Gay-Serbia.com | Diskusije

Pa, kako stojite sa tim problemom?

Znate i sami: kada uđete u intimizaciju sa neadekvatnim, nedovoljno poznatim ljudima s kojima ne delite naorcita duhovna dobra to zna da vam se obije o glavu. Da li se moze reci da ste doziveli zloupotrebu poverenja ili ste naprosto nedovoljno inteligentni? I da li ste dovoljno hrabri da menjate sebe a ne druge?

Da li ste dovoljno inteligentni da razlikujete masu povrsnih hedonističkih kontakata koje održavate da bi prekraćivali vreme od ljudi koji zaslužuju vaše poverenje? Da li imate problem sa vremenom? Da li vam to vreme popunjavaju istinski stranci koje možda u svojoj naivnoj benevolenciji nazivate prijateljima?

Da li vam je stalo da vas baš svako sasluša?

Postoji samo nekoliko ljudi u mom životu koji me mogu nazvati u svako doba dana i noći, koji mogu doći u moj stan bez najave, za koje imam beskrajno strpljenje da ih slušam i kojima bih možda nešto poverio.

S drugima ostvarujem pristojnu distancu ali sa dužnim poštovanjem. U takvim kontatima osoba zna dokle moze sa mnom da ide, o cemu cemo eventualno razgovarati a koje stvari ostaju u sferi moje privatnosti i nisu podatne za razmenu.

Nekada i takvi kontakti predju u prijateljstvo uz obilatu vremensku potvrdu. Ali pravilo je da svima koje ne smatram prijateljima stavim do znanja dokle u odnosu mogu ici. Nekada sam i previše distanciram ali prema ljudima imam dužno poštovanje. Ovakav racionalno moralni stav vam omogucava da se brzo otresete suvišnih lica iz vašeg života.

Barem po meni prijateljstvo se zasniva na poštovanju, a ono ne može da se glumi i kad pukne: ćao!

Klonim se intimizacije sa širokim "prijateljskim masama".

Mala napomena: svakome cu ukoliko je potrebno reći da mi je prijatelj, mada im na drugi nacin stavim do znanja da su mi samo poznanici.

Ljudi koje sam istinski ukljucio u svoj zivot i koji mi znace mnogo vise u pogledu toga nemaju dileme.

Originally posted by Tot
Pa, kako stojite sa tim problemom?

Znate i sami: kada uđete u intimizaciju sa neadekvatnim, nedovoljno poznatim ljudima s kojima ne delite naorcita duhovna dobra to zna da vam se obije o glavu. Da li se moze reci da ste doziveli zloupotrebu poverenja ili ste naprosto nedovoljno inteligentni? I da li ste dovoljno hrabri da menjate sebe a ne druge?

Da li ste dovoljno inteligentni da razlikujete masu povrsnih hedonističkih kontakata koje održavate da bi prekraćivali vreme od ljudi koji zaslužuju vaše poverenje? Da li imate problem sa vremenom? Da li vam to vreme popunjavaju istinski stranci koje možda u svojoj naivnoj benevolenciji nazivate prijateljima?

Da li vam je stalo da vas baš svako sasluša?

Mislim da nemam previse problema sa tim... Razlog je nekako sto se sa bliskim ljudima "prepoznam" ili sto se po meni sve vidi (isuvise ) pa privucem ljude koji mi se dopadaju ili obratno (na srecu). Ja o temama koje me ne zanimaju jako malo znam npr o fudbalu ili o receptima uopste ne mogu da pricam sem da kazem da se time ne bavim Slobodnog vremena imam jako malo... Jedino sto dolazim na forum i sto ga ukidam uvek od sutra Moze se reci da imam problem sa vremenom zbog previse obaveza ali i sopstvene neorganizacije. Tako da ne stizem cesto da se vidim ni sa blizim prijateljima a kamoli daljim. Ali kad nadjem slobodno vreme ne smeta mi da pricam sa puno ljudi, najcesce ne mesam sta je povrsan odnos, sta nije, sta ima potencijala da bude trajnije, sta ne. Ono sto ja ne podnosim to je svracanje komsija na kafu - to kod mene ne postoji, valjda bas sto ja o tim prozaicnim temama ne volim da pricam. Nije mi stalo da me svako saslusa, ali stalo mi je da me saslusaju oni koji su mi bitni.

JA se uopste ne `druzim` sa komsilukom!

Pisala bih tri dana o onome gore, ali sam sva jadna i bolesna + Steve je poginuo, sto mi je dodatno pokvarilo raspolozenje, tako da....... neki drugi dan.

Steve? ((

da, i na meni se nekako sve "vidi", pa umem da privucem svakojake pritajene ludake i ekstreme, s druge strane ako su nam sinusoide, tj. eksponencije frekvencija intergrabilne, pozelim da gradim prijateljstvo, a posto je vreme aksceleracijskog tipa u vremenu kojemu (ne)pripadamo, fenomeni koji per se zahteveju :polagano vreme" tipa ljubav, prijateljstvo na neki nacin su postali nedostizni ili pak to vreme eskalira u dosezaju istog.
komsije, poznanici ... mislim da sam tip osobe koja nema poznanike, a komsije jos manje. ukoliko nemam prijatelje, srodne dushe, whatever, obicno sam potpuno sama i posvecena svojim poslovima i da zakljucim:
"bolje biti sam nego u losem drustvu"

Vec je bilo ovakvih tema, ali ne sumnjam da ce se diskutovati o ovome na kub, i da ce svako dati svoje egocentricno misljenje - Ja, ja i ja u prijateljstvu.

Kao sto vec negde napisah, ima nekoliko ljudi koje smatram istinskim prijateljima, a kako sam primetila u poslednje vreme jednostavno ne dozvoljavam ljudima d ami se toliko priblize da bi mi postali prijatelji, valjda sam se toliko puta zeznula u proceni da sada ne verujem ni onima koji me mozda ne bi nikad povredili. Ali, koga su zmije ujedale, taj se u gustera plasi.

kako divna tema i kako lep uvodni post. hvala, Tote, baš si me dirnuo.

ja spadam u grupu onih koji se ekstremno neintimiziraju. čak sam dolazio u apsurdne situacije zbog toga. teško se otvaram pred ljudima koji su već (dovoljno) dugo "tu", a onda se zbog toga osetim ekstremno usamljenim i to za efekat ima da se počnem otvarati totalno novim i nepoznatim ljudima. na sreću me je to klepilo par puta po nosu, pa sam shvatio šta zapravo radim i sad sam valjda prestao.

imam jako uzak krug prijatelja i zaista se teško proširuje. ali to mi ne smeta, jer su to ljudi na koje uvek mogu da računam i koji (kako si ti to napisao) mogu uvek da banu kod mene, da me zovu kad god im nešto treba... zbog njih mi nije žao ičega. s druge strane, mislim da sam dovoljno samostalan da ne opterećujem ni njih prevelikim oslanjanjem i intimiziranjem sa stalno istim ljudima.

a što se tiče zbližavanja, čudno je to... eto jednu moju jako, jako dragu prijateljicu sam zgotivio zato što je jako ekstrovertna. to njeno otvoreno pričanje o sebi mi je dalo poverenje da i ja sa njom mogu biti jako blizak, da mogu da joj verujem. iako više ne živi ovde i dalje ne osećam da je kvalitet tog odnosa opao. to je za mene dobar pokazatelj: kad se sa nekim ne čuješ i ne vidiš dugo, a i dalje možete pričati o svemu.

a šta ostali misle?

nisam plagijator niti poltron ali
krenuo sam da napishem potpuno identichan post ...

s jednom malom razlikom ...

ja zapravo imam veliki krug poznanika sa kojima se druzhim (chitaj: srecjem i vidjam jer izlazimo po istim mestima, imamo manje vishe ista interesovanja itd)

i manji krug prijatelja ..

problem je identichan kao gore navedeni ...
dakle prema prijateljima sam zatvoreniji
dok sam sa poznanicima ... paaaa ... otvoreniji.

u tom "velikom krugu" su stalno ogovaranja, tracharenja, a svi su mega ljubazni jedni prema drugima ...

dok je sa prijateljima drugachije ..

Imam JEDNU prijateljicu. Sve ostalo su sami poznanici-prolaznici. Ne trudim se neshto posebno da sklapam nova poznanstva, jer se na kraju svakako ispostavi da im je rok trajanja vrlo kratak. Svakodnevno uopznajemo mnogo povrshnih ljudi, pushtamo ih da zavire u nash zivot i toliko.

Nikada nisam razumela kad kazu da imaju 10 prijatelja. Meni to dodje kao da imaju 10 ljubavnika. Ili jednostavno poznanike nazivaju prijateljima?

Kad samo pomislim koliko poznanika imam... a ni jednom od njih ne bih pricala o svemu shto svojoj prijateljici mogu da kazem, znajuci da nece ici dalje. Milion puta smo obe bile u prilici da pokazemo koliko nam je stalo jednoj do druge i koliko smo lojalne. A lojalnost jeste jedina bitna stvar u mom zivotu. Ostalo se svodi na zezanje, izlaske, smeh i prepricavanje nekih nebitnih dogodovshtina.

Dakle, striktno razdvajam prijatelja i poznanike. Taj jedan prijatelj je uvek tu! I kad veza pukne, i kad imamo probleme, ali i kad nam samo treba neko da nam ukaze na sopstvene greshke. Nema ljutnje, niti svadje. Pre svega, nema tajni!

Napisah jednom - Emil Kue:

Sa 18 imas 100, sa 25 desetak, a ako, posle tridesete ima prijatelja, jednog ili dva, bogat si covek.
Imam 3 prijatelja (koliko je vazna i znacajna ta rec) i, kao sto rece 2Q2Bstr8, a sto mislim da je pravi pokazatelj prijateljstva, ne vidjam ih precesto, neke jednom u 4-5 meseci. Ne postoji razlika - ako se vidjamo na 2-3 dana, super, ako se ne vidimo 2-3 meseca - isto. Tesko funkcionisem bez prijatelja, tesko i oni bez mene (valjda smo se zato i pronasli).

Kao klinac sa 20 lako sam upadao u nepotrebno intimiziranje, nekad i bez jasnog povoda. Ali, covek raste, odraste, uci, iskustvuje...

Neko pomenu komsiluk. Zasto ne? Ume da bude jako dobro. Ali to i nema veze s temom.

Jednom sam samo ukazala poverenje nekim pogrešnim ljudima i to mi se žestoko obilo o glavu. Nikad više nisam napravila istu grešku...

Prijatelja, u suštini, imam dosta (više od 5). I to baš onih PRAVIH prijatelja kojima bez ikakvog straha mogu reći sve, mogu očekivati od njih sve i pružiti im sve, za uzvrat. Međutim, samo dve od njih ipak čuju to sve, a jedna od njih dve mi je naj naj naj prijatelj svih vremena. Shvatila sam pre neki dan kako se ona i ja znamo već 17, a družimo 8 godina... S obzirom na to koliko godina imam, to je stvarno dosta...

Pre sam bila osoba koja, grubo rečeno, svakome sve govori. Bilo mi je nekako nebitno to. Nisam mislila da neko može bilo šta da upotrebi protiv mene, a i postojalo je ono pitanje "zašto bi neko to uopšte i radio". E onda sam se opekla, kako sam već rekla gore, i opametila. Sad sam dosta oprezna i nepoverljiva po tom pitanju. Mora dosta vremena da prođe da bih nekom novom rekla nešto malo "veće".

Ne, nemam potrebu za intimizacijom sa velikim brojem ljudi, i nisu mi jasni oni koji svoju privatnost daju na izvol'te svakom živom.

Postoje stvari koje delim samo sa vrlo uskim krugom ljudi, i to zadovoljava moje socijalne potrebe, a one su vrlo skromne.

Ovo jeste tema koja apeluje na slicna iskustva ili shvatanja pa je razumljivo i da su nam stavovi slicni. Stepen medjusobnog upoznavanja i otkrivanja podudarnosti sa ljudima prati stepen bliskosti. Nikoga ne mozete definisati, ali ne dozvolite da ni vas niko definise. Vasa iskustava koja imate su odvec kompleksna narocito ako su bolna, tesko razumljiva i vama samima a kamo li drugima.

Zato ako nekome kazete neko iskustvo ili licniju informaciju uvlacite ga u jednu neosvetljenu zonu svoje intimnosti koju on/ona ne moze razumeti ukoliko medju vama nije napravljeno dosta sadrzajnih mostova koji ce to razumevanje omoguciti.

Opstenje sa pravim prijateljima podrazumeva i bolje razumevanje samoga sebe.

Originally posted by Egon

problem je identichan kao gore navedeni ...
dakle prema prijateljima sam zatvoreniji
dok sam sa poznanicima ... paaaa ... otvoreniji.

u tom "velikom krugu" su stalno ogovaranja, tracharenja, a svi su mega ljubazni jedni prema drugima ...

dok je sa prijateljima drugachije ..

Hteo si reci prema prijateljima si otvoreniji a prema poznanicima zatvoreniji?

Ovo drugo sto si rekao Egone je vrlo lepo zapazanje.

Nazovimo to palanacko-kulturnim obrascima nase sredine. Naime kad neko hoce ovde da ispolji napadnu bliskost prema vama, odmah pokrene raspravu o svemu sto se tice vas/njega, nje, drugih. Rasipamo se detaljima iz svojih i tuđih zivota, bezimo od sopstvene praznine. Cesto sam se pitao gde je tu osecaj dostojanstva i samopostovanja?

Zato u "egoisticnom" stilu kazem: Volim formalizam. Formalizam nije samo drzanje distance koje u sebi sadrzi prezir prema ljudima. Forme opstenja su kulturne tekovine koje zele da ocuvaju minimum medjuljudskog postovanja.

Ne, ne mogu stupiti u ekstraintimnu komunikaciju sa ljudima koje jedva poznajem, s kojima ne delim ista iskustva, vrednosti...Naprosto jer to nije prirodno!

Ali kad je moguce upoznajem se sa osobom, zblizavam i vremenom prevazilazimo granice formi ili ostajemo na formalnom nivou. Taj drugi odnos moze sadrzati u sebi duzno medjusobno postovanje, ali naprosto nije intiman.

Ono sto kazete prijatelju naici ce na plodno tlo. On sto kazete onome koji to nije zavrsice na smetlistu njegovog/njenog praznog vremena.

Originally posted by Tot
Nikoga ne mozete definisati, ali ne dozvolite da ni vas niko definise.

Zabluda je da je takva vrsta definicije uopšte i moguća. Tek, ja ne dozvoljavam da me iko definiše ili kategoriše, a ako i pokuša gotovo sigurno će pogrešiti.

Originally posted by Tot
Nazovimo to palanacko-kulturnim obrascima nase sredine. Naime kad neko hoce ovde da ispolji napadnu bliskost prema vama, odmah pokrene raspravu o svemu sto se tice vas/njega, nje, drugih. Rasipamo se detaljima iz svojih i tuđih zivota, bezimo od sopstvene praznine. Cesto sam se pitao gde je tu osecaj dostojanstva i samopostovanja?

Osećanja dostojanstva i samopoštovanju tu nema. I da, rasipanje detaljima iz sopstvenog i/ili tuđeg života jeste bežanje od osećanja praznine. Koliko tek neko mora biti prazan pa se rasipati detaljima iz tuđeg života...

Originally posted by Tot
...Da li ste dovoljno inteligentni da razlikujete masu povrsnih hedonističkih kontakata koje održavate da bi prekraćivali vreme od ljudi koji zaslužuju vaše poverenje? Da li imate problem sa vremenom? Da li vam to vreme popunjavaju istinski stranci koje možda u svojoj naivnoj benevolenciji nazivate prijateljima?...

Bezrezervno verujem samo pravim prijateljima, a to su oni koje sam stekao u vreme srednje skole.Ubedjen sam da se jedini pravi prijatelji sticu u to vreme, kada prestajemo da budemo deca i ulazimo u adolescentsko doba.
Prijatelji su ljudi za koje ja volim da kazem da se podrazumevaju, bas kao i roditelji, braca i sestre. Kako se oni podrazumevaju meni, tako i ja gledam da budem podrazumevajuci za njih. Dakle, ako je potrebno okreciti sobu, pozajmiti koji dinar, ofarbati kosu, ili je isfenirati, oturpijati nokte u 3 ujutru - tu sam. Sve sam ja to drage volje godinama radio ( i radim ) svojim dragim prijateljicama iz srednje skole. Isto tako sam, vodjen osecajem podrazumevanja, nedavno u zlo doba preko mob. telefona pozvao jednog prijatelja iz srednje skole da dodje po mene, jer sam usred neke nedodjije doziveo kvar na kolima, a o tim pregorelim svecicama, iscurelom ulju i ostalim andracima ne znam apsolutno nista.
Ukratko, izmedju pravih prijatelja postoji polozen ispit vremena i taj osecaj "podrazumevamo se".

Trebalo bi sa sobom u te nedođije stalno voziti jednog prijatelja-mehaničara. Ja imam jednog prijatelja koji vozi kola a ne zna još da promeni gumu /kola vozi 10 godina/. I tako kad mu pukne guma on zove mene da mu je promenim /gumicu/. To je prijateljstvo...

Originally posted by Tot
Opstenje sa pravim prijateljima podrazumeva i bolje razumevanje samoga sebe.

Mislim da sam mnogo više naučio od inteligentnih neprijatelja nego od glupavih prijatelja. I prijateljstvo ne podrazumeva obavezno ulaženje u neke moje intimne sfere.

Originally posted by *deni*
Dakle, ako je potrebno okreciti sobu, pozajmiti koji dinar, ofarbati kosu, ili je isfenirati, oturpijati nokte u 3 ujutru - tu sam. Sve sam ja to drage volje godinama radio ( i radim ) svojim dragim prijateljicama iz srednje skole.

Ali si dosledan sebi. Ne moze to svako.

Originally posted by *deni*

Isto tako sam, vodjen osecajem podrazumevanja, nedavno u zlo doba preko mob. telefona pozvao jednog prijatelja iz srednje skole da dodje po mene, jer sam usred neke nedodjije doziveo kvar na kolima, a o tim pregorelim svecicama, iscurelom ulju i ostalim andracima ne znam apsolutno nista.
Ukratko, izmedju pravih prijatelja postoji polozen ispit vremena i taj osecaj "podrazumevamo se".

Vidi, nije ti losa ideja Treba ponekad pozvati prijatelja u 3 AM da se iskusa prijateljstvo. Eh, ja sam u to vreme nedostupan pa ne ocekujem ni od drugih ali nisam automatski protiv te radikalnosti. Ko izdrzi moje smaranje, mozebiti da mi je stvarno prijatelj? Ako nista drugo, ako ga iznerviras u 3 AM, imas dobar povod da se naduris i ohladis za sva vremena prema osobi koju si u neko doba noci probudio.

Ja posedujem jednu (kamo srece da je jedna) kontradikciju-iako sam izuzetno komunikativna osoba, direktna i govorim sta mislim jako glasno i jasno, ja se UZASAVAM brzog intimiziranja....poznanici mogu da postanu drugari i mozda prijatelji, ali to je JAKO spor proces
Poslednje takvo iskustvo je sa koleginicom, sa kojom sam radila 6 meseci, i koja mi polako postaje drugarica, zahvaljujuci tome sto se nismo brzo intimizirale iako smo se jako dopale jedna drugoj.
Uostalom, sta vam govori to sto sam ovde na forumu 4 i po godine, a mozda 4 ljudi moze da kaze da me je upoznalo (citaj pruzilo ruku i nista vise) a sa mozda dvoje sam popila pice...a nisam asocijalna, naprotiv..

Ma šta ti fali, baš si prava devoKICA. Što pa moraš nekoga da upoznaješ odavde. Ako može da te uteši, ja odavde lično znam samo jednog forumaša, pa ništa. Ne osećam to kao hendikep.

Originally posted by Tot

Originally posted by Egon
problem je identichan kao gore navedeni ...
dakle prema prijateljima sam zatvoreniji
dok sam sa poznanicima ... paaaa ... otvoreniji.

Hteo si reci prema prijateljima si otvoreniji a prema poznanicima zatvoreniji?

mislim da je hteo reći isto što i ja, a to je baš ono što piše tu iznad.

hm... uglavnom u potpunosti ne verujem nikome bez obzira koliko mi ta osoba bila bliska, poverenje zasnivam na proceni sta je ta osoba spremna da uradi a onda opet veliki deo mog zivota je kao na dlanu otvoren celom svetu na uvidjaj ... ono sto sam otkrila je da je najbolja zastita intime otvorenost, mozda zvuci paradoksalno ali kad ljudi ne misle da nesto krijes manje cackaju a i stvari koje ne zelim da delim sa celim svetom su i onako stvari koje se ne mogu iscackati, informacije tipa sa kim spavam mi je potpuno svejedno ko zna ...

pravih prijatelja i imam i nemam .. u smislu da imam nekoga sa kim sa nerazdvojna nemam, delom jer nikad ne ostanem nigde dovoljno dugo, ali zato imam neka vrlo duboka prijateljstva sa ljudima u raznim delovima sveta

znam se osetiti bliskom sa potpunim strancem i ljudi imaju obicaj da mi se otvaraju a opet ima ljudi koje znam godinama i koji su mi dragi ali nikad nismo imali dublji razgovor

moze me se nazvati u 3AM za pomoc ali u drugu ruku ti se necu pojaviti na svakoj sedeljci/zurci/partiju ...



ne mislim da postoje samo prijatelji i poznanici, mislim da postoje nijanse izmedju i van tih okvira i da ljudi mogu da prelaze iz jedne oblasti u drugu ... fluidnost postojanja

Originally posted by tramp
... ono sto sam otkrila je da je najbolja zastita intime otvorenost...

To sam i ja otkrila... Ne znam kako to funkcionise - zaista deluje paradoksalno. Ja koja (skoro uvek) suvise pricam o sebi imam mnogo manje problema sa drugim ljudima od ljudi koji uskracuju informacije o sebi.

Originally posted by Dina

Originally posted by tramp
... ono sto sam otkrila je da je najbolja zastita intime otvorenost...

To sam i ja otkrila... Ne znam kako to funkcionise - zaista deluje paradoksalno. Ja koja (skoro uvek) suvise pricam o sebi imam mnogo manje problema sa drugim ljudima od ljudi koji uskracuju informacije o sebi.

upravo tako!zato kazem da sam izuzetno otvorena iako se sporo vezujem za ljude..zato imam kao i vecina brdo poznanika, dovoljno drugara i malo prijatelja
@gari...-poenta je da ja nisam imala zelju da nekoga upoznam (cast izuzetcima), jer upravo pricamo o nezainteresovanosti za intimizacijom:D

Zabole me penisna kost za intimizaciju! Kakva intimizacija, dalje od mene...Sve su to foliranti koji samo gledaju kako što više da iskoriste šta mogu /materijalno i emotivno/ a onda-putuj igumane dalje. Još ima ovaca za šišanje.