Gay-Serbia.com | Diskusije

Pre izvesnog vremena moji su iznajmili staru porodicnu kucu na koriscenje jednoj porodici. Ziveli su u njoj koliko su ziveli a potom zapalili odatle u nepoznatom pravcu. Pored neplacenih mesecnih troskova iz kuce su odneli I par manjih elektronskih uredjaja tipa mikser, fen I sl. Ok I to je kradja ali ne boli. Ono sto boli je sto su sa sobom odneli I par velikih, uramljenih, zidnih fotografija: fotografiju dede u vinogradu sa gitarom u rukama, fotografiju babe u narodnoj nosnji sa grozdom u ruci, fotografiju sa njenog prvog pricesca (dakle krajnje jednostavne I licne). Fotografije na kojima je uhvacen trenutak savrsenstva, radost zivljenja, porodicna idila. Podsetnik I uspomenu na protekli zivot.
Skoro sam saznao da je tokom 90-ih a bogami I jos uvek, u antikvarnicama vladala prava pomama za crno-belim fotografijama iz proslih vremena. Cena bi varirala od toga sta se na slici vidi te sto bi ljudi na njima bili elegantnije obuceni, haljine svecanije a enterijer bogatiji I cena bi bila veca.
Zanima me koji je profil kupca takve “robe”. Sta se krije iza kupovine laznog porodicnog stabla (jer na zidovima uglavnom drzimo ili fotografije nasih predaka ili fotografije poznatih licnosti)?
Da li je to zapravo savremeni oblik tiranije bogatih (ili tacnije skorojevica) nad siromasnijima (ili osiromasenima) a znatno perfidniji I podmukliji od onog starog, robovlasnickog tipa jer deluje na nekom apstraktno emotivnom nivou? Kupovinom lika tvojih predaka donekle kupujem njih same. Tebi (ili mozda vise – tvojim pokolenjima) oduzimam secanje na njih. Brisuci istoriju tvoje porodice svodim te na bezvrednu “tikvu bez korena”. Kupujem tebe samoga…
I danas se na buvljacima mogu naci porodicne fotografije na prodaju. Uglavnom na onim skrajnutim “tezgama” koje cini samo prostrto cebe I nabacana starudija. Kolika je muka ljudi koji prodaju svoje uspomene I koja je cena tih fotografija? Kako se odredjuje?
Sta mislite o prodavcima I kupcima ove “robe”? Motivima jednih I drugih? Da li bi takvu fotografiju kupili…

sad kad si pomenuo ovo, setio sam se da je '92 ili '93 neko iz nase stare porodicne kuce ukrao sliku mog cukun dede sa tadasnjim kraljem Petrom slikanu ispred Skupstine. mada, nikad nisam cuo da su se te slike otkupljivale, ali mi sada sve zvuci sumnjivo!

Imam brdo takvih starih fotografija i pravo da kazem, kad su mi prababa i pradeda umrli imam osecaj da su zidovi njihove kuce zivnuli bez tih uzasnih crno-belih, mrljavih fotografija. Nikako ne volim fotke koje nisu u boji i pre bih kupila neki casopis zbog sarenog postera nego neku crno-belu relikviju. A da prodam, evo, ako ko hoce da kupi, za prvu cenu koju ponudi prodajem gomilu fotki sa pocetka proslog veka.

hm... pa sad... ja bas volim crno bele fotke..

volim ih i ja. Pod uslovom da ne lice na one komunisticke "mi krenuli na glasanje pa da se uslikamo"

Eto mili mozda ti deda visi pored neke slike Biljane Cincarevic, Olje Ivanjicki...

Delete ti u prvu antikvarnicu. Tje se nashushkash sestro slatka

Bas mi je glupo sto vam se to desilo... skroz bezveze!

mi to sve pobacali.
imali smo par od prababe i praMdede.
mama kaze skupljaju mnogo prasine, a ja alergicna:hekla:

inace ih nismo ni poznavali

bile su ostecene i ne verujem da su imale neku materijalnu vrednost:nope:

valjda:molise: lol

Imam fotografiju pradede za vreme Kraljevine, dedinu kada je sluzio vojsku u doba Kraljevine, zatim deda i baba u raznim varijantama...
Sve to cuvam van domasaja ociju, ali lepo je kao uspomena.
Ne bih prodavao, ali ne bih ni kupio tako nesto...

Cak imam i stari papirni novac narodne banke Kraljevine Jugoslavije koji je pradeda cuvao

eh, kad pomenu taj novac...
kad je baba renovirala kucu i menjala stari oronuli pod ispod poda su nasli mali kovcezic pun tih novcanica sa likom kraljice marije... kao mali sam se igrao tim parama, a onda ih je stric poklonio jednoj lokalnoj antikvarnici

ja generalno volim fotografiju i ne bi mi smetalo da imam neke lepe fotografije tog tipa, pod uslovom da se uopšte i uklapaju u enterijer u pitanju. sad čiji su to baba i deda, nije mi važno, ali daleko od toga da bih kupovao kradene fotografije i šta ti ja znam. to bi u svakom slučaju moralo da bude autorsko delo.

Jao Blabla baby nisam znala da se to desava, kako je to uzasan i jadan svet. Inace, fotografije mojih predaka postoje, ali nazalost ja ih nemam jer moj otac prilikom babine smrti nije hteo nista da uzme, njemu nista ne treba. Nije pomisljao da meni mozda treba... Tako da bas poludim kad kod mojih rodjaka vidim te neke stare stvari a ja nemam nista. Jedna fotografija mi je posebno draga - iz 1928 god, svi se udesili za fotografisanje, a posebno su slatke male devojcice sa ogromnim masnama na glavama. Ta fotografija je kod jedne moje tetke i naravno nema kopija, jer se u to vreme nisu radile. Ali sad se setih da postoji onaj metod da se fotografise fotografija, pa cu mozda to da uradim, nije isto kao imanje originala ali kad vec nemam njega...

Inace, budi siguran da se nece usreciti tim stvarima... zaista postoji nesto, zbog cega se ne uzimaju uspomene... Firma u kojoj sam nekad radila nalazila se u jednom starom stanu. Stan su potomci regularno izdavali firmi ali se stan "bunio" da tu budu poslovne prostorije. Postojali su duhovi u koje su cak i oni najveci skeptici na kraju poverovali i jedva smo docekali da se firma preseli u poslovnu zgradu. Npr. kafe kuvarica koja bi dolazila prva ujutru zatekla bi sve po kuhinji prosuto, stvari su se premestale tamo amo, svi smo culi neka kucanja, lavez psa koga uopste nema... Inace, bas tu su dolazili prodavci zlata... jao kakvog nakita ima i sta su ljudi sve prodavali, toga uopste nema u danasnjim zlatarama... Medjutim niko od nas nije kupovao zbog verovanja da ce nam doneti nesrecu ako je donelo bivsim vlasnicima. Samo je sekretarica koja je inace bila sva u materijalnom morala da isproba sve da vidi kako bi ti divni predmeti stajali na njenim rukama ili oko vrata... ali na kraju je i ona onako uzdisuci vracala.

Inace vezano za uspomene ima i boljeg sveta... Jedna moja poznanica je izbegla iz Hrvatske ponevsi samo jednu torbu pa sta je moglo da stane. Tako je imala samo jedan broj slika, nije mogla da ponese sve albume. Godinama kasnije ode ona do svog nekadasnjeg stana i na njeno iznenadjenje zena koja je usla u stan sacuvala joj sve fotografije, kao i sve razne sitnice i suvenircice.

Originally posted by blabla-babySta mislite o prodavcima I kupcima ove “robe”? Motivima jednih I drugih? Da li bi takvu fotografiju kupili….... Zanima me koji je profil kupca takve “robe”. Sta se krije iza kupovine laznog porodicnog stabla (jer na zidovima uglavnom drzimo ili fotografije nasih predaka ili fotografije poznatih licnosti)......

Cekaj malo. Na pogresnu stranu si uperio svoj jednodimenzionalni prst.

U 99% slucajeva, stare stvari koje mozes naci na buvljaku starina ili u antikvarnicama su iskopali cigani iz kontejnera. A evo i kako su stvari tamo dospele. Slucaj je uglavnom sledeci - bada/deda opandrknu, voljenim naslednicima zine dupe na nekretninu, a sve one stvari unutra - sto su nekom zivot cinile, shvate kao bespotrebnu starudiju koje se valja brze bolje ratosiljati pa ih shiknu u najblizi kontejner. Istopishe se naslednici od uspomena i zahvalnosti, sta reci...

Sad prelazimo na antikvare i kolekcionare.

Zao mi je, ali kupci takve stvari ne dozivljavaju kao uspomene. Oni su za takve predmete zainteresovani jer iskljucivo nose odredjenu etnolosku/estetsku, a samim tim i materijalnu vrednost, sad vec u zavisnosti od toga koliko su stare, kojom su tehnikom radjene i sta one prikazuju. Daleko od toga da bi "skorojevic" kupio takav predmet.

E da, zanimalo te koliko vrede te fotografije?? Razocarao bi se koliko je to malo u novcima.. U zavisnosti od ocuvanosti.. recimo da je optimum od manje od sto do par stotina dinara. Ne racunam tu ekstra primerke umetnickih fotografija koje znaju kostati visestruko vise x 10, jer ovde pricamo o porodicnim primercima kojih ima mnooogoo vise. Znaci, za sada - bescenje!! Ali znas vec kako to ide sa antikvitetima - vremenom cena samo raste!!

Ti ljudi sto su vam to ukrali, su verovatno teska sirotinja ili teske neznalice cim su se upleli u krivicno delo zbog kradje - starih fotografija. Tim gore po vas... (znajuci koliko ce malo para dobiti od vasih vrednih uspomena) I zao mi je sto su vam ukrali te stvari. To su stvari koje se ne mogu nadoknaditi. U mojoj porodici se iz tog razloga, takve stvari ljubomorno cuvaju i prenose sa kolena na koleno.

Sad ja tebe nesto moram da pitam. Zasto te stvari, ako su vam vec toliko znacile, niste drzali kod sebe u stanu, nego ste ih tek tako ostavili u iznajmljenoj gajbi ljudima koje uopste ne poznajete, jer im sad ocigledno ne mozete uci u trag??! Sa koliko paznje ste se vi odnosili prema tim predmetima i vrednim uspomenama za kojima sad toliko tugujete? Jeste li prijavili policiji kradju? Sto ih ne prijavite jbt??? Kazes da vam nisu poplacali racune? Sto ih ne prijavite i za to?? Ako su tamo ziveli, panduri ce im lako uci u trag, a postoji i velika sansa da povratite te fotografije nazad u vlasnistvo.

Originally posted by Dina


Inace, budi siguran da se nece usreciti tim stvarima... zaista postoji nesto, zbog cega se ne uzimaju uspomene... Firma u kojoj sam nekad radila nalazila se u jednom starom stanu. Stan su potomci regularno izdavali firmi ali se stan "bunio" da tu budu poslovne prostorije. Postojali su duhovi u koje su cak i oni najveci skeptici na kraju poverovali i jedva smo docekali da se firma preseli u poslovnu zgradu. Npr. kafe kuvarica koja bi dolazila prva ujutru zatekla bi sve po kuhinji prosuto, stvari su se premestale tamo amo, svi smo culi neka kucanja, lavez psa koga uopste nema... Inace, bas tu su dolazili prodavci zlata... jao kakvog nakita ima i sta su ljudi sve prodavali, toga uopste nema u danasnjim zlatarama... Medjutim niko od nas nije kupovao zbog verovanja da ce nam doneti nesrecu ako je donelo bivsim vlasnicima. Samo je sekretarica koja je inace bila sva u materijalnom morala da isproba sve da vidi kako bi ti divni predmeti stajali na njenim rukama ili oko vrata... ali na kraju je i ona onako uzdisuci vracala.

Originally posted by Dina
Ali sad se setih da postoji onaj metod da se fotografise fotografija, pa cu mozda to da uradim, nije isto kao imanje originala ali kad vec nemam njega...

A moze slika i da se skenira, mozes cak i da popravis ostecenja slike u photoshopu i odneses kod fotografa da ti izradi sliku i onda imas cak bolju i od originala.

da... ali onaj patinasti sjaj i izgled koji ima stara porodicna fotografija je nezamenljiv...


:mili86gledaslikesaparbabinogipradedinogvencanja:

Originally posted by mili86
da... ali onaj patinasti sjaj i izgled koji ima stara porodicna fotografija je nezamenljiv...

Ma sve se to moze za nekoliko evrica srediti, veruj mi.

Originally posted by mili86
da... ali onaj patinasti sjaj i izgled koji ima stara porodicna fotografija je nezamenljiv...


:mili86gledaslikesaparbabinogipradedinogvencanja:

mislis na sepiu


ako ti se vec toliko svidja, potrazi efekat za fotoshop, pa odradi i neke svoje u tom fazonu

baratam ja sasvim solidno photoshopom
ali ipak ne... jer u ovom gradu vise nigde ne mogu da se rade slike na tako mat papiru kao ove koje su radjene u proslom veku...
jednostavno, volim trag vremena... a ne komputersku tenologiju kada su fotografije u pitanju

ovo me je poCetilo na tv dramu iz 90 tih kada skorojevici dolaze kod profesorskog para da ih "kupe" kao svoje roditelje, jerbo nemaju zavidno poreklo
Lep odslikava mentalitet:)
A ponavljam pitanje zhnj...

poruka obrisana!

Meni nije jasno cemu takvi komentari...

izvini dusice

Originally posted by Dina
Meni nije jasno cemu takvi komentari...

Huh?

Nista, hvala na cvecu... Nego me samo zacudilo... navela sam nesto sto se zaista zbivalo u firmi u kojoj sam radila.

ispasce da offtopicarim, ali nesto slicno se dogadjalo u mom stanu... ali nije ovo tema za to... ako postoji neka o duhovima, rado cu to iskustvo podeliti sa forumasima

ljubac za jedinu moderatorku koja mi je izrekla opomenu

Originally posted by devokICA

Originally posted by Dina
Meni nije jasno cemu takvi komentari...

Huh?

Devokice ne odnosi se na tvoju poruku ali Mili obrisao svoju poruku u medjuvremenu...

za tebe Mili takodje

Originally posted by mili86
ispasce da offtopicarim, ali nesto slicno se dogadjalo u mom stanu... ali nije ovo tema za to... ako postoji neka o duhovima, rado cu to iskustvo podeliti sa forumasima

Sasvim sam sigurna da je jedna takva tema bila aktuelna pre nekoliko meseci, samo je treba potraziti. Uzgred, mozes ti da napises ovde offtopic, pa nek` se mod pozabavi trazenjem prave teme za to

Originally posted by жњ
Zasto te stvari, ako su vam vec toliko znacile, niste drzali kod sebe u stanu, nego ste ih tek tako ostavili u iznajmljenoj gajbi ljudima koje uopste ne poznajete, jer im sad ocigledno ne mozete uci u trag??! Sa koliko paznje ste se vi odnosili prema tim predmetima i vrednim uspomenama?

Originally posted by Dina

Originally posted by devokICA

Originally posted by Dina
Meni nije jasno cemu takvi komentari...

Huh?

Devokice ne odnosi se na tvoju poruku ali Mili obrisao svoju poruku u medjuvremenu...

za tebe Mili takodje

vidju darling, nije nista licno ni s moje strane, skeptik sam za te stvari...

furam filigranski antikvarni nakit vec deceniju i po, i ne mogu se pozaliti da sam primetila ikakve natprirodne nuspojave, sto se moze rec i za ostale starine. A moze bit` i da je zato sto se duhovi javljaju samo onima sto u njih veruju


aj sad, bez ljutnje

@ Delete i to sko kazes sekice....


ovako... bio je vreli mesec jul pre nekoliko godina, bio je petak i javili su nam da je poginuo kevin najbolji drug... sva ta potresna situacija se zavrsila posle nekoliko dana ali je dragi pokojnik nedostajao u nasem stanu, pogotovu mojoj kevi jer su bili nerazdvojni, svakog dana popodne je dolazio kod nas varcajuci se iz teretane... posle sahrane, kada smo dosli kuci, legli smo i ja i keva da se odmorimo i saberemo... i oko 17h, kada je obicno on svracao, neko je pokucao na vrata identicno kao sto je on to radio... ja sam samog sebe ubedjivao da umisljam, ali je nakon par momenta keva uletela u moju sobu i reka: on je!!! pokusali smo da ubedimo sami sebe da umisljamo... pokucao je jos jednom i prestao... nismo smeli da se priblizimo vratima... iste veceri, gledali smo tv, a bila je i moja ortakinja kod nas, svi smo sedeli u dnevnoj... odjednom, sve sa radne ploce u kuhinji je palo na pod... kutija za secer i kafu, blender, i druge stvari... ja i keva smo se istraumirali... ortakinja, koja nije znala za dogadjaj koji se zbio tog popodneva je usla u kuhinuju i sve vratila na mesto,,, sutradan je explodirala sijalica iznad stola u trpezariji kad je keva bila sama... a iste veceri je dosla njegova zena kod nas... sa njihovom decicom... sedeli smo i pricali kad je najednom krenula strasna buka iz susedne sobe i cinilo nam se da neko strazno udara u zid... onda je keva rekla: milane, ti znas koliko te svi mi volimo, i koliko tugujemo sto nisi sa nama, ali molim te, nemoj vise, plasimo se...
slicna situacija se vise nikada nije ponovila...


pravoslavna crkva uci da dusa pokojnika prvih dana nakon smrti obilazi mesta koje je pokojnik voleo a onda pocinje da prelazi mitarstva do 40og dana nakon smrti...

u sustini nisam verovao a ni sada ne verujem u duhove i slicne pojave, postujem ucenje crkve, ali ta situacija me je malo potresla ali je se nakon toliko godina ponekad setim i ne uzrujavam