Stranica 1 od 1
Hladnoća (SAZREVANJE JEDNOG TINEJDŽERA, V deo)
Poslato: 28 Dec 2007, 17:19
od V25
Napolju je i dalje sneg. Mrzim ovu zimu, tako je depresivna i dosadna. A sve i da nije, kada se setim koliko meteža izazove na svakom polju, počevši od saobraćaja, odmah mi padne mrak na oči. Mislim da to kada ste rođeni definitivno ima uticaj na doživljaj određenih godišnjih doba. Tako i ja valjda, dete proleća, volim samo toplije dane. Mislim da nikada nisam toliko zazirao od bilo čega kao od zime. To je verovatno zato što mi tada najmanje stvari zaokuplja pažnju i sve se više usredsređujem na svoj glavne probleme, samoću i neispunjenost. Nisam više ni siguran kako treba da se postavim prema sebi kada su te dve pomenute stvari u pitanju. Mogu li uopšte da utičem na poboljšanje stanja? Da li je to samo ono što osećam u trenutku slabosti? Uffffff.... I ove pahuljice što se stropoštavaju na monitoru doprinose valjda. Ko će to više znati?
Juče sedim u autobusu i slušam jednu stariju gospođu koja razgovara sa prijateljicom o novogodišnjem poklonu koji je namenjen njenom suprugu.
Gospođa:"Ne znam šta bih mu mogla kupiti? Imaš li ti neku ideju? Šta si ti mužu kupila?"
Na to će njena drugarica: "Ne znam, pravo da ti kažem, ne razmišljam puno kada kupujem, uzmem ono za šta imam para"
Gospođa: "Dobro, nemam mnogo para, ali bih želela da mu uzmem nešto što će ga činiti srećnim, nešto da pamti"
Njena drugarica odgovara: "Ma hajd' Boga ti, još o tome hoćeš da vodiš računa? Pa koliko drugih problema imaš? Bolje ti je kupi nešto sebi"
Iskreno nisam mogao da se ne okrenem, zato što me je takav razgovor, koliko god on po nekima bio glup i površan, nagonio na razmišljanje o mnogim stvarima. Prosto ne znam na čiju stranu bih mogao stati. U isti mah sam razumeo obe žene. Ni u jednom trenutku nisam pomislio da jedna od njih ne voli svog supružnika, već se radi upravo o sledećem: razočarenju sa jedne strane , a sa druge pažnji. Kako su gospođe već zašle u pedesete, pretpostavio sam da su obe dugo u braku. Da li sa vremenom sve bledi, zapitao sam se? Da li baš svi ljudi moraju da prođu kroz isti proces, hlađenja, odaljavanja ili mi pak sami biramo svoj put? Da li je nešto što traje duže od neke zaljubljenosti, koja se kad tad neminovno gasi, osuđeno na propast? Tako sam ovu gospođu koja je govorila o tome kako želi da usreći svog muža, makar nekom sitnicom, doživeo ujedno kao beznadežnog romantika i možda osobu koja živi u svojim iluzijama (a utoliko mi je bila bliža jer sam i ja takav), a ovu drugu kao umornu osobu koja je shvatila kakav joj je život zaista, i da je nekim stvarima "prošao voz" pa se u suštini trudi jedino da preživi, bez nekih velikih promena u svom životu. Sve to me je zapravo zainteresovalo jer sam se donekle pronašao u tome, ne samo kada su veze u pitanju, već generalno. Mislim da prema mnogim ljudima imam potrebu da budem bolji nego što oni zaslužuju, samo zbog toga što sam za iste veoma vezan. I ja jesam shvatio da to jeste moj problem, ali naprosto nikako ne mogu to da promenim. Takav sam. Sa druge strane, moram primetiti nešto, što je po mene baš poražavajuće i trebalo bi da bude zabrinjavajuče. Ne sećam se kada je meni poslednji put, od srca, poklonjena pažnja u bilo kom vidu. Baš se osećam loše zbog toga što živeti u svetu egoista, ako se opirete da se saživite sa istima, može doneti samo loše stvari kao što su depresija, tuga, nezadovoljstvo... Možda sve ovo što sam napisao deluje zbunjujuće, nepovezano, bez poente, ali nije tako. Obuzela su me neka osećanja sa kojim prosto nisam u stanju da se izborim. Užasno boli kada shvatite da su stvari u koje ste verovali zapravo gomila laži. I tako se ja pitam kada ću već jednom prestati da verujem u to da postoje ljudi koji imaju tu potrebu da usreće druge ljude. Ili možda jednostavno treba da promenim svoje okruženje? Ni na to ne znam odgovor. Ono od čega se uvek naježim jesu ljudi kojima morate da ilustrujete svoja osećanja i svoje potrebe. Nisam više siguran da se radi o nemogućnosti tih ljudi da budu saosećajni već o velikoj drskosti i sebičnosti koje na žalost ne dozvoljavaju ovakve postupke. I znam da sada nisam izneo ništa epohalno, ali opet stalno me muče ovakve teme. Ne mogu da se smirim kad god na njih pomislim.
Ne želim da ovo što sam napisao deluje kao neki vid samosažaljenja, već me prosto zanima da li ima neko ko se našao u ovoj situaciji i ko je o istoj razmišljao, kada ne zna kako bi trebalo da se postavi, i kada se oseća usamljeno i na neki način odbačeno. "Ne znam", ali bukvalno sam se pretvorio u džinovsko "Ne znam", a do skoro sam na većinu stvari znao sebi da dam odgovor, ili sam barem znao gde da ga potražim. Ok, na kraju očigledno moram izvesti zaključak da me praznična atmosfera, sneg i ljudi oko mene, frustriraju. Eh sada, praznike i sneg ne mogu da menjam, izbegnem ili prilagodim sebi. Ljude svakako mogu. Stoga se već jedan duži period nosim mišlju da bih možda korenito trebalo da promenim svoje ponašanje. Samo, ne znam koliko bih mogao uspeti u tome. Ne podnosim dobro veće promene i to je ono što me jednostavno frustrira, ali me u isto vreme ostajanje u “sadašnjosti” čini veoma nesrećnim. Mislim da se prosto moja “mašta” kojom sam pririvao realne, loše događaje polako gasi…
Poslato: 28 Dec 2007, 19:12
od ns.happy
nemoj da se obeshrabrujes, tek ti je 18 godina... upoznaces ti dovoljno ljudi koji ce te odrzavati srecnim
Poslato: 28 Dec 2007, 20:12
od Heavy Metal Lover
Hm, cini mi se da ti vec znas odgovore na pitanja koja si postavio.
Piece of advice, ako nesto ne valja ne mora odmah da znachi da je problem u tebi i da treba da se menjash
Poslato: 28 Dec 2007, 20:23
od ::fy::
Potpuno razumem o čemu govoriš.
1000 puta mi se dogodilo da ljudima poklanjam u svakom smilsu veću pažnju (i ljubav) nego što zaista zaslužuju. To je zbog moje potrebe da uvek u ljudima vidim dobrotu i njihovu pozitivnu stranu i što smatram da su ljudi u biti dobri dok se ne dokaže suporotno. I onda kada shvatim da je uglavnom sve suprotno od onoga što sam ja zamišljao, javi mi se osećaj izneverenosti, razočaranosti....
Ne očajavaj, naučićeš vremenom da živiš sa tim da ima zilion puta više pokvarenih osoba od onoh koje su iskrene i prijateljske
Poslato: 28 Dec 2007, 20:34
od Vlada T
To je draga zato sto si tinejdzerka pa plovis u emotivnom moru izmedju Scile i Haribde uzrastanja. Ali, videces, kad udjes u poznije godine i postanes svesna izvesnih klasnih obzira i izbora (to jest, kad spoznas neumitnu banalnost ove stvarnosti), sve tvoje mucnine i potistenosti izgledace kao neki neprijatan san koji vec kopni u secanju.
Videces kako precizno funkcionise simbolicko ucrtavanje i naucices jezik statusnog vrednovanja. Brizljivo ces poraditi na svojoj pojavi i oreolu koji ces podici izmedju sebe i drugih ljudi. Videces da sudbonosna preokupacija u zivotu nije otvaranje srca, vec otvaranje salona.
Kada to budes znala, a opet sasvim jasno prezrela sve sto si uradila dok si se uspinjala uz lestvice, onda ces konacno biti na miru. Jer, mir dolazi iz razumevanja da je svaka nasa akcija i misao samo mreskanje vode na povrsini bare. A i ona metafora o mastilu koje bledi na hartiji jednako je adekvatna.
Zato, mala, sedi i uzivaj i osecaj svaki damar tvog mladog tela i duse i sve sto osetis pazljivo spusti na lezaj od vate i uzivaj u odsjajima.
Al', ako vec moras da patis, bolje je da to bude na zadnjem sedistu taksija koji te carobno nosi kuci kroz svetla grada, dok su oko tebe, kao rasute igracke, neciji tudji dah i mirisi.....ne, patnja je suvise delikatna stvar da bi se prozivljavala u javnom prevozu.
Poslato: 28 Dec 2007, 20:49
od Zonche!
Originally posted by Beogradjanin18
Da li sa vremenom sve bledi, zapitao sam se? Da li baš svi ljudi moraju da prođu kroz isti proces, hlađenja, odaljavanja ili mi pak sami biramo svoj put?
Ne verujem u to.
Moji baka i deka su 53 godina u braku i vole se kao i prvog dana.
To je zaista ko bajka ali je i retko naci takvu ljubav...
Jednostavno nisu svi tolike srece ja mislim...
Sa jedne strane imam brak od majke i oca koji je bio propast i njihov koji je savrsen.
To mi daje nadu i necu je izgubiti nikada.
Iscrpljujuce je nekad tragati za ljubavlju, ali jebiga...Treba se drzati i furati dalje koliko god nekad stvari bile teske.
Poslato: 28 Dec 2007, 20:53
od decko
Poslato: 28 Dec 2007, 21:23
od DarkAngel
Ja sam takodje tvoja generacija, tako da nemam neki iskustven savet potkrepljen delima, ali mogu da kazem da sam do sada bila u dve situacije, kada sam imala pare koje sam licno zaradila i kada sam imala poklonjene pare, a u obe sam imala zelju da drugima nesto kupim...da kupim nesto veliko, mekano, pa mozda i malo, ali sa ukusom i posebnom namenom, samo da budem prisutna u tom trenutku kada ce taj neko da sa neizvesnoscu otvara poklon i da ugledam srecu u njegovim ocima kada taj poklon otvori.
Ranije nisam osecala takvu zelju, ali kako su godine odmicale, i kako jos uvek odmicu, zaista mi je veliko zadovoljstvo kada vidim drugoga, meni dragog, srecnog zbog tog trenutka paznje (iako je meni ta sreca uzela mnogo vise trenutaka samo dok sam birala adekvatan poklon ). Ali reci ti koji je tek problem kada ti nekome kupis nesto i jos je to ukraseno delima tvoje ruke koje su pisale vodjene srcem, a taj neko ne vidi niti oseca vaznost tog poklona, vec je jednostavno ravnodusan prema njemu... tek onda ti sve nade o usrecavanju drugih padnu u vodu, i pozelis da nikome nikada nista vise ne das...ma ni jednu jedinu kokicu, mrvicu hleba. Tada treba biti hrabar i ici dalje, traziti ljude vredne tvoje paznje...ili jednostavno ne traziti ih, samo se izdvojiti iz takvog okruzenja.
Ja npr znam da cu uvek kada kupim mom malom braticu poklon uciniti nesto veoma lepo za njega, a i za mene, i znam da ce on uvek u tom momentu paznje biti srecan
.
Tako i ti, ako volis da dobijas moras i da dajes...samo pazljivo biraj kome, kako i sta, a uvek ce biti ljudi koji ce prema takvim stvarima osecati ravnodusnost. Ja evo nemam dovoljno da kupim svima poklon za NG, ali vec smisljam kako cu vecem broju dragih ljudi da napravim jedan skroman pokloncic.
Poslato: 28 Dec 2007, 21:27
od DarkAngel
Originally posted by Zonche
Originally posted by Beogradjanin18
Da li sa vremenom sve bledi, zapitao sam se? Da li baš svi ljudi moraju da prođu kroz isti proces, hlađenja, odaljavanja ili mi pak sami biramo svoj put?
Ne verujem u to.
Moji baka i deka su 53 godina u braku i vole se kao i prvog dana.
To je zaista ko bajka ali je i retko naci takvu ljubav...
Jednostavno nisu svi tolike srece ja mislim...
Sa jedne strane imam brak od majke i oca koji je bio propast i njihov koji je savrsen.
To mi daje nadu i necu je izgubiti nikada.
Iscrpljujuce je nekad tragati za ljubavlju, ali jebiga...Treba se drzati i furati dalje koliko god nekad stvari bile teske.
ja sam pre neko vece videla dvoje starih ljudi koji se drze za ruke i setaju po snegu dok je oko njih sve cisto i belo, prosto savrsena slika u nesavrsenom svet...i verujte mi zbog njihove srece sam i ja bila srecna. Taj prizor cu pamtiti vecno i nastojacu da ga dozivim, jednog dana, sa nekim:misici:
Poslato: 28 Dec 2007, 21:31
od Dirrty
Jaoj... baka i deka...
Jaoj... terate me da citiram sebe... cek da iskopam...
Edit: Pogubih se u potrazi. Nema veze... napisacu ponovo.
Mozda ce zvucati malo okrutno, ali ja to dozivljavam kao cistu realnost.
Zar treba gubiti svu svoju zivotnu energiju u potrazi za pravom osobom?
Zar je to jedini smisao zivota? Najvazniji mozda?
Ljubav dolazi u mnogo oblika... a tupiti samo za ljubavlju sexualnog partnera je apsurdno.
Da da... i najboljeg prijatelja volis vise od zivota, vise od sebe, i to je verovatno obostrano i bezuslovno... ili bi makar tako trebalo biti.
Kucnog ljubimca obozavas, i povrati ti osmeh na lice cim ga ulgedas... svaki put kad se igrate...
A ako ljubav u obliku ljubavne veze sa odredjenom osobom treba da dodje... onda ce i doci.
Nece u tome nimalo pomoci tvoja depresija.
Treba se usredsrediti na druge, takodje bitne, a po meni i bitnije stvari u zivotu.
Da, zamisli... bitnije stvari u zivotu stvarno postoje?
Ne znas? Pa pokusaj da zivis samo od te ljubavi kad je nadjes...
Da li si potpuno siguran da bi te samo to potpuno ispunilo, i ne bi imao potrebe ni za cim, ni za kim drugim?
Ah da... da dodam...
A da li mislis da bi ovako mlad i jos uvek potpuno neostvaren, zaista mogao da uvidis sta tacno zelis... volis... trazis...
Vrlo tesko... retko ko to i kasnije zna.
Ostvari sebe u svim ostalim stvarima koje te ispunjuju i koje volis... i kao potpuno formirana licnost stupaj u potragu. Verujem da ce biti mnogo uspesnija.
I sta znas... mozda ti do tada padne neko s neba...
Poslato: 28 Dec 2007, 22:05
od Hys.
----Užasno boli kada shvatite da su stvari u koje ste verovali zapravo gomila laži. I tako se ja pitam kada ću već jednom prestati da verujem u to da postoje ljudi koji imaju tu potrebu da usreće druge ljude. Ili možda jednostavno treba da promenim svoje okruženje? ---
Postoje takvi ljudi.Ima ih cak i na ovom forumu
I, da, promeni svoje okruzenje
Lm, pristojne (u smislu diSent) drugare je tesko naci, a dobre prijatelje jos teze. Svakako, odavno sam naucila da oko sebe imam samo ljude koji mi prijaju
Sto se tice ljubavi, nju ces naci samo kada te ona pronadje, potpuno zatecenog
Poslato: 28 Dec 2007, 22:15
od Zonche!
Originally posted by Dirrty19g
Zar treba gubiti svu svoju zivotnu energiju u potrazi za pravom osobom?
Zar je to jedini smisao zivota? Najvazniji mozda?
Jebiga dirrty, ljudi su razliciti, nekome je najbitnija ljubav u zivotu i sve ce uciniti da je pronajde, nekome je bitna ali ne toliko vec ima druge preokupacije u zivotu koje stavlja na prvo mesto. Ja na zalost propadam prvoj grupi ljudi sto je mnogo teze. Taj put je mac sa zilion ostrica i tezak do zla boga, ali se ni u jednom trenutku nisam pokajao. Trazim ljubav i znam da cu je naci! Meni je ona bitna jer sam osoba koja ce biti kompletna i srecna tek kada joj je i ljubav kako treba.
Ljubav dolazi u mnogo oblika... a tupiti samo za ljubavlju sexualnog partnera je apsurdno.
Meni je apsurdnije to sto ti ljubav trazis u seksualnom objektu?
Tj sto ljubav trazis u seksualnom partneru a ne obrnuto.
To mi je tuzno.
Poslato: 28 Dec 2007, 22:24
od Dirrty
Duso moja...
Ja sa najboljom drugaricom delim neizmernu ljubav... ali ne spavam sa njom.
A koliko sam upucen sa deckom pored ljubavi kao apstraktnog pojma, ti takodje imas i razne fizicke odnose... ukljucujuci sex.
Te stoga sam to oslovio kao sexualnog parnera jer je to jedina osoba koju mnogo volis, i sa kojom imas sexualni odnos.
Kao sto negde rekoh, ljudska bica u u svojoj osnovnoj sustini ista... i svima nama treba ljubav. Jednostavno neki ljudi su dovoljno realni da shvate da zbog te "vecne" i "prave" ljubavi ne treba zapostaviti sve drugo.
Dok ne shvatite da je ljubav univerzalna i da se ne vezuje jedino za osobu sa kojom delis postelju, a priznaces da je to sastavni deo veze, i potreba za tim se smatra najnormalnijom stvari, do tada cete , verujem vise patiti zbog iste.
Poslato: 28 Dec 2007, 22:38
od colorado
Originally posted by Zonche
Jebiga dirrty, ljudi su razliciti, nekome je najbitnija ljubav u zivotu i sve ce uciniti da je pronajde, nekome je bitna ali ne toliko vec ima druge preokupacije u zivotu koje stavlja na prvo mesto. Ja na zalost propadam prvoj grupi ljudi sto je mnogo teze.
Ma nemoj.
A i oni baka i deka iz pre neke poruke su se pre neko vece drzali za ruke mozda jer bi bilo katastrofalno da jedan od njih padne. hahaha
Vi pederi se makar lozite na onu pesmu "Love Is In The Air". Koji vam je sad???
Poslato: 28 Dec 2007, 22:44
od DarkAngel
svako juri ono sto mu je na prvom mestu i sto ga cini srecnim...a svako srecu vidi i trazi u drugacijem obliku. Tako da vas dvojica zastupate drugacije misljenja i ajde nemojte da ratujete ovde i skrecete sa teme. Mada ja sam gledala jedno dugogodisnje istrazivanje o tome kakoTOPLI DODIR I NEZNA REC UTICU NA LJUDE (tacnije na bebe, i to na prerano rodjene) :
Ispitivane su bebe koje su bile u inkubatoru, jedna grupa je bila potpuno bez neznosti, dodira i toplih reci, dok je drugoj svakodnevno pruzana toplina. Bebe, ako mozemo reci, jednim delom emotivno ispunjene toplim dodirima su veoma brzo nastavile da zive sa svojim roditeljima i napustile bolnice, dok su druge imale VELIKIH ZDRAVSTVENIH PROBLEMA i POREMECAJA U RADU ORGANIZMA.
A najzanimljivije od svega je to sto su osobe koje su im pospesile razvoj bile BAKE udovice (naravno pre toga su te zene bile i psihicki i zdravstveno proverene), koje su ostale bez dece, ili samice koje nikada nisi ni imale decu. Bakama je bila potreba da nekome pruze neznost, i to ih je usrecilo...a bebama je to pospesilo deo zivota.
Tako da svi mi, bez obzira da li zelimo da se osvrcemo zbog ljubavi partnera ili nam je on negde pri kraju nase zivotne liste potrebnih stvari...nama fali TOPLI DODIR i NEZNA i ISKRENA REC (a od koga nam je potrebna, sami to biramo).
Poslato: 28 Dec 2007, 22:53
od colorado
Niko nije ni rekao da mu ne treba ljubav ili paznja... ali u uvodnom tekstu covek kaze da se njegovo misljenje ne odnosi samo na ljubavne veze, vec veze generalno, te ne vidim kako mi neki skrecemo s teme.
Poslato: 28 Dec 2007, 23:19
od Zonche!
Originally posted by colorado
A i oni baka i deka iz pre neke poruke su se pre neko vece drzali za ruke mozda jer bi bilo katastrofalno da jedan od njih padne. hahaha
Ne nego trce da stignu na partiju seksa
Poslato: 28 Dec 2007, 23:55
od E.c.h.o...
Originally posted by Beogradjanin18"Ne znam", ali bukvalno sam se pretvorio u džinovsko "Ne znam", a do skoro sam na većinu stvari znao sebi da dam odgovor, ili sam barem znao gde da ga potražim.
Samospoznaja.. jos mnogo puta u zivotu ce ti se desiti da
AGAIN dolazis do toga da 'nista ne znas'... ja to zovem
nadogradnja. Da bi se Novo rodilo, Staro mora da umre, a taj period 'ne znam/nistavila' je samo medjuPeriod.
Originally posted by coloradou uvodnom tekstu covek kaze da se njegovo misljenje ne odnosi samo na ljubavne veze, vec veze generalno
Tako sam i ja skapirala temu.
Ljudsko davanje ili uzimanje ja shvatam kao dobrovoljno i ne moze niko da me ubedi da oni koji bespovratno daju ne dobijaju na nekom drugom nivou. Makar neki osecaj mini-herojstva..
Ali to se odnosi samo na krajnje licnosti koje samo daVaju ili samo dobiVaju..
Postoji mnogo vise likoVa koji su tu negde in-the-middle, cinimo kako nam dodje, bez razmisljanja da li dobijamo ili smo uskraceni, jednostavno delamo po osecaju i, po mom iskustvu, to je dobar recept... tako da nastavi da cinis po svom dobrom osecaju, na kraju ce se sve iskristalizovati, bices sa ljudima koje zelis u svojoj okolini & ziveces kako zelis da zivis/ponasas se & tvoje 'ne znam' ce se pretvoriti u 'znam'.
Poslato: 29 Dec 2007, 01:16
od rockIt_grL
da se ne bih mestimicno ponavljala..slazem se sa vladom t.
Poslato: 29 Dec 2007, 08:33
od RED BUTTON
Obe dame iz busa su u pravu. I jedna i druga zele da urade nesto za sebe, samo je jednoj zadovoljstvo da nekoga obraduje a drugoj da sebi nesto kupi.
Probaj da uradis nesto za sebe, nemoj sebe da bacas u depresije.
Probaj da nadjes nesto lepo i u snegu, daj mu sansu, mora da postoji nesto lepo i u njemu... tko zna mozda si i ti nekome sneg a ne prolece, i tko zna sta taj propusta. Zato nemoj da pravis istu gresku
*mlidijah reci, mozda si i okruzen onime za cim zudis ali u svemu tome vidis samo lose. Moras da das sansu ljudima.
Zivot ti je takav... da mi je neko rek`o pre par godina gde cu i sta cu da budem, reko bi mu ... Ala Laaazeeees! Tako da se dzabe forsiras da trazis nesto sto ti osmislis u svojoj glavici. Mozda bas iz snega jednom iskopas nesto sto ti je po meri, mozda iz blata, iz mocvare.... ali ti to neznas, jedno je sigurno... bice to nesto sto ti nikada ne bi palo na pamet.
Ne valja preterivati ni u cemu pa ni u osetljivim, delikatnim, ranjivim osecajima koje ponekad obuzimaju tvoje bice. Ako ih vec imas, baci ih na papir.... pisi, slikaj....daj im neki oblik pa da vidimo kako ce to da izgleda. Daj sansu svojim osecanjima da rade za tebe. Tko zna, mozda ti i donesu nesto cemu se i ne nadas... tko zna..
Srecna Ti Nova Godina B18
Poslato: 29 Dec 2007, 17:09
od Lakiboy_ns
@ Beogradjanin 18-mislim da to sto osecas spada u proces emotivnog sazrevanja i preispitivanja koji je normalan u tvojim godinama kada od deteta prerastas u muskarca.
Naravno da sam i ja imao slicne dileme ne tako davno i odlucio da se pomirim sa time da nisu svi ljudi isti i da ne dozivljavaju svi ljubav, prijateljstvo na isti nacin.
Nakon preispitivanja sebe sam dosao do zakljucka da problem nije u meni nego u njima i da ja nisam taj koji treba da se menja.
Voleti iskreni, biti dobar prema drugima nisu mane iako je sa takvim osobinama ponekad tesko ziveti u ovom egoistickom svetu...mislim da je jos teze onima koji misle samo na sebe i koji ne mogu da osete prave zivotne radosti zato sto su previse egoisticni.
A da se ponekad osecam usamljeno i napusteno kao ti sad-osecam se.
Ali zivot se sastoji od uspona i padova-jednostavno u lepim trenucima koje dozivljavas nadjes energiju i napunis baterije da bi kasnije mogao da prezivis teske periode zivota.
I nada se ne gubi nikada zapamti to mali...jel kad nada nestane onda covek postane samo prazna ljustura bez duse i osecaja a ti to nisi tako da
Things can only get better
Poslato: 29 Dec 2007, 17:28
od Dirrty
@DarkAngel... mozda sam u nekoj recenici malo odlutao od teme... ali ako procitas moje postove, u sustini sam rekao slicnu stvar kao i ti.
Svakom je potrebna ljubav.
E sad, ja jedino mislim da je pogresno sto pojedinci misle da je ljubav partnera najvaznija, i jedina koja ce njihovom zivotu dati smisao.
Poslato: 29 Dec 2007, 18:29
od V25
Hvala svima na lepim komentarima, lepim željama, ali bih se pre svega zahvalio svima na vremenu koje su odvojili na čitanje. Mnoge stvari koje ste rekli bile su od pomoći.
Poslato: 04 Jan 2008, 16:11
od RED BUTTON
ma... jes malo zahtevno da se sve procita al.... samo da si ti ok ...