Stranica 1 od 2

"Produženo" detinjstvo?!

Poslato: 14 Feb 2008, 18:12
od horus.
85% mladih U Srbiji zivi sa roditeljima...
1/5 izabrala bi zivot (naravno, kada bi mogla da bira) sa roditeljima, dok bi cak 4/5 zelelo da zivi samostalno i u sopstvenom stanu...
Zivot sa roditeljima je vasa zelja, ili iznudica?
Vredi li pricati o posledicama na emocionalnom i drugim planovima?
Kakva su vasa iskustva?

Poslato: 14 Feb 2008, 18:40
od Zoe
Hmm, nema tu sta-ja sam od kako znam za sebe (dobro, da ne preterujem ali od pocetka puberteta) zelela da zivim van roditeljskog doma.
Prvom prilikom sam to i uradila.
Mislim da je to uzasno vazno za svakog pojedinca, da se sto pre osamostali, i ne mogu da shvatim da sam i sama u prilici da poznajem neke ljude koji imaju i po 25 godina, da ne kazem i 28-29, a i dalje zive sa roditeljima i na kraj pameti im ne pada da se odsele.Kao da su debili, jbt! Sta ja pricam, znam nekog ko ima i 38 i dalje zivi sa roditeljima! :doh:

Ja svakome govorim da je bolje i da zivi skromnije, da placa stan i da radi da bi ga platio, nego da zivi udobno a sa roditeljima......

Nemam bas neko visoko misljenje o ljudima koji nastavljaju da zive sa roditeljima i bez nekog VECEG razloga.......mislim, ako nisi invalid i ako nemas roditelje invalide ili jako bolesne da moras da igras oko njih neprekidno, sta cekas??
Ljudi se naviknu da im mamica servira obroke, pere ves, placa racune.......... :nope: a radno su sposobni i mogli bi da se pomuce, ali da sebi obezbede samostalnost i slobodu, no iz meni nepoznatih razloga to ne cine :lood:

Pa, jebote, ja svoju slobodu ne bih menjala vise ni za sta na svetu! Svaka cast roditeljima koji su cool, i koji su savremenih shvatanja i koji imaju razumevanja za svoju decu, i koji svojoj deci omogucavaju dosta slobode, ali to se ne moze meriti sa PRAVOM samostalnoscu i takvim zivljenjem zivota :neto:

Poslato: 14 Feb 2008, 18:42
od Swanheart
pouuujma nemam, od 18e zivim sama.

Poslato: 14 Feb 2008, 18:55
od Paki
Od devetnaeste živim sam.
Nezamenljivo je.

Poslato: 14 Feb 2008, 19:37
od Heavy Metal Lover
Akcenat je na finansijskoj samostalnosti, bar kod onog sto je Zoe napisala.

Poslato: 14 Feb 2008, 19:41
od CokoladnaBananica
well, postoji bitna razlika izmedju toga da li zivite sami, ili vam roditelji placaju stan.
Ja od 14 zivim sam, ali sam od 18 sasvim samostalan.
I nikada ne bih svoju samostalnost zamijenio za par obroka, pranje vesa i sudja koje bi mi obavljala majka da zivim sa svojima.

nekada se mora odrasti. Oni koji to odbijaju (u tom smislu) su za mene zaostali u razvoju. Naravno, izuzeci su divni ljudi koji uspijevaju da i sa 30 sacuvaju dijete u sebi.

Poslato: 14 Feb 2008, 19:41
od Zoe
Ja sam mislila na sve vrste samostalnosti, a finansije sam pominjala zato sto je to najcesci izgovor ili odgovor kad nekog pitas zasto se ne odsele.

Poslato: 14 Feb 2008, 19:47
od Ulix
Ono sto su Zoe i bananica napisali je otprilike ono sto i sam mislim. :)

Sa roditeljima ne zivim jedno pet godina (i koji mesec :P ) i to na moj zahtev. Oni su inace sjajni roditelji u svakom pogledu, i bas zato sto su takvi, razumeju da imam potrebu da zivim dalje od njih. Inace znam neke roditelje koji ne dopustaju svojoj deci da odu, sto je valjda nesto najdebilnije sto svom detetu mogu uraditi.

Poslato: 14 Feb 2008, 19:49
od Heavy Metal Lover
Ma kuzim, nego i nije neka samostalnost ako zivish sam a drugi ti platjaju rachune.

Poslato: 14 Feb 2008, 19:52
od Zoe
Ne, ne! Ko je rekao da ti drugi placaju racune?! :puzzle:

Sam, sam i sve sam!

Poslato: 14 Feb 2008, 20:41
od Ombeliko Brunner
Evo ja imam 26 godina i ne radim, zivim sa roditeljima i to mi uopshte ne smeta...imam 3 obroka dnevno...pristojan dzeparac...i nekog ko mi ochisti i opere vesh...Planiram da se osamostalim ali tek u narednih 10, 15, 20 godina...

(jedina mana zhivota u roditeljskom domu je shto nikad nisam imao sex u svojoj sobi, vec se uglavnom potucam po tudjim stanovima i sobama, ali ok i tu ima neke chari...)

Poslato: 14 Feb 2008, 21:35
od Zoe
Ombeliko-katastrofa.......:nope:

Poslato: 14 Feb 2008, 21:40
od CokoladnaBananica
bice zanimljivo gledati nekog ko od 35 uci da prvi put u zivotu isprzi jaje, ili unisti cijelu turu garderobe jer nije znao kako se pali masina...:P

Poslato: 14 Feb 2008, 21:42
od Zoe
Ma idi, molim te.......za mene je to, izvini Ombeliko, ali cist debilizam........
Kazem to imajuci u vidu da ti spremaju i ciste sto znaci da nisu invalidi. A i ti nisi spomenuo da si zato i dalje sa roditeljima.

Mislim, ruku na srce, ali ko iole normalan i zreo zeli da i u 26-oj zivi sa roditeljima???

Poslato: 14 Feb 2008, 21:48
od Marvin
Originally posted by bananica
bice zanimljivo gledati nekog ko od 35 uci da prvi put u zivotu isprzi jaje, ili unisti cijelu turu garderobe jer nije znao kako se pali masina... :P
:smeh:
To sad upravo gledam kod jednog 36godišnjaka i komedija ni jedna mi ne treba. Možeš mu se smejati 24-7 (posebno što ne uviđa koliko je to smešno pa se sam sebi nikako ne može nasmejati).
Ništa, ali ništa ne znati do polovine svog života- e, to je umetnost.

Ja sam sam živeo uz izdržavanje roditeljsko od četrneste. (tako nekako kao i Ulixovi, i moji su shvatili da ću se mnogo bolje osećati ako ne živimo zajedno).
A za par meseci planiram i fin. osamostaljivanje :smilegrin:

Poslato: 14 Feb 2008, 22:05
od Dirrty
Da mogu, rado bih ziveo sam/cimerisao se sa prijateljima...

Ali to se nece dogoditi jos koju godinu, dok se finansijski ne osamostalim, u potpunosti.
Ne bih voleo da ih pretrpavam dodatnim troskovima.

Mada... ne mogu reci da mi je zivot sa kevom i starijim bratom los.
Stavise imam mnogo srece po pitanju porodice, i jako sam zahvalan.

Vecina iz moje neposredne okoline razmislja na isti nacin.
Doduse, nekima je nazalost zivot sa roditeljima manje podnosljiv.

Poslato: 14 Feb 2008, 23:42
od Ombeliko Brunner
Originally posted by Zoe
Ma idi, molim te.......za mene je to, izvini Ombeliko, ali cist debilizam........
Kazem to imajuci u vidu da ti spremaju i ciste sto znaci da nisu invalidi. A i ti nisi spomenuo da si zato i dalje sa roditeljima.

Mislim, ruku na srce, ali ko iole normalan i zreo zeli da i u 26-oj zivi sa roditeljima???
Glavni razlog shto zhivim sa mojima shto u velikom stanu u centru Beograda u kome ima mesta za sve nas...a dovoljno sam lenj da ne zelim da rintam za neku malu kintu da bih placao neku bednu garsonjeru u nerkom pichkovcu i odrekao se konformosti roditeljskog doma...ok mozda zvuchi malo debilno ali takav sam...

Poslato: 14 Feb 2008, 23:47
od SeoskiLola
Ja sam blabla-baby, imam 28 godina i zivim sa roditeljima :rida:

:lol:

so what?!

I zamislite samo cak znam da skuvam rucak, operem sudove, ves, obrisem prasinu, usisam, ma sve kucne poslove znam! I to odavno, od pre nekih 15 godinica. I cesto ih obavljam, ne mora niko da mi uputi posebnu pismenu molbu za to.
A da, i radim. Dobar deo plate ode za podmirenje kucnih troskova, racuna i tako to.
I ok mi je tako! Mora da sam lud?!

Jedina mana je ko sto rece Ombeliko manje sexa u rodjenoj kuci.

Ziveo sam jedno vreme i sam, kao podstanar, i zaista ne vidim neke velike prednosti u tom nacinu zivota.
Kao i uvek, nesto dobijas a nesto gubis.

Poslato: 15 Feb 2008, 02:08
od jukie
Dakle, neki amalgam ovoga:
Originally posted by Zoe
ako nisi invalid i ako nemas roditelje invalide ili jako bolesne da moras da igras oko njih neprekidno,
ovoga:
Originally posted by Ombeliko Brunner
Glavni razlog shto zhivim sa mojima shto u velikom stanu ... u kome ima mesta za sve nas...a dovoljno sam lenj da ne zelim da rintam za neku malu kintu da bih placao neku bednu garsonjeru u nerkom pichkovcu i odrekao se konformosti roditeljskog doma...
i ovoga:
Originally posted by blabla-baby
zivim sa roditeljima
A da, i radim. Dobar deo plate ode za podmirenje kucnih troskova, racuna i tako to.
- mama je stara i bolesna
- ja sam star i bolestan, i takav sam od rođenja
- para za iznajmljivanje a pogotovo za kupovinu stana van pičkovaca nemam jer nemam ni stalan posao
- sve i da imam, veličina prostora mi ne bi bila veća nego što je sada
- stan je otkupila mama a ja plaćam komunalije

Poslato: 15 Feb 2008, 05:04
od Calypso
Zivela sam sama skoro 4 god i bilo mi je jebeno tesko jer sam uz to morala i da studiram.
Kazem tesko, jer sam morala da kuvam, perem i ostalo a ne volim to da radim jer mi nije prioritet u zivotu.
Skoro sav novac odlazio na jebene racune, dzaba prazna gajba ako nemam pare ekipi da platim pivo...
U medjuvremenu odrasla, sad me keva drugacije gleda...
Kad mi treba sex ja njoj kazem i ona ode u malu setnju, cist vazduh joj jako prija :blenta: moja preporuka:lol:
A subota mi je omiljena, kafa i palacinke za dorucak, nema boljeg... Ne mesa se u moj zivot, sem ponekad kad joj zasmeta kako sam se osisala :lood: kad voli da joj cera nosi dugu kosu...

Prija mi da me neko pazi posle dugog vremena i da sam neodgovorna i lenja. Jbg, dosta mi je da stalno razmisljam kako da prezivim u jebenoj Srbiji...
Trenutno mi je lepo sa mamom i ponosna sam na to jer je nekad bio pakao...

I da, imam 24god i jos sam studentkinja
I ne zelim da odrastem :goran:

Poslato: 15 Feb 2008, 10:52
od juice
Originally posted by Ombeliko Brunner
Evo ja imam 26 godina i ne radim, zivim sa roditeljima i to mi uopshte ne smeta...imam 3 obroka dnevno...pristojan dzeparac...i nekog ko mi ochisti i opere vesh...Planiram da se osamostalim ali tek u narednih 10, 15, 20 godina...

(jedina mana zhivota u roditeljskom domu je shto nikad nisam imao sex u svojoj sobi, vec se uglavnom potucam po tudjim stanovima i sobama, ali ok i tu ima neke chari...)

Suludo mi je bilo sta komentarisati. Bez uvrede, samo me zanima kako te nije sramota da kao neko ko je mojih godina dodjes i kazes "E, mama, tata, dajte mi pare hocu da izacem, kupim cigare, pojedem cokoladu, ili sta vec"

Meni je to zaista ponizavajuce!

ja zivim sam, stalno sam zaposlen i privatno jos nesto radim. Da, nije mi lako, ali za ime Boga, zivot nije to sto osecas ususkan pod maminom suknjom!!! Mislim da je neko sa 21 godinom (npr) u situaciji da treba da se od gore pomenute suknje malo odvoji i postane svoj covek!

da, cesto nemam vremena za neke stvari, ali brate, ne bih menjao svoju slobodu NI ZA STA NA SVETU!

Poslato: 15 Feb 2008, 11:42
od Ombeliko Brunner
Originally posted by juice
Originally posted by Ombeliko Brunner
Suludo mi je bilo sta komentarisati. Bez uvrede, samo me zanima kako te nije sramota da kao neko ko je mojih godina dodjes i kazes "E, mama, tata, dajte mi pare hocu da izacem, kupim cigare, pojedem cokoladu, ili sta vec"
Pa nije me uopshte sramota....chak ne vidim i zashto bi me bila sramota...chak se i ponosim time...uostalom ja imam jedan izvor prihoda, al taj izvor ne koristim za skuchenu i bednu samotalnost, vec za luksuzniji komfor u domu gde mi je sve vec na izvolte...a naravno kad potroshim svoje pare, zashto ne bih trazhio josh od roditelja ako mi zatreba...

Poslato: 15 Feb 2008, 11:50
od juice
opusteno... samo, jednoga dana prirodnom eliminacijom ces nazalost ostati bez svojih roditelja.

ja te ne osudjujem samo sam malo :puzzle: tvojim nacinom razmisljanja

Poslato: 15 Feb 2008, 12:21
od Ombeliko Brunner
Hm do tada cu valjda naci nekog bogatog sponzora :)

Poslato: 15 Feb 2008, 13:25
od Zibro
ok neki ljudi jednostavno zive sa svojima , to vole , to im je ok , nista im ne smeta , neki se odvajaju sto je pre moguce i ni za sta na svetu ne bi menjali svoju slobodu ( moj slucaj )

meni smeta ona treca kotegorija koja stalno kenja kako im je dosta da slusaju kevu i caleta kako im je lose , kako imaju 25 - 30 - 35 godina , kako su ljudi i kako ne dozvoljavaju matorcima da im se mesaju u zivot kako bi ih najradije oterali u PM i sl
a istovremeno ne rade nista sa sobom i svojim zivotom , zickaju od roditelja za cigare i izlazak , mame im peru peglaju kuvaju , tata im popravlja kola placa racune daje lovu i sl .

cak znam i jednog lika koji kaze
"lepo sam im rekao da se isele, da me ostave na miru a oni nece i ormalno da cemo se svadjati "
lik je pod iseljenjem podrazumevao da ce s vremena na vreme kad njemu odgovara navracati da mu srede stan i ostave pare , ne vidi nikakav problem u svom razmisljanju , ubedjen je da je to najmanje sto je zasluzio i sto je sasvim normalno da ocekuje od njegovog avaj gorkog zivota i uzasnih roditelja

jos gore znam ljude koji sasvim solidno zaradjuju i koji mogu sebi da priuste samostalan zivot , kukaju na svoje na sav glas a nikako nisu spremni da se odreknu zivota sa mamom i tatom i zakorace u samostalnost

Poslato: 15 Feb 2008, 15:20
od Deksi
Ja zivim kod babe vec godinu dana...ponekad hocu da se vratim kod mojih jer znam koliko bi to oni voleli i mislim da bih povratio neku harmoniju i mir.
Ali s druge strane tako gubim samostalnost donekle,preveliku slobodu koju trenutno imam i imali bi kontrolu nadamnom.

Poslato: 15 Feb 2008, 15:26
od vremecuda
Od svoje 17-te godine radim i sama se izdrzavam .
Od svoje 18-te zivim sama (mislim,ne zivim sa roditeljima).

Zaista,ne bih mogla sebe da zamislim kako u svojoj 20-toj ili 22-goj,trecoj,petoj ili sestoj,zivim sa roditeljima! :shok:

Ne znam,prosto nisam to JA ! :D

(Nemam nista protiv toga,svako zna i oseca sta je najbolje za njega,samo hocu da kazem da sebe nisam videla u takvom okruzenju).

Ipak, MOJ MIR I SLOBODU,PRIVATNOST ,niko i nista ne moze kupiti ili platiti!

Eto.. :D

Poslato: 15 Feb 2008, 15:28
od Zoe
Ma, bolest i starost i bas bas nemanje novca stvarno razumem.....To opravdava sve.

Ali ja govorim o ljudima koji su zdravi i pravi a ne zele da se muce da rade jer im komfor roditeljskog doma vise odgovara.......Pa, jebiga, odgovarao bi svakome vise, ali se odlucis da zivis sam, da se mucis, placas racune, da ti nista ne ostane za zadovoljstva.......ali ipak imas to najvece-svoju slobodu.

Poslato: 15 Feb 2008, 15:33
od vremecuda
Originally posted by Zoe
Ma, bolest i starost i bas bas nemanje novca stvarno razumem.....To opravdava sve.

Ali ja govorim o ljudima koji su zdravi i pravi a ne zele da se muce da rade jer im komfor roditeljskog doma vise odgovara.......Pa, jebiga, odgovarao bi svakome vise, ali se odlucis da zivis sam, da se mucis, placas racune, da ti nista ne ostane za zadovoljstva.......ali ipak imas to najvece-svoju slobodu.

:up: :up: :up:

Poslato: 15 Feb 2008, 15:46
od Zoe
Ehh, Zibro, takve ne podnosim, ne podnosim........ :nope:

Imala sam druga, (kad bolje razmislim, ne samo jednog, zato me sve toliko i nervira.........) koji je bio u najboljim godinama, zdrav, prav, roditelji u dobrim godinama, zdravi i vitalni, gde se on KONSTANTNO zalio na kevu, na ovo i ono.....a nije mu na kraj pameti padalo da napusti stan. U stvari, tandrljao je kako ce ih napustiti sledeceg meseca i sledeceg, a nikad to nije uradio. Naravno, neminovno, takav mentalni sklop vuce sa sobom jos milion gluposti i nacina razmisljanja koji je doveo do toga da se vise ne druzimo.....ali godine i godine druzenja sa njim, odlaska kod njega i njegovih mi se smucilo jer smo bili jako bliski i ja sam znala sve njegove probleme, i naravno prolazila kroz sve to sa njim. Isto je bilo i sa drugim jako jako dobrim prijateljem......Kad malo bolje razmislim, ja jako malo ljudi poznajem koji su se osamostalili i koji smatraju da tako i treba da bude....