Gay-Serbia.com | Diskusije

Saljete li ih dragim ljudima za praznike?

Dobijate li ih vi?

Ja sam danas dobila jednu i to, na moje veliko iznenadjenje, od ljudi ciji sam apartman zakupila letos na moru........i to je bas lepo od njih.

Da nisu malo poranili?

Jesu, ali nema veze........

Inace, deda mi svake godine posalje prvi cestitku, ali sad su ga i ovi zajebali

Ne saljem. Nemam djenge ni za cestitku, ni za marku. Eventualno, mogu da posaljem na racun primaoca /primateljke/.

Ja sam ranije vise slala.........sada samo dedi, kevi i eventualno jos nekom......najgore je sto nemam adrese, samo mail-ove a pristalica sam pisama i cestitki, a ne samo virtuelnih.

Dok sam bio djak, slao sam po dvadesetak cestitki. To je bilo vreme kada je Bog hodio zemljom /Tito/. Ali tada nije bilo e-mailova, sms-ova, cam to cam...Samo jelka posuta zlatnim prahom, plavicasti sneg i sanke Deda-Mraza. Bas je bilo romanticno.

Ja u suštini VIDIM sve te ljude pred Novu godinu jer se okupimo na raznim prednovogodišnjim koktelima i izdružimo. I što Gari kaže, stvarno lepo urađene čestitke jesu bile super kada smo bili osnovci, ali danas su te šarene draži za oko prisutne svuda pa se gubi deo draži. (vidiš, homonim...)
Mi smo kupovali čestitke i ukrase najviše na jednoj maloj tezgi između samoposluge i trafike.

dobijam jedino one E-cards mailom od nekih prijatelja i dragih osoba koje su zaista daleko....

Da, a ukrasi za jelku su bili napravljeni od cokolade /bas se secam Deda Mraza/ i bile su neke bombone uvijene u sarene papirice koje su se kacile na jelku i jedva smo cekali da ih pojedemo. Svega je bilo manje pa je valjda zato bilo i interesantnije. Sada smo prezasiceni, pa nam vise nista nije privlacno.

Ja nikad nisam imala te bombone na zakacene kao ukras.........kad god sam ih kao dete negde vidjala bile su tvrde i bajate

Da, saljem. U talasima, zavisno od toga u koji deo sveta i za koje vreme treba da stignu. Takodje i dobijam. Juce sklapao pakete koji ce avionom da odu dalje.

U principu mi je smor, jedva se nateram da to uradim, ALI negde na pola posla mi bude lepo, a na kraju sam odusevljen.

Upravo danas sam poslao tri čestitke a očekujem da ovih dana primim nekoliko.

Zato sto ljudi sve manje pisu, pismenost je sve gora. Nekada se cenila lepota rukopisa /krasnopis/ a sada je doslo vreme da ne moze da se desifruje sta je neko napisao /shvrakopis/. Za mene je odraz necije kulture prvo rukopis. To vazi i za cestitke. Nekada kada sam ih pisao trudio sam se da to bude sto boljim rukopisom, pa sam cak crtao "pomocne" linije koje sam kasnije brisao da se redovi ne bi "iskrivili". Jeste da su poruke bile stereotipi, recimo: "Dragi Milane. Sve najbolje, puno srece i zdravlja u Novoj 2007.godini zeli ti GARI." I tome slicno. Cista formalnost, kao sluzbena beleska u MUP-u.

E, to sa linijama nikad nisam radila ali ako je pomagalo, onda cool....

Da, to sa linijama smo morali da radimo, narochito sa cestitkama koje smo SVI pisali uchiteljici i koja je bila apsolutni rekorder u broju dobijenih cestitki, jer se tada /kao i sada/ najvise cenilo poltronstvo. Pa smo se trudili ko ce joj poslati najlepsu cestitku. To je bilo "vaspitanje" u to vreme. Onda bi ona sa katedre uzimala jednu po jednu cestitku /a koje smo pocinjali da pishemo josh od polovine decembra/ citala ih naglas i neke hvalila a vecinu kudila /te ne valja rukopis, te pogresna adresa.../. Neke devojcice su dobijale i nervni napad ako ih uchiteljica ne bi pohvalila. Mislim da sam tada namrzao neke zene /narochito ako su radile u prosveti/.