Gay-Serbia.com | Diskusije

Da li pišete dnevnik? Ako pišete kako ga koncipirate?

U osnovnoj sam pravila leksikone i spomenare.
U gimnaziji sam pisala lirsko-epske dnevnike, o ličnim događanjima, osećanjima, ali i o događanjima u zemlji i svetu.
Ovih dana sam počela sa pisanjem čisto epskog dnevnika koji sam koncipirala da bude o važnim događajima u zemlji i svetu. Prvo nalepim neki sažet tekstić iz dnevnih novina (najčešće je to Blic) i ispod pišem svoja zapažanja, komentare i sl. Mislim da će za godinu dana i više takva vrsta 'projekta' biti interesantna.

Kad sam bio mali, kad sam mislio da sam jedini na svetu i da nemam nikog kome bih se mogao poveriti, pisao sam dnevnik.
Dodushe izgledao je prilichno loshe.
Jedan dan ga je brat nashao, i zajedno sa svojim drushtvom chitao, posle su mi se smejali.
Onda sam batalio to, i otkrio da je bolje da potiskujem emocije, jer su ljudi zli, posebno oni za koje mislish da nisu. Ti su najgori.

Pisao sam dnevnik kad sam bio mali, u dvanaestoj, trinaestoj godini, a kasnije i u gimnaziji jer nam je profesor to trazio. On je imao misljenje, a ja se slazem sa njim, da se pisanje moze usavrsavati upravo pisanjem. Zalim sto nisam detaljnije pisao terenske dnevnike, na putovanjima i istrazivanjima.
Rani oblici dnevnika su bili poput malih enciklopedija. Umeo sam do detalja da opisem pojedine dogadjaje iz zivota, npr. proslavu Nove godine ili desavanja u skoli. Danas, kad citam svoje dnevnike, obavezno dobijem bolove u stomaku od smeha. Nisam se preterano bavio situacijom u zemlji, vise sam pisao o dogadjajima iz sopstvenog zivota i zivota ljudi koje poznajem, kao i o prirodi.

Ne pisem dnevnik ali sam povremeno piskarao u temi na forumu koja se zvala Dnevnik

ja sam pisao u srednjoj,ali je trajalo samo nekoliko dana, posto ga je cimer moj pronasao i procitao... bilo je tamo provokativnih stvari, i nekoliko mojih misli o drugim ljudima, a on je to naravno svima ispricao. kada sam to saznao toliko sam popizdeo, da sam se dobro izderao na njega usput cepajuci dnevnik. (mislim da jos i dan danas pamti to vece)
otad mi ni ne pada napamet ta zapocnem da pisem dnevnik ili nesto slicno tome, posto imam fobiju da ce ga procitati opet neko "neovlasceno" lice

Originally posted by Galateja
Prvo nalepim neki sažet tekstić iz dnevnih novina (najčešće je to Blic) i ispod pišem svoja zapažanja, komentare i sl. Mislim da će za godinu dana i više takva vrsta 'projekta' biti interesantna.

Ja sam radio nesto slicno od 1996 do 2000-te godine. Bavio sam se uglavnom "politickim" temama. I sad se bas zabavim kad uzmem u ruke tu knjizicu koju sam nazvao po nekom grafitu:"Smile Serbia you're on candid camera".

Inace pisem svoja zapazanja/razmisljanja stalno po nekim papirima i trpam ih u svesku iz koje cepam te iste papire....a to radim verovatno zato sto mislim da ce mi biti lakse da bacim papir koji mi se kasnije mozda "nece svideti" nego da cepam svesku...a sve to proistice iz zelje da izbrisem proslost...valjda

Ne, isuvise opasnog materjala bi bilo tu:mete:

Godinama sam pisala dnevnike... imam ih sacuvane. Onda sam sve redje pisala, pa sasvim prestala. Ja sam samo pisala iz mog licnog ugla, politicka zbivanja, tu i tamo kad su bas uticala na moj zivot. Ali najvise je to o ljubavnim problemima i sl. Kad sam bila raspolozena nesto sam redje pisala. Retko ih citam, kada ih uzmem uglavnom se iznerviram. Valjda bih sve to sada drugacije radila, ako su oni dnevnici iz mnogo davnog vremena kao da je neka druga osoba pisala, jedva nazrem mene sadasnju u tome.

Jednom planiram da odstampam Dina&Seaman kafic, to je neka vrsta dnevnika mada ne toliko licnog kao oni stari dnevnici. Takodje cuvam i mnoga partnerova i moja pisma, i ona su neka vrsta dnevnika (zajednickog) pa i njih nameravam da jednom odstampam i sacuvam.

Kafic Dina&seaman stvarno jeste jedna vrsta dnevnika, ali i mnogi postovi na forumu.

Originally posted by Galateja
Prvo nalepim neki sažet tekstić iz dnevnih novina (najčešće je to Blic) i ispod pišem svoja zapažanja, komentare i sl. Mislim da će za godinu dana i više takva vrsta 'projekta' biti interesantna.

A sto ne otvoris blog na b92 npr? Nikad dosta predstavnika

Voleo sam skolske leksikone i spomenare. Sva ta pitanja i odgovori iz ove perspektive deluju skroz smesno a tada tako znacajno. Skoro sam pregledao par komada sa drugaricom i vristali smo od smeha. Jedna devojka iz razreda je npr sasvim tacno predvidela da ce se udati za doticnog druga iz drugog razreda. Nas par uspelo da ostvari zeljenu profesiju...doduse 1 nikako vise ne moze da postane predsednik SFRJ ali vrlo lepo napreduje k nekom buducem nazivu
Zanimljivo mi je i poredjenje leksikona iz mog vremena i sestrinog. Dok su u mojoj generaciji samo dve devojcice rekle da ce biti pevacice a ostale se razvrstale po uciteljicama i doktorkama, kod sestre je situacija skroz obrnuta.

Dnevnik sam pokusavao da pisem ali je nekako vec nakon par dana postajao sve samo ne dnevnik, prerastao dnevne dogadjaje i punio se izmisljenim pricama i raznoraznim crtezima.

Originally posted by blabla-baby
A sto ne otvoris blog na b92 npr? Nikad dosta predstavnika

Trenutno mi više odgovara ova verzija, jer želim da imam u materijalnom obliku, čisto za sebe. Želim da kad ga izvučem za npr. godinu dana mogu da vidim kako sam razmišljala, čemu sam se nadala, a šta nam se zapravo događalo. Pogled sa udaljene tačke na minule događaje.
Mada, ko zna za budućnost, možda bude i neki blogčić...

ja kod keve u stanu imam kutiju punu dnevnika , od petog razreda osnovne do cini mi se prve ili druge godine fakulteta. kakav skribo(wo) man.
sada si me podsetila da ne bi bilo lose da ih izvucem, verujem da bih imala par sati kvalitetne zabave )

Pisao sam ih ranije i onda su u jednom danu svi zavrsili na dnu jednog kontejnera, sasvim daleko od mog naselja Sve je to imalo i te kako veze sa mojim uverenjem da ako ih eventualno bacim u svoj konterjner, da ce ih mozda pokupiti sad ne znam ko, ali svakako neko ko me zna...

Mislim brzo, pisem preopsirno... pisao sam o svemu i sve je to moralo da se obustavi... plus faktor toga da sam pisao dosta o svojim homoseksualnim osecanjima i desavanjima, pa onda je rizik da sve to neko od mojih ukucana nadje i procita bio tu... na keca

Pisala i pišem. Uglavnom neke svoje filozofije i osećanja, da ne kažem filozofije o osećanjima. Ne vidim zašto bih pisala o "problemima u zemlji i svetu"...

Imam utisak da mama čita... Nije kao da ga nešto skrivam (tačnije, stoji na stolu). Ako čita - njen problem... Ko god da uzme da čita, pokazaće samo svoju nekulturu.

Svi moji pokusaji vodenja dnevnika su se zavrsavali na polovini prve strane. Tj oba moja pokusaja.

Svoje stavove, osecanja i zapazanja uglavnom delim sa drugima, a ona koja ne zelim da podelim nemam potrebu nedge da zabelezim.

Tako da su moji prijatelji zapravo moji hodajuci dnevnici, cesto mi se desi da me podsete na neke moje kretenske zablude ili s druge strane genijalna zapazanja od pre nx godina, i ja ne mogu da verujem da se neko toga seca, kad je meni proslo ko reka ispod mosta.

Prosto te sve neke stvari koje se desavaju ili mi se desavaju negde izgradjuju moju licnost, i negde se beleze, ostavljaju pecat, ili ga ne ostavljaju. I nemam potrebu da o tome pisem knjigu ili dnevnik, jer sam ionako ja hodajuci manifest svega toga.

Originally posted by m..
Svi moji pokusaji vodenja dnevnika su se zavrsavali na polovini prve strane. Tj oba moja pokusaja.

Svoje stavove, osecanja i zapazanja uglavnom delim sa drugima, a ona koja ne zelim da podelim nemam potrebu nedge da zabelezim.

Tako da su moji prijatelji zapravo moji hodajuci dnevnici, cesto mi se desi da me podsete na neke moje kretenske zablude ili s druge strane genijalna zapazanja od pre nx godina, i ja ne mogu da verujem da se neko toga seca, kad je meni proslo ko reka ispod mosta.

Prosto te sve neke stvari koje se desavaju ili mi se desavaju negde izgradjuju moju licnost, i negde se beleze, ostavljaju pecat, ili ga ne ostavljaju. I nemam potrebu da o tome pisem knjigu ili dnevnik, jer sam ionako ja hodajuci manifest svega toga.

ne bih ga ni bolje ni gore srochio ...

Mrcho ... svaka ti ka` u Njegusha ...