Marko Filip - ili kako on to pise: Marco Philip, ne bi li, pretpostavljam, licio na propalu italijansku gej porno zvezdu iz osamdesetih - pise kao da nema zavrsenu srednju skolu. Zasto? Zato sto se usudio da svoj "tekst" nazove
Bulevar uspomena, uprkos tome sto ga je i trunka dobrog ukusa od tako pateticnog naslova trebala odgovoriti; zato sto, bez stida, moze da napise gluposti poput: "Sećam se bio je septembar... Zaista odvatan septembar, sa još odvratnijim vremenom." (Koji nacin da zapocnes pricu? Kliseom koji bi i uciteljica u trecem razredu precrtala kao los uvod, a o pogresnoj interpunkciji - ili nedostatku iste - da i ne govorimo.) Ali to, u krajnjoj linij, nije vazno: pocetak. Kakve trice i kucine! Vazno je da nam je autor tri recenice kasnije saopstio da spada u one ljude koji uvek idu taksijem, pa makar nemali sta da jedu. Kako se ti ljudi zovu, pitamo se? Snobovi, kaze nam se samo. Ili u ovom slucaju: bubuljicavi wanna-be pisci. Zatim nas poducava srpskom jeziku, pa tako saznajemo da postoje reci poput "oportunitetno" koje se ne mogu zameniti ni jednom drugom, lepsom, manje rogobatnom recju, nakon cega se "naravno, kao i uvek" (cak i autori kalibra Anabele Basalo izbegavaju ovakav stilski defekt) opredeli da kupi Lucky 100's (sa nepotrebne tri tacke na kraju recenice; valjda da bismo bili zbunjeni i zaintrigirani sta je on sa tim cigaretama ucinio).
Dalje vidimo naseg heroja kako psuje (i to: jebem ti mater, rece peder), poput najgore prostacine, na vozaca koji ga je isprskao (verovatno tako ispraljvsi njegovo Armani odelo, am I right, am I right?!); srecom po nas (serendipity je rec ne engleskom) vozac je, kako cemo saznati u dijalogu napisanom po uzoru na Joneska, bez sumnje - homoseksualac! Dakako! Eto vam ga na, svima vama koji mislite da je fantastika prevazidjena stvar! I ne samo sto je on muzevan (bogat, hocete da se kladimo?) gospodin, vec je i, eto, raspolozen za zapanjujuce nepristojan flert u onom samo naizgled nevesto napisanom dijalogu. I tako se rastaju gospodin Zverka (aluzija na to da je autor "poetiku" ukrao iz a) svoje uspaljene maste i b) Sex and the City?) i nas fensi mladic zvani Marko Filip - jeb'o ga kum - ostavljajuci nas, zednu publiku, sa jednom mislju: kako on, pile nase, zeli da ga jedan takav gospodin voli i da on njega voli...
Onda sledi njihov drugi slucajni susret - kismeth! - jednako lose i neukusno napisan kao i prvi, sa jednim malim i odvratno snobovskim, kliseiziranim podatkom: nas mladic student Marko Filip ima Visa electron karticu! (Kakav mu je to sugar dady koji ni pice nece da plati?) Ili je to suptilna kritika potrosackog drustva kakvu nam u svojim delima daje Bret Iston Elis? Ne znam, nisam kadar kazati. Prelep nacin na koji "s'" starijim gospodinom otpocinje svoju avanturu koja ce nas ubediti da je ljubav najobicnije sranje, nastavice kasnije... na nasu (ne)srecu.