Gay-Serbia.com | Diskusije

Slušam "Millenium" Backstreet Boys-a.

Osećam strašnu setu za vremenom kad sam imao 17 godina i kad je ceo svet mogao biti moj.
Sad osećam strašnu prazninu što pesme koje izazivaju nostalgiju i romantiku kod mene ne nalaze ništa. I to boli dole duboko, grčeći mi utrobu. Da li zato što želim da se uklopim u taj koncept ljubavi a nisam nikad ili zato što me podsećaju da je prošlo već 8 godina od kako sam imao 17... ne znam,
ali znam da je tmurno i pada kiša, kako napolju, tako i na ovom strmoglavom putu koji sam odabrao. Put je širok za jednog, a ja tako patim što sam sam...
...do trenutka kad ću ponovo biti okružen ljudima koji me vole i obožavaju, kad postajem zvezda opet. I opet kada oni budu otišli, ostaću sam da se borim sa svojim demonima odsustva.

Dok je Hoplit još u svom setno-nostalgičnom raspoloženju uz "No one else comes close", želi vam bliskost. Ni bogatstvo, ni moć ni lepota ni besmrtnost nisu blagostanje, nego teret kada nemate nikoga pored sebe ili u sebi s kim ćete plakati, trijumfovati, držati se za ruke, poljubiti se i najpotresnije, zagrliti se uz tišinu.

nisi jedini..
ja sam tada imao 18-19..
u ovom trenutku slusam nesto drugo, ali ni ja nisam najbolje..

hvala na zelji, najiskrenije, ne secam se da me je neciji post ovako pogodio

ne osecam nikada setu za proslim godinama u smislu
da je svet mogao biti moj ili slicno...
jer sto sam stariji, to svet jeste sve vise i vise moj...
na zalost (a mnogi forumasi i forumasice koji su meni bezgranicno dragi znaju i stalno me teraju da 'izaberem' nekoga) ni ja nemam nikoga sa kim bih podelio put koji je preda mnom i to ponekad bude vrlo tesko...
ali, sa druge strane, ostajem dosledan sebi jer ne zelim da imam pored sebe bilo koga...
Pre svega, svestan sam sebe i toga ko sam, sta sam i koliko vredim, te ne zelim ni za vezu ni za seks da izaberen nekoga ko
it's not for me....
so, the journey
continues
with me ending alone...

but, it's not that terrible...
you just have to get used to it

Bravo Renoir.
Ne treba biti sa bilo kim samo da ne bi bio sam.
Dugo nemam nikoga, ali iako mi to tesko pada i cesto sam tuzan, ipak cekam onu pravu osobu, jer znam da ce se isplatiti.

Treba se truditi da iskoristis sto bolje svaki dan odnosno godinu... i da ti ta godina zivota u kojoj si trenutno treba da bude najbolja ili makar da ti tome tezis.
Ja uskoro punim 19 godina i ne kajem se i ne smatram da postoji nesto sto sam trebao, a nisam uradio.

Ja ipak mislim da trebam da zavrsim fakultet, i da sam tada potpuno slobodan da radim sta zelim ...
Sada sa 18 godina sam vezan za Beograd... tek za jedno 4-5 godina cu biti slobodan da uradim ono sto zelim.
Za sada je Beograd moj jedini svet...

SAMOĆA I JA

I...
Uprkos svemu, i dalje sam subjektivno normalan
Sebi i svojim strogim principima skoro slepo odan
Samoća se i dalje pokazuje kao najbolje rešenje
Moj prag tolerancije sveta se polako penje
Nije ravnodušnost u pitanju, ali nije ni daleko od toga
Preko glave sam preturio razočaranja mnoga
Distanciranje od svega mi se čini kao pametan korak
Svi smo isti kada je potpuni mrak!
Ali, ja sam mnoge pojave video jasno, na svetlu dana
Setio sam se svojih ispaštanja zbog tuđih mana

Nemam povez, ali mnoge pojave ne vidim
Nisma puritanac, ali mnogih stvari se stidim
Neću kompromise i zbog toga dobrovoljno ispaštam
Ne dajem drugu priliku jer samo jednom praštam

Neznanje je najbolji način samoodbrane
Samoća je najbolji melem za duševne rane
Ali samo za one jake, u protivnom te vodi u najcrnje dno
U meni je ubila mnoge stvari, ali ostajemo zajedno

Koliko još dugo, sa sigurnošću ne mogu reći
Znam, dosadićemo jedno drugom, neko će, na kraju, pobeći
Zajedništvo stvara naviku, a navika polako umrtvljuje
Međutim, ova me je oživela, iako me na, mnogo načina, truje

Jesam elokventan, ali ne komentarišem previše
Jesam romantičan, ali ne volim jesenje kiše
Kreativnost je moja snaga, ali njom izražavam svoje slabosti
Analitičnost je moja kletva jer ni prema meni, ni drugima, nema milosti

Možda ne kažem uvek sve što mislim, ali mislim sve što kažem
Postao sam virtuoz da golom istinom sebe lažem
I najbolji od plivača ponekad potone u vodu
Zato ja plutam uz pomoć samoće, dok opasni talasi ne odu

Originally posted by Renoir
ne osecam nikada setu za proslim godinama u smislu
da je svet mogao biti moj ili slicno...
jer sto sam stariji, to svet jeste sve vise i vise moj...
...

I ja mislim da sam mnogo vise svoja sada nego u proslosti... Nekad me uhvati seta za onom bezbriznosti koju mladost ima (bar moja je imala), za ljudima koje sam znala a sad ko zna gde su, ili za onima sa kojima sam u kontaktu a jako su se promenili. Ali sto se mene licno tice sadasnjost je najbolja, samo se nadam da je buducnost jos bolja

ja sam vrlo nostalgican tip. Imam predstavu da mi nikad nece biti toliko dobro kao sto je bilo dok sam bila klinka, makar postigla neko cudo u zivotu.



moracu da poradim na tome da se promenim, jer nostalgija uvek za posledicu vuche za sobom i tesku depresiju.

Kada je Morgan bio u nekom downu...(kada je Morgan skenjan to je dozivljaj...mozda zbog chinjenice da je Morgan projekcija Binaha...chiste energije, ili po numerologiji br.3...etc)
Jedan ortak je Morganu poslao sledecu pesmicu:

"Evo ti na poklon jedna lepa pesma od Hafiza:



Absolutely Clear

Don't surrender your loneliness
So quickly.
Let it cut more deep.

Let it ferment and season you
As few human
Or even divine ingredients can.

Something missing in my heart tonight
Has made my eyes so soft,
My voice
So tender,

My need of God
Absolutely
Clear."

Moja preporuka za ovakav dan su neke od najsetnijih kompozicija, šampioni tuge:

* Ljubavna tema iz Romea i Julije, Nino Rota, posebno u izvodjenju Andre Rieau-a:
http://www.youtube.com/watch?v=SPswzL7RDuk
Za mlade, za one koji se tako osećaju, za zaljubljene...

* Adagio for strings, Samuel Barber:
http://www.youtube.com/watch?v=2NYHD-XD44s
posebno verzija sa horom (Triniti koledža):
http://www.youtube.com/watch?v=SsyTOW4cYvA
Za one koji meditiraju van ovih vremena i prostora, za kosmičku tugu.

* Treća simfonija, Gorecki ("Simfonija žalobnih pesama"):
http://www.youtube.com/watch?v=ELhLTIpBF6A
Dobro čuvana tajna patnji ljubitelja klasične muzike, od sada dostupna svima.

* Brokeback Mountain, Gustavo Santaolalla, kompletan OST. Npr. „Opening“:
http://www.youtube.com/watch?v=ppHvoW4rH7M
Za sve priče koje su imale tužan kraj.

(i naravno)
* Tema iz Šindlerove liste, John Williams, u izvodjenju Izhaka Perlmana.
http://www.youtube.com/watch?v=1_hox6Kq11E
Nezobilazno delo, mainstream tuge, empatija sa patnjama čitave nacije, tzv. empatonaciopatnja. Uz ovu temu kiša nema boju.

Hoplit i ja osetim setu kad se setim tog perioda...u mladosti je sve lakshe i lepshe...zivot shiba...a nada umire poslednja, zato glavu gore, bitje bolje...
Samo pazi s kim se druzish jer ovo -...do trenutka kad ću ponovo biti okružen ljudima koji me vole i obožavaju, kad postajem zvezda opet. - zvuchi grozno.
Ali zato one zelje zvuche divno

Inache nemam ni ja nikog sa kim bih podelio put predamnom ne zato shto imam visoko mishljenje o sebi vetj zato shto znam da trenutno ne mogu da pruzim ono shto po meni jedna veza podrazumeva.
Slazem se da nema goreg od biti sa nekim samo da ne bi bio sam. Ali se nadam da netju josh dugo biti sam

Originally posted by Hoplit


Dok je Hoplit još u svom setno-nostalgičnom raspoloženju uz "No one else comes close", želi vam bliskost. Ni bogatstvo, ni moć ni lepota ni besmrtnost nisu blagostanje, nego teret kada nemate nikoga pored sebe ili u sebi s kim ćete plakati, trijumfovati, držati se za ruke, poljubiti se i najpotresnije, zagrliti se uz tišinu.

Predivno. I ceo post.
I sta reci...
.
A ovaj sto je postavio na listu muzike link za temu schindlerove liste, sad je odgovoran sto cmizdrim u lavor. Curse on you!!!

Svima hvala što ste doprineli ovoj temi. Hvala vam na reakcijama, solidarnosti, savetima, pesmama.

Ne želim da napišem ništa više jer svaka suvišna reč s moje strane bi mogla narušiti ono što je ovde izrečeno.

Ja sam evo de pre 2 meseca imao 17 god.
Ranije sam imao obicaj da gledam unazad i osvrcem se za stvarima koje sam propustio.....sad vise ne
Nije mi zao sto sam se promenio,izgubio neke drage osobe iz zivota,komunikaciju sa okolinom "prividno" doveo do maksimuma,zamenio prijatelje nekim drugim stvarima,odbacio ljubav kao sastavni deo zivota,postao egoistican i samodestruktivan....svoj zivot sveo na vikende i zurke....

Znam da je ranije bilo drugacije,mozda mnogo bolje....ali mi uopste nije zao i ne hvata me nostalgija....

Wau Backstreet boys...Koj flashback...
Da, totano te razumem, imam osecaj kao da si usao u moj mozak i napisao ono sto i ja mislim...

Koliko vidim puno nas ovde je usamljeno...A zasto je to tako? To me nervira...Toliko ljudi,toliko usamljenih dusa a nikako da se nadju. Tuzno.

Slazem se sa Dinom i Renoir-om, ne patim za prosloscu i za tim godinama, one su za mene licno bile uzasne i jedva sam cekao da budem na mestu na kojem sam sada. Napredujem ka boljem iako sam sam...

Trenutno sam u fazi odustajanja od te potrage za nekim...Jebiga, nekima je sudjeno da budu solo, takav je zivot...

"Show me the meaning of being lonely, is this the feeling I need to walk with..."

Originally posted by Zonche

Jebiga, nekima je sudjeno da budu solo, takav je zivot...

Da, ponekada i ja to mislim za sebe...
Mozda mi je sudjeno da budem sam, ali, sa druge strane, neke druge pozitivne stvari mi se dogadjaju kojima se ne dogadjaju drugima...
Mozda ne mozes imati SVE!

Ipak, tuzno je, as U said, da je toliko usamljenih, a verujem predivnih osoba...

na kraju...jedan eho....

KO ZNA ZASTO JE TO DOBRO?

Ja znam za sebe..inspiracija...

Originally posted by Deksi
Ja sam evo de pre 2 meseca imao 17 god.
Ranije sam imao obicaj da gledam unazad i osvrcem se za stvarima koje sam propustio.....sad vise ne
Nije mi zao sto sam se promenio,izgubio neke drage osobe iz zivota,komunikaciju sa okolinom "prividno" doveo do maksimuma,zamenio prijatelje nekim drugim stvarima,odbacio ljubav kao sastavni deo zivota,postao egoistican i samodestruktivan....svoj zivot sveo na vikende i zurke....

Znam da je ranije bilo drugacije,mozda mnogo bolje....ali mi uopste nije zao i ne hvata me nostalgija....

Da se u red dovedeš!!!!!

Originally posted by Beogradjanin18

Originally posted by Deksi
Ja sam evo de pre 2 meseca imao 17 god.
Ranije sam imao obicaj da gledam unazad i osvrcem se za stvarima koje sam propustio.....sad vise ne
Nije mi zao sto sam se promenio,izgubio neke drage osobe iz zivota,komunikaciju sa okolinom "prividno" doveo do maksimuma,zamenio prijatelje nekim drugim stvarima,odbacio ljubav kao sastavni deo zivota,postao egoistican i samodestruktivan....svoj zivot sveo na vikende i zurke....

Znam da je ranije bilo drugacije,mozda mnogo bolje....ali mi uopste nije zao i ne hvata me nostalgija....

Da se u red dovedeš!!!!!

Ma meni je super

Muzika i kisa = Chris Isaak, album Forever Blue.

Ubistven glas, tvinpiksovski zvuk, a razmisljanja su razna. Uglavnom dize.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Drzim se teme, a i mrzi me sada da pricam o svom zivotnom putu i da li njime koracam sam ili da li je tu jos neko, ili da li je to dobro ili ne...

Originally posted by Deksi
Ja sam evo de pre 2 meseca imao 17 god.
Ranije sam imao obicaj da gledam unazad i osvrcem se za stvarima koje sam propustio.....sad vise ne
Nije mi zao sto sam se promenio,izgubio neke drage osobe iz zivota,komunikaciju sa okolinom "prividno" doveo do maksimuma,zamenio prijatelje nekim drugim stvarima,odbacio ljubav kao sastavni deo zivota,postao egoistican i samodestruktivan....svoj zivot sveo na vikende i zurke....

Znam da je ranije bilo drugacije,mozda mnogo bolje....ali mi uopste nije zao i ne hvata me nostalgija....

na zalost se moram sloziti sa tobom...
isti slucaj,a najgore od svega je sto nostalgije skoro pa nema...a zaborav je jedan od neophodnih elemenata za dalji razvoj...nekad se samo javi blagi osecaj krivice i (ne)shvatanja sopstvenog zivota...ali je to uglavnom posle `ebenih fajronta iz klubova dok se vracam u stan i dok polako shvatam da je nekad sve bilo super...a onda se trgnes dodje nov radni dan,predavanja,nemas o cemu da razmisljas osim o tome kako ces da skines sa vrata jos koji ispit,kako ces da sredis profesionalni zivot ne obaziruci se na privatni...i tako opet dodje jos jedan vikend...jos jedna zurka...jos jedan fajront i tako sve u nedogled...

Originally posted by Swanheart

Originally posted by Deksi
Ja sam evo de pre 2 meseca imao 17 god.
Ranije sam imao obicaj da gledam unazad i osvrcem se za stvarima koje sam propustio.....sad vise ne
Nije mi zao sto sam se promenio,izgubio neke drage osobe iz zivota,komunikaciju sa okolinom "prividno" doveo do maksimuma,zamenio prijatelje nekim drugim stvarima,odbacio ljubav kao sastavni deo zivota,postao egoistican i samodestruktivan....svoj zivot sveo na vikende i zurke....

Znam da je ranije bilo drugacije,mozda mnogo bolje....ali mi uopste nije zao i ne hvata me nostalgija....

na zalost se moram sloziti sa tobom...
isti slucaj,a najgore od svega je sto nostalgije skoro pa nema...a zaborav je jedan od neophodnih elemenata za dalji razvoj...nekad se samo javi blagi osecaj krivice i (ne)shvatanja sopstvenog zivota...ali je to uglavnom posle `ebenih fajronta iz klubova dok se vracam u stan i dok polako shvatam da je nekad sve bilo super...a onda se trgnes dodje nov radni dan,predavanja,nemas o cemu da razmisljas osim o tome kako ces da skines sa vrata jos koji ispit,kako ces da sredis profesionalni zivot ne obaziruci se na privatni...i tako opet dodje jos jedan vikend...jos jedna zurka...jos jedan fajront i tako sve u nedogled...

E to....u trenucima uglavnom nedeljom sto mi je kao depreshn dej sastavljam 7 dana kao slagalicu i skapiram da bi tu mozda trebalo gomila stvari da se promeni,malo mi fali da se pokajem zbog nekih i pocne da me grize osecaj krivice....ali i to prodje za par sati.....
Ne trudim se da uradim bilo sta po tom pitanju....i over and over again....


Swan, mi moramo da pocnemo da se druzimo!!!

da...ta nedelja je ja mislim najgori dan u sedmici...kada se probudis ne tako rano...ustanes upalis comp pustis muziku i onda sednes i razmislis o svemu sto se izdogadjalo prethodne sedmice...onda pustis neke pateticne gluposti...malo ti dodje da zaplaces i onda pomislis:"ko zna zasto je sve to dobro"...promenis muziku...i onda vec dodje vreme za spavanje...ustajes i pomislis da je sve to bio samo san... i ides dalje...

Originally posted by Swanheart


da...ta nedelja je ja mislim najgori dan u sedmici...kada se probudis ne tako rano...ustanes upalis comp pustis muziku i onda sednes i razmislis o svemu sto se izdogadjalo prethodne sedmice...onda pustis neke pateticne gluposti...malo ti dodje da zaplaces i onda pomislis:"ko zna zasto je sve to dobro"...promenis muziku...i onda vec dodje vreme za spavanje...ustajes i pomislis da je sve to bio samo san... i ides dalje...

enough said
planiraj kafu u toku sl. nedelje tj. ove posto je vec ponedeljak jbt.

jbt...ne secam se kada sam poslednji put na forumu ostavila smisleniji post.

A DA PROMENIMO MUZIKU?

Oki treba se nekad i isplakati, prepustiti emocijama, zdravo je

Ali kad sam down cheshtje pustim neshto shto me veseli, neshto shto tje mi vratiti osmeh na lice, neshto u chemu uzivam.
Apsolutni favorit - Capuccina od Net King Cole, My first... od Barry White...i taaakooo

A ako trazite muziku za nedelju, preporucujem:

Diamanda Galas - Gloomy Sunday

Ne treba vam vise. Nakon ove pesme svi problemi nestaju. Odmah cete da se koknete!

Originally posted by Swanheart
...i tako opet dodje jos jedan vikend...jos jedna zurka...jos jedan fajront i tako sve u nedogled...

Jebote najezio sam se