Gay-Serbia.com | Diskusije

Koliko ste iskreni?
Ja imam problem sa iskrenoscu-naime nemam problem sa njom. Ako me bilo ko sta pita, pricamo o bilo cemu, reci cu sta mislim, koliko god tema bila zajebata,ne umem da idem ko kisa oko Kragujevca, jednostavno- ne umem drugcije. Naravno, kada su u pitanju tudja osecanja, nisam bas ko' kamiondzija, uradim to neznije-ali opet do kraja iskreno, i ako neko insistira da sazna i ono najgore (recimo kad je raskid, svadja) uvek cu reci, bez uvijanja, ali prijateljski. Ono sto sam shvatila je da ljudi umeju tu moju iskrenost da shvate kao vrstu posebne eksentricnosti, da me shvate previse ozbiljno kad ne treba ili previse neozbiljno (ovo drugo online mi se redovno desava, plus sto sam skroz randome i kazem prvo sto mi padne napamet, pa cesto ispadne da nemam ni grama mozga i da knjigu u zivotu nisam videla a meni san da posedujem narodnu biblioteku)
Zanima me ne da li lazete, vec koliko iskreno sebe emitujete drugima, koliko (ne) svesno projektujete laznu sliku o sebi?
Ja sam skoro shvatila da zbog toga sto uopste ne vodim racuna kakvu sliku stvaram o sebi, ljudi stvore pogresnu sliku o meni (ili ne znaju sta da misle).
em aj mejking eni sense:no:?

ja imam "problem" (da tako nazovem) da sam iskrena retko... tj. iskrena sam tek kad dobro upoznam neku osobu. to ne znaci da ovako lazem i to... jednostavno ne pricam stvari ljudima oko sebe. nekad je bilo drugacije, ali vremenom sam ukapirala da je ovako bolje... onaj/ona ko ima zelju da mu/joj nesto kazem treba da se potrudi da steknem poverenje u njega/nju...
neki kazu da sam wierd zbog toga...

Originally posted by devokICA
Koliko ste iskreni?

Zanima me ne da li lazete, vec koliko iskreno sebe emitujete drugima, koliko (ne) svesno projektujete laznu sliku o sebi?
Ja sam skoro shvatila da zbog toga sto uopste ne vodim racuna kakvu sliku stvaram o sebi, ljudi stvore pogresnu sliku o meni (ili ne znaju sta da misle).
em aj mejking eni sense:no:?

Ma zabole te bre ko kakvu sliku ima o tebi. Bitno je da se ti dobro osecash u svojoj iskrenosti.


Samo napred.

Prilično sam iskren, ali umem da prećutim kada procenim da nečija sujeta ne može da se izbori sa onim što imam da saopštim. Naravno, kada je reč o ljudima koji su mi bliski.
Sa druge strane, kada mi nešto smeta, u stanju sam da tolerišem maksimalno, sve do trenutka kada takvo stanje ne dosegne svoj limit i dođe do kapi koja preliva čašu. E, onda eksplodiram i ne biram način kako ću nekom sasuti u lice to što imam. Po difoltu, u takvim situacijama se čujem samo ja,budući da me ljudi nisu navikli u takvom svetlu (čitaj:dozvoljavam svima da mi se penju na glavu), verovatno zbog stanja šoka, a Boga mi, umem da pogodim samu srž, i da udarim tamo gde je čovek najosetljiviji.
I tako, istutnjim se 5-10 minuta, i onda sam kao da se ništa nije desilo.

Kod mene je proces sasvim isao suprotno nego kod Marsa... Nekada sam bila jako zatvorena, nista o sebi nisam pricala i stalno sam imala problem da ostavljam pogresan utisak na ljude, da privlacim ljude koji su meni nezanimljivi i prema kojima ja nikad necu moci ni biti vise otvorena. Sad imam suprotan problem - da ne ispricam coveku sve zivo vec kad ga prvi put vidim Naravno, ne desava se to kod svih ljudi vec kod nekih koji mi se ucine kao osobe kojima mogu verovati ili da su mi na neki nacin slicni. Mislim da je i forum malo uticao na to, naviknes se da pricas o sebi pa i uzivo to ide sa lakocom. Ali sam odusevljena sto sam, mozda i takvim ponasanjem izmedju ostalog, u svoj zivot privukla osobe o kakvima sam samo nekad sanjala da ih mogu sresti. Tako da mislim da je ostavljanje istinitog utiska o sebi na druge ljude itekako vazno.

Takodje, o nekim stvarima govorim ono sto mislim iz principa. Mislim necu ja sad da cutim samo sto neki ljudi imaju problema sa hendikepiranim ljudima ili homoseksualcima ili poslovnim zenama ili vec nesto cetvrto. To je njihov problem

Iskrena sam najvise sto mogu biti.


(Hehe, al` sam sad rekla sve )

Koliko god mogu, strasno mrzim neiskrene osobe. Iskrenost smatram najvrelijom vrlinom.

Originally posted by Mars
A kako izlazite na kraj sa situacijom kada vasa iskrenost do neba povredi drugu stranu?

pa kapiram da su cinjenice takve kakve su... ne povredjuje iskrenost nego stanje stvari... ako nista drugo, bar sam cista pred sobom....

Iskrena sam puuuno,cim izmerim koliko,reci cu ti;)

trudim se da ne pricam o stvarima koje ce povrediti druge osobe. jednostavno, ne lazem ih, ali ih zaobidjem i nadam se da ce nekako shvatiti sami. ne zelim nikoga da povredjujem jer se onda osecam neprijatno i mislim da time nijedna strana ne dobija nista dobro. pobili bi se da sve pricamo jedni drugima.

jednostavno mislim da nismo evolutivno dozreli da neke stvari o sebi primimo k znanju bez ljutnje, narocito ako ih nije moguce ispraviti.

Originally posted by Mars
A kako izlazite na kraj sa situacijom kada vasa iskrenost do neba povredi drugu stranu?

To se cesce desavalo dok sam bila zatvorenija, sad uglavnom povrede mene, to je valjda cena otvorenosti, ali dobro pitanje nije bilo to Ranije mi se desavalo da osoba pogresno protumaci moje postupke, jer je zbog moje zatvorenosti bilo prostora da tako nesto uradi. I onda moja iskrenost donosila povredjivanje i ispadala sam kriva. Ali kao sto Hlaefdige rece to je samo stanje stvari... Mada sam izmedju ostalog za igranje otvorenim kartama od pocetka (pa i po cenu sopstvenih povreda) ali osoba je svesna tog stanja stvari i nema iznenadjenja...

Originally posted by Mars
Kako vreme ide, sve vise uzivam u tome da svoje misljenje, stavove, iskustva, dozivljaje, planove - zadrzavam za sebe. Mislim na ljude koji su prolazni u mom zivotu, okolinu...

A nekada sam bio sposoban da svakome izblebecem sve o sebi (iz nekog glupog razloga da ne uvredim sagovornika ako nesto preskocim!), samo je bilo potrebno da taj pita nesto. I to je stvarno bilo katastrofa - ja prvi sada ne volim ljude koji se tako postave prema meni...Opet kazem-ne prema svima, recimo da je raspon od slucajnih saputnika pored mene pa do poznanika koje vidjam s vremena na vreme.

Vidis,ja nisam mislila na to da ja ispricam sve o SEBI, sto je intimno, licno-vec kakvo god da je moje misljenje o necemu ja cu ga reci.E, da...postoji tu zadrska samo jedna-ako mislim da druga strana je apsolutno nesposobna da to misljenje uopste shvati (da ne pricamo o prihvatanju) necu se ni truditi.Mada to ne vazi za internet, logicno-neam pojam ko ce da razume a ko nece, a serem sve jedno:lol:
A sto se tice istine koja moze izuzetno da povredi nekoga, trudicu se da je saopstim na najprijateljskiji nacin, uz podrsku toj osobi. Ali cu saopstiti, pretpostavljam da bi se radilo o necemu sto je bitno da ta osoba zna-a da li je bitno, verujem dovoljno svojoj savesti da to proceni.

Iskrena sam uvek i bez dlake na jeziku.Rebnem,pa kud puklo da puklo

Iskren sam...ako nesto ne zelim da kazem onda ni ne pricam puno o stvarima koji se dodiruju sa temom koju ne zelim da komentarisem...znaci ako nisam iskren onda cutim i nema me....

Ja izgleda ovde jedini slazem s vremena na vreme...

Lazi neki dele na: crne, bele i sive.

Sto se istine koja boli tice... Ja sam dva puta bio u tipcno takvoj situaciji, svaki put na drugoj strani - i ne znam kad mi je bilo gore. U jednoj sami ja donekle prihvatio (po meni) kukavicku strategiju da neko sam, nekad, shvati neke stvari, ali nisam dozvolio da to stanje predugo potraje i sam sam ubrzao proces. Time sam svesno odabrao da osoba sada mrzi mene, a ne sebe... A kad sam ja bio u ulozi onog kome treba da se saopsti istina, to je trajalo i trajalo i trajalo, i ko zna dokle bi to islo da meni nije puko film i nisam uzeo situaciju u svoje ruke. Pa me sad taj mnogo voli, al kasno. Sve cudno nesto...

Iskrena sam skoro uvek sem u situaciji kada bi svojom iskrenosu povredila nekog ko mi znaci, onda tu istinu ublazavam sitnim lazima

Originally posted by A.F.K.A.OB
Ja izgleda ovde jedini slazem s vremena na vreme...

ne, nismo rekli da ne lazemo s vremena na vreme -zato sam i napomenula da pitanje nije da li lazete-onaj ko kaze da NIKAD ne laze-najveci je lazov
Samo konstatujem generalan stav, sliku koju projektujemo-nacin na koji se inace ponasamo

Prilicno sam iskren ako me neko nesto pita.

Ali to ne znaci da cu mu sam reci i nesto sto me nije direktno pitao. Za iskrenost je potrebno konkretno pitanje.


Sto se tice povredjivanja druge istinom - takodje, ako pitaju, reci cu je, pa i ako boli.

Samo retko sam izlazim u susret iskrenoscu.

Iskrena sam mozda i previshe,kao mala nikad nisam lagala,moze se reci chak i da sam bila naivna. . .Sada,kako vreme prolazi,uvidjam kako je bolje zadrzati neke stvari za sebe osim ako me neko neshto ne pita.I dalje ne volim da lazem jer smatram da se lazima nishta ne moze postici,ne delim lazi na bele i sive,laz je laz ma kakav efekat imala.
Naravno,ima tu nekih nijansi,ponekad je mozda potrebno precutati neshto ali smatram da je uvek bolje reci istinu sem u nekim ekstremnim sluchajevima.

Originally posted by Mars
A kako izlazite na kraj sa situacijom kada vasa iskrenost do neba povredi drugu stranu?

Pa sad, ja u šali umem da kažem da istina boli.
Ne znam, uglavnom sam pažljiv prema ljudima kada su škakljive stvari u pitanju i jako vodim računa o tome na koji ću način da im saopštim to što imam. Jbg, uvek krenem od toga kako bih se ja osećao da tako nešto čujem i iskreno, drago mi je zbog te svoje navike da budem maksimalno tolerantan i uviđajan. Znaju to ljudi da cene. Mada opet,kao što sam već pisao o tome, u afektu, kada sam isprovociran, jednostavno ne mogu da se iskontrolišem (verbalno).
Eto, doziveo da me moja najveća ljubav u takvoj situaciji gađa šoljicama koje sam mu poklonio (i gle čuda, nisu se razbile kada su svom silinom lupile u zid iza mene - u čemu sam našao simboliku), i nasrne pesnicama na mene (Boga mi, pogodio sam ga u samu srž), ali sam takođe doživeo nakon toga i da čujem:
- Jebi ga, daj mi malo vremena. Nije mi lako palo saznanje da povređujem sve oko sebe. Trebam da se izborim sa tim.
..., tako da smatram da je preživljeno bilo vredno toga.
Naravno, mišljenja sam da se ovakve stvari mogu postići jedino kada si sa nekim toliko intiman, da je gotovo nezamislivo da funkcionišete jedno bez drugog, i opet, zahvalan sam Bogu što mi je podario takvo iskustvo,pa makar nikada više ne bio voljen i voleo u isto vreme.

Iskrenost sama od sebe izlazi iz mene:( to mi nevalja..i jbg al obecavam da od sada cu biti i dalje iskrena samo cu neke stvari precutati:D to nije laz,zar ne?:)

kapiram ako te neko zaista voli, ili je bas zaljubljen u tebe, precice preko stvari preko kojih inace ne bi...ja sam recimo, (banalan primer) slala mojoj devojci samo najgore moguce slike moje, ( cinnjenica da sam udata je opste poznata) ali ni 18 godina razlike, ni daljina, ni uzasne slike koje sam joj slala, ni to da nikad nije mogla pre sebe da zamisli u takvoj situaciji-nisu mogle da opovrgnu ono sto smo osetile. A da sam joj slala ne znam kako odradjene fotke u fototshopu, da nisam rekla da sam udata, koliko imam godina-pa verovatno se ne bi nista stvarno ni desilo (ili bi, ali bi bilo lazno)?Jer to ne bi bila ja i ona bi bila zaljubljena u nekog drugog.
Stay true to yourself I say

iskrena sam po potrebi

Originally posted by devokICA
kapiram ako te neko zaista voli, ili je bas zaljubljen u tebe, precice preko stvari preko kojih inace ne bi...ja sam recimo, (banalan primer) slala mojoj devojci samo najgore moguce slike moje, ( cinnjenica da sam udata je opste poznata) ali ni 18 godina razlike, ni daljina, ni uzasne slike koje sam joj slala, ni to da nikad nije mogla pre sebe da zamisli u takvoj situaciji-nisu mogle da opovrgnu ono sto smo osetile. A da sam joj slala ne znam kako odradjene fotke u fototshopu, da nisam rekla da sam udata, koliko imam godina-pa verovatno se ne bi nista stvarno ni desilo (ili bi, ali bi bilo lazno)?Jer to ne bi bila ja i ona bi bila zaljubljena u nekog drugog.
Stay true to yourself I say

Upravo sam na to mislila kad sam pisala o igranju otvorenim kartama Ako postoje neka osecanja ni najvece prepreke nece biti tolike... Ali uz lazi - bas kao sto ti kazes - ili se nista nece desiti ili i ono sto se desi ce biti lazno...

uvek sam iskren prema svima, jedino ako nekad nesto precutim za dobro svih
jer nekad umem da budem previse iskren, pa ljudi pomisle da sam bezobrazan, nevaspitan....

Originally posted by Dirrty18g
uvek sam iskren prema svima, jedino ako nekad nesto precutim za dobro svih
jer nekad umem da budem previse iskren, pa ljudi pomisle da sam bezobrazan, nevaspitan....

ti si samo realan i objektivan seceru

slazem se