Gay-Serbia.com | Diskusije

Skoro sam upoznao oca, posle 21ne godine
e sad, taj isti moj otac koji se nije javljao godinama zove me barem 6 puta na dan i non stop mi govori kako me voli i sta mu ti ga ja znam. Rekao sam mu da cu dolaziti barem jednom nedeljno, ali od obaveza ne mogu bash svake nedelje. On je malo zadrt i sve sto mu kazes on protumachi na svoj nachin. U trenutku me je smorio.
Sta bi ste vi radili?
Kako reagovati?

mislim, ajde, ovde sam sve zbrzao, ali rado cu odgovoriti na skakljiva pitanja...

Zar nije malo previse jednom sedmicno...mislim, nisi ga video 21god. i odjednom tako cesto...za mene, iskreno, to bi bio veliki psiholoski sok. On bi, verovatno, da u vrlo kratkom vremenskom periodu nadoknadi vreme koje se niste ni znali, ali...budi oprezan sa tim, mozda on ocekuje vise i bolje od realnog. Pokusaj ti sam da razmislis malo o svemu tome, jer ne bi bilo ok da ti mi pametujemo o tome, ipak je rec o tvom caletu.

Ma znam Delete, sok i jeste, ja na sve nacine pokusavam da iskuliram malo, sto se mene tice ja bih ga vidjao jednom u mesec dana... A sto se tiche vaseg pametovanja, pa ko ce bolje da ispametuje nego vi? Sem toga u poslednje vreme dva najbolja prijatelja i najbolja drugarica sa kojima sam mogao da razgovaram o tome nisu vishe u mom zivotu tako da ste mi samo Vi ostali.

Pa onda jedan najvazniji savet: ne dozvoli mu da ti se mesa u zivot vise nego sto je potrebno, ma koliko on insistirao na tome.

Na osnovu onoga što si ukratko ispisao... :

nema ga godinama + odjednom te cima 6 puta dnevno + drnda se kad mu kažeš da ne možeš = egoista bio, to i ostao

... pretpostavimo da grešim, ali jedino mi to pada napamet na osnovu raspoloživih informacija... izvini ako sam pogrešio...

NE MOGU! NE MOGU!
već tri puta ti pišem reply i brišem. Evo sad namerno neću ništa da odgovorim

najebo mu se mile majke i rekao da sledeci sastanak moze da zakaze kada bude otvorio dodatnu kreditnu karticu na moje ime. a svaki sledeci mesec dana ranije a po uplatama na rachun.

love doesnt pay the bills

Au, gadno pitanje...
Definitivno trebas da tome pristupis kao upoznavanju sa novom osobom (sto fakticki i jeste u pitanju), i da ides korak po korak...
Sve se treba konzumirati sa umerenostju...

ljubav nema granica..

slazem se sa pakijem u potpunosti...

to nije odgovor koji ti mozemo mi dati, odgovor je u tebi, u tvom srcu...

da li ti treba otac posle 21 god?:stopdrogi:

Originally posted by jukie
NE MOGU! NE MOGU!
već tri puta ti pišem reply i brišem. Evo sad namerno neću ništa da odgovorim

ujo, napisi to u notepadu pa kopiraj


@unic0rn:
mislis da o tome nisam razmisljao, ali kad ga pogledam onako jadnog bez prebijene pare sta ja tu imam od toga. Rekao sam mu lepo, ne ocekuj nista od mene i tacka

@Paki:
u pravu si, mada, on zivi sam i naravno da je vishe okrenut sebi, a i majka mu je skoro umrla i izgleda da ne moze to tako lako da prezali. Sam Bog zna da ja ne bih mogao. A sada samo mene ima, sto je meni veliki problem. Neko me je pitao da li ga volim? Ja pravo da vam kazem ne osecam nista, iako se brzo vezujem za ljude, kao da je predmet, tako ga kontam. Mozda je to malo jadno, ali sta cu, ne mogu protiv sebe.

netreba da se nervirash shto ne osecas nista prema njemu.

Aha, sada mi je malo jasnije... ček da iščeprkam moje misli iz poruke broj 2...
E sad me opet sramota da napišem šta stvarno mislim

pa ne nerviram se, nego mi je krivo, jer tako nista necu postici, bolje da ga ne podnosim nego da ne osecam apsolutno nista.

a cek.. sto bi se ti uopste vidjao sa njim? samo zato sto ti je otac? bolje upoznaj nekog slucajnog prolaznika na ulici koji ti se ucini interesantnim... mislim, to sto ste povezani genetikom ne znaci bas mnogo, zar ne?

Znam šta bih ja radio i to bi bilo da ga potpuno šutnem iz svog života. Ti nisi zamena za njegovu majku i to nikada nećeš biti! Neka traži pomoć psihologa za svoju depresiju ili neke drugove.

Loodilo je u tome sto sam ja imao zelju da ga upoznam. Ali sad kad je doslo do svega toga pocinje da me smara. njegov brat, tj moj stric kaze da treba da imam strpljenja za njega. I da budem iskren, strpljenja imam malo, a stric mi je totalno cool lik i njega sam instantly zavoleo, kao i brata od strica... Samo steta sto mi on nije otac

Predlažem jedan MALI test ... ... Da se autuješ ocu ... I onda lepo isfiltriraš, tj. same će da se isfiltriraju prave emocije njegove i tvoje. Ništa ne možeš da izgubiš (bar se meni čini) ...

HA! da li si ti normalan! pa meni ne bi bilo prijatno, a i uostalom vidi se da se razocarao, ocekivao je nekog ko je kao on, a dobio je suprotno skroz. Mali, povucen, umetnik u dusi, sport ne voli mislim, sve suprotno....

Pruzi mu sansu,sve se da nadoknaditi,lepo je imati oba roditelja kakvi god da su tvoji su.Ja moje obozavam u svakoj situaciji i sve bi im oprostio mada nema sta da im se oprasta.Ljudi razlicito pokazuju ljubav,pokusaj da ga razumes,odrastao si covek.Ja sam za, da mu se pruzi sansa...

Onda je sve na tebi, tj. na onome šta ti očekuješ od njega kao oca kojeg nikad nisi imao (a nemaš ga očigledno ni sada) i onome šta od njega takvog možeš dobiti... Možda će stvari biti bolje ako prođe neko vreme, možda je tvoj stric u pravu, ali sve je to PO MENI jedno veliko možda...

WhiteBoy

ako on tebe ne prihvata samo zato sto si gay, zasto bi ti njega prihvatio posle 2o i kusur godina??????????

gde je on bio svo vreme???? kad je decaku najpotrebniji otac on je pobegao kao pichka! ma boli te qrac za njim... oh! ne okreci se sine!

Originally posted by WhiteBoy
WhiteBoy

Ti si poslednji koji bi to mogao da uradi... sem ako ne mrziš sebe iz nekog razloga...

Čovek je čovek samo ako ume da oprosti.
Da sam ja u takvoj situaciji, seo bih, izložio svoje stavove o svemu, bilo pozitivne ili negativne, popričao bih kao čovek sa čovekom i video da li je nešto vredno vremena i truda.
Ipak, to je subjektivno mišljenje. 100 ljudi - 100 ćudi......

I ja otprilike razmisljam kao Abyss.

Da sam o nekoj takvoj situaciji najverovatnije bih pustila oca da udje u moj zivot. Naravno sve zavisi od okolnosti zbog kojih nije bio u njemu i da li bih ja imala potrebu da ga vidjam. Ali porazgovarala bih otvoreno sa njim i ne bih dozvolila da on izigrava zrtvu (kao sto tvoj otac radi), ispricala bih mu o svim onim trenucima u kojima mi je bila potrebna njegova paznja, briga i sl i rekla da sada nemam toliku potrebu da ga vidjam upravo jer tada nije bio tu, ali da zelim da ostanemo u nekom kontaktu. Mislim da ljudi koji odbiju to na neki nacin zele da kazne oca ali kaznjavaju i sebe. Jeste da otac sa dvadeset, trideset i vise god nije potreban kao u detinjstvu ali je neka znacajna figura i tada, znacajna je i onda kada ga nema u zivotu. Ovako kada ga realno vidjas ti mozes da stvoris sliku o njemu kao realnom bicu sa manama i vrlinama. Sem toga eto imas i strica i brata... dalje, ja mislim da su takvi ocevi vec kaznjeni. Ja imam kumce, jos je beba, a njegov otac je izjavio da ne zeli u zivotu da cuje za njega, niti da ga vidi. Ja svaki put kad drzim moje kumce razmisljam koliko je taj covek osiromasio sopstveni zivot, koliko meni samo to dete ulepsava zivot a neko ga se odrice kao sina.... Nije bitno da li on to zna ili ne zna, jos je tuznije ako ne zna sta propusta. Mozda ce se i on jednog dana javljati ali sve te trenutke ne moze da nadoknadi onda kada prodju. Mozda i to zvanje tvog oca nije zbog smrti majke i sl nego bas zbog toga sto je negde postao svestan sta je propustio. Ali mislim da ti jasno treba da mu stavis do znanja da se propusteno ne da nadoknaditi ali da mozete da nastavite vas dalji odnos kako obojici odgovara.

posecuj ga kad pozelis i kad budes imao slobodnog vremena


on bar nema prava da ti prebacuje ako preskocis neko vidjanje

Interesantno, mozda budemo u slicnoj situaciji ....

Pa, iskoristi ga, sto vise mozes (materijalno). Za drugo i nije.

Pljuni ga.

Originally posted by unic0rn
najebo mu se mile majke i rekao da sledeci sastanak moze da zakaze kada bude otvorio dodatnu kreditnu karticu na moje ime. a svaki sledeci mesec dana ranije a po uplatama na rachun.

love doesnt pay the bills

ne, nego obrnuto, uzmes kartice, pa mu se najebes majke.

Iz licnog iskustva - odjebi sebicnog skota. Ignore it and it will go away.

Daj mu sansu, nemas sta da izgubis.

Ako shvatis da ti je njegovo drustvo potrebno ili da ti prija - super.

Ako ne - svako svojim putem. Opet super.

I samo bez grize savesti. I on je uradio slicnu stvar svojevremeno, zar ne? Sto ne bi i ti sad iskoristio svoju sansu?