Gay-Serbia.com | Diskusije

Zivimo u svetu koji je daleko od savrshenstva. Mi kao ogranichena ziva bica nismo savrsheni.
Ipak mnogi od nas teze savrshenstvu.

Da li perfekcionisti mlate praznu slamu, ili je moguce da s/u/mo bolji.
Kada ljudi prestaju da budu perfekcionisti?

Da li perfekcionizam moze negativno da utiche na razlichita polja zivota?

...

Postoje osobe koje teze perfekcionizmu u krevetu "moram uvek imati dugu erekciju, moram zadovoljiti partnera."

Morgan je imao bla bla s takvim ljudima, i primetio je dve stvari:
- osobe koje teze perfekcionizmu nisu u stanju da budu opushtene (krevet, shminka, posao, uchenje) i vremenom njihovo uzivanje u nekoj od ovih stvari postaje pravo muchenje, neshto shto se mora...jer u suprotnom je neuspeh
- takve osobe nisu srecne s tim delom svog zivota ili sa sobom


Svima nama je jasno da nikada necemo biti u stanju da dostignemo savrshenstvo, ali ipak, potreba choveka da tezi savrshenosti, nije zivotinjska vec bozanska.

Pa razum koji je generator savrsenstva je upravo ono cime smo se razdvojili od zivotinja!
Mislim da ljude koji teze savrsenstvu treba razlikovati od perfekcionista! Ipak je po nekoj mojoj skali potraga za savrsenstvom u izgledu, sexu, i sl malo patoloskija od perfekcionizma koji ne mora uvek da ima negativan prednzak!
Istina je da ljudi koji preteruju u tom perfekcionizmi vremenom postaju frustrirani a da seu pre toga postali odbojni! Kontrolisani perfekcionizam tj znati kad se zaustaviti je za mene ipak pozitivna stvar jer ne volim ljude koji kao zivotinja kad obavi nuzdu mahnu repom, otaljaju posao i odu misleci da su ga obavili kako treba!

Originally posted by Morgan Le Faye

- osobe koje teze perfekcionizmu nisu u stanju da budu opushtene (krevet, shminka, posao, uchenje) i vremenom njihovo uzivanje u nekoj od ovih stvari postaje pravo muchenje, neshto shto se mora...jer u suprotnom je neuspeh
- takve osobe nisu srecne s tim delom svog zivota ili sa sobom

Sa ovim se slazem

1. Samo NEKI od nas teze savrsenstvu.

1a. Nazalost (?), uprkos nicku, nalazim da sam jedan od tih, na neki apsolutno nesavrsen (ili neperfekcionisticki?) nacin.

2. Perfekcionisti ne moraju biti ljudi koji teze savrsenstvu.
Teze perfekcionizmu, cesto u stvarima koje su, same po sebi, daleko od savrsenstva.
(tako da ne mora biti, per se, teznja savrsenstvu)

Tako da, da, smatram da cesto mlate praznu slamu.

2a. Nikakav perfekcionizam, pa ni teznja ka savrsenstvu, ne cini ljude boljim od drugih ljudi.

Drugacijim da, 'boljim' ne.

osobe koje teze perfekcionizmu nisu u stanju da budu opushtene (krevet, shminka, posao, uchenje) i vremenom njihovo uzivanje u nekoj od ovih stvari postaje pravo muchenje, neshto shto se mora...jer u suprotnom je neuspeh
- takve osobe nisu srecne s tim delom svog zivota ili sa sobom

Slazem se. Cesto su stegnute.

Treba prihvatiti sebe kakav si SADA a ipak teziti vecem savrsenstvu.

Sto, opet, ne znaci da treba zaboraviti na trenutno ponasanje, naprotiv, ali nikako ne treba postati rob zelje da se nesto uradi SAVRSENO.. dovoljno je prosto ga uraditi..uspesno.

Šta je pa savršenstvo? Za mene su nesavršenosti savršene jer one prave razliku među ljudima. Ako mene pitate svi smo mi savršeni na svoj način.

@ Sava_Savanovic

Ok.

Uobicajeni pristup inteligentnih ljudi.. i onih koji kapiraju ljudsku prirodu..
..

NO..

Nesavrsenosti nisu savrsenosti, samo su... razlicitost.

Koja krasi ljudsku vrstu.. na svoj nacin... to jeste savrseno.

LM, svako je (razlicitost) poseduje u dovoljnoj meri, naravno..
..

NO, teznja savrsenstvu je drugacija vrsta 'razlicitosti', slozices se.

..

I redja.

posle posta svejdno osecam kao da sve sto cu reci ce biti samo ista stvar sa drugcijim recima

pa postoje i periodicni perfekcionisti koji su takvi samo u odredjenim fazama svog zivota (kad su neraspolozeni, depresivni i sl)...

u sustini se slazem sa ovim sto je vec spomenuto...


btw, cesto volim da kazem "sve je savrseno nesavrseno... a to je ipak neki oblik savrsenog, tako da ne postoji nesavrsenost"...

Cinjenica da je neshto savrsheno cini ga nesavrshenim...

ali kako nista nije savrseno onda je je to nesto... savrseno!?
ah, pogubih se...

Jebiga, zdrava doza perfekcionizma je ok, patologije su heavy. Treba biti realan i samokritican i samosvestan i pokusati biti najbolji sto mozes u okviru realnih mogucnosti i datih okolnosti, ali prevelika ocekivanja od samog sebe (kao i od drugih) vode samo u razocaranje. Mislim, covek, cak i ako ima potencijal da bude savrsen u nx oblasti, ogromnu volju i energiju, opet tesko da moze biti, jer dan traje samo 24 sata, i onda si ko u shupljem camcu - gurnes prst u jednu rupu a voda krene da ulazi u drugu. Ja sam ranije u neku ruku bila perfekcionista, i uzasno puno ocekivala od sebe i bila nesigurna i nesrecna (narocito u periodu osnovne skole) i onda sam shvatila da prosto niko nije savrsen na svim planovima, niti moze biti cak i ako se nenormalno trudi, i opustila se. Dovoljno mi je da dam sve od sebe i srce mi je na mestu. Takodje to volim da vidim kod drugih ljudi, da rade na sebi i da se menjaju, kad skontam da je neko fusher i da ide linijom manjeg otpora u zivotu i da generalno otaljava sve redom, sklanjam se. Ako neko ne ceni samog sebe (dovoljno da radi na sebi), nemas ni ti zasta da ga cenis.

KAko mi je Allah rekao: Sine moj, divne stvari se događaju ako vidiš prvo da je divna stvar ona u kojoj uživaš kao sad dok razgovaraš sa mnom, kako samo uživaš.