Gay-Serbia.com | Diskusije

Kako se snalazite sa sopstvenim ambicijama? Imate li ih uopste? Da li vam se ostvaruju? Koliko se trudite?

Ja sam shvatila da mrzim raspuste koji traju duze od dve nedelje!! Ubacuju me u nerad, a to podrazumeva visak slobodnog vremena sa kojim ne znam sta da radim pa me automatski baca u dakBE!!

Sto se tice tice ambicija, sigurna sam da cu zavrsiti dva fakulteta za ovog zivota (pored jednog zauvek ostavljenog jer ga zimMR) i nastaviti postdiplomske, ali mi je zao sto nemam jos bar dva zivota, jer bih htela jos na astrofiziku, arheologiju, industrijski dizajn i snimanje i obradu zvuka... svasta bih jos htela da naucim i samo kad pomislim kako mi prolazi vreme za vreme leta, ziva se pojedem!!

Kako se vi borite sa sopstvenim duhovima?

ja sam od onih ljudi koji što više obaveza imaju, bolje su organizovani i bolje funkcionišu. tada sam korisnija i sebi i drugima.
nikad se nisam upuštala u sanjarenje o ambicijama, već sam imala i imam ambicije koje su uvek realne i ostvarive. imam ambiciju da se stalno usavršavam što se moje profesije tiče i da jednog dana budem sama svoj gazda.
želim da se bavim i psihoterapijom, ali na način na koji će to biti korisno za moju profesiju, koja je vezana za rad sa ljudima.

razmišljala sam da upišem drugi fakultet, pošto je postdiploma na mom fakultetu očaj živi tako da nema svrhe posvetiti joj se na pravi način. ali, shvatila sam da je to previše ulaganja sa moje strane, i ovaj jedan faks je sasvim dovoljan... a sve ostalo što me interesuje može biti i ostati samo u sferi interesovanja (hobija). uostalom, čovek se uči dok je živ. završavanje fakulteta je samo jedna uska specjalizacija

koja ti daje odskočnu dasku da možeš ostvariti (uz pomoć novca) i neka interesovanja koja ti do tada nisu bila dostupna

Izuzetno sam ambiciozna! I imam jednu dobru osobinu, bar ne krajnje rdjavu: IZUZETNO SAM UPORNA I UVEK USTAJEM KADA PADNEM KAO ROKI !!!

nije vazno da li padnes, vazno je da li ces ustati

i ustadoh ja, kao fenix iz pepela, jaca i spremnija nego ikada, posto hm ..ono sto te ne ubije, to te ojaca.

medjutim, ja spadam u onaj tip ljudi koji se rasplinjuju, prosto zato sto me zanima sve: i pisanje, i slikanje

i muzika i svacim sam se bavila u nekim periodima svog zivota i nista nisam privela kraju. osim jedne stvari koja se izdvojila iz mora interesovanja, koja me prati od detinjstva kada sam je umesto lutke drzala na grudima i uspavljivala se sa njom, neki ljudi dok tonu u san drze piskle na grudima, a ja knjigu.
Knjiga je moj najbolji prijatelj i cesto ne izlazim iz kuce danima ako se zadubim u knjjigu, mada ja obicno citam istovremeno deset knjiga, manje-vishe, pa uvek imam nekakav stocic pored kreveta odakle ih kupim i gde ih slazem, a onda ih zaljubljeno posmatram.
isto tako nikad nisam radila po kuci, ali sam obozavala da slazem knjige, po boji korica, azbucnom redu, do krajnjeg perfekcionizma i to bih radila polako, s uzivanjem, satima.
onda sam zapocela i da pisem i odmah sam pocela dobro da pisem. pisem i dalje. citam i pisem dok ne umrem, pa i kad budem umrla ja sam sigurna da cu nekako ustati iz groba makar da bih napisala pricu o tome.
i stoga ne preterujem kad kazem da bih jednu nobelovu nagradu i za knjizevnost i za mir u svetu

ja studirati u ovoj zemlji ne zelim. ambicija mi je da odem preko i da zavrsim fakultet i postdiplomske, a mozda jos nesto, ako mi bude dosadno ili ako to prica bude zahtevala.
AMBICIOZNA, ZELJNA USPEHA I SLAVE, CASTOLJUBIVA, SLAVOHLEPNA, AO DA !

Originally posted by Angelina777
ali sam obozavala da slazem knjige, po boji korica, azbucnom redu, do krajnjeg perfekcionizma i to bih radila polako, s uzivanjem, satima.

jouj... tu smo iste

s tim sto padam u blagu agoniju kad krenem da slazem tih par stotina national geographica i ne znam da li bi ih slagala po godistu ili temi (koja mi je pribliznija jer me npr. sama astrofizika vise privlaci od ameba/planktona i slichnih bicja koje obitavaju u koralnim grebenima, a cak mi je i to slatko).. jouj... muke... uvek se gubim

E ja imam sledeci trip-meni visak slobodnog vremena nikad nije bedak, sem ako sam ne daj Boze bolesna. Znaci mogu da ga imam kolko god oces, i nema sanse da mi bude dosadno, jer uvek postoje stvari koje volim da radim, a posebno uzivam u njima sama-citanje,filmovi, muzika, kuvanje...zaista, jedine situacije kada je meni imalo dosadno je kada sam prinudjena da lezim, a i tada mi nije dosadno ako imam brdo knjiga pored sebe. Ambicije? Da zivim sto lepse i ugodnije. To ne ukljucuje 2 fakulteta, jer svo vreme koje imam trudim se da posvetim iskljucivo stvarima koje me izuzetno zanimaju i cine me srecnom. Jedan faklutet moze:)
Ostalo vreme dajem na knjige, filmove, muziku i ljude....i povremeni rad....lol

Originally posted by Angelina777
ja obicno citam istovremeno deset knjiga, manje-vishe, pa uvek imam nekakav stocic pored kreveta odakle ih kupim i gde ih slazem, a onda ih zaljubljeno posmatram.

Ja nemam priručni stočić ali trenutno dve knjige stoje na slobodnom parčetu stola za kompjuter, jedna od Terija Pračeta (Jednakost rituala) i jedna enciklopedija praistorijskih životinja (ona velika sa glavom dinosaurusa), a na ormariću stoje najsvežije pročitane knjige (tu se sele sa kompjuterskog stola kad dodje red na sledeću turu), ček da vidim koje su... (ide da vidi) to su bile The Knjiga o džungli i fitogeografija (ona sa ljubičastim koricama)

Originally posted by jukie
Originally posted by Angelina777
ja obicno citam istovremeno deset knjiga, manje-vishe, pa uvek imam nekakav stocic pored kreveta odakle ih kupim i gde ih slazem, a onda ih zaljubljeno posmatram.
Ja nemam priručni stočić ali trenutno dve knjige stoje na slobodnom parčetu stola za kompjuter, jedna od Terija Pračeta (Jednakost rituala) i jedna enciklopedija praistorijskih životinja (ona velika sa glavom dinosaurusa), a na ormariću stoje najsvežije pročitane knjige (tu se sele sa kompjuterskog stola kad dodje red na sledeću turu), ček da vidim koje su... (ide da vidi) to su bile The Knjiga o džungli i fitogeografija (ona sa ljubičastim koricama)

Hej, nije to losa ideja sa turama ...
elem, shvatih sad u momentu jednu mogucu pogresku, uglavnom sam citala dobru beletristiku, pa se nisam udubljivala u knjige specijalizovanog zanra, tako reci, kao npr enciklopedije u kojima se nalazi brdo podataka.
zanima me jako istorija, zapravo, mislih i da je upisem kad diplomiram spanski, i to rimsku istoriju koja me fascinira i o kojoj maltene znam sve, potkrepljeno filmovima, knjigama ...
ako neko ima istorijske knjige za zdravorazmenu, mozemo se dogovoriti ili da mi preporuci istorijske knjige iz doba Julija Cezara i trijumvirata, pa pohod na Galiju, sve do Kleopatre i Kalpurnije i ubistva Cezara od strane Bruta i Kasija.

Originally posted by amnesia
Originally posted by Angelina777
ali sam obozavala da slazem knjige, po boji korica, azbucnom redu, do krajnjeg perfekcionizma i to bih radila polako, s uzivanjem, satima.

jouj... tu smo iste

s tim sto padam u blagu agoniju kad krenem da slazem tih par stotina national geographica i ne znam da li bi ih slagala po godistu ili temi (koja mi je pribliznija jer me npr. sama astrofizika vise privlaci od ameba/planktona i slichnih bicja koje obitavaju u koralnim grebenima, a cak mi je i to slatko).. jouj... muke... uvek se gubim

Ja bi ih slagala po temi, astrofizika na jednu stranu, a planktoni i koralni grebeni nakon toga i tako redom ...

Moj je dosadasnji rekord naslaganje 2000 knjiga iz sada rasprodate kucne biblioteke, raznih zanrova, oblika, dezena, azbucni red pisaca, rasporedjivanje pisaca po zanrovima, po zemljama (uglavnom sam isla "po zemljama")

Originally posted by Angelina777
Originally posted by amnesia
Originally posted by Angelina777
ali sam obozavala da slazem knjige, po boji korica, azbucnom redu, do krajnjeg perfekcionizma i to bih radila polako, s uzivanjem, satima.

jouj... tu smo iste

s tim sto padam u blagu agoniju kad krenem da slazem tih par stotina national geographica i ne znam da li bi ih slagala po godistu ili temi (koja mi je pribliznija jer me npr. sama astrofizika vise privlaci od ameba/planktona i slichnih bicja koje obitavaju u koralnim grebenima, a cak mi je i to slatko).. jouj... muke... uvek se gubim
Ja bi ih slagala po temi, astrofizika na jednu stranu, a planktoni i koralni grebeni nakon toga i tako redom ...

Moj je dosadasnji rekord naslaganje 2000 knjiga iz sada rasprodate kucne biblioteke, raznih zanrova, oblika, dezena, azbucni red pisaca, rasporedjivanje pisaca po zanrovima, po zemljama (uglavnom sam isla "po zemljama")

al to je bolest

...slatka bolest

Originally posted by amnesia
Originally posted by Angelina777
Originally posted by amnesia
Originally posted by Angelina777
ali sam obozavala da slazem knjige, po boji korica, azbucnom redu, do krajnjeg perfekcionizma i to bih radila polako, s uzivanjem, satima.

jouj... tu smo iste

s tim sto padam u blagu agoniju kad krenem da slazem tih par stotina national geographica i ne znam da li bi ih slagala po godistu ili temi (koja mi je pribliznija jer me npr. sama astrofizika vise privlaci od ameba/planktona i slichnih bicja koje obitavaju u koralnim grebenima, a cak mi je i to slatko).. jouj... muke... uvek se gubim
Ja bi ih slagala po temi, astrofizika na jednu stranu, a planktoni i koralni grebeni nakon toga i tako redom ...

Moj je dosadasnji rekord naslaganje 2000 knjiga iz sada rasprodate kucne biblioteke, raznih zanrova, oblika, dezena, azbucni red pisaca, rasporedjivanje pisaca po zanrovima, po zemljama (uglavnom sam isla "po zemljama")

al to je bolest

...slatka bolest

pomalo fetishizam jeste ....

Moje ambicije su malo nerealne; ne zato sto sam bolid, sanjar ili tako nesto, nego zato sto nema dovoljno vremena u prosecnom ljudskom veku. Volela bih da imam vremena da, pored arheologije koju studiram, zavrsim i montazu, forografiju, engleski <spanski pod B>, fon.. Imam dve NGO u planu <jedna za osvescivanje ovog naseg glupog naroda o pitanju gay populacije a druga za zastitu zivotinja und njihovih prava>, prevod jedne knjige i pravljenje softvera za 3d prikaz lokaliteta, kao i jos mnogo toga. Plus da mi ostane dovoljno vremena da mogu da procitam sve knjige koje me zanimaju. Sad, nije toliko problem zavrsiti jos jedan fax, toliko kontam da imam vremena, veci problem je sto ce taj drugi najverovatnije biti filoloski jer nemam dovoljno para 'umetnicke' ili money maker fakultete.

Paradoks u celoj prici je ovaj:
treba mi brdo para da bih mogla da zivim komotno i radim sta volim, ali da bih dosla do tog brda para treba da rintam kao konj i da nemam slobodnog vremena ni za odmor a kamoli za posvecivanje bilo cemu drugom.

Jebes takav zivot.

Originally posted by kiss addict
ja sam od onih ljudi koji što više obaveza imaju, bolje su organizovani i bolje funkcionišu. tada sam korisnija i sebi i drugima.

Zasto bih ja sada pisala isto?

Jedino se u toku ovog raspusta nisam olenjila... trudim se da citam koliko god mogu, da zavrsavam neke stvari na kompu, menjam gumu na bajku svaki put kada prsne, radim... Uvertira, nista drugo.

Ne znam koliko je pametno biti ambiciozan u Srbiji. Bar je to moje iskustvo. Evo vam moj slučaj. Završio sam u roku uporedo dve studijske grupe na Filološkom s prosekom 9,89 (svi koji su s Filološkog znaju kako je to teško, pogotovo kad su u pitanju španski i još jedan jezik koji sad ne mogu da spomenem, jer biste provalili na kojoj katedri radim, a ne bih još da se autujem studentima), upisao i završio postdiplomske, otišao na master u Cambridge, završio i to, sad planiram da ponovo idem na doktorske sledeće godine (ako mi čika Bill Gates da stipendiju). Da imam manje godina (imam 28) verovatno bih upisao medicinu koja je moja druga ljubav. Ali kad sad pogledam sve to i vidim gde sam i šta sam shvatam da zapravo nisam niko i ništa. Dok su se drugi zezali i provodili, ja sam provodio dane »sopra le carte sudate« što bi rekao Leopardi (on i ja smo inače veoma slični, pesimisti smo, razočarani u život , ljubav, u ljude). I šta sad imam od toga? Ništa! Dobro, dobio sam posao na fakultetu što mi je bila jedna od želja (doduše, predajem taj drugi jezik koji ne mogu da spomenem, a ne španski koji sam želeo), ali opet to ne smatram nekim velikim uspehom, jer i mnogo gori od mene rade na fakultetu i to upravo na katedri za španski ( da spomenem samo slučaj jedne glupače iz Bosne koja je s prosekom manjim od 8, dakle potpuno protivno svim zakonima, dobila posao u našem isturenom odeljenju u Kragujevcu, ona koja bi sama trebalo da uzima časove španskog, predaje španski!!!! Čak je dobila mogućnost da besplatno nastavi postdiplomske, iako bi, s obzirom na svoj prosek, morala da ih plaća). Jedino dobro koje mi je moja ambicioznost donela je mogućnost da studiram na najprestižnijem svetskom univerzitetu (tu ova glupača iz Bosne ne bi mogla da prismrdi) gde sam upoznao mnogo pametnih i zanimljivih ljudi iz celog sveta i za godinu dana stekao više znanja nego ovde za četiri. Ne bih da kukam (ali ipak kukam), ne kajem se što sam izabrao ovaj put i da se ponovo rodim verovatno bih isto postupio, samo sam ogorčen što se u ovoj zemlji na vredne, ambiciozne i pametne ljude gleda kao da su pali s Marsa, svi ih potiskuju, ogorčen sam što moram da se stidim svojih diploma koje sam stekao vrednim i upornim radom, a ne preko kreveta, što se protežiraju mediokriteti i glupaci. Divim se mladim ljudima koji još imaju volju da završavaju neke škole u ovoj zemlji, da se usavršavaju, da napreduju. Ja je stvarno više nemam i zato jedva čekam da odem odavde.

Ja sebe smatram, pa da ne kazem ambicioznim, posto pod time podrazumevam osobu koja se zaista svim svojim bicem posveti samo karijeri, veoma zahtevnim u pogledu stvari koje zelim u zivotu, dovoljno da sebi trenutno zakinem na nekim stvarima radi bolje buducnosti.

Ali smatram takodje, da je ipak najvaznije, za covekovu, je li, sveopstu srecu, i pored 'buducih sada', sadasnje sada, jer bolesno ambiciozni ljudi cesto imaju samo budiucnost, pa i kada je ostvare, opet im ostaje ambicija za neku novu buducnost, nikada ne naucivsi umetnost zivljenja u vremenu u kome zive.

Tako da ne bih nikako sebi zakidao na (meni) veoma vaznim stvarima u sadasnjosti, vise na nekim stvarima koje ne zelim ni u buducnosti, zapravo.

Jer, i 'buduce sada' je ipak 'sada'.

Treba, i pored 'zdrave' ambicije za buducnost, pre svega uzivati u SVAKOM trenutku svog zivota sto se bolje moze.

Eto toliko.

Moja jedina ambicija za sada jeste da-preživim. Kada to budem uspeo, videću šta ću dalje.

Nekada sam bio ambiciozna osoba...danas ne...imam uvek jedan mali cilj i rezervni plan...sta znam...mislim da nemam nikakve bolesne ambicije i sl....postao sam skroman....

Pocetkom srednje skole sam jos i bio ambiciozan i nadao se da cu postici sto sta. A onda mi se izdesavao niz stvari koji me je naucio jedno: suvise si ti mali da bi postigao bilo sta.

Tako mi je sada jedina ambicija da budem zadovoljan sobom.
Nista vise.
A sa tim nije narocito tesko izaci na kraj.

I meni se kroz zivot mnogo sta menjalo, pa sa time i ja... Imala sam periode i neambicioznosti i ambicioznosti ali zivot je imao neke svoje tokove mimo mojih planova. Tako da sam nastojala da se negde prestrojim, da budem zadovoljna i sa tim kako je, da govorim da nisam ostvarila nesto ali eto ostvarila sam nesto drugo. A inace trenutno i jos neko vreme sam pretvorena u ambiciju samu, fakultet i posao mi oduzimaju dosta vremena i sav ostali zivot trpi. Ne pamtim kad sam imala ceo slobodan dan, knjigu sam nosila cak i na more i ucila na plazi. Ali svesno sam zrtvovala neke godine zivota (mada me tu i tamo hvataju krize - da li je to tako trebalo), prijatelji mi kazu sto malo ne usporim, ali ja stvarno nemam snage da dugo imam toliko obaveza, sto pre zavrsim fakultet to bolje. A onda cu uzivati u slobodnom vremenu... Mada i meni to brzo dosadi ali iz ove perspektive slobodni dani bez obaveza mi deluju kao najlepsi san...

Imam cilj u glavi i tezim da ga ostvarim. Ali ambicije povezujem sa isplaniranoshcu, te stoga ne mislim da sam ambiciozna. Sve shto mi se u zivotu deshava, deshava se srecom spontano i opushteno.
Da se ponovo rodim znam 100% sigurno da me fax nikad vishe ne bi video, jer i bez faxa savrsheno mozesh da funkcionishesh i budesh ugledan u drushtvu. Koliko ljudi na ovom svetu nikada fax videlo nije, a ili su milioneri ili totalno in.

Zivotni fax se ipak uci na drugim mestima i mnooooooogo je korisniji od svega shto su me nekada "terali" da ucim kako bih polozila silne ispite medju kojima je pola bezpotrebno.

Kako vidim, vecina vas ambicije povezuje sa faxom a ne sa zivotom. E ako vam je fax jedina ambicija, bem ti zivot.

@ Val

U potpunosti se slazem.

No, smatram da je ipak, sto se tice te diplome (na koju se vecina fakulteta, ne svi naravno, u sustini svodi, sto i sama primecujes) da je ipak bolje posedovati nego ne posedovati istu & da je za neki profesionalni uspeh u svakom slucaju lakse napredovanje sa diplomom nego bez nje.

A slazem se, naravno, da je apsolutno moguce biti savrseno zadovoljan svojim zivotom i bez toga.

Originally posted by amnesia
Ja sam shvatila da mrzim raspuste koji traju duze od dve nedelje!! Ubacuju me u nerad, a to podrazumeva visak slobodnog vremena sa kojim ne znam sta da radim pa me automatski baca u dakBE!!

Too familiar...

Originally posted by amnesia
Kako se vi borite sa sopstvenim duhovima?

Nikako. Rasprsnem se na hiljadu strana, a posle patim jer se nisam usredsredila na jednu i završila je na najbolji mogući način.
Šta ću kad želim SVE, i želim to sve ODMAH!

Trenutno patim zbog nedostatka inicijative & ambicije da bih dala jos dva ispita i ocistila trecu god....

Zapravo, moj cilj i jedina ambicija je da putujem.

Nagore od svega je to sto, ukoliko mi se ne ukaze odgovarajuca prilika u odgovarajuce vreme, ja sam spremna da odgovarajucu priliku cekam i cekam, jer znam da, pre ili kasnije, makar uzela kredit, ja MORAM da vidim ono sto sam zacrtala. Pa nek me i spucaju teroristi, neka ostanem baba-devojka od 50-60 godina. Ono sto u celoj prici ne shtima (osim cinjenice da ja jos uvek ne mogu da dignem kredit

) je to sto zapravo nemam nikakav backup plan. Hmz...nije to ambicija, to je opsesija i tvrdoglavost....

Imam odredjene ciljeve u zivotu, ne cisto visoko obrazovanje sa magistarskom, ili doktorskom diplomom nego hocu prakticno znanje koje se moze iskoristiti i koji ce imati svoju svrhu . Ono sto su neki od vas ovde gore naveli jesu, tako da ih nazovem, prazne ambicije.
To je jedna intelektualna potreba, samo sto je sama sebi cilj a kao takvu ja je ne mogu prihvatiti kao realnu.
Hocu reci da je meni znanje potrebno da bih jednom na osnovu toga sto sam ucila stvorila nesto, doprinela necemu a ne da budem neka hodajuca datoteka.

I potpuno se slazem sa:

Originally posted by svejedno
....
Ali smatram takodje, da je ipak najvaznije, za covekovu, je li, sveopstu srecu, i pored 'buducih sada', sadasnje sada, jer bolesno ambiciozni ljudi cesto imaju samo budiucnost, pa i kada je ostvare, opet im ostaje ambicija za neku novu buducnost, nikada ne naucivsi umetnost zivljenja u vremenu u kome zive.
...
Treba, i pored 'zdrave' ambicije za buducnost, pre svega uzivati u SVAKOM trenutku svog zivota sto se bolje moze.

Sve to što se zove ambicija jeste zadovoljavanje ego-ističnih potreba i želja za samoostvarivanjem a koja je vezana za želju za opstankom /jer opstaju samo najjači/. Sve je to već jednom bilo i biće opet, tako da nema potrebe da se sa tim zamarate. Ako Bog bude hteo da ostvarite to tšo želite /pod uslovom da to dovoljno jako i dugo želite/ vi ćete to i ostvariti. Ako Bog /ili Đavo/ to ne budu hteli, možete raditi šta god hoćete nikada nećete to ostvariti. Sve ovo kažem iz sopstvenom iskustva. Mogao sam biti lekar, pekar, apotekar...A nisam sve to postao jer On to nije hteo.