Gay-Serbia.com | Diskusije

"Pošto je pripadao... onom velikom plemenu koje ne može jedno osećanje da drži odvojeno od drugog, nego dopušta da buduće perspektive, sa svojim radostima i žalostima, senče ono što je u stvari tu...", kaže Virginia Woolf u svojoj knjizi "Ka svetioniku" opisujući Jamesa Ramsaya.

A vi? Da li živite (1) sada ili u prošlosti/budućnosti i (2) ovde, sa onim što je prisutno ili sa onim što je odsutno?

Ja sam imala obicaj da zivim u buducnosti ili u proslosti a najmanje u samom trenutku. Onda sam negde cula da to nije dobro, da je kao za psihicko zdravlje najbitnije ono "sada". Da li zbog toga sto sam cula ili mi se desio neki "kvrc" u glavi tek promenila sam se. Najvecim delom zivim u onom "sada", pomalo u buducnosti, ona mi s vremena na vreme senci sadasnjost Najmanje sam u proslosti, cak suprotno od ranijih vremena imam prilicnu "amneziju" za mnoga desavanja... Valjda zbog skoncentrisanosti na sadasnjost i buducnost...

Ja sam poročni sanjar, što ne znači da samo maštam o budućim vremenima. Nekada oživljavam slike iz prošlosti, smeštam ih u sadašnjost, igram se vremenskom mašinom. Zapravo, previše lebdim. Ali, u kontaktu sa ljudima se trudim da živim u trenutku sadašnjosti, dakle slušam ih i osećam bez dominantnih misli iz prošlosti i bez golicanja budućnosti.

"I never look back darlin', it distracts from the NOW!"

Ja se ne osvrćem puno na prošlost. Potiskivanje je super mehanizam, dok potisnuta prošlost ne počne da burgija po tvojoj psihi, a ti ne znaš šta ti je, ali to već nije tema.

Ali mi se, zato, čini da projektovana budućnost (lepa, ružna) često oboji moj sadašnji trenutak.

Jedan od aspekata ovog pitanja je ekonimisanje sopstvenim snagama i iskustvima. Postoje stvari iz prošlosti koje ulaze u neku vrstu intelektualnog ili čak organskog iskustva i određuju naše ponašanje možda prekomerno nekada. U tom smislu je potrebno izbeći ovaj preterani zahvat prošlosti pre svega nad onim reakcijama koje vam izmiču. Recimo, mogu reći da su neke moje reakcije stvar tog "organskog iskustva". Nekim ponašanjima sam sklon ili pak na neke ppostupke ljudi reagujem odbojno bilo da su u pitanju stara lica ili viđena ponašanja novih lica. Postajem selektivan, kritičan i možda previše namrgođen. Delom sam uveren da je ovaj racionalni i strog pristup "svemu što se miče" ok ali delom je to i nevoljni grč, stvar te "naučene organske reakcije". To je opet stvar tog ekonomisanja stvarnošću u kojoj se nalazite, da li ćete i koliko imati snage za nešto/nekoga, da li procenjujete da treba ulagati snagu, koliko ćete se i da li trošiti za neki cilj a svakako je povezano sa vrednosnim orijentirima koji su vam svojstveni.

Inače sam od onih ljudi koji mogu da uživaju u sadašnjem trenutku, koji uočavaju dobre strane situacije u kojoj se nalazi. I budućnost i prošlost kriju zamku da u nju upadnete previše, to su često neke konstrukcije, nešto što smeštamo u moguće ili u slučaju prošlosti kažemo "moralo je biti". Ili vam se svima dogodilo da uočavate svoje greške u prošlosti, da vas to inhibira. Pri tome je podjednako bitno ne osvrtati se previše i imati poverenje u svoja sadašnja delovanja, znati da onaj pozitivan stav prema ljudima i stavrima koji imate daje svoje dobre posledice u budućnosti. Znati da vas određuje donekle prošlost ali da niste svedeni na nju kao što su i plodovi očekivanog često veći nego što ste mogli da iskonstruišete. Imao sam situacije kada nisam dobro predviđao ali i situacije kada sam mračno predviđao što najčešće nije bilo tačno, ili dobre stvari u koje sam prestao da verujem a desile su mi se.

Bitan korektivan mehanizam kada se nađem u toj situaciji prošlost - sadašnjost - budućnost su mi prijatelji i dečko. Sa njima se osećam još lepše upravo sada i ovde, prepuštajući njihovoj dobronamernosti da koriguju moje postupke i evaluacije bilo prošlosti ili budućnosti.

Originally posted by Tot
situacije kada sam mračno predviđao što najčešće nije bilo tačno

Hvala dragom Bogu, ja sam očajan prognozer kada su loše projekcije u pitanju. Nikada ne pogodim. Neka tako i ostane!

Vi, sistematičari, planeri i organizatori uvek predviđate loše situacije da bi mogli da grdite svakoga i sebe same ako nešto pođe naopako a uvek preterujete u mračnim "vizijama" .

Sve je potencijalno opasno i loše, dok se ne dokaže suprotno.

Sve treba izanalizirati i isplanirati do najsitnijih detalja.

E tako.

A sada odoh da se, kao citirana Virdža, brečim u reku.

Originally posted by Sunce
igram se vremenskom mašinom. Zapravo, previše lebdim. Ali, u kontaktu sa ljudima se trudim da živim u trenutku sadašnjosti, dakle slušam ih i osećam bez dominantnih misli iz prošlosti i bez golicanja budućnosti.

Da, ti si dobar slušalac i zanimljiv narator. Zapravo je jako dobro kada u prijateljskom krugu razmenjujemo misli; od svakovrsnih apstrakcija preko umetnosti do nekih svakodnevnih pitanja. To je situacija kada obogaćivanjem našeg "ovde i sada" stvaramo opušteniji stav prema prošlosti i budućnosti a onda i čistimo misli od raznih negativnosti. Zato volim da sam u društvu pravih prijatelja.

jedan duzi period sam provela stucked in a moment...zasto nisam taj dan ostala kuci,da li bi bilo drugacije da sam ustala minut ranije,ili kasnije,da li bi stvari ispale drugacije?I to je trajalo...onda se pretvorilo u razmisljanje o svim paralelnim svetovima koji su mogli biti,sem ovog...i to je trajalo...Jednog jutra,odlucim da se pokrenem i pokusham da shvatim gde sam u tom sada...i shvatim da je proslo suvise vremena u kome sam ja samo pustala stvari da se stihijski deshavaju i da moje sada izgleda kao da je little boy proshao tuda...I tu sam zaglavila jos par godina ne radeci nista po tom pitanju...Pojavila se Ta osoba koja je malo po malo okupirala moje zamrznuto vreme,pokrenula ga i potpuno me izbacila u stvarni svet.I ne mogu da kazem da je bilo bezbolno,ah,ne...Sad nemam vremena da mudrujem o proslosti;sadashnjost mi guta buducnost,pa o istoj i ne razmisljam,jer je prosto i ne vidim-sve se deshava prebrzo...i ne zelim da je vidim-ovde i sad je sasvim dobra lokacija
no...desi se ponekad da se prisetim nekog od tih svetova koji nece biti

ne znam zasto ali trenutno mi kao odgovor najidealnije deluje par recenica iz "Jedne Svanove jubavi".
Dakle:

"On tako odavno bese odustao od toga da svoj zivot podredi nekom idealnom cilju i ogranicavao ga na trazenje svakodnevnih zadovoljstava da je verovao, iako to u sebi nikad nije izricito pomislio , da se to vise nece promeniti do njegove smrti;stavise, ne osecajuci vise u dusi uzvisenih misli, prestao je verovati u njihovu stvarnost, premda nije mogao ni sasvim da je porekne. Stoga se bese sviknuo da nadje utocista u beznacajnim mislima, koje su mu omogucavale da ostavi po strani sustinu stvari."

ovde i sada (uz povremena maštanja gde bih voleo da budem za godinu-dve).

sada-i-ovde

don`t look back in anger !!!

živim na moebijusovoj traci.... užas

ako nekog zanima malo vise o tehnikama kako i razlozima zasto ziveti ovde i sada
Ekhart Tol - Moć sadašnjeg trenutka

Zivim u proshlosti i to se vidi u mnogim aspektima moje lichnosti...
Tachnije bi bilo reci "zivim OD proshlosti"... Nisam vesht da se toga oslobodim... Chesto sam nostalgichan...