Stranica 1 od 2
Prisebnost na delu
Poslato: 06 Dec 2006, 02:19
od gorilica
Ženu koja je sakupljala gumu u džungli Malezije, iznenada je napao tigar i ujeo je za bedro. Za divno šudo, predator se zatim povukao korak nazad i preteći se zagledao u ženu.
Prikupivši svu hrabrost, žena je sprečila napad panike i umesto da beži, uradila isto - uzvratila je tigru pogled.
Dokazujući snagu volje, oboje su nastavili da odlučno bulje jedno u drugo sledećih 5 minuta. Tigar je konačno priznao poraz, skrenuo pogled i nestao u džungli.
stručnjaci kažu da je žena preživela stopostotnu smrt, samo zahvaljujući činjenici da je sačuvala nerve.
Koliko ste Vi prisebni kada dođe do zeznutih situacija ?
Poslato: 06 Dec 2006, 02:24
od Adenim
Kako kad, u najafektivnijim stanjima sam cesto led.
Poslato: 06 Dec 2006, 02:28
od Heavy Metal Lover
pokusam sa neartikulisanim vristanjem i nevidjenim facijalnim izrazima: Do polovine performansa, svako se uglavnom izbezumi
Poslato: 06 Dec 2006, 02:31
od gorilica
Što se mene tiče, uglavnom trezveno razmišljam i trudim se da sačuvam hladnu glavu. Mnogo je takvih primera, od nekih privatnih, porodičnih situacija, pa do posla za vreme bombardovanja...
Poslato: 06 Dec 2006, 02:53
od Mars
Da nema onog za divno cudo dela gde se predator povlaci i resi da zenu GLEDA umesto da je JEDE ... pa da poverujem... A mozda ni tigrovi nisu ono sto su nekad bili, eh...
Nego to nije pitanje.
Zeznuta situacija, zeznuta situacija... Uh.
Pa ne ide sada da analiziram sebe u nekim kao zeznutim situacijama, jer to stvarno nije bilo - to.
Da od moje prisebnosti i trenutne reakcije zavisi biti, il' ne biti.
Mislim, petosatna operacija na mom tati je jedna jako zeznuta situacija, ali sam tu mogao samo da cekam i da se molim...
Poslato: 06 Dec 2006, 03:01
od Delete
Vecinom sam pribrana u takvim situacijama. Bilo je zaista mnogo situacija kad je u pitanju bio moj zivot i da nisam bila trezvena i hladne glave, do sada bih bila koji metar pod zemljom.
Poslato: 06 Dec 2006, 03:02
od Mudolog
Pa ko zna kakvu je frizuru imala.
Poslato: 06 Dec 2006, 03:28
od Mars
Tvoja je bas lepa!
Takodje i moja, letnja...
Poslato: 06 Dec 2006, 03:36
od Mr.Ja
Malo mi je nerealna ova prica odozgo, ali ajde....
A u zeznutim situacijama se pnasam onako kako osecam da treba da se ponasam, a to varira... Tako da ne mogu reci nista konkretno, mada sam uglavnom smireniji.
Poslato: 06 Dec 2006, 04:05
od tramp
kao prvo nikad ama bas nikad ne idem da skupljam gume u dzunglama Malezije ...
inace, sto je situacija gora to sam ja prisebnija ali zato u nekim sasvim obicnim situacijama nisam prisebna ...
Poslato: 06 Dec 2006, 05:01
od gorilica
Zašto imam utisak da bi ti Tigru krenuo da recituješ pesmice iz svoje bogate riznice?
Poslato: 06 Dec 2006, 05:07
od Mars
Originally posted by gorilica
Zašto imam utisak da bi
Zato sto je napolju 4 sata ujutru.
Poslato: 06 Dec 2006, 05:09
od Vel boy
to ono kao kad medveda sretnes u sumi, a ti samo lezi na zemlju i pravi se mrtav
ali, ne pali ni to kod svih vrsta medveda....
Poslato: 06 Dec 2006, 05:12
od Mars
Tacno!
Mi kad smo tamo bili na kampovanju (moji domacini su to zvali "odmor", ni do danas mi nije jasno zasto), u nekom nacionalnom parku, sume dokle ti pogled dopire - na ulazu dobijes informativni letak, ilustrovan, gde to sve stoji. Ako te napdane medved koji izgleda ovako (slika), onda treba leći i praviti se mrtav.A ako te napadne neki drugi medved, trci sto brze mozes.
Ziva istina.
Poslato: 06 Dec 2006, 05:18
od gorilica
Ma ti bi i njima recitovao. Priznaj!
Poslato: 06 Dec 2006, 05:20
od Mars
Priznajem!
(4:18 ujutru...)
Poslato: 06 Dec 2006, 12:10
od Morgan Le Faye
Zavisi, ako je Morgan ugrozen, onda je Morgan totalno frost powah, kada situacija prodje, srce se ubaci u 5-tu brzinu i oblije ga znoj.
Poslato: 06 Dec 2006, 13:33
od Zoe
Nikada do sada nisam bila u zivotnoj opasnosti, ali recimo, kada je moj pas zamalo podleteo pod tockove automobila, ja sam se blokirala i uhvatila za glavu stojeci nepomicno, i to mi se nikako ne svidja
ali nikako!
Onda, kad je moje dete koje je tada imalo samo 11 meseci palo napred i raskrvarilo usnu, ja sam panicila takodje ne prilazeci mu........
Mislim, uzas jedan sta sve strah i panika mogu da naprave od coveka........
Primetila sam da imam tu blokadu i zakucavanje samo kad su u pitanju oni koje zaista volim (kakav apsurd
), dok cu odmah prici nekome strancu u nevolji. Provereno.
Treba mi lecenje
Poslato: 06 Dec 2006, 13:38
od Allkey
ja da nisam priseban ovoliko koliko sam u određenim psihički iritirajučim situacijama, bio bih fizički povređivan mnogo više puta i daleko teže. tako da se trudim da se suzdržim i iskuliram.
Poslato: 06 Dec 2006, 15:40
od Deksi
Ma meni bi se svasta izdesavalo dok bi se snasao i rezonovao situaciju oko sebe....pogubljenost...jbg
Poslato: 06 Dec 2006, 15:40
od Dina
Ja sam jako prisebna, puknem tek posle, kada situacija tek prodje. Najvise mi je ostala u secanju jedna slika iz detinjstva - mogla sam imati nesto preko osam godina. Bio je neki zemljotres, manji ali u tom trenutku ne znas uglavnom su svi ljudi istrcavali ispred zgrada. Ja sam bila sama sa majkom i sestrom u kuci, a moja majka je uvek bila nesnalazljiva kako tada tako i sada, uvek se oslanjala ili na babu ili na oca. I u tom trenutku stala na sred dnevne sobe, nista ne cini samo panici. Ja brzo uzmem sav novac koji smo imali u kuci, malo hrane, vode i lekove za sestru, to potrpam u jednu torbu koju dam majci. Sestru nosim u jednoj ruci a drugom otprilike vucem majku...
Nekad sam besna na majku kad se setim te slike... Kako ljudi dopustaju sebi da imaju decu a da se tako ponasaju, sta da ja nisam bila snalazljiva ili da je zemljotres bio jaci... Ali dobro ja za sebe sam zadovoljna jer znam da tesko gubim pribranost, ustvari ne mogu ni da se setim nijedne situacije gde nisam bila prisebna i ucinila sve sto je situacija zahtevala... Pa panika moze kasnije...
Poslato: 06 Dec 2006, 16:41
od Mudolog
Originally posted by Mars
Tvoja je bas lepa!
Takodje i moja, letnja...
Oh, a i tvoja je ista?:cvetduga:
Poslato: 06 Dec 2006, 20:16
od CokoladnaBananica
ma idi bre, ja se utronjam i kad me macka, ukoliko sjedi blizu mene, ili ne daj Boze, negdje iznad mene (na prozoru, naslonu kaucha...) pogleda u oci, frka mi da ce da me napadne...
tigar? mislim da bih poceo da se koprcam i ritam, pa bih ga moUzda smorio/preplasio...
Poslato: 06 Dec 2006, 20:16
od Vel boy
Originally posted by Dina
Ja sam jako prisebna, puknem tek posle, kada situacija tek prodje. Najvise mi je ostala u secanju jedna slika iz detinjstva - mogla sam imati nesto preko osam godina. Bio je neki zemljotres, manji ali u tom trenutku ne znas uglavnom su svi ljudi istrcavali ispred zgrada. Ja sam bila sama sa majkom i sestrom u kuci, a moja majka je uvek bila nesnalazljiva kako tada tako i sada, uvek se oslanjala ili na babu ili na oca. I u tom trenutku stala na sred dnevne sobe, nista ne cini samo panici. Ja brzo uzmem sav novac koji smo imali u kuci, malo hrane, vode i lekove za sestru, to potrpam u jednu torbu koju dam majci. Sestru nosim u jednoj ruci a drugom otprilike vucem majku... Nekad sam besna na majku kad se setim te slike... Kako ljudi dopustaju sebi da imaju decu a da se tako ponasaju, sta da ja nisam bila snalazljiva ili da je zemljotres bio jaci... Ali dobro ja za sebe sam zadovoljna jer znam da tesko gubim pribranost, ustvari ne mogu ni da se setim nijedne situacije gde nisam bila prisebna i ucinila sve sto je situacija zahtevala... Pa panika moze kasnije...
Zaista se divim toj osobini koju posedujes!
Poslato: 06 Dec 2006, 21:06
od Dina
Hvala Vel boy
Poslato: 06 Dec 2006, 22:25
od Mars
Originally posted by Diogenius
Oh, a i tvoja je ista?
Oh, leti, da.
Poslato: 06 Dec 2006, 22:41
od mmiki
Pa sto se mene tice ovo mogu da uporedim samo sa glupim prolazenjem pored pasa lutalica (kada je vec pitanje o mojim iskustvima u takvim situacijama...).
Pa kad pogledam neko ljutitu dzukelu medvedjih dimenzija, prodjem pored nje ili ne primecujuci je ili je gledam besno pravo u oci, te zivotinje, cim osete strah u tebi, dobiju zelju da te napadnu. Tako da i verujem prici iznad, na slican nacin se i ja branim od neukrotivih pasa sa hipertenzijom...
Poslato: 07 Dec 2006, 01:13
od Dirrty
strasno!
ne verujem bas da bih bio priseban pre bih se ukocio od straha i ne bih znao sta da uradim
ali kad bih vec se nasao u istoj situaciji pokusao bih da pomazim tigra jer mi je omiljena zivotinja