Gay-Serbia.com | Diskusije

U mom mladom dobu moj otac mi je rekao da cu ceo zivot imati problema jer ne prepoznajem autoritet. Pre neki dan mi rece (ex)cura da se ja ponasam kao da za mene ne vrede pravila koja vrede za ostatak sveta.

Nisam nikad imala nekih vecih sukoba sa zakonom mada cesto imam sukobe sa autoritetima raznih vrsta iako u proseku ne ulecem u konflikte i mada me dosta ljudi koje znam smatra prijatnom osobom onih par koji su pokusali da mi nametnu svoju volju ne misle isto. Sreca, te malo ljudi imaju potrebu da mi namecu bilo sta ...

U principu mislim da negde duboko verujem da pravila za mene ne postoje iako nisam za potpuno odsustvo pravila ... cak na protiv ... ona drze druge pod kontrolom a ja ih i onako ignorisem kad mi ne odgovara i kad mogu

nemam potrebu da krsim pravila da bi ih krsila, dakle nemam zelju da nesto napravim samo zato sto mi se reklo da ne mogu ali ako nesto zelim pravilo mi ne znaci apsolutno nista ....

tako da sam pocela da se pitam da li sam ja stvarno u neku ruku sociopata, jedino sto je problem sto sociopate nemaju empatije prema drugima koje ja i te kako imam ...

koliko postovanje pravila uopste ima veze sa etikom? i da li je krsenje pravila sa kojima se slazes ne-eticki?

sta vi mislite o pravilima?

Zivis u svojim pravilima, ja to zovem individualizam. Potrebu za krsenjem pravila (pod uslovom da ne ugrozavaju tebe ili drugog) - sloboda.

pravila...kada mi neko bude objasnio jasnu svrhu pravila mozda onda neko i ispostujem...ovako tu su samo da bi se krsila.

Ko ih je smislio neka ih se sam pridrzava. Ja nisam smislila ni jedno, dakle -

Postujem samo ona pravila koja smatram pravednim

Ponashanje Morgana zavisi od nachina na koji je pravilo "nametnuto."
Ako je nametnuto "e ti morash" Morgan nece, razbio glavu ili zid, preorao mrtve, nema trika da ce Morgan isposhtovati to pravilo.

Ista stvar je i sa "autoritetima." Ako nasilno zele do sprovedu svoj uticaj Morgan ce upastu u svadju, i iako trpeo posledice svog bunta nece dozvoliti narushavanje slobode svog mikrokosmosa.

U globablu Morgan retko kada poshtuje zakone koje sam nije doneo.

pravila hm hm
volim ljude koji krshe pravila posebno ona kada vam zivot zavisi od istih ako poshtujete prezivecete ako ne mozda i prezivite

Neka pravila je neophodno postovati.

Iliti glupo ne postovati.

Ako ne zelis the wrath of the society na sebi.

Npr (glup primer, al' ti su najbolji) - nositi odecu. To jeste pravilo. Ja bih rado setao go po gradu kada je vrelo. No bi me uhapsili.

Tih se pridrzavam, sto se tice tudjih pravila.

No, u principu pratim iskljucivo svoja, imam ih (iako mnogi koji me poznaju misle da ih nemam, mozda bas zbog toga sto pratim samo svoja (?) ali imam, mamemi) prilicno.
..

Autoriteti..

Nemam problem sa autoritetima, imam problem sa time sto nisam sreo vise od dva coveka u zivotu koje bih smatrao autoritetima.

...

Autoriteti na poslu..to su poslodavci. Ne autoriteti.

Ne trpim kada oni to pomesaju.

Joj, teško pitanje. Naime, ja ne podnosim autoritete, ali izgleda da to važi samo za one autoritete koji su u ljudskom obličju. Kada su u pitanju, na primer, zakoni, čini mi se da tu uzimam obličje "pozitivnog građanina".

Inače, ja se potpuno protivim onim političkim koncepcijama koje su protiv zakona i sličnih stvari, i ja, glupavi idealista, verujem u demokratiju i u uspostavljena pravila koja su izraz volje građana i građanki kako žele da im društvo u kome žive izgleda i koja regulišu neke formalne odnose između pripadnika i pripadnica jedne zajednice (što, naravno, ne znači da se protiv onih pravila koja krše prava nekih društvenih grupa ne treba boriti, ali ona ionako nisu produkt svih građana jednog društva).

Aha, sad niko ne voli pravila

Originally posted by Simor
Ja ne podnosim autoritete...

Zar tako o samom sebi?
Tj tj tj tj tj


Baby, ako mi neko u gej svetu deluje autoritativno (posle Egmonta) taj si.
Na zalost ja ti pricam o necemu.
Posle odredjenog perioda i sam volim da uhvatim sve konce u svoje sape, sto uzrokuje prve sukobe u vezi.

Sad mi je i jasno zasto se ti i ja, kao dvojica dominantih,
cesto kapiramo k'o dva jarca, na istom brvnu.

Takodje mi jasno sto obojica gajimo simpatije prema Totu
(OK! Ti nesto vise )
Covek je krajnja supriotnost od nas.
Nezan i blag tip, koji uspeva da razblazi energiju dominantnih bolje nego voda hladna vino uzavrelo.

LM
Nedavno smo imali slicnu temu, (Tramp ce je se sigurno setiti jer smo oboje pozivani na jednu vrstu ,,ispase'') u kojoj smo izmedju ostalih upravo govorili o pravilima na ovom forumu.
Ja sam mislio da na ovom forumu mora da postoji postovanje bez obzira na razlicitost forumasa, dok je bilo i drugih misljenja i nekih, koji smatraju da je bersmisleno da se foliramo i postujemo ,,u prazno''.
Ako se nismo slozili o pravilima lepog ponasanja na ovom forumu, kako cemo tek pricati o pravilima uopsteno?

uzmemo malo ovog

Originally posted by Simor
Joj, teško pitanje. Naime, ja ne podnosim autoritete, ali izgleda da to važi samo za one autoritete koji su u ljudskom obličju. Kada su u pitanju, na primer, zakoni, čini mi se da tu uzimam obličje "pozitivnog građanina".

i malo ovog

Originally posted by Morgan Le Faye
Ponashanje Morgana zavisi od nachina na koji je pravilo "nametnuto."
Ako je nametnuto "e ti morash" Morgan nece, razbio glavu ili zid, preorao mrtve, nema trika da ce Morgan isposhtovati to pravilo.

dobro promučkamo... i voila.....kal zakath

Ja sam autoritet sebi, ne volim pravila, ne volim ni ljude koji bezuslovno postuju pravila. The end!

Hmm..skloni se Sasha, moram ovo da kazem!

Maco, smejace ti se...

Nece!!!! Dakle:

Imam psa, zivim u zajednickom dvoristu. Cim sam ustala, rano jutro, sunce se izdiglo iznad oblaka, pece li i greje, ja pustim psa da se rastrci! Ali, za sad nemam ogradu za psa (narucila sam metar najkvalitetnije zice (ona legura od koje se inace prave cinele za bubnjeve), pas je lajao, neka sitna deca se uplasila, komsija je istrcao, razjapio vilice na mene i rekao: kucko pogana, jebem li ti mrtvog psa!
ja sam mu rekla da sam narucila ogradu, tj zicu da...ne, on je prekinuo autoritativno, sva sam se najezila od tananosti tog dominusa i rekao: da to resis il cu bijem!
ja sam mu rekla da bi mozda trebalo da njega stave u posebno ogradjen prostor i nasmesila se, na sta se doticni tako zbunio, poceo da muca i da uzmice i sva mu je dominantnost nestala.
Odlazio je psujuci.

Sasha mi kaze sad da je to zato sto nisam jos stigla da operem zube, pa zbog toga..

Vase misljenje, ko je u pravu: komsija, Sasha, ja, pas ili zica koja jos nije stigla. (junaci ove mucne jutarnje drame, ah, pominje se i sunce, ali da ne zalazimo sad u stilske figure, Sasha ionako tvrdi da ja nemam stila)
I kakvo je ovo pravilo? Da li sam ja ispostovala autoritet time sto sam rekla pomirljivo da cu resiti problem, umesto sto nisam pocela da se odmah derem na njega, kao on na mene.
Da li sam ja snishodljiva?

@Loni, hvala ti mnogo na lepim rečima


Verujem u antropološku tezu da se pravila uspostavljaju zato što ljudi nisu najčešće kadri da sami besprekorno upravljaju sobom i drugima. Da se iz niskih pobuda koje izvesni pojedinci svesrdno gaje ne bi činila šteta drugima uspostavljene su norme. Tako pojedinac nije prepušten svom shvatanju dobra i zla već se ima povinovati normi koja je rezultat društvenog dogovora. Što je i razumljivo s obzirom da su mnogi pojedinci defektni po pitanju ovog razlikovanja.

Ne poštujem uvek pravila. Razumno je izvesna pravila smatrati nepravednim i ugnjetavačkim. Ali...

Sposobnost pravilnog upravljanja prema spoljnjem autoritetu je moguća kada se uspostave sopstvena pravila. Budući da ja verujem da svako poseduje savest i sposoban je slušati glas svoje savesti i da ga ona usmerava ka onim postupcima koji nisu usmereni samo na sebe već i na dobro drugih, onda se takva pravila uspostavljaju odgovornim odnosom prema sopstvenoj savesti.

Čovek mora težiti na ovoj bazi izgraditi svoja pravila i to je dugačak proces a tiče se ljudskog usavršavanja i sazrevanja.

Iako ne prebacujem ljudima zbog njihovog ponašanja, negde ih intimno cenim prema čvrstini njihovih uverenja koji proističu iz odgovornog odnosa prema sopstvenoj savesti. Problem je međutim što mnogi ovakva autonomna pravila nikada ne izgrade.
Uspostavljanje sopstvenih pravila podrazumeva jednu stalnost i ljudsku čvrstinu koja će pojedinca usmeriti da u trenutku izbora odabere onu varijantu koja je u skladu sa porivima njegove savesti iako mu se možda čini da je taj izbor u datom trenutku na njegovu štetu. To znači misliti o drugima i njihovom dobru!

Na primer, na ovom forumu često plastično vidimo kako ljudi podređuju svoje ponašanje svom egoizmu i trenutnim potrebama koje se tiču isključivo nekog sebičnog cilja. I onda čitamo njihova "razmišljanja" koja su najobičnije racionalizacije.

Ljudi koji razmišljaju kurcem, sebični hedonisti i "liberalne" tetke, ako imaju nesto soli u glavi da svoje racionalizacije, koje su u osnovi bedne, intelektualiziraju- oni drze predavanja o životnim stilovima, slobodi, pravdi i jednakosti!

Vapijuća je ta njihova laž! Ne znaju koliko su smešni!

4. Poštujem ona pravila koja smatram pravednim.


Problem je što su ljudi generalno, zbog svoje lenjosti, upoznati sa nepodnosljivo malim brojem pravila.

sve zavisi, ovde.
zavisi koja pravila, od koga, pravila za shta, u vezi chega...

pravedna pravila poshtujem dosledno i verno, nepravedna ne i ne bez bunta

opcija br. 4

Originally posted by tramp
U mom mladom dobu moj otac mi je rekao da cu ceo zivot imati problema jer ne prepoznajem autoritet. Pre neki dan mi rece (ex)cura da se ja ponasam kao da za mene ne vrede pravila koja vrede za ostatak sveta.

Nisam nikad imala nekih vecih sukoba sa zakonom mada cesto imam sukobe sa autoritetima raznih vrsta iako u proseku ne ulecem u konflikte i mada me dosta ljudi koje znam smatra prijatnom osobom onih par koji su pokusali da mi nametnu svoju volju ne misle isto. Sreca, te malo ljudi imaju potrebu da mi namecu bilo sta ...

U principu mislim da negde duboko verujem da pravila za mene ne postoje iako nisam za potpuno odsustvo pravila ... cak na protiv ... ona drze druge pod kontrolom a ja ih i onako ignorisem kad mi ne odgovara i kad mogu

nemam potrebu da krsim pravila da bi ih krsila, dakle nemam zelju da nesto napravim samo zato sto mi se reklo da ne mogu ali ako nesto zelim pravilo mi ne znaci apsolutno nista ....

tako da sam pocela da se pitam da li sam ja stvarno u neku ruku sociopata, jedino sto je problem sto sociopate nemaju empatije prema drugima koje ja i te kako imam ...

koliko postovanje pravila uopste ima veze sa etikom? i da li je krsenje pravila sa kojima se slazes ne-eticki?

sta vi mislite o pravilima?

Same here.
Niko ne moze biti autoritet koji ce me naterati da nesto uradim ili se s necim slozim jer "ja tako kazem". Ako nesto ima smisla - ima, ako nema - nema.
Gledam da ne povredim nikoga, ali nema te sile koja ce me naterati da cekam na pustom pesackom prelazu u gluvo doba noci samo zato sto mi semafor kaze crveno, ili da radim nesto sto ne zelim "jer tako treba". Ali ne stavljam svoju volju i potrebe iznad tudjih, uvek sam voljna za kompromis.
Recimo da nisam sklona krshenju pravila koliko njihovoj slobodnoj interpretaciji.


Ono sto bi majka moja rekla da sam svojeglava.

Btw meni i dalje nije jasno zasto sam dobijala po 4-5 ukora skoli svake godine, jasno mi je za tipa 20% od toga, ostalo je izivljavanje.

Pocela da kucam odgovor na ovo pitanje i crce mi komp Uspela da ga ukljucim i snimim seminarski koji nisam snimila, mislim da bih se ubila da sam morala ponovo da sastavljam, pogotovo sto sam kucala direktno pa i nemam na papiru Ali odgovor na ovu temu ode u nepovrat a bas sam se bila raspisala...

I meni je skoro neko rekao da ne potpadam ni pod jedno pravilo, ni definiciju, svasta je u zivotu video ali tako nesto kao sto sam ja jos nikad Ja mislim da ja lepo kapiram i pridrzavam se opstedrustvenih pravila, ali ona licna mi ne ulaze u glavu. Niti mogu da ih upamtim, ako ih upamtim besmislena su mi, cesto ih krsim a da ne znam da ih krsim i jos manje shvatam sto to nekim drugim ljudima smeta. Mozda je stvar ne samo u licnosti vec i u vaspitanju u kome ja neke uobicajene "lekcije" nisam dobila. Recimo secam se da sam jednom kao devojcica birala decka za ples, onda smo plesali ali mi je on objasnio da sam mogla da se izblamiram da je on odbio i da za ples biraju decaci. Ja za to pravilo uopste do tog trenutka nisam znala i kad sam otisla kod majke i pitala je ona se slatko smejala. Rekla mi da je to prevazidjeno i da je ona od mene htela da stvori savremenu zenu a ne neku iz 19 veka, te da je taj mali konzervativan i da takve izbegavam. Problem je u tome da je vecina sveta kod nas konzervativna i to je meni u osnovnoj i srednjoj skoli smetalo. Svi su kao po komandi znali sta je dobro a sta lose, sta se radi a sta ne, a ja sam stalno odskakala. Znam da sam htela da sva ta pravila popisem i naucim napamet Ali to je nesto kao sa jezikom, ako se ne nauci u prvim godinama detinjstva nikad se ne moze savrseno nauciti. Tako da ja ostadoh divljakusa za sad i za ubuduce. Sad sam naravno jako zadovoljna sto je to tako i nameravam moje dete isto da vaspitavam. Jedino sto bih mozda drugacije uradila od moje majke je da bih ipak dete pripremila za sredinu u kojoj zivi i ne bi mi bilo smesno njegovo sukobljavanje sa svetom.