Gay-Serbia.com | Diskusije

Bas sam skoro nesto razmisljala kako mene opazaju ljudi oko mene i kakvom me smatraju ne vezano za to da li me poznaju ili ne.
Vecina mog starog drustva me cesto opisivalo kao ludu,brzu,veselu,duhovitu i sharmantnu.
Vecina mojih prijatelja i devojaka su smatrali da zrachim nechim.
Bas skoro sam bila na nekoj zurci i pricala i upznala nekog retardiranoh barmena koji se zove Isac(wtf. is with that name) i grebla se za shankom o pice celo viche,ubila se od alkohola i na kraju pala sa stolice i razbila lakat
Secam se da je krenuo da mi deli komplimente neke i poceo covek da nabraja i nabraja: hyper,energetic,sexy,funny,wacky...blabla opisao me u sto rechi.



Najjache mi je blo kad se zacudio kad sam zapalila cigaru posto je mislio da se bavim sportom jer imam malo jacha ramena.
A ja se mislim u sebi,ma jashta ljubavi cepam se u nos svaki dan.

Kakav utisak o vama ima okolina i kako vas opisuju>?

Originally posted by Tresh-grl
Kakav utisak o vama ima okolina i kako vas opisuju>?

Ne znam kakav utisak imaju o meni ljudi iz moje okoline, jer nisam vidovita da prodrem u njihove misli, a parapsihologijom se ne bavim.
Ali zato znam kako me opisuju :
Kao vrednu, postenu, marljivu, briznu, odanu, pozrtvovanu, pouzdanu, dushevnu i dobru zenu.
Ima i onih koji govore suprotno, ali su u manjini.

Hm.. KOnachno i ti neku temu da otvoris koja nema veze sa drogiranjem, ali je pomenuto cepanje u nos!

Odgovorim kasnije kada rezimiram misljenja...

Uglavnom me ljudi doživljavaju kao pozitivnu,toplu ali i prodornu osobu,
pri tome ne mislim na nasilnu ni u kojem kontekstu,recimo,kad je posao u pitanju,moglo bi se reći,ambicioznu.

Moje ponašanje u velikoj meri zavisi od toga kakva je druga osoba. Ne u smislu prilagođavanja, već ako je neko minus teško od mene može očekivati da budem plus i obratno.
Stoga verujem da i utisak varira od osobe do osobe.

Nikada o tome nisam razmishljao. Shta me zabole kako me drugi vide.

Njah, upisuju sta im se svidja, zavisno od stepena u kojem me poznaju.

Moracu da citiram idescribe i characteristics sa fejsbuka, mada mhm...
creative, energetic, friendly, independent, able, adventurous, silly, spontaneous, sweet, honest, searching, loving, extroverted, cute, cheerful, intelligent, optimistic.
famous, free spirited, hyper, lovable, energetic, artistic, crazy, responsible, sexy, unpredictable, wacky, fun, adorable.
paki stavio da sam krejzi.

Kontam da ovo nikako ne oslikava realno stanje, jerbo ne vidim da ima negativnih osobina, ali kontam da me gomila ljudi vidi kao nedostupnu, arogantnu, neozbiljnu, hejtera i svasta nesto, postoji brdo ljudi koji misle da sam glupa ko drvo (sto ne cudi jer me vidjaju jedino kako se blesavim po klubu).

Zaista zavisi od toga koliko me neko zapravo zna i sta hoce da upise.

Strejt tipovi definitivno misle da sam neko koga hoce da muvaju glupim pricama.

Za odrasle ne znam kako me doživljavaju jer stvarno nikada nisam dobio feedback

Pre ocenjivanja đaci smatraju da sam "dobar" i "najbolji nastavnik"
Posle ocenjivanja, kada ih školski psiholog i pedagog malo umire, pa prestanu da se zacenjuju od plača, ispostavi se da su smatrali da će, pošto nisam od prvog dana neprekidno besneo i otkidao im glave i delio jedinice šakom i kapom, deca pretpostavila da će svi redom da dobiju petice (to se zove "fer"), a kada se to nije desilo sirota dečica su upala u stanje šoka jer sam izneverio njihova očekivanja
Iz toga vidimo da mladež smatra da sam misteriozna nepredvidiva osoba

Utisak pozitivne,vechito nasmejane,vesele i lude osobe.
Iako sam u sustini mracnjak i prilicno kompleksna licnost.

Oni koji me poznaju i koji me ne poznaju uglavnom me vide kao gundjala,drkadziju i zivcanom osobom.

Ovisi.

Osobe koje me površno poznaju, uglavnom komentarišu (drugima, naravno) da sam hladna, stroga, iznimno prepotentna i proračunata osoba kojoj je jedino mjerilo vrijednosti drugih - njihov materijalni status.

Oni s kojima sam blizak znaju da sam drugačiji. Nema smisla da sad samog sebe hvalim.

Nemam pojma kakav utisak odajem i kako me drugi vide, iz prostog razloga sto nisam drugi i ne mogu da vidim sebe tudjim ocima jer, eto, imam samo svoje.

U principu se i ne trudim da "odajem" bilo kakavu utisak. Obicno kazem ono sto mislim, tacno onako kako mislim. Jasno mi je da to ume da bude surovo - mada mi nije jasno i zasto - ali ja inace nisam previse suptilan a ni lako uvredljiv, pa mi ne smeta ako neko pokusa isto da se ophodi prema meni. Nekako mislim da medjuljudska komunikacija treba da bude najdirektnija i najiskrenija moguca, samo zato da bi stvari bile jednostavnije. Ne volim nepotrebne komplikacije. Jesam se blago zabrinuo da me ljudi ne dozivljavaju kao nekog potpunog ludaka nakon razgovora sa kolegom pre neki dan koji mi je rekao da me se neki ljudi plase. Ali ta zabrinutost je brzo prosla kad sam nasao drugu zanimaciju.

Bilo kako bilo - boli me dupe kako me drugi dozivljavaju. Znam da to nije pametno, ali ja stvarno ne znam kako da se dodvoravam ljudima, narocit onim koji me nerviraju, pa kako ne bih ispao smesan, i ne pokusavam to da radim.

Ljudi razni, pa su im takvi i dozivljaji. Ali ipak sam primetio da mi veoma cesto nepoznati ili slabo poznati prilaze, cak i kada sam u vecem drustvu, nekako im ja "zapadnem" za oko, bilo da je neka pomoc u pitanju, ili samo zezancija...
I Ulixe, smatram da iskrenost ne mora biti i surovost, i mislim da se u vecini slucajeva moze izreci stav na nacin koji ne bi bio uvredljiv za drugu osobu, te time i shvacen kao dobronameran (i nemam nista protiv eufemizama- konverzacija treba biti konstruktivna- a ljudska osecanja, priznali mi to ili ne- jesu bitan faktor, i cini mi se da malo ko vapi za sterilnom, surovo iskrenom komunikacijom, bar kada je druzenje u pitanju). Jer verujem da je samo tako istina i delotvorna, ako je shvacena dobronamerno. Vise puta sam se uverio da lepa rec otvara ona famozna gvozdena vrata.
Naravno, ima i onih koji ne znaju da je cene, pa ne mozes kulturno da im nesto objasnis, ali to je vec njihovo breme, a ispod svog dostojanstva se ne treba ici.

Iskustvo nas uci da, hteli mi to ili ne, ipak moramo da vodimo racuna sta drugi misle o nama. I to samo zato sto nismo dovoljno bogati da mozemo da radimo sta nam se prohte.
Zato sam i ja prinudjen cesto da se uzdrzavam i pristojno se ponasam, jer se takvo ponasanje od mene ocekuje i jer moram tako da se ponasam, da mi ne bi bila ugrozena gola egzistencija.
Inace sam po pravoj prirodi bahat i nepristojan i , kad bih imao par miliona evra na racunu, Bog otac ne bi mogao da stane na put mojim izivljavanjima.

Zato uvek kazem - Daj mi , Boze, molim te vlasti i novaca na samo 10 godina ( ne treba mi vise ), pa ne zalim posle da umrem.

Originally posted by mikka
I Ulixe, smatram da iskrenost ne mora biti i surovost, i mislim da se u vecini slucajeva moze izreci stav na nacin koji ne bi bio uvredljiv za drugu osobu, te time i shvacen kao dobronameran...

S to se mene tice, i nije surova, ali je drugi cesto tako dozivljavaju. U principu, da bih bio surov prema nekom, potrebno je da imam neku zelju da doticnu osobu povredim ili ponizim, a kada govorimo o komunikaciji sa ljudima na faksu, konkretno, meni ne da nije stalo da ih povredim, nego mi nije stalo ni da im se obratim. Dakle, ne govorim im stvari ni dobronamerno ni zlonamerno, ali nikad ne koristim eufemizme. Jer mi se cine ruznim i providnim i u neku ruku uvredljivijim. To nekako dodje kao da nemas muda da kazes sta mislis, pa uvijas to da zvuci lepse.

Neko ume da ceni takav nacin komunikacije, pa postoje ljudi sa kojima imam sjajne odnose, dok to neki ljudi tumace kao bezobrazluk, neko treci kao cistu zlobu, neko cetvrti kao nezainteresovanost, itd. Ljudi tumace stvari kako pozele, a ja sam, kao sto vec rekoh, nesposoban da se pretvaram da me zanimaju ako to nije slucaj, kao sto ne umem ni da se pretvaram da je neko zanimljiv, ako je dosadan. Nije da nisam pokusavao, samo mi to jednostavno ne ide.

Sve to se ne odnosi na prijatelje. Prijatelji me poznaju, i pretpostavljam da imaju pravu ili u svakom slucaju tacniju sliku o meni. Prijateljski odnos u ovoj temi i ne treba razmatrati, jer prijatelj nije neko ko bazira odnos na tebi samo na osnovu utiska koji odajes. Prijatelj te zaista poznaje. Bio ti taj dan zainteresovan za komunikaciju ili ne, bio uctiv ili bezobrazan, bio ovakav ili onakav, nije vazno: prijatelj te poznaje. Prijatelj se nece vezati za utisak, pa tu postoji jos najmanja potreba za pretvaranjem i eufemizmima. Jer ako se moj prijatelj uvredi jer mu kazem da su mu ruzne patike, onda jebes takvog prijatelja.

Originally posted by shmizllica
Oni koji me poznaju i koji me ne poznaju uglavnom me vide kao gundjala,drkadziju i zivcanom osobom.

Ali si miwica


OT:
Ne znam, to jako zavisi od toga koliko me dugo poznaju.

Sad cu da udavim temu

@Ulix
I ja sam stekao utisak da si osoba koja ne voli eufemizme

S to se mene tice, i nije surova, ali je drugi cesto tako dozivljavaju. U principu, da bih bio surov prema nekom, potrebno je da imam neku zelju da doticnu osobu povredim ili ponizim,a kada govorimo o komunikaciji sa ljudima na faksu, konkretno, meni ne da nije stalo da ih povredim, nego mi nije stalo ni da im se obratim.

Da, mislim da nije ista situacija sa kolegama, prijateljima ili samo poznanicima, ali rekao bih da nije sustina samo u tome da ti ne zelis nekoga da povredis ili ponizis (jer nikome tok misli ne pise na celu), vec i njihova interpretacija i tu se jedino ogleda razlika u tome sta je ucinjeno s namerom, a sta iz nehata, ali je ucinjeno. A interpretacija moze zavisiti od karakternih crta osobe, raspolozenja, ili situacije, te upravo stoga smatram da stav treba verbalizovati na tzv. drustveno prihvatljiv nacin, da bi covek makar bio siguran, da ako neka "veza u komunikaciji pukne"- da nije zbog njega. I slozicemo se da ipak postoje bar osnovi takvog ponasanja. Poznajem ljude koji zaista umeju cinicno i nadmeno da se ponasaju prema drugima. Recimo, padaju mi na pamet oni koji pate od toga da non-stop ispravljaju tudj akcenat ili izrazavanje ili da te popljuvaju ako ne znas neke "elementarne stvari opste kulture, kao kakva paorenda, u kom veku zivis ", ali to oni ne shvataju uvredljivim iz svoje perspektive te se okruze cuvenim "prosto takav sam, uzmi ili ostavi", pa cak to i gledaju kao na kakvu misiju toboze prosvecivanja ljudi, sve u duhu Dositeja. A meni to i dalje zvuci kao lose opravdanje za bezobrazluk- cak i ako njima ne smeta isti tretman, ne znaci i da ga i drugi ljudi vole.
To je samo jedan primer, ali generalno, mislim da postoje elementi kulture komunikacija, koji ne podrazumevaju izvestacen osmeh, ali podrazumevaju da ne mora da se zamraci prostorija ako je nekome los dan

Dakle, ne govorim im stvari ni dobronamerno ni zlonamerno, ali nikad ne koristim eufemizme. Jer mi se cine ruznim i providnim i u neku ruku uvredljivijim. To nekako dodje kao da nemas muda da kazes sta mislis, pa uvijas to da zvuci lepse.

Ne slazem se da eufemizam ima obavezujuce veze sa deficitom muda.
Npr. kada mi je drugarica nedavno (oktobarski rok zaista unistava zdravlje) naglo smrsala usled bolesti, i zaista izgledala lose, iskreno nije mi palo na pamet da joj povrh svih muka jos i kazem "jao, sto uzasno izgledas" (svako ima ogledalo, ne treba jos neko da ti spocitava izgled), cak i kada me je pitala onako kroz salu na svoj racun "je l sam i dalje kao zombi", znam da bih bio kreten ako bih joj takvo sto potvrdio, vec sam joj rekao "izgledas bolje nego pre nedelju dana" (a zapravo, nazalost, izgledala je bolje samo malo).
Na koncu, pozitivne afirmacije, ma kako na njih po obicaju cinika posprdno gledali u kontekstu “plitke” new age filozofije, imaju opravdano utemeljenje u psihijatriji.

Neko ume da ceni takav nacin komunikacije, pa postoje ljudi sa kojima imam sjajne odnose, dok to neki ljudi tumace kao bezobrazluk, neko treci kao cistu zlobu, neko cetvrti kao nezainteresovanost, itd. Ljudi tumace stvari kako pozele, a ja sam, kao sto vec rekoh, nesposoban da se pretvaram da me zanimaju ako to nije slucaj, kao sto ne umem ni da se pretvaram da je neko zanimljiv, ako je dosadan. Nije da nisam pokusavao, samo mi to jednostavno ne ide.

Dobro, bitno je da si pokusao

Sve to se ne odnosi na prijatelje. Prijatelji me poznaju, i pretpostavljam da imaju pravu ili u svakom slucaju tacniju sliku o meni. Prijateljski odnos u ovoj temi i ne treba razmatrati, jer prijatelj nije neko ko bazira odnos na tebi samo na osnovu utiska koji odajes. Prijatelj te zaista poznaje. Bio ti taj dan zainteresovan za komunikaciju ili ne, bio uctiv ili bezobrazan, bio ovakav ili onakav, nije vazno: prijatelj te poznaje. Prijatelj se nece vezati za utisak, pa tu postoji jos najmanja potreba za pretvaranjem i eufemizmima. Jer ako se moj prijatelj uvredi jer mu kazem da su mu ruzne patike, onda jebes takvog prijatelja.

Ipak, jedno su patike, a drugo stvari koje zaista mogu dotaci ljude.
A ako su prijatelji, tim tek treba biti oprezniji.
Takve minorne stvari ni ja ne bih stavljao u eufemizam.
Nadam se da smo se negde razumeli.

Proizvodim euforiju kad se obucem razlicito nego juce. Kod nekih proizvodim euforiju samim tim sto me ugledaju bez obzira na to sta sam obukla.

Originally posted by devojcica
Proizvodim euforiju kad se obucem razlicito nego juce. Kod nekih proizvodim euforiju samim tim sto me ugledaju bez obzira na to sta sam obukla.

Ama, Milosija, jesi li to ti pod novim nickom ?

Njusim tvoj stil pisanja jos iz teme " Trazim vozaca "...

Ako si ti, daj mi neki znak, nista ne precutkuj, jako si mi nedostajala sve ovo vreme koliko te nema na Forumu...

Originally posted by devojcica
Kod nekih proizvodim euforiju samim tim sto me ugledaju

mislis erekciju?

[quote]Originally posted by devojcica
Proizvodim euforiju kad se obucem razlicito nego juce. Kod nekih proizvodim euforiju samim tim sto me ugledaju bez obzira na to sta sam obukla.
[/quote


Mmmmmm,trenutno sam vrlo euforičan:vogue:

Ljudi me generalno smatraju, kako ja zakljucujem, pozitivnom, nasmejanom i dobrom osobom. Tako se u vecini slucajeva i osecam.

pogledati temu

kako ste upoznali forumasa iznad i vas utisak

za konkretne utiske o meni

Mislim da ce mi trebati mnogo vremena i texta da to napisem....
Kada budem bila u mogucnosti.... a do tada

premazan svim bojama....pozitivan&veseo

Pogresne procene koje sam cesce cula - da sam romanticna, klasicna, zenstvena. Pretpostavljam da takve zablude dolaze sto ljudi (ne)svesno povezuju izgled i karakterne osobine ili mesaju neke osobine ili projektuju sebe. Mislim da ja mogu da delujem nezno i blago, pa onda neko takvu pojavu poveze sa romanticnoscu ili sa zenstvenoscu ili stavljaju znak jednakosti izmedju neznosti i zenstvenosti, tako nekako. Delimicno pogresne procene - da sam ambiciozna i idealisticna, sto jesam, i jedno, i drugo. Ali ljudi ne mogu da razluce gde i kad, pa tamo gde kod mene preovladjuje ambicija misle da to cinim iz idealizma a tamo gde cinim nesto iz ideala misle da sam ambiciozna. Isto cesto znaju da me potcene, to isto ima veze sa izgledom valjda. Ili misle da sam mnogo lezernija nego sto sam. To pretpostavljam ima veze sa tim sto ne delujem grcevito jer smatram da sve sto treba desice se, a ako se ne desi onda nije ni trebalo da se desi. Onda ljudi smatraju da meni nije ni stalo ili da sam lezerna skroz i ne vredi da objasnjavam da nije tako.

Originally posted by shmizllica
Oni koji me poznaju i koji me ne poznaju uglavnom me vide kao gundjala,drkadziju i zivcanom osobom.

Ja te nikada, ali apsolutno nikada nisam tako dozivela! Cak ni kada si me u petom razredu osnovne skole napusila i rekla da igras bolje od mene i fudbal i kosarku (fudbal ti ni tad a ni dan danas ne priznajem, basket ok.) i kad si mi, zamisli molim te, rekla da bolje skaces na glavu u vodu od mene (i evo prilike da ti konacno kazem da u zivotu nisam skupila hrabrosti da skocim na glavu!?)*. Meni si oduvek delovala kao dobrica. Izvini ako ti sad sjebah reputaciju na forumu, al sta da radim!

*sve to se dogodilo u Vrnjackoj banji, ako se ne secas!

E sad ontopic... ne znam kako izgledam drugim ljudima.. Do skoro sam mislila da me ljudi dozivljavaju kao klinkicu, neozbiljnu i naivnu, ali su mi kolege sa posla skoro objasnili da su me postovali u profesionalnom i poslovnom smislu i da sam izgledala vrlo odraslo i ozbiljno od prvog dana, te da su tek kasnije skontali da imam mrgudne i blentave faze (njihove reci). Ono sto, naravno, svi primete jeste da sam se bavila sportom (to je stvarno nemoguce ne primetiti), ali nisam sigurna koliko ljudi mogu da skontaju bilo sta o mom karakteru. Dakle, zaista pojma nemam kako me ljudi dozivljavaju... a bas bih volela da znam!

Hmmm....neki ljudi

.. se tripuju da sam ....'dobriji' nego sto jesam.


Drugi da sam losiji nego sto jesam..


..

Retko pogode.

..

Ostavljam utisak ludaka, realno.



..

Ali utisci su varljiva stvar, posebno prvi.


...

Mislim, moz eneko da me vidi kad sam neraspolozen prvi put... i da se istripuje da sam smrad...

Moze neko i da m eupozna raspolozenog...i da zivi u zabludi da sam mnogo dobar covek..

..

Utisaka puna glava... ..etc

ja mislim da me dozivljavaju kao ozbiljnu i povucenu osobu.

Originally posted by Zwezdica
KOnachno i ti neku temu da otvoris koja nema veze sa drogiranjem, ali je pomenuto cepanje u nos!

i to sa UGLEDNIM politicharima i popularnim dj-evima!!!