Gay-Serbia.com | Diskusije

Desi li vam se da se setite neke svoje navike iz detinjstva, ili da uhvatite sebe u necemu sto ste radili kao dete? Jos gore- zaboravite li na neke neke sitnice, igracke, osecaje? I sta biva kada se setite?
Ja mozda ne pitam pravu stvar...mozda hocu da se ljudi sete...
konacno, kada vas sve sine toliko da se nasmejete na sred ulice, ili se sklupcate na krevet ako ste u zatvorenom, menja li nesto, makar nesto, i makar na milisekund?

Setila sam se svog bukvara i svoje slikovnice. Majku mu...

ja se cesto sjetim odlazaka na selo, kod bake.
i zaboli me zeludac od tuge...

Moju majku je u poslednje vreme uhvatilo da se seca mog detinjstva pa silom prilika moram da je slusam. Ne raznezujem se toliko, detinjstvo mi nije tako lep period. Jedino sto se setila imena mog izmisljenog prijatelja koje je bila zaboravila (ja sam bila suvise mala, ne secam se ni da sam imala izmisljenog prijatelja a kamoli kako se zvao). Tog dana sam bas bila srecna kao da sam ga ponovo susrela. Inace, meni je najlepsi onaj period kad sam bila tinejdzerka i tog perioda se cesto setim. A posto su mi najblize prijateljice iz tog perioda onda imamo i zajednicka secanja. To zna da me oraspolozi.

Ja se uvek sjebem kad se setim detinjstva i takvih stvari....desava mi se npr. da medju starim stvarima u ostavi nadjem neke igracke,slikovnice koje sam cesto vrteo po rukama.
Pa kad sam nalazio one albume sa samolepljivim slicicama..onda se setim svog ushicenja svaki put kad sam trebao da idem do trafike da kupim kesice sa njima...cinjenice kako su me zadovoljavale te sitnice i male stvari....uglavnom me deprimira ta nostalgija koju osecam i pokusavam da retko kad razmisljam o tome

Setim se nekih sena iz osnovne skole i tad osetim nesto cudno u sebi... ne znam sta, valjda nostalgija.

To sam isto doziveo i kad sam video prvu digitalnu verziju stripova... i onda sam ih nabavio bas sve i sad sam

Skoro sam pricala sa nekim o tome kako danasnja deca nemaju naviku igranja. Zaista poznajem devojcice koje se igraju tako sto se sminkaju (ali da budu sexy, ali imaju 10 godina), a ne poznajem puno decaka klinaca da bih znala koje su igre aktuelne, ali ono sto znam to je da je tu uvek ukljuceno nesto iz prodavnice.

Elem, iz te price, bas skoro, setila sam se svojih igara kad sam bila mala. Najomiljenija igra moja: ja sa drugaricom igram igru 'u dzungli'. Inace, imala sam veeeliko dvoriste. Svaki dan preko leta mi smo se tripovale, pricale sa pticama, u nedostatku hrane jele lisce... Godinama. Nije nam dosadilo. Uvek novi qwestovi, uvek novi dozivljaji, cini mi se da sam jednom i umrla.
A bash sam volela i one knjige sa vise zavrsetaka. Ma, volela sam i da sredjujem gajbe barbikama i da ih shisham i namestam drugacije frizure. I da igram tenis. Da dozivam duhove. Vozim bicikl i 'obilazim grad' (svoj kraj). Najlepse mi je bilo uz muziku, ja sam 'the star', sklanjajte posudje!

Uf, ja sam se bas igrala. Jako dugo. I svega se secam. I kad se setim ja sam srecna.

Originally posted by E.c.h.o...
Uf, ja sam se bas igrala. Jako dugo. I svega se secam. I kad se setim ja sam srecna.

Ja se i dalje igram. Imala sam i neke solo tripove... Koliko sam samo drveta overila... Upravo sam se setila mame kako sa terase na II spratu vristi da sidjem sa vrha tresnje. Ali tog dana ja sam ubrala oko 2 kg tresanja i nije bilo srecnije osobe od mene.

He, ja sam dva zuba izgubila pentrajuci se po drvecu. Jednom u klompama. Kreten.

Najcesce trenutkaka provedenih sa babom i dedom.

Ali nazalost, ovakva prisecanja izazivaju u meni tugu

...kad smo vec kod drveca, ja se tacno secam kako je bila izrezbarena kora drveta na koje sam se pela svaki dan i secam se rupa u koje je trebalo da gazim da bih se lakse popela...
cega god da se setim iz detinjstva, setim se sa osmehom.
to mi je najlepsi period u zivotu.

Morgan je kao klinac bio srecan uprkos chinjenici shto je imao bolno detinjstvo. Secanje na bilo shta u vezi detinjstva Morgana potseca na bol(emotivni). Tako da je najbolje te uspomene zakljuchati i baciti kljuch.

Ja se vrlo cesto setim mog dede i mog malog zeca koga sam imala. Na selo me je uvek vodio i stalno me je ucio nesto novo od voznje auta do jahanja konja... Bezbrizan period mog zivota... Uvek mi je drzao paznju objasnjavajuci kako se radi ovo ili ono... Upravo se setih jedne simpaticne situacije... Stigli smo na selo i ja jurcam po dvoristu trazim mog malog zeku a nigde ga nema i rastuzila sam se jer sam mislila da je pobegao. A deda je psovao po dvoristu i trazio ga u svakoj rupi. Naravno nasao ga je kako se zavukao u jednu rupu pa ga je izvukao drzeci ga za usi a ja vristala jer to bweeeee boli zeku. A on se ljutio kako izvoljevam prvo kukam sto ga nema a onda ga nasao i ja se opet bunim jer ga drzi tako a ne ovako.
Inace to izaziva veliku tugu u meni... jer evo sada ce 14 godina kako ne volim da idem u to selo idem samo kad moram.