- 04 Sep 2006, 16:19
#567506
Pa, kako stojite sa tim problemom?
Znate i sami: kada uđete u intimizaciju sa neadekvatnim, nedovoljno poznatim ljudima s kojima ne delite naorcita duhovna dobra to zna da vam se obije o glavu. Da li se moze reci da ste doziveli zloupotrebu poverenja ili ste naprosto nedovoljno inteligentni? I da li ste dovoljno hrabri da menjate sebe a ne druge?
Da li ste dovoljno inteligentni da razlikujete masu povrsnih hedonističkih kontakata koje održavate da bi prekraćivali vreme od ljudi koji zaslužuju vaše poverenje? Da li imate problem sa vremenom? Da li vam to vreme popunjavaju istinski stranci koje možda u svojoj naivnoj benevolenciji nazivate prijateljima?
Da li vam je stalo da vas baš svako sasluša?
Postoji samo nekoliko ljudi u mom životu koji me mogu nazvati u svako doba dana i noći, koji mogu doći u moj stan bez najave, za koje imam beskrajno strpljenje da ih slušam i kojima bih možda nešto poverio.
S drugima ostvarujem pristojnu distancu ali sa dužnim poštovanjem. U takvim kontatima osoba zna dokle moze sa mnom da ide, o cemu cemo eventualno razgovarati a koje stvari ostaju u sferi moje privatnosti i nisu podatne za razmenu.
Nekada i takvi kontakti predju u prijateljstvo uz obilatu vremensku potvrdu. Ali pravilo je da svima koje ne smatram prijateljima stavim do znanja dokle u odnosu mogu ici. Nekada sam i previše distanciram ali prema ljudima imam dužno poštovanje. Ovakav racionalno moralni stav vam omogucava da se brzo otresete suvišnih lica iz vašeg života.
Barem po meni prijateljstvo se zasniva na poštovanju, a ono ne može da se glumi i kad pukne: ćao!
Klonim se intimizacije sa širokim "prijateljskim masama".
Mala napomena: svakome cu ukoliko je potrebno reći da mi je prijatelj, mada im na drugi nacin stavim do znanja da su mi samo poznanici.
Ljudi koje sam istinski ukljucio u svoj zivot i koji mi znace mnogo vise u pogledu toga nemaju dileme.
Znate i sami: kada uđete u intimizaciju sa neadekvatnim, nedovoljno poznatim ljudima s kojima ne delite naorcita duhovna dobra to zna da vam se obije o glavu. Da li se moze reci da ste doziveli zloupotrebu poverenja ili ste naprosto nedovoljno inteligentni? I da li ste dovoljno hrabri da menjate sebe a ne druge?
Da li ste dovoljno inteligentni da razlikujete masu povrsnih hedonističkih kontakata koje održavate da bi prekraćivali vreme od ljudi koji zaslužuju vaše poverenje? Da li imate problem sa vremenom? Da li vam to vreme popunjavaju istinski stranci koje možda u svojoj naivnoj benevolenciji nazivate prijateljima?
Da li vam je stalo da vas baš svako sasluša?
Postoji samo nekoliko ljudi u mom životu koji me mogu nazvati u svako doba dana i noći, koji mogu doći u moj stan bez najave, za koje imam beskrajno strpljenje da ih slušam i kojima bih možda nešto poverio.
S drugima ostvarujem pristojnu distancu ali sa dužnim poštovanjem. U takvim kontatima osoba zna dokle moze sa mnom da ide, o cemu cemo eventualno razgovarati a koje stvari ostaju u sferi moje privatnosti i nisu podatne za razmenu.
Nekada i takvi kontakti predju u prijateljstvo uz obilatu vremensku potvrdu. Ali pravilo je da svima koje ne smatram prijateljima stavim do znanja dokle u odnosu mogu ici. Nekada sam i previše distanciram ali prema ljudima imam dužno poštovanje. Ovakav racionalno moralni stav vam omogucava da se brzo otresete suvišnih lica iz vašeg života.
Barem po meni prijateljstvo se zasniva na poštovanju, a ono ne može da se glumi i kad pukne: ćao!
Klonim se intimizacije sa širokim "prijateljskim masama".
Mala napomena: svakome cu ukoliko je potrebno reći da mi je prijatelj, mada im na drugi nacin stavim do znanja da su mi samo poznanici.
Ljudi koje sam istinski ukljucio u svoj zivot i koji mi znace mnogo vise u pogledu toga nemaju dileme.
) pa privucem ljude koji mi se dopadaju ili obratno (na srecu). Ja o temama koje me ne zanimaju jako malo znam npr o fudbalu ili o receptima uopste ne mogu da pricam sem da kazem da se time ne bavim 
Slobodnog vremena imam jako malo... Jedino sto dolazim na forum i sto ga ukidam uvek od sutra 
Moze se reci da imam problem sa vremenom zbog previse obaveza ali i sopstvene neorganizacije. Tako da ne stizem cesto da se vidim ni sa blizim prijateljima a kamoli daljim. Ali kad nadjem slobodno vreme ne smeta mi da pricam sa puno ljudi, najcesce ne mesam sta je povrsan odnos, sta nije, sta ima potencijala da bude trajnije, sta ne. Ono sto ja ne podnosim to je svracanje komsija na kafu - to kod mene ne postoji, valjda bas sto ja o tim prozaicnim temama ne volim da pricam. Nije mi stalo da me svako saslusa, ali stalo mi je da me saslusaju oni koji su mi bitni.
se uopste ne `druzim` sa komsilukom! 
neki drugi dan.
((
