Gay-Serbia.com | Diskusije

Znam da medju nama ima onih (kao sto je jukie, npr.) koji se mogu setiti i najmanjih detaljcica iz svog detinjstva i skolovanja, cak i pesmica koje smo strebali napamet.
E, ne radi se o njima.
Mene zanima koliko je nas zapravo otislo u drugu krajnost i pozaboravljalo cak i prezimena ljudi sa kojima smo isli u osnovnu skolu. Ja se danas, bez slike, ne mogu setiti vise od desetak imena ljudi iz svoje osnovne. Isto tako, zabrinula sam se kada sam u grupi posvecenoj svom razredu u osnovnoj skoli procitala koliko replika nase drage razredne su ispalili drugi korisnici, koliko se dogadjaja i gafova oni secaju. A ja se jedva secam i svojih.

Pubertet, Alchajmer, nezainteresovanost, selektivno secanje ili sta?

pa iskreno, ni ja sad ne bih mogla sa sigurnoscu da nabrojim po imenima i prezimenima s kim sam isla u osnovnu....a ponekad imam poteskoca da se setim prezimena odredjene osobe iz srednje...evo, bas sam sinoc imala taj momenat. dakle, pamtim face, imena ne

Mozda nisi imala upecatljive nastavnike, pa ih se zato i ne secas.
Ja moj razred ne mogu dok sam ziva da zaboravim, toliko je u njemu bilo bisera.
Isto tako smo imali i zivopisne predavache.
Kako da zaboravim nastavnicu srpskohrvatskog Olgicu, koja je, kad bismo joj za 8. mart poklonili cvece ( i to smo uvek slali ucenika koga je najvise mrzela da joj uruci cvece ) razjareno rekla : " To cvece nosi tvojoj MAMI ! Ne treba mi cvece ! Mislite li da vasim mamama na poslu crveni tepih prostiru ispred nogu za 8. mart ?! "

Bog da joj dusu prosti, nastavnica Olgica je uvek bila nepresusan izvor zabave i veselja na njenim casovima.

secam zavisno kako koga... mislim d anije u pitanju selektivno... vec podjednako se secam jako dobrih i losih stvari... ono shto je izmadju, manje bitnije bilo i manje zanimljivije, tada... sad mi je totalno izbrisano iz secanja... a imena i prezimena... uf... to mi je inace slaba tachka da spijom ime i facu... lika se secam al imena da me ubijesh!!!

A vidish ja se secam celog razreda u osnovnoj, ali u srednjoj samo polovine, sa kojom sam imao koliko toliko dobar odnos, i onih par sa kojima je bilo jako jako loshe... Mogu se setiti bivshih sa kojima mi je bilo lepo, ali shto se tiche onih koji su bili prolazna zabava, ne bi im se mogao setiti imena pa da ne znam shta mi radish... Valjda to tako ide, secash se lepih stvari, one manje bitne potisnesh, a one loshe pamtish kao podsetnik

Ja imam ogromne rupe.
Fale mi i meseci i godine.
I onda kad neko sedne i priča priču... npr. "događaji sa kampovanja VII"- desi mi se da slušam kao da ja tamo nikad nisam ni bio. Onda pogledam fotke, vidim, bio sam, svi tvrde da se desilo... a kod mene u glavi prazno.
Srećom, to 100% brisanje se retko dešava, obično mi se bar nešto vrati kad čujem priču.


Tako mu ispadne da ja sećanja ne čuvam ni u albumima, ni po dnevnicima ni u memoriji, nego u ljudima. Pa ne smem te ljude pogubiti nikako. Odu li oni, odoše i događaji moji

I ja sam zaboravna po tom pitanju i vise se secam perioda srednje ili osnovne skole nego recimo perioda kad sam isla na fakultet. S tim sto se odlicno secam slika iz tog perioda, ko je gde sedeo u ucionici i sl. ali za imena mi treba malo vremena za podsecanje.

Ono sto sam primetila u vezi svoje memorije i sto mi se desavalo i u skoli je da imam problem sa prepricavanjem npr. knjige po redosledu dogadjaja, hronoloski. Ali uvek znam da analiziram poruku i likove u delu. Mozda je to zato sto mislim da redosled dogadjaja ustvari nije ni bitan, vec je bitan ishod svega toga, rezultat tj. ono sto je "pisac hteo da kaze".

"Ooo... Bear with me, see, I am HOPELESS with names, faces and people."

Meni su svi ortak, brate, HEJ TI... jer mi je jako teshko da zapamtim imena. Chak i kada ih nauchim, zaboravim ih jako brzo. Ni dan danas nisam siguran kako mi se keva zove. Da li je Verona ili Veronika.

Chudni su mi pogotovo oni ljudi koji mi se javljaju, a ja nemam pojma ko su oni. Jeste da deluju poznato, ali shta sam ja imao s njima, odakle ih znam...zaista nemam pojma. Satima posle, mozda se i setim.

Dobro je da nisam plav, tada bih imao memoriju jedne gljive.

mozda je potiskivanje losih secanja

kada mi se dese lepe stvari, trudim se da ih upijem, i sacuvam
tako da, vise se secam lepih nego ruznih

ja se pola stvari ne secam ni sa faxa, a tek gimnazije i osnovne....

Ja, iz nepoznatog razloga, mogu da nabrojim imena i prezimena oko 90-oro ljudi koji su ishli sa mnom u osnovnu shkolu, tj, svakoga.
What's wrong with me?

Originally posted by ^Inaniel^
Ja, iz nepoznatog razloga, mogu da nabrojim imena i prezimena oko 90-oro ljudi koji su ishli sa mnom u osnovnu shkolu, tj, svakoga.
What's wrong with me?

Ja mogu i iz vrtica

Pamtim bitne.

NOX

kako sta. jednom sam sreo decka s kojim sam isao u razred i nisam mogao da mu se setim ni imena.

Ja nemam problema sa secanjem ljudi iz osnovne, srednje. Desava mi se da (skoro) potpuno zaboravim na neki dogadjaj i da veoma krupne stvari zaboravljam, ali cesto umem da zapamtim i najmanje sitnice, koje sam iz koznakog razloga zapamtio.

S druge strane, prvih 7 godina mog zivota su totalna praznina u mom secanju. Ima slika, video zapisa i prica iz tog najranijeg dela mog detinjstva, ali ni za sta ne mogu da kazem da se zaista secam toga.

ja mogu da se setim imena i prezimena,ali faca...a ne,to nikako...startuju me ljudi na ulici,iz osnovne,srednje,sa sporta,i ja tako pricam sa njima,a nemam pojma ko su,i to mi se bas cesto desava...

Hvala Wilhelmini, ali je činjenica da kao ni starky za mnoge ljude ne znam ko su... jednom sam video u samoposluzi dvoje mladih ljudi za koje sam mislio da su moji bivši učenici iz gimnazije, a onda se ispostavilo da su to neki ljudi koji su sa mnom radili na drugom mestu pre nego što sam radio u gimnaziji... onda jednom sretnem koleginicu sa fakulteta i pomislim da je moj bivši đak... onda me startuju razna deca i omladina po ulici a ja ne znam iz koje su škole... (doduše startuju me i razna deca na autobuskim stanicama da pitaju koji autobus kuda ide jer očigledno izgledam kao osoba od poverenja, ali ovde gore mislim na one koji me pitaju u kojoj školi sada radim i slično, tako da su u pitanju bivši đaci)... jednom sretnem strašno poznatog čoveka, ide ulicom u susret meni, ali ne mogu da se setim ni imena ni odakle ga znam; posle se ispostavilo da je bio kondukter u autobusu kojim sam svaki dan išao na posao (tamo gde su radili i onih prvih dvoje)... puno, puno ljudi me oslovljavaju po imenu i ponašaju se sasvim opušteno kao da smo iznad nivoa poznanika, uključujući i neke za koje sigurno znam da nikada nismo porazgovarali u malim grupama

Ne mogu da se setim samo nekih stvari iz neposredne proslosti- tipa, sta mi je neko pre 5 minuta rekao da uradim, itd itd.Mislim da je to zbog abnormalnih kolicina marihuane.

Scena na poslu:
Ulazim u lift, tamo je jedan dečko, stiskam dugme, vrata se zatvaraju i on kreće da priča nešto sa mnom. Ok, ja sve kulturno odgovaram... Iz priče provalim da me dečko poznaje i to dobro a ja pojma nemam ni da sam ga nekad video, a ne da znam kako se zove i sl (a takvog dečka bi teško zaboravio...). Sve u svemu tako sam se lepo ispričao sa njim a ni dan danas pojma nemam ko je on. Dešavalo mi se i pre da zaboravim nečije lice ili ime, ali pri prvom razgovoru se setim, ali u ovom slučaju - jok... Stigle godine, još malo pa 30

Ćuti Savo za godine i pokrij se ušima-pogledaj moje

Sećam se svih sa kojima sam išao u osnovnu školu,a tu su i fotografije koje su bile obavezne svake godine...

I mislim zaista da postoji selektivno sećanje,ali vezane za događaje,ne za ljude(decu)

Jedino negativno čega se sećam je da sam dobio batine dok smo se igrali "neka bije"(znate li koja je igra?),a jedan stariji mamlaz je sebe tad nazvao(pretača nicka:D) MASTURBACIJA ,dok smo svi bili PRLE,TIHI...

Uglavnom,jedna devojčica je govorila:Neka bije,neka bije MASTURBACIJA"-a to masturbacija bi baš viknula...To je čula moja mama,koja je bila u dvorištu:lol:(imao sam tad negde oko 6 godina)...



Trebalo je nekoliko godina da skontam zašto sam dobio batine,a samo sam se igrao

ne znam koja je igra ali scena je super

Pa jeste sad super-onda,bogami,nije bila:lol:

Originally posted by Wilhelmina
Znam da medju nama ima onih (kao sto je jukie, npr.) koji se mogu setiti i najmanjih detaljcica iz svog detinjstva i skolovanja, cak i pesmica koje smo strebali napamet.
E, ne radi se o njima.
Mene zanima koliko je nas zapravo otislo u drugu krajnost i pozaboravljalo cak i prezimena ljudi sa kojima smo isli u osnovnu skolu. Ja se danas, bez slike, ne mogu setiti vise od desetak imena ljudi iz svoje osnovne. Isto tako, zabrinula sam se kada sam u grupi posvecenoj svom razredu u osnovnoj skoli procitala koliko replika nase drage razredne su ispalili drugi korisnici, koliko se dogadjaja i gafova oni secaju. A ja se jedva secam i svojih.

Pubertet, Alchajmer, nezainteresovanost, selektivno secanje ili sta?

Da sam zaboravila, pripisala bih to potiskivanju - mrzela sam skolu, ljude u njoj, disciplinu i sve ostalo sto ti se tu namece. Hladne ucionice, primoranost da peres ruke hladnom vodom bez peskira (nadlanice su mi bile ispucale ko korito reke u pustinji, i onda sam dobila 4 iz likovnog jer nisam htela da se tetoviram peruci paletu), podvarka se secam, i kako sam trpala batake u bokal, i bacala meso pod sto kad niko ne gleda. Sto je najgore ja se secam uglavnom tih traumaticnih stvari (posto smo isli u boravku na kalish, i bili primorani da piskimo u zbunju, jednom me sacekao cika sa patkom u ruci)...
I kao, secam se ja djene djene, secam se kako su se ljudi zvali, kako su izgledali, secam se da Sinisa u 7. osnovne nije znao koliko je 6x7 i slicnog. Medjutim u poredjenju sa devojkom (ta se seca svega od kako je progledala, ali svega) ko da me je napao alchajmer.

Znaci, secam se i vrtica i skole i svega, al se ne secam sta sam jela prekjuce i ne secam se svih ljudi s kojima sam se druzila 1998 (a vala bilo ih je i previse).

Ja vec u trenutku desavanja selektivno vidim stvari a onda mi je i pamcenje selektivno Skoncentrisana sam na samu sebe, ono sto je meni znacajno i krug ljudi koji su meni bliski a jako malo primecujem van toga... Ne znam da li sam takva osoba ili sam se tako izgradila jako davno... Najcesce mi to odgovara ali nekad mi bude zao sto se nicega tako sire ne secam, jer nisam valjda ni registrovala ni tada kao vazno. Mogu da se setim imena ljudi iz osnovne i srednje, prezimena uglavnom. Ali bilo kakvih drugih desavanja tesko. Ja se secam mojih simpatija i veza, dogadjaja vezanih za moju kumu danasnju a tada nerazdvojnu drugaricu i jos neke drugarice sa kojima sam bila bliska a sa nekima sam i danas... Secam se nekih nastavnika koji su mi bas nesto ostali u ruznom ili lepom secanju i to samo nekog odredjenog dogadjaja, ekskurzija... ali to je otprilike sve. Ne mogu da se setim nikakvih fazona, nicega sto je nepovezano sa mnom, bilo kakvu opstiju sliku nemam.

A i postoje okidači tj. kada vidiš istu situaciju onda se setiš šta je nekada neko radio u toj situaciji dok si bio prisutan jer je bilo glupo/smešno/neprilagođeno situaciji
Ja se npr. Siniše sećam kako je morao da stoji u ćošku 31.decembra na dan Nove godine kada smo imali muzičko (pošto se ne znam kako vrpoljio) jer nam je nastavnica tužnim glasom rekla "Eto umesto da ovo bude veseo dan i da se svi radujemo Novoj godini on sad mora tu da stoji"; elem Siniša je okrenut leđima mrdao ramenima i dirigovao kažiprstima dok je ona puštala pesmu na gramofonu a mi pevali, tako da mislim da ga je baš bilo briga za to, a u toj pesmi se između ostalog kaže "a sveće na boru nek veselo blesnu" pošto je to bila novogodišnja pesma i meni je bilo neobično jer su koristili bor kao primer novogodišnjeg drvceta a ne npr. jelu, pa sam ekstra intenzivno zavijao datu pesmu (potpuni antitalenat za muzičko)

a sto bi se pa secali ,
zivot ide dalje , ljudi idu dalje i svi se menjamo
meni je nekako pateticno kada pojedinci jednostavno ostanu zamrznuti u vremenu i uporno pretresaju dogadjaje iz proslosti u stilu " e to je bilo vreme " a pri tome sa svojim sadasnjim zivotom ne rade apsolutno nista

I ja slicno razmisljam kao Zibro... Meni je jedino ta proslost vazna u kontekstu prijateljstava koja se protezu iz davnih skolskih dana pa do danas. Onda se u znacajnijim trenucima tipa vencanje, rodjenje deteta i slicno setim svih tih godina i kako smo to izgledale nekad a kako je sad i to sad bude jos znacajnije zbog onog nekad. Mada svako vreme je lepo, ne bih menjala ovo sadasnje...

@ Zeebro: Pa bas zato sto im je sadasnji zivot slabo ispunjen, oni se hvataju za proslost.

A imas prosto i te ljude koji imaju slonovske memorije i secaju se manje-vise svega.

Anyways, ja se u neku ruku slabije secam dogadjaja i svega toga, ali se kao dan jasno secam onog osecaja kada si u nizim razredima srednje, potpuno slobodan, rasterecen od pritiska ambicija, obaveza, kada je ceo zivot pred tobom i sve opcije otvorene. onako tipa u 2. srednje zazdim iz skole i mnogo mi je super.

Prepoznajem ljude iz osnovne skole, znam svima imena (i prezimena), ali nema sanse da nabrojim 5 imena drugova iz razreda u prvoj srednjoj skoli, dok se secam svakog detalja iz druge srednje. U prvoj mi je bilo lose, drugu pamtim po najboljim danima svog zivota.
Sad svesno pravim selekciju sta mi je bitno, a sta nije i od toga zavisi da li cu se necega secati ili cu to da zaboravim posle dan-dva i smatram to svojom prednoscu u odnosu na ljude koji to ne mogu, pa se opterecuju stvarima kao sto su pozdravljanje na ulici potpuno nebitnih ljudi, jer su se, zaboga, upoznali i ispricali dok se taj neko pijan prenemagao na sanku proslog vikenda.