Moje drage komšinice, nešto da vam kažem, neću vama kom
Poslato: 02 Sep 2008, 09:52
Moram da vam se požalim...
Imam korektan komšiluk, štono kažu - ni bolji ni gori od drugih.
Ali, kao što u svakom žitu ima kukolja, da se tako rogobatno izrazim, tako i u mom komšiluku postoji jedna žena koja baš preteruje u komšijskim familijarnostima i to do te mere da ja često poželim da je išamaram.
Zove se Matilda Topolčanji, usedelica je i devizna je penzionerka sa velikim viškom slobodnog vremena i ogromnom željom da bude korisna i priznata u komšiluku. Te svoje porive Matilda zadovoljava tako što nezvana obavlja tuđe tj. moje poslove. Uđe žena u moj stan dok sam ja na poslu i skuva ručak, zalije cveće, nahrani kornjaču moju kućnu mezimicu, opere mi veš, oriba tepihe i dočeka me sa posla zavaljena u moju fotelju ispred tv ekrana.
Uzalud ja njoj objašnjavam da preteruje i da ja ne želim toliki vid prisnosti sa njom, odnosno da želim da zadržim privatnost koju mi ona ozbiljno narušava i pretim da ću prestati da ostavljam ključ od stana ispod treće saksije sa cvećem ispred ulaznih vrata stana - ne vredi. Matilda se odmah rasplače i preti da će se ubiti uz oproštajno pismo. I tako je ja trpim.
Ima dobrih strana te njene manije, mora se priznati.
Kraj Matilde, može čovek da ode na 10 dana bezbrižno na put, bez straha od lopova, jer je Matilda Topolčanji uvek budna i na hodniku i pomno prati ko sve dolazi i odlazi i sa kakvim namerama.
To mi odgovara, jer ja često petkom odem na vikend putovanje u posetu nekoj od mojih brojnih prijateljica koje sam stekla širom Srbije, pa se vratim u nedelju uveče i nikad nisam imala nikakvih neprijatnosti. Stan me je dočekao čak i u boljem redu nego što sam ga ostavila, jer ga je pohodila i čuvala verna Matilda Topolčanji.
Pričaju mi komšije iz naselja koje imaju kuće, da i njima naša Matilda često nezvana dođe u dvorište, uzme crevo i zalije im baštu, primera radi.
Meni najviše smeta što sam primetila da Matilda, osim nesporno korisnih poslova koje na svoju ruku obavlja, ima naviku i za svoju dušu da zaviruje u moje ormare i da gleda albume sa mojim najintimnijim fotkama. To je još jedna, da se tako izrazim, kontraindikacija njene u biti korisne rabote. Nikad , istakla bih i tu bitnu okolnost, ništa nije uzela, tj. maznula. Poštena je. A i nema potrebe da krade, kada vuče lepu deviznu penziju.
Čudna je naša Matilda.
Vidim i sama da je jedino rešenje prekinuti sve odnose sa njom, ili je pustiti da zadovoljava svoje čudne društveno - socijalne potrebe. Srednjeg rešenja nema.
Šta vi mislite ?
Imam korektan komšiluk, štono kažu - ni bolji ni gori od drugih.
Ali, kao što u svakom žitu ima kukolja, da se tako rogobatno izrazim, tako i u mom komšiluku postoji jedna žena koja baš preteruje u komšijskim familijarnostima i to do te mere da ja često poželim da je išamaram.
Zove se Matilda Topolčanji, usedelica je i devizna je penzionerka sa velikim viškom slobodnog vremena i ogromnom željom da bude korisna i priznata u komšiluku. Te svoje porive Matilda zadovoljava tako što nezvana obavlja tuđe tj. moje poslove. Uđe žena u moj stan dok sam ja na poslu i skuva ručak, zalije cveće, nahrani kornjaču moju kućnu mezimicu, opere mi veš, oriba tepihe i dočeka me sa posla zavaljena u moju fotelju ispred tv ekrana.
Uzalud ja njoj objašnjavam da preteruje i da ja ne želim toliki vid prisnosti sa njom, odnosno da želim da zadržim privatnost koju mi ona ozbiljno narušava i pretim da ću prestati da ostavljam ključ od stana ispod treće saksije sa cvećem ispred ulaznih vrata stana - ne vredi. Matilda se odmah rasplače i preti da će se ubiti uz oproštajno pismo. I tako je ja trpim.
Ima dobrih strana te njene manije, mora se priznati.
Kraj Matilde, može čovek da ode na 10 dana bezbrižno na put, bez straha od lopova, jer je Matilda Topolčanji uvek budna i na hodniku i pomno prati ko sve dolazi i odlazi i sa kakvim namerama.
To mi odgovara, jer ja često petkom odem na vikend putovanje u posetu nekoj od mojih brojnih prijateljica koje sam stekla širom Srbije, pa se vratim u nedelju uveče i nikad nisam imala nikakvih neprijatnosti. Stan me je dočekao čak i u boljem redu nego što sam ga ostavila, jer ga je pohodila i čuvala verna Matilda Topolčanji.
Pričaju mi komšije iz naselja koje imaju kuće, da i njima naša Matilda često nezvana dođe u dvorište, uzme crevo i zalije im baštu, primera radi.
Meni najviše smeta što sam primetila da Matilda, osim nesporno korisnih poslova koje na svoju ruku obavlja, ima naviku i za svoju dušu da zaviruje u moje ormare i da gleda albume sa mojim najintimnijim fotkama. To je još jedna, da se tako izrazim, kontraindikacija njene u biti korisne rabote. Nikad , istakla bih i tu bitnu okolnost, ništa nije uzela, tj. maznula. Poštena je. A i nema potrebe da krade, kada vuče lepu deviznu penziju.
Čudna je naša Matilda.
Vidim i sama da je jedino rešenje prekinuti sve odnose sa njom, ili je pustiti da zadovoljava svoje čudne društveno - socijalne potrebe. Srednjeg rešenja nema.
Šta vi mislite ?
