Gay-Serbia.com | Diskusije

Baš sam sinoć, u neko nedoba, krenuo da razmišljam o međuljudskim odnosima generalno i o tome kako svako vreme nosi neke nove, nazovi, vrednosti. Rekao bih da se od pre par godina, barem ovde kod nas, jako insistira na nekim masovnim prijateljstvima, prehvaljenim vezama, a da zapravo iza tako definisanih pojmova ne stoji ništa.

Zapravo, ljudi teže što površnijim odnosima i donekle smatraju da je mnogo lakše biti prosečan i težiti prosečnim stvarima nego se stvarno potruditi oko nekoga. Verujem da su masovne pojave kao što su korišćenje interneta i "lažna druželjubivost" doprineli ovoj pojavi.

Instant odnosi u vezi i prijateljstvu su postali nešto što se svakim danom viđa sve češće i češće. I znam da se ovakve stvari ne mogu generalizovati, niti to pokušavam. Jednostavno predočavam masovnu pojavu koja dolazi do izražaja.

Sećam se kako su me uvek nervirale gomile "ortaka" u životima ljudi sa kojima sam imao manje ili više prisne odnose. Isto tako, jako me iritira to što se termin "Volim te" tako olako koristi. Nakon što neko provede tri dana u vezi, odmah "zavoli" onu drugu osobu, a ako mu pak neki poznanik doda 10 din. na trafici kada zafali, odmah je "super ortak".

Mislim da rečima ne mogu izraziti gnušanje od gorepomenutog. I dalje, ne shvatam u čemu je problem. Da li se ljudi, generalno, toliko boje produbljivanja odnosa? Da li se boje da će biti povređeni? Ili pak samo koriste te površne odnose da im hrane ego i da se osećaju "poželjno" u društvu, što im na neki način puni baterije.

Isto tako, veoma mi je čudan taj proces "razvezivanja", ako tako mogu da ga definišem. Ljudi se za tili čas odljube, prestanu da vam budu prijatelji. Sve je tako dlanom o dlan. Uzeću sebe za primer, iako smatram da sam neko ko ne praktikuje prethodno pomenuto. Imam utisak da meni u sećanju ostane svaka osoba za koju sam bio vezan, makar to bilo u periodu najranijeg detinjstva. To je verovatno zato što nisam imao horde ortaka i nezaboravnih ljubavi. I posle toliko godina, iako se više ne družim sa svojom nekadašnjom najboljom drugaricom iz osnovne škole, kad god je sretnem nekako se raznežim. Mogu reći i da mi na neki čudan način nedostaju naši razgovori, ma koliko oni tada bili glupi i danas, verujem po oboje, nebitni. Čini mi se da u mom životu svako ima neko svoje nezamenljivo mesto.

Ja se samo pitam kako ovi ljudi o kojima govorim, na primer, ne počnu da se plaše samoće koja im je uz ovakvo ponašanje daleko izvesnija od toga da će biti povređeni? I te samopripisane karakterizacije "Ja sam komplikovan", "Ja sam drugačiji", "Ne vezujem se ja za ljude" su po meni čiste gluposti i izgovori u momentima kada dotični nemaju hrabrosti da se suoče sa sobom.

Ono što ide kao propratni, ali ne i manje bitan, problem jeste to da savest i odgovornost totalno iščezavaju. Ova pojava instant drugara i ljubavnika dovela je ne samo do potpunog otuđenja već i do nestanka empatije. Oholost i bezobzirnost su postale osobine koje se očigledno najviše vrednuju, jer društvo klima glavom i odobrava. Žudnja za nečim što je stvar trenutka, nebitno koje je starosne dobi osoba, je za mene nešto stvarno užasavajuće. S druge strane potrebe da nekog usrećimo, da nekome pružimo pažnju i da nekoga pre svega poštujemo, su čini mi se totalno zanemarene.

I naravno, na kraju bih voleo da znam tuđe mišljenje o svemu ovome. Znam da će odgovori biti "Ljudi oko mene nisu takvi", stoga se malo više fokusirajte na širu okolinu. Moja tvrdnja je da, ako se ovako nastavi, u bliskoj budućnosti ne samo da će otuđenost biti u porastu već ćemo svi jedni drugima biti potencijalni neprijatelji.

Je sais pas qui a dit ca, mais...

Grande ville, grande solitude

heheheh...pace svileno...

Originally posted by Renoir
don't know what you got, till it's gone

i po prvi put u zivotu sam ukapirao i drugo znacenje u ovome. ne samo "ukapiraces kako si izgubio nesto dobro i kvalitetno i zalices za time" vec i koliko nisi poznavao osobu, koliko je ona ponekad skroz pogresna, "losija nego sto s mislio, i kako ej zapravo super stvar sto je gotovo.

znaci, ne znas koliko ces dobro proci kad se zavrsi, dok se ne zavrsi.

Mr Dee, kod tebe događaji prosto ..galopiraju. Ja mislio ti si još tužan zbog gubitka.

mislim, ... to ti je dobro....

Zivotne okolnosti, ukoliko potraju duze, i te kako menjaju choveka.

Poslednje dve decenije su u ovoj zemlji iznedrile svakojake pojave i naterale ljude da budu i te kako oprezni u interakciji sa drugim ljudima.
Opreznost je vremenom evoluirala u povrshnost, shto zbog brzog nachina zivljenja, shto zbog zamora materijala.
Jednostavno je.
Danas, pogotovo na ovim prostorima, gotovo da i nema choveka koji nije zbog necheg u grchu, ili sa nekim ogromnim problemom koji mu poput planine stoji nad glavom.
Buduci da tokom zivota sretnesh masu ljudi, medju kojima sa dobrim delom njih i ostvarish neki prisniji odnos, vremenom shvatish da pored te prisnosti, nekako uvek u paketu idu i ti neki tudji problemi, koji vremenom uvek isplivaju sa tendencijom da se i ti umeshash u njih.
Kako smo svi mi preko ledja prevalili dosta toga, vremenom smo se i umorili od problema (shto lichnih, shto onih nametnutih od strane vremena i drzave u kojoj zivimo), i svi imamo ogromnu potrebu da od novih bezimo glavom bez obzira, jer svaki problem, u vidu stresa ostavlja po neki trag na dushi, a ovde, kada bi dusha bila vidljiva golim okom, ne bi bila uopshte lep prizor, jer se nishta od oziljaka ne bi ni dalo videti.
E, povrshnost se tu javlja kao idealno, i uvek lakshe reshenje.
Nema prevelikog intimiziranja - nema ni novih, pre svega TUDjIH problema.

ovaj forum je prepun instant drugarstava i prijateljstava. no, i to je proces necijeg sazrevanja.

Beogradjanine a sto se ti tako lose osecas zbog toga?

Ostani takav kakav jesi ,i isti ce na kraju doci.Mada opet mozda ja nisam bas najbolji da govorim na ovoj temi ovih dana,previse hejtujem.

I ja sam, kao i mnogi sigurno, primetio te bolne cinjenice.
Istina je, plasim se cesto da otkrijem svoju unutrasnjost (to zna siri krug ljudi oko mene koji me dozivljavaju kao dosta cutljivu osobu), uzi krug ljudi kojem sam u stanju da se otvorim je zaista uzak, ali i njima dosta dugo vremena pristupam "sa rezervom" u strahu od povredjivanja. Iako sam svestan toga, tesko prevazilazim taj problem, mada se moze reci da je situacija bolja nego sto je pre bila. Mislim da je sve to posledica mnogo problema sa kojim sam se suocavao tokom svog detinjstva pa sve do sada, to je od mene nacinilo takvu osobu kakav sam sad, dosta emotivnu i nesigurnu u ljude, skepticnu prema drugima... Jednostavno kao da sam navikao na to da cu ja na kraju ipak biti povredjen, a ipak zelim da se to ne dogodi...
Sto se tice masovnog formiranja povrsinskih ortakluka, tu se trudim da malo redukujem stvari ali primecujem da su skoro sve te "prijateljske veze" mnogo klimave pogotovu u gay svetu. Jednostavno, ima nas dosta, ali ipak malo, koji izlazimo na ista mesta, svi se znamo a ne znamo se.... Vise se znamo zbog okolnosti nego zbog prave potrebe... Pa pogledajte samo temu "Koga ste sve upoznali sa foruma?" i kazite ko je vama zaista prijatelj i kome cete zaista od srca na ulici prici i popricati, mislim da je jasno o cemu govorim...
A sto se nekadasnjih prijatelja tice, sa kojima se vise ne druzim jer nam je ruka sudbine nekada davno uperila prst u suprotnim smerovima, zaista cesto osetim veliku bolnu prazninu kad ih se setim.... a poletim kad ih vidim.

Ehhh... zivote......

Sve ce Vam se kasti posle 24/5 napunjene godine...
un peu pres...

Eh, zivote, zeno bez morala ....

takva instant prijateljstva se isto tako instant i zavrse, samo uz mnogo vecu galamu:posrani:

imam par najboljih prijatelja sa njima mogu da radim sve, ali ne mogu uvek da ih smaram za stvari koje bas i ne vole da rade. kao sto ja ne volim shoping, npr.

tako da
imam neke sa kojima vozim bajs, rolere
neke sa kojima idem na svirke u pozoriste itd...
neke sa kojima samo ucim
neke sa kojim samo blejim, oni su bas intant
kad sam igrala imala sam ekipu samo za basket

i hvala bogu na instant prijateljima, sa njima delim samo specificna interesovanja i to je to

ja jesam za prava i iskrena prijateljstva, ali prosto ne moze se svako interesovanje pokriti sa istim ljudima

ono sto zapravo smeta, je licemerje
nista drugo

Originally posted by RED BUTTON
Mr Dee, kod tebe događaji prosto ..galopiraju. Ja mislio ti si još tužan zbog gubitka.

mislim, ... to ti je dobro....

pa ko kaze da nisam tuzan? sinoc sam davio tugu u tri ture jaggermeeistera.. no, sta cu... toliko toga se desilo od ponedeljka tako da imam utisak ako da je proslo mesec dana. i osecanja i reakcije su pomesane. ambivalentnost na vise polja. srce i razum u sukobu.

Originally posted by arwen_evenstar
ono sto zapravo smeta, je licemerje
nista drugo

da, zbilja. i prethodni post je so true. mada, ponekad zelimoda neke osobe budu sve... sto moze vrlo alko da se pokaze problematicno.

Ja licno imam dve osobe sa kojima sam najbolji, koji su mi uvek tu kao i ja za njih. Znam da ce nase prijateljstvo trajati jako dugo, i smatram ih clanovima porodice.

Sto se tice ostalih prijateljstava...
Imam zaista sirok krug poznanika, drugova, nazovite to kako hocete.
Ne vidjamo se cesto, intimizacija kako sa kim, sve zavisi, a sam sam svestan toga da te osobe udju i izadju iz mog zivota nekako neprimetno...

Ja ne mislim da su instant prijateljstva losa, ne mozemo biti sa svima toliko intimni i bliski...

Retko se nadje neka osoba da nam bas toliko odgovara i da zelimo da provedemo veliki deo naseg zivota sa njima.

Ja sam sam veoma oprezan sa kime delim svoju intimu jer sam ranije bio jako naivan, i bas kao i ti prihvatao ljude rasirenih ruku u moj zivot, sto mi se kasnije nebrojeno puta obilo o glavu.

Zato sada gajim i ta instant prijateljstva, koja sto da ne, ako se pronadjemo, umeju da izrastu u ona prava i duga.


Takodje tu je i problem autisticnosti i apatije kod ljudi.
To danas uzima ogromnu meru u medjuljudskim odnosima.

Vise nema onih privatnih zurki sa uskim krugom prijatelja, sada su sva desavanja po klubovima sa enormnim brojem stranaca i relativnih stranaca, gde slabo i moze doci do neke intimizacije.

Ljudi se sve manje vidjaju da popricaju uz kafu (jer zaboga, ispitni rok je, zauzeti smo poslom, imamo sranja razna...) pa je komunikacija prvo spala na telefon, pa sa telefona na mobilni (prica je naravno znatno kraca i "instant") pa na SMS poruke...

Generalno, mi se nalazimo kako miss Tomic kaze u "dobu kuliranja" i to ne treba da te cudi, ali i te kako treba da te pogadja.

Hm, slozicu se citatom miss Tomic a i mr Spearsa da se nalazimo u dobu kuliranja, ali ...

Prijatelja mozemo imati jednog ili dva ... pravih prijatelja. U mom slucaju, "pravi prijatelji" su oni koji su tu za mene i ja za njih 24/7, bezuslovno, ma gde se nalazili. I ja ih licno imam 2.

Ostali ljudi ... mi jesmo socijalna bica i moramo biti okruzeni ljudima. Raznim ljudima. Oni su nam potrebni, kao i mi njima iz bezbroj razloga. Kako ce se sad odvijati prica sa njima je nesto sasvim drugo.

Ne bih nazvao to "instant" prijateljstvima, jednostavno bih to nazvao socijalizacijom ljudskog bica.

A slozicu se i sa malopre navedenim, da nema vise manjih privatnih zurki, kafa posle posla i takvih, slicnih druzenja, koja jesu, fakticki najzdraviji nacin upoznavanja i produbljivanja ljudskih odnosa ... a to treba da cudi i da pogadja

Tvoja generalizacija je u skladu sa tvojim godinama. I meni je ok sto te to boli - sada. Videces kako ce vremenom neki, sada tebi veoma bitni ljudi nestajati. Kasnije se sve bazira na prijateljstvu, poznanstvu... Sve to moze biti dovoljno jednostavno, zavisi kakvi principi ce preovladati.

Originally posted by Zonche


Vise nema onih privatnih zurki sa uskim krugom prijatelja, sada su sva desavanja po klubovima sa enormnim brojem stranaca i relativnih stranaca, gde slabo i moze doci do neke intimizacije.

Ima, barem u mojoj malko starijoj generaciji I dalje mi je najbolji trip ekipa od nas desetak na gajbi uz litre piva, sistersa, smitsa, prl dJema, piksisa...i groktavo smejanje:rock:
Ne volEm klubove, sem ako nije ziva svirka, ja sam pabska zenturaca koji voli sank i pivo na tocenje.
Lm...instant prijateljstva-nema taka' ali imam instant upoznavanja i "zaljubljivanja" u poznanike, to jest, desilo mi se u poslednje dinu, dve da upoznam konacno neke ljude koje polako dodajem staroj i proverenoj ekipi-znaci, postaju drugari (prijatelje nekako kapiram tek posle pola decenije, jbg, mora da prodje krug mojih i njihovih sranja i slusanja istih i kapiranja dal' je osoba empaticna kao sto se predstavlja)
Hm. Dal' ovo ima smisla sto sam napisala?
Jbg, slusam rocky road to Dublin i locem vops

Od ljudskog roda me vise nista ne moze iznenaditi. Slazem se sa gorilicom da su se odnosi medju ljudima kod nas izvitoperili najvise zbog manje-vise bolesnog stanja u kojem se nase drustvo nalazi poslednje 2 decenije, ako ne i duze.
Radio sam u raznim firmama i ustanovama i na tim mestima sam najbolje mogao da sagledam svu patologiju odnosa medju nasim ljudima.
Postojala je jedna koleginica koja je umela da drzi monologe o desavanjima iz njenog privatnog zivota, sve dok nesrecnici koji su imali tu zlu kob da budu odabrani kao slusaoci ne klonu iscrpljeni kao uvele ruze. A niko nije smeo bilo sta da joj zameri, jer je hijerarhijski bila svima nadredjena. Bilo je i pojedinaca koji su se svima redom uvlacili u bulju, i kome treba i kome ne treba, sve u strahu za svoj ionako bedan polozaj.
Nezadovoljstvo je na sve strane. Pogledajte i sami oko sebe... Svi se samo nesto zale i kukaju. Retko ko je u prilici da sedne i isprica vam nesto lepo, recimo dozivljaje sa nekog skorasnjeg putovanja, ali ce se zato zaliti na dospele kredite, racune za Toplanu i telefon...
Muka mi je i od navike da se zagleda u tudj novcanik ili kovertu. U firmi u kojoj momentalno honorarno tezgarim, honorare dobijamo na ruke u kovertama. Medju vecinom radnika se normalnim smatra zapitkivanje : " A koliko si dobio/ la ? ".
Po meni, normalno bi bilo jedino pitanje upuceno sebi: " Koliko sam dobio i da li sam time sto sam zaradio zadovoljan ? ".
Ako je odgovor negativan, otici cu kod poslodavca, izneti mu svoje glediste, saslusacu sta on ima da kaze na to i ako i dalje nisam zadovoljan, otici cu iz te firme.
Ma, sjebani smo kao narod totalno...

Ma, ja ne vidim da nesto fali povrsnim odnosima, dok god imas i one koji to nisu. Meni sasvim odgovara da imam par prijatelja, neku shiru ekipu za generalno druzenje i gomilu poznanika. Nikad nisam imala one momente da nekog danas upoznam i sutra provodim svakodnevno 15 sati dnevno sa tom osobom (mislim, osim kad se radi o cici, tu je svasta moguce), naravno da treba vremena da izgradim odnos sa nekim da bih provodila toliko vremena sa tom osobom, ali za to kod mene trebaju godine, a o poverenju da ne pricam. Imam par bliskih prijatelja, koje u proseku poznajem bar 10 godina, i brdo drugara, drugarica, kolega, poznanika... I savrseno mi odgovara takva postavka stvari.

Desila mi se nedavno sumanuta stvar. Upoznala sam neku cicu preko myspacea, dodala me u friendove i razmenile smo tipa 4 poruke (tj ona je inicirala komunikaciju, ja sam bukvalno samo odgovarala iz pristojnosti). I pojavi se ta cica u klubu, i uopznaje me s nekom drugom cicom i govori joj kako sam ja njena prijateljica. I ja sam bas bila u OMG WTF fazonu, i nakon sto je ova krenula da cavrlja samnom, ja joj rekoh kako mi odgovara da malo djuskam sama i kako mi ne prija drustvo. posle mi se ta moja, lol, "prijateljica" vise nikad nije javila. Jebeni horror.

I sad kontam da su ti, sto prisvajaju tako random ljude, ti sto im je neko najboji prijatelj jer im zajmi 10 kinti, ili zato sto im ukaze minimum paznje iz pristojnosti i lepog vaspitanja, zapravo neki veoma usamljeni ljudi.

Ne znam, ja se cuvam tih takvih kojima sam odjednom najbokja ortakinja i slicno... Imala sam par zaista losih iskustava, i treba mi vremena da pustim nekog novog u svoj zivot...

moja je naklonost kategorija koja se gradi a pritom je vrlo krhka i lako se porushi
oni koji su oko mene to lako provale

upoznash se s nekim, pa ste poznanici pa drugari pa drugovi i na kraju prijatelji

te bez upoznavanja i instant drugara ne mozhesh dotji do necheg ozbiljnijeg ili izgraditi neki dublji odnos ukoliko to ima smisla

u protivnom tjesh se druzhiti samo s onima koje znash od malena


imam prijatelje, imam drugare, imam i poznanike koje jako volim da sretnem i budem s njima iako se retko sretjemo i retko zaista provodimo vreme

ne kontam svoju generalizaciju

Originally posted by Nanny Ogg

Originally posted by Zonche


Vise nema onih privatnih zurki sa uskim krugom prijatelja, sada su sva desavanja po klubovima sa enormnim brojem stranaca i relativnih stranaca, gde slabo i moze doci do neke intimizacije.

Ima, barem u mojoj malko starijoj generaciji I dalje mi je najbolji trip ekipa od nas desetak na gajbi uz litre piva, sistersa, smitsa, prl dJema, piksisa...i groktavo smejanje:rock:
Ne volEm klubove, sem ako nije ziva svirka, ja sam pabska zenturaca koji voli sank i pivo na tocenje.
Lm...instant prijateljstva-nema taka' ali imam instant upoznavanja i "zaljubljivanja" u poznanike, to jest, desilo mi se u poslednje dinu, dve da upoznam konacno neke ljude koje polako dodajem staroj i proverenoj ekipi-znaci, postaju drugari (prijatelje nekako kapiram tek posle pola decenije, jbg, mora da prodje krug mojih i njihovih sranja i slusanja istih i kapiranja dal' je osoba empaticna kao sto se predstavlja)
Hm. Dal' ovo ima smisla sto sam napisala?
Jbg, slusam rocky road to Dublin i locem vops

ima i u mladjoj
drugove ne bih menjala ni za ostatak sveta

to je i meni ubedljivo najbolji provod, ali zato sam vecito solo lol

i sto kazes za groktavo smejanje.. nesto sto nikad ne izostaje!!!
atmosfera je bez izuzetka uuuuuuvek vesela
jes moras da luftiras i cistis tri dana posle

ziveli

Jeste, obicno zavese idu na pranje odma' sutradan
Ali je nezamenljivo

Mrzim takve odnose, ako se to odnosom i moze nazvati!
Zbog toga se velikoj vecini na prvi pogled, i pri prvom susretu cinim hladnim ili mozda nadmenim.
Cinim se, a i jesam cesto takav, jer zaista to ne volim.
Ako cu sa nekim i posle upoznavanja biti na "Cao. Cao" onda ne moram ni da se upoznajem.

Ja makar tako gledam na to, a zbog toga ni ne volim nesto da se upoznajem sa svakim, ko bi mozda iz nekog razloga zeleo sa mnom.

Mislim da su u mom okruzenju ljudi vecinom takvi da zele da sa svima budu u ok odnosima, i da ne zele ni sa kim da budu u sukobu, niposto!
Te stoga cesto trpe smaranje kojekakvih budala, i smeskaju se svima...

Nisam takav, nikad necu biti, i radije cu trpeti neciju mrznju zbog moje iskrenosti i realnosti nego da trpim neke gluposti i smaranja, samo da ne bih imao nikakav sukob.

Cesto me zbog toga nazivaju sponzorusom ili slicno, ali u sali naravno, jer ispada da sam sa nekim u ok i bliskijim odnosom samo ako mi od te osobe nesto treba.
Ali istina i jeste takva. Samo sto to sto mi treba ne mora biti novcano naravno, niti materijalno uopste.

moja pokojna nadja je govorila: "sine,persiraj,uvek.kada vidis i da je neko priblizno tvojih godina ti opet persiraj jer time mu pokazujes da ne moze sa tobom da se ponasa kao sa drugima,distanca i gotovo".
ljudi su postali veoma netrpeljivi.

Nemam pojma,ali se divim koliko su neki forumasi proracunati,i koliko daju sebi na vaznosti...bezzzzvezee..

Trudim se da ne gradim stavove o ljudima oko mene koji mi ne cine nikakvo zlo.Imam par ljudi koje smatram prijateljima,par boljih poznanika,brdo nekih obicnih poznanika,i onda grupa koju ignorisem najcesce njihovom zaslugom i to je to.Nema tu niceg komplikovanog.

Mada sva ta vaznost koji ljudi daju sami sebi ,je po mom misljenju strah od samoce.Ja sam u zivotu prosao kroz totalnu samocu,i preziveo sam.Tako da znam da ako mi se niko ne javi od prijatelja,ja cu preziveti.Ali jbga,da bi covek video da moze sam,mora biti u toj situaciji...a malo je onih koji su to iskusili u pravoj razmeri.Jer da jesu,ne bi svemu tome davali previse vaznosti.

Sa forumašima nemam apsolutno nikakve odnose. Ljude koje poznajem i volim, slučajno se zatekoše na ovom forumu, znam ih mnogo ranije i retko komuniciramo ovim putem. U buduće nemam ni nameru da se sretnem sa nekim koga upoznam putem ovog virtuelnog sveta, jer shvatih da ću često naleteti na ljude koji su toliko niski. I rastom, i mozgom, i karakterom.

p.s. Pričam u afektu, pa je slika malo globalizovana, a ne bi trebalo, jer se odnosi na jednu konkretnu gnjidu sa foruma.

Ni ti nisi ništa bolji od njega, zapravo jako ličite. Ali prema svecu i tropar.