Gay-Serbia.com | Diskusije

uvek mi je jezivo prisećanje na trenutak kad sam
skapirao šta se ustvari desilo tog septembra 11th:
ustao sam u 15h posle noćne smene, uz doručak vrteo
kanale na tv-u i naleteo na cnn.
neko vreme sam mislio da vrte trejler iz nekog sci- fi filma,
dok nisam ugledao famozni breaking news pri dnu ekrana... wow.

kako ste vi saznali za napad i kakva je bila vaša reakcija?

Dosla kuci sa basketa, ukljucim TV i kao i obicno, izmenjam sve kanale, onda zakljucim da se na vecini kanala ponavlja ista slika i zadrzim se da vidim o cemu je rec. Kad mi sve postalo jasno, bila sam pomalo uplasena jer su moj brat i njegova zena zaposleni "tu negde", inace, moram priznati da sam to shvatala kao kaznu za sve ono sto su Ameri radili nama i nasim civilima prethodnih godina.

Sećam se da sam se vraćao iz škole, bilo je oko 17h uveče. U autobusu je šofer slušao radio Studio B na kome su peičali da je Amerika napadnuta. Nisam uopšte kapirao o čemu se radi, jer nisam mogao ni da pretpostavim da je tako nešto moguće. Čim sam došao kuči pustio sam CNN i šokirao se...

Ja sam to odavno pročitao u Nostradamusovim katrenama...

Amerikanci....

Zasto kog vraga imaju taj neodoljivi sarm....?:jbg:

Originally posted by Delete
inace, moram priznati da sam to shvatala kao kaznu za sve ono sto su Ameri radili nama i nasim civilima prethodnih godina.

A najgore je shto su to sami sebi uradili pa svalili na Binladena. Dal' taj covek uopshte postoji? Ako da, kako to da sve tajne organizacije u Americi ne mogu da ga nadju?


Kol'ko neduznih ljudi izgubi zivot... Samo mi ni tu nije jasno da ni jedan zidov nije bio prisutan (na radnom mestu) tog dana...?!


Uf, udaljila se ja od teme malkice. Dakle, vest k'o vest. Kako su to spektakularno izveli. Onako lepe zgrade...

Čuo sam na radiju b92 i mnogo se nervirao što ništa ne mogu da vidim na tv-u, pošto je baš u to vreme majstor krečio sobu u kojoj se nalazi tv prijemnik. Uveče sam gledao, sve vreme, CNN, koji je neka naša televizija reemitovala.

Nisam ljubitelj dominantne moći Sjedinjenih Država, ali mi je baš bilo bezveze što je Njujork napadnut. Ne samo zato što sam protiv bilo kakvog nasilja kao metode za rešavanje sukoba, nego zato što, fakat, Njujork jeste, u svakom pogledu, kosmopolitski grad. Naravno, narednih dana sam se trudio da ne slušam komentare drugih ljudi, pošto mi je muka od te jadne i patetične slavodobitnosti malih ljudi zbog stradanja ljudi u zemlji koju iz racionalnih i pretežno iracionalnih razloga ne volimo.

Nije mi radio televizor jer smo krečili pa nije bio uključen. Bolela me je glava (kao pred sve velike događaje kad se skupi veliki thaum negativne magije) pa sam se po povratku sa posla (tada sam imao posao) valjao po krevetu pokušavajući da zaspim... dolazi moja sestra koja je išla da baci smeće i kaže da dečak iz komšiluka kaže svojoj majci "dva aviona udarila u američku zgradu". Naravno pojma nisam imao o čemu se radi, mislio sam da je to neki štos kao sa ona dva balona koja lete kroz pustinju. Iskreno rečeno nisam nikada ranije primetio te dve kule na panorami Njujorka (ali ih zato od tada stalno primećujem u svim starim filmovima).

Simore i vi ste krečili? A zato je bilo tako teško naći slobodne molere...

Opsovao par puta u sebi shto nisu poslali sve to u Pentagon, Belu kucu i te tako administrativne zgrade.
Onda se posvadjao sa vecinom ljudi koje znam jer mi se stomak vishe vrteo od rechi 'Ako!' i junachkih pricha kako su sedeli ocenjivali skokove.



Znajuci se verovatno sam se posle toga par dana lechio crtacima.

Bio sam se vratio iz skole i video na TV-u. Jedan moj rodjak je trebao da bude u prvom avionu sto je udario u zgrade, ali je zakasnio na let i cekao naredni, samo sto to niko od nas tada nije znao.


A kako sam se osecao? Ovako nekako (secam se da sam pomislio: zasto bas Njujork, tako prelep grad?):

Originally posted by Simor
Nisam ljubitelj dominantne moći Sjedinjenih Država, ali mi je baš bilo bezveze što je Njujork napadnut. Ne samo zato što sam protiv bilo kakvog nasilja kao metode za rešavanje sukoba, nego zato što, fakat, Njujork jeste, u svakom pogledu, kosmopolitski grad. Naravno, narednih dana sam se trudio da ne slušam komentare drugih ljudi, pošto mi je muka od te jadne i patetične slavodobitnosti malih ljudi zbog stradanja ljudi u zemlji koju iz racionalnih i pretežno iracionalnih razloga ne volimo.

@jukie, sledeći put moramo da usaglasimo termine, da ne bi oduzimali jedan drugom molere.

Ili, možda bolje nas dvojica više ni da ne krečimo - da se opet ne desi neka tragedija!

Joj zamisli...da to moze tako, kontam da bi Srbi krecili svaki dan.

To je cena guranja nosa u stvari koje ne treba da ih se ticu. Naravno da je Al Kaida zlo , ali sami Ameri su indirektno krivi za stvaranje takvih militatnih organizacija. I da se razumemo, uopste ih ne zalim.

Originally posted by ForeverYoung
Čim sam došao kuči pustio sam CNN i šokirao se...

A kakvi su izgledi da se izadje iz stanja shoka?

Verovali vi ili ne i kod mene kući se tad krečilo, leto se bližilo kraju, bilo je vreme za jesen i spremanje zimnice pa je bilo krajnje vreme da se kreči, a kod nas se to nešto odužilo jer je radovima upravljao deda koji je hteo da do perfekcije izgletuje svaku iole neravnu površinu itd. da ne dužim dalje.

Sećam se da sam bio na terasi i da sam kroz prozor pogledao na TV i video prizor kako gore kule bliznakinje. Prvo nisam kapirao šta to gledam, pa sam video CNN breaking news pa mi je onda sinulo o čemu se radi, onda sam provreteo još par kanala, na svima manje-više isti prizor. Svi smo bili zblanuti jer ko bi rekao da je tako nešto uopšte moguće. Što se emocija tiče, prvi taj dan sam nekako, kao i svi oko mene bio u fazonu, ako, tako im i treba i baš me je bilo briga za sve to. Međutim, već sledećeg dana sam malo razmislio hladne glave i došao do zaključka da to tamo nisu bili oni koji su nas bombardovali (drogirani piloti i degenerična političko-vojna elita SAD) već občan narod i oni koji uglavnom i ne znaju gde je Srbija, iz tog razloga nisam se više radovao, ali nije mi ni bilo žao, imaju oni poslovicu /biblijsku kao i mi/: "As you sow, so you shall reap" ili modernije "You reap what you sow", tako da sam na kraju jednostavno bio (i ostao) ravnodušan. Ne osuđujem ljude koji i dan danas razmišljaju kao i ja 11.09.'01.

U jbt, zar je vec pet godina proslo?
Zao mi je bilo samo nevinih zrtava pogresne politike... Po ko zna koji put

Originally posted by Kiborg
Verovali vi ili ne i kod mene kući se tad krečilo, leto se bližilo kraju, bilo je vreme za jesen i spremanje zimnice pa je bilo krajnje vreme da se kreči,

Upravo tako. Bilo je nekih kišnih dana na vidiku (ili su tek prošli ili samo što nisu došli) pa je bila frka da li će se boja dovoljno brzo sušiti i trebalo je uhvatiti zadnje suvo-tople dane.

Pitanje je još ko je zapravo srušio te dve zgrade i kakav se interes iza toga krio. Već sam negde napisao da američkim političarima upravljaju multinacionalne kompanije kojima je pre i iznad svega interes. Onda ide prosta računica: dve zgrade koštaju toliko, dobija se motiv za napad na bilo koga i bilo gde na kugli zemaljskoj koga amerikanci označe kao "teroristu". 2+2=4, profit od naftnih polja u Iraqu, Iranu, prodaja pružja, zbijanje članica NATO pakta protiv novog neprijatelja...Cena je dve zgrade i par /desetina/ hiljada ljudi. A sve to je mala cena za širenje "novog svetskog poretka" i američku dominaciju.

Originally posted by Kiborg
Verovali vi ili ne i kod mene kući se tad krečilo,

Mislim da smo ovde na tragu neke zavere.

probudila me cimerka koja je uletela u sobu, viknula upali tv i izasla, i ja upalim tv jer zakljucim da niko normalan mene ne budi ujutro za sitnice, mislim da me nakon toga zvala mama da vidi da li sam kuci, posle su otkazani neki sastanci i skola, organizovali smo prenociste za one koji nisu mogli da se vrate kuci jer je sav prevoz obustavljen, kod mene u stanu je bilo gomila ljudi sto onih koji nisu mogli da idu kuci, pa onih koji "lice" na neki nacin na "teroriste" pa nisu hteli da budu u svojim stanovima i tako ... mislim da smo celu noc sedeli i cekali ... cekali nesto... zvali ljude koji se nisu odazivali a za koje se znalo da su bili u tom kraju

u meni osecaj praznine, osecaj vec vidjenog, gadjenje nad izjavama pojedinih (u smislu treba to sve pomlatiti), tuga, nemoc, osecaj bliskosti, istovremena pripadnost i nepripadnost drzavi, ne znam gomila pomesanih osecanja

narednih par dana i sedmica ... organizovanje razgovora izmedju muslimana i nemuslimana kako se ne bi desili incidenti na univerzitetu, zgrazavanje nad porastom nacionalizma i svim onim zastavama... osecaj vec vidjenog... anti ratni protesti (zamoljena na faksu da govorim na protestu i zavrsila naravno u novinama i onda cekala da se pojavi INS no nisu)...

Mene je nazvao drug telefonom i odusevljenim tonom mi saopstio da pogledam na TVu sta se desava Amerima.

Tuzno je koliko ljudi se radovalo tragediji 11og septembra.

Tužno je koliko su se oni radovali što su nas bombardovali 77 dana. Da li je nas možda žalio neki Amerikanac? Nisu ni znali gde se nalazimo, ni zašto nas bombarduje njihova vojska, ni zašto ginu civili ako nas bombarduju da bi sprečili našu vojsku da protera Albance...Ništa ih se nije ticalo osim njihovih hamburgera i piva.

Zašto bi onda mi njih žalili?

Rastuzio sam se...

Nema veze ko je kome sta politicki radio, ali toliki ljudu da umru... Secam se da sam rezao na svakoga ko bi pokusao da uzme daljinski

A bas sam jednog dana hteo da posetim te kule

@gari - cisto da te obavestim radili su se protesti u to vreme protiv bombardovanja, bas sam skoro upoznala jednog trans-decka (koji licno nikakve veze nema sa Srbijom) koji je organizovao neke od protesta u NY

verovali ili ne 15 minuta pre nego sto se to desilo pricao sam sa drugaricom u njujorku fonom, ona se bas spremala da ide na ispit (bilo je valjda 9 u ny a ovde 15h) i za 15 minuta koliko mi je trebalo da stignem do tadasnjeg posla, video sam sta se desilo na tv-u u portirnici...
a da, drugarica je bila, sva sreca na sasvim drugom kraju menhetna, upper west side

mene je to fasciniralo kao i sve druge velike katastrofe, jbt kao da sam u filmu

Originally posted by tramp
mislim da smo celu noc sedeli i cekali ... cekali nesto... zvali ljude koji se nisu odazivali a za koje se znalo da su bili u tom kraju...

jbt, kao Titanik, mame mi