Mislim da ima tema.
Meni je dovoljno i ako se samo seti i cestita mi, poljubi me, zagrli.....
Ako vec pricamo o poklonima, najvise volim i obozavam kada neko nesto sam napravi za mene
Bilo sta, moze biti i nesto sasvim obicno, i bez ikakve materijalne vrednosti, ali kada znam da je neko ulozio sebe, to mi je vrhunac. Znam da je proveo neko vreme razmisljajuci o meni i da je samo za mene to pravio a to je neprocenjivo!
Osim toga, volim kada neko zapamti sta sam ja nekad pozelela ili rekla da mi se dopada, pa me time iznenadi.
(to mi se desilo neki dan)
E sad, ja imam dugu istoriju svakoraznih iskustava sa poklonima-desavalo mi se da dobijem ono sto najvise zelim, ili da dobijem najvecu glupost na svetu, ili da dobijem ono sto sam iskljucivo rekla da NE zelim, ili da ne dobijem nista.......ma svasta.
I sad kad pogledam na ljude koji mi poklanjaju uocavam neke paterne-najbolji drug ce mi uvek kupiti knjigu (racuna da je tu na sigurnom terenu), drugi se stalno gubi i varira od odusevljenja do kompletne propasti
, dok se devojke koje se tu i tamo pojavljuju u mom zivotu trude da zapamte sta sam rekla da volim........Na kraju, niko ne moze bolje da izabere od mene same
Salu na stranu, meni je najvaznije da vidim da se taj neko
potrudio, na bilo koji nacin; bilo da je napravio nesto, bilo da je odvojio neko vreme za potragu, bilo da je birao ODREDJENI cas i trenutak kada ce mi ga dati.
Paznja je bitna!
