- 14 Maj 2008, 13:29
#1112998
Ima u Srbiji sela čiji su stanovnici izašli na glas kao škrtice, drugih za koje se tvrdi da su secikese, pa lažovi... ali jedino za Dragovčane kažu da su listom homoseksualci.
Sad, kako i zašto, ne zna se pouzdano... Odgovor delom treba tražiti i u činjenici da u tom selu u levčanskoj opštini Rekovac zaista ima nesrazmerno mnogo muškaraca koji, jednostavno, odbijaju da se žene.
Matematika je ovakva: od ukupno 1.800 stanovnika, oko 500 je na radu u inostranstvu, a među onima što su ostali neoženjenih je, brat bratu, 200. Svih životnih doba, i onih koji su dobro zagazili u petu deceniju.
Da sela u Srbiji stare nije nova vest. Da devojke beže od teškog i nimalo cenjenog i plaćenog rada u polju - takođe. Niko, međutim, neće osporiti heteroseksualno opredeljenje njihovih stanovnika - osim u Dragovu.
Izgleda da je sve počelo pre pola veka, kad je u Dragovu zaista postojala grupa homoseksualaca koja se okupljala u seoskoj vodenici.
Da li od dugog vremena dok se mlelo žito ili su razlozi bili dublji, tek pomeljarske noći tada pretvarale su se u orgije.
Iz tog vremena su i šale kojima je Miroslav Ž. Simić, hroničar sela i glavni organizator priredbi, uveseljavao Dragovčane. Izađe na binu i kaže: „Kojih najviše ima u selu? Ped... ped... pedesetogodišnjaka!“ A u sali - urnebes!
Gospodin Simić, u selu poznatiji kao Mića Tozin, smeje se i danas kad o ovome priča i kaže da je on smislio i datum za praznik sela - 2. februar. „Drugi drugog...“
Uozbilji se kad navodi podatke koji ilustruju propadanje Dragova. U školskoj 1959/60. godini, u dragovskoj školi bilo je 439 đaka. Tačno četiri decenije kasnije, 1999/00. godine - 168.
"Moj sin će na jesen u prvi razred, i biće ih petoro u razredu. Kad sam ja polazio u školu, bila su dva odeljenja prvaka...", kaže Mlađan Mitrović za "Alo".
Mića Tozin ubacuje: "A 1918. škola je imala 172 učenika u prvom razredu!“
"Gastarbajteri razmaze svoju decu: daju im automobil, kuću, pare za trošak... i oni nikad ne nauči da se brinu o sebi. Takvi se ne žene jer nikad ne odrastu", kaže Životije Kostić, i dodaje: "A ovde je plodna zemlja..."
Sa njima je i Dejan Radojević, sede pred radnjom u dokono popodne. Ljute ih priče o Dragovu kao raju za homoseksualce.
"Obavezno napiši da smo svi oženjeni" kaže, polušaljivo,Radojević...
Sreda, 14. maj 2008, Alo <> MONDO
Ima u Srbiji sela čiji su stanovnici izašli na glas kao škrtice, drugih za koje se tvrdi da su secikese, pa lažovi... ali jedino za Dragovčane kažu da su listom homoseksualci.
Sad, kako i zašto, ne zna se pouzdano... Odgovor delom treba tražiti i u činjenici da u tom selu u levčanskoj opštini Rekovac zaista ima nesrazmerno mnogo muškaraca koji, jednostavno, odbijaju da se žene.
Matematika je ovakva: od ukupno 1.800 stanovnika, oko 500 je na radu u inostranstvu, a među onima što su ostali neoženjenih je, brat bratu, 200. Svih životnih doba, i onih koji su dobro zagazili u petu deceniju.
Da sela u Srbiji stare nije nova vest. Da devojke beže od teškog i nimalo cenjenog i plaćenog rada u polju - takođe. Niko, međutim, neće osporiti heteroseksualno opredeljenje njihovih stanovnika - osim u Dragovu.
Izgleda da je sve počelo pre pola veka, kad je u Dragovu zaista postojala grupa homoseksualaca koja se okupljala u seoskoj vodenici.
Da li od dugog vremena dok se mlelo žito ili su razlozi bili dublji, tek pomeljarske noći tada pretvarale su se u orgije.
Iz tog vremena su i šale kojima je Miroslav Ž. Simić, hroničar sela i glavni organizator priredbi, uveseljavao Dragovčane. Izađe na binu i kaže: „Kojih najviše ima u selu? Ped... ped... pedesetogodišnjaka!“ A u sali - urnebes!
Gospodin Simić, u selu poznatiji kao Mića Tozin, smeje se i danas kad o ovome priča i kaže da je on smislio i datum za praznik sela - 2. februar. „Drugi drugog...“
Uozbilji se kad navodi podatke koji ilustruju propadanje Dragova. U školskoj 1959/60. godini, u dragovskoj školi bilo je 439 đaka. Tačno četiri decenije kasnije, 1999/00. godine - 168.
"Moj sin će na jesen u prvi razred, i biće ih petoro u razredu. Kad sam ja polazio u školu, bila su dva odeljenja prvaka...", kaže Mlađan Mitrović za "Alo".
Mića Tozin ubacuje: "A 1918. škola je imala 172 učenika u prvom razredu!“
"Gastarbajteri razmaze svoju decu: daju im automobil, kuću, pare za trošak... i oni nikad ne nauči da se brinu o sebi. Takvi se ne žene jer nikad ne odrastu", kaže Životije Kostić, i dodaje: "A ovde je plodna zemlja..."
Sa njima je i Dejan Radojević, sede pred radnjom u dokono popodne. Ljute ih priče o Dragovu kao raju za homoseksualce.
"Obavezno napiši da smo svi oženjeni" kaže, polušaljivo,Radojević...
Sreda, 14. maj 2008, Alo <> MONDO
