Gay-Serbia.com | Diskusije

s obzirom da sam sad u fazi pakovanja, spremanja za selidbu i zapocinjenje svog samostalnog zivota zanima me kakva su vasa iskustva?
kako vam je bilo u pocetku?
na sta vam je bilo najteze da se naviknete?

znam da nece biti lako i da ce mi trebati neko vreme da se priviknem, ali to je nesto o cemu sam oduvek mastao i imam osecaj da ce dosta uticati i na moje ponasanje, tj. da cu nekako postati odgovorniji i vrednijji (bar se nadam da ce biti tako).

Hmmm najteze... Zaraditi pare da bi ziveo kako treba... Sve ostalo su sitnice.

zivim sama od 15. godine,znaci od prvog srednje,i pravo da ti kazem,ne secam se tacno kako mi je bilo.
meni je recimo najteze bilo uvece,oko sedam,pola osam da budem sama,jer nekako tad smo inace svi bili kuci na okupu. nekad mi se i sad desi da budem jako usamljena u to doba dana.
ali samostalan zivot ima toliko prednosti,da su sve nedostaci zanemarljiivi.sam odredjujes kako ces da zivis 100%.
naravno,dobijas i dodatne odgovornosti,placanje racuna,sredjivanje,ribanje kupatila

ali definitivno je vredno truda.

joj znam, u pocetku cu morati i dalje da se oslanjam na roditelje, ali sad treba da pocnem da trazim posao pa ce valjda i tu biti sve ok

Mnogo je teze, naravno, ako nemash svoj stan. Onda ti treba podobra plata da bi ziveo solidno...

Nego, zar ti nisi mlad, poprilichno?

pa relativno jesam, 20 godina... ali uzdam se ja u svoje sposobnosti :nepopravljivioptimista:

Pa dobro, lepo je videti da neko hoce da zivi sam... To verovatno zbog faxa?

Najteze je kada se preracunas koliko ti para treba da bi preziveo, po sistemu "kada smo se sabrali, oduzeli smo se".

Meni je svanulo kada nisam morao vise da trpim svoje na kicmi.

ne, to je zbog cudnog spleta okolnosti i moje porpilicno komplikovane porodice,ali ja se ne bunim, zivecu sam i u centru tako da sam super prosao:happy:

Ako upadnes u besparicu, onda primenis strategiju "Jedem po kucama" i samo obilazis rodbinu.

ma za sve sam se spremio:D

imam par ljudi sa koima sam extar i ciji roditelji me gotive tako da kod njih uvek mogu da banem, onda 2 super drugarice koje su se savrseno uklopile sto se tice ciscenja, jedna obozava da pere prozore i kupatilo dok ova druga voli sve sem ta dva.
ali naravno da cu gledati da ne moram da koristim nista od gore navedenog i da cu sve sam raditi

Ma napravis rent-a-jebarnik i tako se finansiras.

Svim poznanicima koji nemaju gde.

Plus ako jos instaliras security kamere mozes da napravis dodatni prihod od porno sajtova.

^kretivnost

Originally posted by johndoe

meni je recimo najteze bilo uvece,oko sedam,pola osam da budem sama,jer nekako tad smo inace svi bili kuci na okupu. nekad mi se i sad desi da budem jako usamljena u to doba dana.
ali samostalan zivot ima toliko prednosti,da su sve nedostaci zanemarljiivi.sam odredjujes kako ces da zivis 100%.
naravno,dobijas i dodatne odgovornosti,placanje racuna,sredjivanje,ribanje kupatila

ali definitivno je vredno truda.

sa mnom je bio slican slucaj, samo mene i nedelja nervira jer je u kuci takvo pravilo da je dorucak oko 10h nedeljom i da smo svi zajedno na dorucku, obaveznoo ali obavezno nedeljom kada sam u Beogradu spavam do 12h.

samostalan zivot ima i prednosti i mane kao i sve u zivotu...nemoj nikad razmisljati puno o manama vec o prednostima, bice ti lakse tako.

Originally posted by abcd
^kretivnost

Vodi računa da poplaćaš SVE račune i te male stvari koje moraju redovno da se plaćaju... za početak napravi spisak svih dažbina koje treba da se plaćaju pa štikliraj ono što si upravo platio, da se ne bi desilo da ti stižu opomene *
npr.
-infostan
-struja
-kablovska televizija
-internet
-telefon fiksni
-telefon mobilni
-održavanje zgrade tj. plata za popravljača liftova
-kućni dinar tj. plata za čistačicu
-markica za vožnju gsbom
itd.

*ili da te stave na stub srama, kao što naš predsednik zgrade radi onima koji nisu platili održavanje i kućni dinar... okači ti ime na spisak onih koji nisu plaćali već tri godine

dobro je živeti sam. srećnija sam kad živim sama

jaoj! e,srecno ti bilo makar ces da zivis sam

i ja razmisljam da se preselim kod decka sa foruma

pocinje ti najlepsi deo zivota

Kako je kada zivis samostalno, znaces kada se NE BUDES oslanjao na roditelje

Srecno, i uzivaj, posebno u ovom periodu dok te oni jos uvek dotiraju. Pravi zez nije jos poceo

Meni je bilo divno od prvog dana. Nisam uopste bila nostalgicna, niti su me hvatala "stanja" zbog promene, naprotiv - bas sam uzivala u svemu "novom" i u svemu samo mom, po mojoj meri.

Ima samostalan zivot svoje ups and downs i moras stalno jako da se "dogradjujes" jer si svestan da si samo ti i odgovoran za sve sto ti se desava i to kako zivis, ali istovremeno cini i da se divno osecas zbog toga. Nista te ne sprecava da uradis sve sto treba da bi bio zadovoljan sobom.

uzeo kutije, sad odo da se pakujem

ja bas i ne shvacam ljude koji i dalje pate za roditeljskim domom, ali boze moj, ima nas svakakvih.

ja jedva docekao zivjeti sam

i dobro mi... dapace

zivim s mamom ali uvek sam se osecala samostalno i morala da budem.
Onda je umela da odputuje na po 3,4meseca kod prijateljice i da me nazove jednom za svo to vreme.
Imala sam i periode kad sam u beogradu zivela sama u iznajmljenom stanu,onda ovde u NY kod raznih prijateljica i drustva kao cimerka...
Sve je to zahtevalo veliku dozu odgovornosti ali sam se osamostalila

To je super osecaj....

Ali, u pocetku mi je bilo strasno kada sam s faxa ili iz grada dolazio u prazan stan, kada nije bilo nikoga kada se probudim i slicno...

Ponekad me uhvati nostalgija, ali onda odem kuci (tj. kod svojih ) na par dana....

Kad se naviknes bice odlicno.... I jos ako nadjes zanimljivog cimera...

uhhhh
moj poslednji post pre nego sto rastavim komp

Good luck!

Originally posted by erkondisn
ja bas i ne shvacam ljude koji i dalje pate za roditeljskim domom, ali boze moj, ima nas svakakvih.

Ni ja.

Od kad znam za sebe htela sam da odselim i ni na trenutak nisam zalila zbog toga.

Jeste da ni podstanarski zivot nije lak, zivela sam u svakakvim stanovima, morala da kontaktiram sa raznim (zajebanim) gazdama ali sam zbog toga vise cenila sebe.

Koliko god da imas godina, u roditeljskom domu ce te zauvek posmatrati kao dete. To je tvoja uloga tamo.

Meni se to ne bi svidjalo, narocito u tom periodu kad sam imala 20 godina i htela sebi nesto da dokazem.

uh na sve

samo pamet u glavu i naoruzaj se strpljenjem