumela sam posle prvog puta, ali htela sam da budem sigurna. Videla sam da treba nekakva karta. Nikad u životu nisam videla takvu telefon. U uputstvu je napisano "ubacite kartu". Ne piše se gde se može kupiti takvu kartu. Ne piše se kako se zove karta. Piše nešto o "želeni broj" a mi je trebalo tačnijo uputstvo. Umesto "+381", šta treba da pritisnem? U Mađarskoj to je "06". Može ne piše se u uputstvu ni u Mađarskoj "jer svako zna za to".
Našla sam samoposlugu i pažljivo pretražila kartu a nisam našla. Kupila sam snickers.
Možda mogu da kupim takvu kartu u trafici. Našla sam jednu. (preklinjem Te u Tvojoj Moći u moj Bog ne daj da me zadesi ikakvo zlo u dobim kušnja...) "Dobar dan!" (ne znam srpski ne znam srpski ne znam srpski) "Da li prodajete" (još uvek nemam pojma kako se zove karta) "kartu za telefon?" probala sam. Pokazila mi je jednu plastičnu kartu. "Ili misliš na mobilni telefone?" pitala je. "Ne," rekla sam "ovaj" i pokazila sam na kartu. Kupila sam kartu.
Ponovo sam pročitala uputstvo. "Ubacite kartu". Ali kako? Koliko ja znam, ima 4 način da ubacim kartu, a samo jedan pravilni način. Pažljivo sam pogledala sliku. Ubacila sam kartu. Nije se dogodilo ništa i telefon je i dalje koristno pisao "Ubacite kartu". Činilo mi se da još nisam našla pravilni način da ubacim kartu. Pokušala sam da je izvućim a nisam uspela. Pokušala sam još pet minuta, onda odustala. Da olepšam dan onome, koji je mogao da izvući kartu. Pročitala sam uputstvo još jednom za sreću i otišla.
Setila sam da pre 5 godine dana, kada sam bila u Beogradu, koristila sam internet caffé. Ako nađem internet caffé, moći ću pisati nešto na forumu. Šetala sam malo i pažljivo sam tražila čarobnji reč "internet". Nisam našla ništa, ali vratila sam se na autobusku stanicu jer nisam htela da izgubim autobusku stanicu.
Sedila sam negde i pokušala opet da uradim nešto sa telefonom. Neko je došao i rekao nekoliko rečenice na srpskom. Razumela sam samo jednu reč: "Dufke". Radost. Šetali smo u gradu. Pokazio mi je tvrđavu. Videla sam trafiku u kojem sam kupila vodu pet godine dana pre. Govorili smo. Upravo, on je govorio i ja sam srećno slušala. Ali posle nekoliko vreme, imala sam više i više hrabrosti i govorila sam više. Ja sam ćutljiva i na engleskom. Gledali smo reku. Da sam govorila, govorila bih nešto ovako: "Reka! Magla! Drvo! Šuma! Brod! Most!
" Ćutila sam. Nek ne sazna da imam samo tri godine."Ovo je košava. Vetar." Objasnio je Dufke. Mislila sam "Košava, navikla sam na tu zimu volela sam u Beogradu a bez tebe, bez tebe se srce sledi, izgubi svaku nadu."
Uglavnom, radovala sam se. (Govorimo na srpskom govorimo na srpskom govorimo na srpskom!) Razumela sam dosta. Kao i u Miševi... ne razumem svaku reč, ali uglavnom pratim šta se dešava. Kada govorim (i na engleskom), prvo mislim šta hoću da kažem, prevodim to na reči (retko mislim u reči. Lakše je misliti u bojama i kretanjima), ponovim rečenice nekoliko puta u sebi, zapamtim rečenice, i govorim. Traje oko 15 minuta.
Pitao mi je šta slušam po muziku. Kada razgovoriš sa nekome, nemaš 15 minuta za odgovor. Izvućila sam discman iz džepu i pokazila mu ga. To je trebalo da znači "Slušam ove pesme, koje se nalaze na ovom cd-u." Smejao se i objasnio pitanje još jednom. Smejala sam se i rekla da slušam sve, svaki vrsta muzike.
Posle 15-30 minuta, odgovorila sam na njegovo pitanje. "Moja omiljena pevačica je trenutno Teodora Bojović. Ona je iz Novog Sada. Peva rock. Slušam Jelenu Tomašević i Mariju Šerifović."
Ponekad brinem jer nije lako saznati da sam srećna. Smejem se samo kada se setim da normalni ljudi tako pokazuju da su srećni. (Prirodnije mi je da maham dlanove, prstove u radosti, ali to ljudi ne razumu.) Retko govorim, čak i kada dobro znam jezik. Možda nije bilo očigledano, ali uživala sam i osećala radost.
Pokazio mi je ulica Kneza Mihaila. "Puno skupe stvari," objasnio je. "Kao Váci utca u Budimpešti", mislila sam.
Jeli smo nešto fin slan rolat sa šunkom i sirom. Htela sam da mu kažem "ovo je csiga na mađarskom. čiga znači puž." ali pojela sam pre nego što sam našla reč "puž". Upravo, nisam našla reč "puž" u Beogradu. Našla sam je sada, u rečniku.
Sreli smo Htona u jednu kafiću. Ima savešenu kosu.
U kafiću pitali su me da li hoću šlag u kafu. Šlag. Pretražila sam reč u glavi. Poslednji put da sam čula reč šlag je bilo u 2004 septembar, u Hajdukovu. Moja drugarica (mađarica) mi je pitala "kérsz šlagot?" Imala je tejszínhab u njenu ruku. Onda šlag = tejszínhab.
Snašli smo sa Mačkodlakom u Smajli. On je ćutljiv kao i ja, i dobro smo se razumeli.
Govorili smo mi troje.Došla je Bombina, i govorili smo mi četvoro.
Pitala je gde ću prespavati. Još nisam znala. Kada sam planirala da dođem sa Duškom, mislila sam da ćemo zajedno planirati. Trajalo je nekoliko dana pre nego što sam primetila da ona se ne javi, onda još nekoliko dana dok sam pokušala da je pozovem (nije odgovorila na pozive). Nemam internet kod kuće, i tako je bilo teško planirati. Govorili smo o tome i pokušali smo da rešimo problem.
Nakon nekoliko vreme, izvućila sam moj beležnik gde vežbam srpski i pisala sam na 58. stranu "da li bih mogla da spavam na tlu kod nekoga od vas? Ne treba mi krevet."
Rešili smo da idem kući nekada u noć.
Nakon nekoliko vreme, Mačkodlak je pisao "Jel bi se plašila da putuješ vozom od Beograda do Segedina? Direktna linija
"Pisala sam "Mislim nema direktna linija, ali ako ipak ima to bi bilo najbolji način."
Pitao mi je da li bih se plašila. Pisala sam "ja se uvek plašim". Ali nije problem. Treba uraditi stvari čak i kada se plašiš. Na primer: govoriti.
Nema direktna linija, ali ima bus u 3:50 u zoru za Suboticu.
Bombina mi je pokazila neke slike.
Pisala sam:
"Dina ne liči na svoj avatar!"
Mislila sam malo, onda pisala sam:
"Ni Dufke ne liči na tigra!"
Smejali smo se.
Pisali smo:
Citat, BombinaDa, pisali smo reč "citat" i crtali smajli.Citat, FejlicaCitat, DooFFKešta znači seljančuro? :glupa:Citat, Mačkodlakseljančuro!
Posle toga, napisala sam na vrh strane "Mračionica"
Dufke mi je objasnio šta znači seljančura, i pisala sam "paraszt na mađarskom
"Šetala sam sa Dufkom. Pretražili smo Planet. Ušavši u Planetu, upoznala sam Starky.
Ona je slatka.Rekla je da je primetila da sam rekla nedavno da sam došla kući. Rekla sam da sam bila u Arizoni kod majke pet meseca i tamo nisam mogla da izlazim iz kuće i bilo mi je vrlo dosadno. Mislila sam "kao mala, često su me zatvorili u orman. Kao tinejdžer, svaki dan posle škole, bila sam zatvorena u malu sobu. I naravno sam u metaforičnim ormanu jer mada sam uglavnom aut, nekoliko ljudi ne znaju. I onda pet meseca zatvorena u kući. Ormani su veći i veći a još uvek su ormani." A nisam to rekla glasno.
Planet ima dobra atmosfera. Nekada u Planetu sam počnela da češće govorim.
Onda smo išli u Apartmanu.
"Znaš kako da ideš natrag na autobusku stanicu?"
"Da, pratim šine".
"Tako je"
U Apartmanu sam upoznala Paki s kim retko sam govorila na forumu, ali simpa je. I upoznala sam jednog sladkog geja u prugastoj majici, čiji forumski nalog nisam uspela da čujem zbog glasne muzike (nek se javi, ko je bio). Rekao mi je na engleskom da je super da sam naučila srpski i ne bi mogao uraditi takvo nešto. (Ali njegov engleski je bio mnogo bolje od mog srpskog. Znači on je već uradio sa engleskom ono što ja trenutno radim sa srpskom: učiti jezik) Neko mu je rekao da može govoriti sa mnom na srpskom jer razumem. Rekao je da nije hteo da me zbuni.
Gledala sam ljudi i slušala muzike. Videla sam disko kugla na plafonu i veselo sam je gledala. Bila sam nešto pospana.
Sedila sam negde i gledala slatke strejterke kako igraju. Jedna je seksi igrala sa muškarcom. Ne sećam se kada sam posljedni put osećala seksi ili htela da budem seksi za nekoga. Možda nekada u 2005.
Vratio se sladak gej u purgastoj majici i govorili smo. Pitao mi je o gej scenu u Segedinu i u Budimpešti. U Segedinu, imamo dve klubove, puno muškarcima, i nije nešto bezbedno (zbog strejtera). I Starky je pitala nešto slično.
Onda krenula sam za autobusku stanicu.
Pročitala sam uputstvo. Tako nešto: "Kupovina autobuskih i železnickih karte između 22:00 i 6:00 sati se dešava na objekatu." Nisam bila sigurna da "objekat" znači "autobus" ali odlučila sam da ili se može kupiti kartu na autobusu, ili se ne može. Čekala sam autobus.
Autobus je stigao, ali nisam znala kako da uđem u bus. Stajala sam iza ograde. Vozač mi je pitao "kuda ćeš?" i rekla sam "Subotica", previše pospana da se bavim padežima. Nekoliko ljudi su pušali cigare, onda vratali su se u busu. Videla sam da i vozač spreme da uđe u busu i rekla sam "idem u Suboticu!" Pitao mi je šta je problem. "Nema para?" "Imam pare!" "Onda?" "Ne znam kako da uđem u bus zbog ovog ograde." Saznavši da problema je onako osnovne, objasnio mi je kuda da idem. Zahvalno sam ušla u autobus, kupila kartu za Suboticu, i zaspala.
U Subotica, znala sam već šta da radim. Hrabro sam rekla službenici (istoj kao i juče) "Dobro jutro! Molim vas jednu kartu za sledeći autobus za Segedin!"
Rekla mi je da autobus prolazi od perona trinaeste i da ako slučajno ne bude stigao autobus, vraćam se.
Kupila sam dve kutije cigare. Kupila bih više jer cigare su jeftinije u Srbiji, ali možemo da nosimo samo 2 kutije preko granice po osobe. Znači, 40 cigare. Glupost.
Na peronu trinaeste stajale je dve mađarice. Čekale smo a nije stigao autobus. Vratile smo se. Starija mađarica je govorila sa službenicom (na mađarskom!). Rekla joj je da autobus ni juče nije stigao. Dobile smo naš novac. Starija mađarica je odlučila da će sutra ići na pijac. Mlađa mađarica je odlučila da ide vozom. Ima jedan voz u 8:47. Pitala sam joj da li ide u Segedin. Rekla je da bi išla kući u Segedin. Išle smo zajedno. Za nekoliko vreme sam i dalje mislila na srpskom i prevodila misle ali nakon nekoliko minuta mislila sam direktno na mađarskom.
Pitala mi je da li sam iz Vojvodine. Rekla sam joj da živim u Segedinu. Pitala mi je da li živim u Segedinu od rođena. Rekla sam joj da sam Amerikanka i da učim mađarski već sedam godine. Rekla je da do tada nije primetila moj akcent ali nakon što sam rekla, se može da primeti.
Pitala mi je da li razumem stvari koje su napisano na srpskom. Rekla sam "da, mogu da čitam." Rekla je "ama i ja mogu da čitam ali da li ih razumeš?" Rekla sam "da, čitam i razumem. Učim već osam meseca." Tek tada smo videle "ULAZ". I zajedno smo pročitale "Ulaz" i prevodile "Bejárat". Rekla mi je da je već naučila nekoliko reči.
Stigavši u železničku stanicu u 8:45, kupile smo karte i trčale.
Pitala je "ez a vonat Szegedre megy?"
Rekao je "Da, da, za Segedin, samo požurite!"
"Utaztál már ezzel vonattal?" pitala mi je. (Da li si već putovala sa ovom vozom?)
"Nem." (nisam)
"Nagyon lassú. Megáll mindenhol." (Vrlo je sporo. Stane svuda.)
"Olyan, hogy ha elmennél görkorival hamarabb odaérnél?" (Tako, da ako bi vozila rolere, brže bi stigla?)
"Hát ja, kb" (Da, bezmalo)
Pokazila sam joj moje beležnike u kojima vežbam srpski i makedonski. Pokušala je da pročita nešto. Na sreće pročitala je tekstove pesmama i nije nešto lično. (Ona ne bi razumela, ali mnogo ljudi u vozu bi razumeli.) "Negde tamo išpod blede mešecine neko mišli na mene i roli me nocaš" (čudno pišem slova "v" i "r". + Na mađarskom "s" se čita kao "š" i "sz" je "s"). Nikad nisam čula mađarica koja ne zna srpski kako čita na srpskom. Mislila sam da zvuči slatko.
Ona je strejterka. Rekla je da su srbi momci vrlo seksi i pitala mi je da li imam dečka u Srbiju. Htela sam da je pitam "da li stvarno izgledam strejt?" Umesto toga, rekla sam da nemam ni dečka ni muža. Haha. (ni devojka nemam jbg).
Više puta sam čula da su srbi momci seksi. Ja ne primetim da li je momak seksi ili ne. Momci su momci. Imam muški prijatelji. Više volim gejeve jer ne treba da brinem šta žele od mene. Nije bitno kako izgledu. A žene! Žene su lepe. Ja primetim žene.
Čitala sam Miševi i dalje. Već sam na 52. strani! Pitala mi je šta čitam i pokazila sam joj knjige. "E-ri-k... nem, Er-ih K-oš. Koš? Magyar?" "I ja sam se to pitala kada videla prezime, ali nije, on je iz Bosne iz Sarajeva." (Koš znači "ovan" na mađarskom).
Pitala mi je "Znaš i bosanski? Koliko jezike znaš?"
Kada smo stigle u Segedin, ona je išla tramvajem i ja autobusom. Bilo je 11 u jutru. Stigavši kući, ležala sam na krevetu u pidžame i ponovila razgovore za sebe (rečenice koje sam čula, stvari koji su Dufke, Mačkodlak, Starky, ili Bombina rekli) dok nisam zaspala. Mnogo sam srećna što sam išla u Beograd. Bilo je super.
divno 
Phtalo svaka cast:)
