Originally posted by Swanheart
da li vam se dogodilo nekad da trazeci pravdu predjete tu tanku liniju i radite neke stvari iz osvete misleci se zapravo "borite" za pravdu?
"pravda" je skoro pa isto onoliko diskutabilna koliko i "ukus". ono sto je za mene pravda ne mora biti pravda i za nekog drugog, tako da 'trazeci pravdu' u vecini slucajeva trazimo satisfakciju sebe samih, opravdanje, umirenje za nas same kao ponekad egoisticne pojedince, ali ne nuzno i pravdu molarno gledano.
sto se osvete tice, za mene je to odlika slabica i nezrelih. i primitivan nacin dolazenja do pravde. onaj ko ne ume da rascisti stvari u zivotu na x racionalnih nacina pristupa osveti. najlakse je svetiti se, mnogo je zahtevnije biti odrastao, pogledati stvarnosti u oci, biti racionalno ljudsko bice sto bi trebalo da bude odlika svakog iole zrelog odraslog coveka. nije lako, ali je daleko cistije i delotvornije za svakog od ucesnika situacije. nema tog problema koji ne moze biti resen kvalitetnim, iskrenim razgovorom i biti clean nakon toga, pred sobom i pred drugima. osveta ne resava nista i samo produbljuje probleme i gorcinu prvenstveno u nama samima onda kada se efekti osvete slegnu i cemu onda sve, sta smo napravili?
Originally posted by Swanheart
i koliko je zapravo tanka linija izmedju pravde i osvete?
za mene ne postoji ni jedna dodirna tacka izmedju ova dva pojma.
zajebano ponekada za podneti.. zajebano jako za podneti. ali jbg. pre cu bosim nogama kroz trnje do zvezda nego bacati se trnjem na bilo sta/koga.