Gay-Serbia.com | Diskusije

Naziv teme sve govori
Jel ih neko imao kad je bio mali (ili ih ima jos)?

Inspiraciju za temu sam dobio pre neki dan posto sam pet minuta posmatrao neku klinku koja je pricala sama sa sobom i vodila neku polemiku ( )
Ne bih rekao da je dementna, vec da se igra s nekim samo ja nisam video tu osobu

...i tako

never had one

ovako nesto???

daaa.....

Hehehehe...ma svi su imali samo se ne secaju

Originally posted by fencysmurf



ovako nesto???

daaa.....

obozavam ih

Jesam i skoro sam bila bas radosna jer se moja majka setila i njegovog imena

Ali tema o tome vec postoji, doduse drugacije se zove ali pod tackom 2. je bas to pitanje...

http://www.gay-serbia.com/forum/viewthr ... ?tid=22764

umesto da kazes da si opet sreo svog imaginarnog frenda ti pominjes neku klinku

Originally posted by colonia_boy
umesto da kazes da si opet sreo svog imaginarnog frenda ti pominjes neku klinku

Ma niiiiiiiiisam..... Zaista je bila neka klinka....ili klinac....ili neko dete....ne secam se, niko osim mene nije video

Salim se...ali ozbiljno, neka klinka (6 god) sama sa sobom prica, smeje se i igra....

Originally posted by Dina
Jesam i skoro sam bila bas radosna jer se moja majka setila i njegovog imena

Ali tema o tome vec postoji, doduse drugacije se zove ali pod tackom 2. je bas to pitanje...

http://www.gay-serbia.com/forum/viewthr ... ?tid=22764

Nisam znao da posotoji tema...ali dobro, u svakom slucaju ova je posevecena samo njima!

The Unseen Playmate

When children are playing alone on the green,
In comes the playmate that never was seen.
When children are happy and lonely and good,
The Friend of the Children comes out of the wood.

Nobody heard him, and nobody saw,
His is a picture you never could draw,
But he's sure to be present, abroad or at home,
When children are happy and playing alone.

He lies in the laurels, he runs on the grass,
He sings when you tinkle the musical glass;
Whene'er you are happy and cannot tell why,
The Friend of the Children is sure to be by!

He loves to be little, he hates to be big,
'Tis he that inhabits the caves that you dig;
'Tis he when you play with your soldiers of tin
That sides with the Frenchmen and never can win.

'Tis he, when at night you go off to your bed,
Bids you go to sleep and not trouble your head;
For wherever they're lying, in cupboard or shelf,
'Tis he will take care of your playthings himself!

Ja sam imao puza koji se zvao Meme

Ne. Ali sam kao dete bila cudno upucena na prirodu, i motala sam se svuda gde je bilo ma kakvih zivotinjica ili gde bih mogla pobeci.
Bilo je, u svakom slucaju, zanimljivije od barbika...cak i od fudbala sa drustvom iz komsiluka.

Mislim da nisam imao... mada se ne secam!

Da,imala sam -devojcicu kovrdzave kose,imena se ne secam...

ruzhica se zvala. bila je dosta starija od mene.

fenomen.

simbol zhenstvenosti, misticizma, skrivene seksualnosti ...

uzor.

Ne.

Ah da, zaboravih, Meme je bio puz koji je stalno imao svoj mikrofon sa sobom

Originally posted by Zonche
imao svoj mikrofon..

to zbog rog(ov)a?

Neeee...Bio je puz superstar!

crno dete

Originally posted by Zonche
Ja sam imao puza koji se zvao Meme

Sto je lepo ime.

Imao sam kao mali,bas dosta.sad ne

Ja koliko se sećam nisam imao te zamišljene prijatelje. Mada kažu da je to uobičajena pojava u detinjstvu. Imao sam mačku.

Nisam imala. Da li se neko seca Katjuncice iz filma Vizantijsko plavo?

Nisam imao, bar ne u tom obliku. Kada moji pravi, postojetji, drugari nisu smeli napolje ja bih uzimao novine i iz njih isecao fotografije poznatih i onda se igrao sa njima. Lud ili snalazljiv - prosudite sami

Imao ukupno dva dana, pa mi je dosadio i likvidirao sam ga.

A moj cimer je danas odjednom poceo da se smeje bez ikakvog razloga, i kad sam ga pitao sta mu je, rekao je, "Ma smejem se sa drugaricom." A ja mislio da ih samo deca imaju...

nisam ali zato su sve biste, slike i sl oko mene bile zive kad bih bila sama sa njima

Imala sam. Isprva mi je bilo zanimljivo, a onda sam našla i koristoljublje u tome: kad napravim neku nevaljalštinu i kad me moji izgrde ja kažem kako je kriv taj moj imaginarni prijatelj.
Kad god sam bila usamljena imaginarni prijatelji su mi pravili društvo.
E, da, imala sam veoma sentimentalan odnos i prema igračkama.

Kao baš mali ne, ali igračke su živele u svom virtuelnom svetu koji je svakog dana nastavljao da funkcioniše tamo gde je juče stao.
Kao malo stariji imao sam fantaziju koja je u obliku romana/filma gde su svi likovi nazovi-superjunaci koji se povremeno pretvaraju u životinje (jedino što sem te moći nisu imali nijednu drugu pa nisu bili baš pravi superjunaci); tu su postojale dve struje, loši/zli (ne naročito, u smislu onih iz Sam u kući) i dobri, od kojih su neki dobri bili zafrkanti pa nisu bili baš sasvim dobri, ali su ih ostali tolerisali jer su u duši bili dobri, samo nisu mogli uvek da se kontrolišu... a jedini sem njih koji je znao za njihovu shapeshifter tajnu bio je dečak, a to sam kao ja. I onda sam prvo smislio ceo kostur priče za taj roman/film, i posle sam izmaštavao događaje koji se dešavaju u međuvremenu tako da vode do tog zamišljenog kraja (koji je bio romantičan, tj. jedan od tih loših se zaljubljuje u jednu od dobrih i odlučuje da se od sada pretvara u jednu dobru životinju koja je slična onoj lošoj u koju se ranije pretvarao, i na taj način se ova banda loših raspada i njihovog vođu na kraju hapse)