Gay-Serbia.com | Diskusije

Pozdrav prijatelji!
Razlog mog dolaska na forum je taj sto sam izgubio volju i apetit gledajuci sve one silne profile i berzu mesa sa kojima nikako ne mogu da se poistovetim. Naravno da tamo ima izuzetno dobrih i kvalitetnih ljudi, ali.........daj, zar recnik ne moze da bude bar malo elokventniji ili bar dostojanstveniji. Imao sam dosta veza. Neke vrlo duge, kvalitetne..do 5 godina, ali kako zivot tece i odrastamo, mnoge stvari nestaju, prestaju ili se menjaju. Poslednjih nekoliko godina, pokusavam da udjem u mozgove nase gay scene i da shvatim zasto toliko suje te i zelje za dokazivanjem krsi sva ljudska i morlna nacela. Stoga, moje jedino pitanje za sve vas koji zelite da mi se prikljucite u razgovoru je: Gde nestadose leptiri u stomaku, romantika i zelja da ste neciji i da je taj neko vas?
U nadi da cete imati sluha za moje nedoumice, pozdravljam vas!

Nekada sam i ja voleo.
Ali me je zivot nauchio da nikada, ni po koju cenu, ni princu ni konju ne pokazivati emocije. Vremenom mi je bilo teshko, sada svoje emocije krijem i od sebe. Vishe se ne predajem osecanjima pripadnosti sa ljubavnicima ili dechkom, tu su mi prijatelji za koje sam siguran da to nece pogreshno rastumachiti ili pak iskoristiti za niske strasti.
Ljubavnici i dechaci su prolazni, prijatelji ostaju.

Pa svi ovde žele da su nečiji-baš zato i ima toliko sujete i teških reči. Svi bi da se nametnu kao naj-naj, ali to možda rade na pogrešan način. Estrada se prenela na Forum i svi bi hteli da budu zvezde, da ih zapaze, da polude za njima. Eto, zato ima ovde toliko netolerantnosti /a traži se tolerancija za gay populaciju/? Kako da se traži tolerancija za netolerantne. Inače, leptirova ima još ali nisu u stomaku, romantika: tako-tako, nema se vremena svi bi na brzaka...Eto, to ti je to. Pozdrav tebi novome. Ubrzo ćeš biti stariji.
I dobićeš sede ovde od nekih /nadam se ne i od mene/.

Hej ljudi, ali zasto tako. Pa ceo svoj zivot tragam i gledam, cak sam bukvalno i bio na estradi. Koliko god da mi se sve zgadilo, ne zelim da gubim nadu i svaki dan na ulici trazim prijateljski pogled koji ce mozda voditi ka necem visem. Zar potiskivanjem emocija i krijenjem istih ne odvlacimo sebe od mozda onog pravog coveka koji ce nas zagrliti (o: ?

Eto meni srodne duse....forumas koga cu voleti.

Ljubav te iznenadi kada prestanesh da joj se nadash. Marfi je to.
Iskreno, meni je drago shto je scena takva kakva jeste. Zbog toga su izuzeci josh dragoceniji.

Originally posted by Sunset.Boulevard
Gde nestadose leptiri u stomaku, romantika i zelja da ste neciji i da je taj neko vas?

Ne cuh pametnije pitanje skoro na ovom forumu

Originally posted by Adenim
Eto meni srodne duse....forumas koga cu voleti.

Hvala na komplimentu. Nadam se da ce ljudi ostati zainteresovani za ovaj topik. Stvarno mi je bezveze da ono pravo dobijemo samo ``Brokeback mountin``-om. Pisi. Izjasni se!

A je l' ti palo na pamet da trazis nekoga van scene?
Ima u ovom gradu mnogo ljudi koje bi mogao da upoznas i da zavolis, a da ne vole tu scenu. I kojima nije ni na kraj pameti da postavljaju proflie.

Originally posted by amnesia

Originally posted by Sunset.Boulevard
Gde nestadose leptiri u stomaku, romantika i zelja da ste neciji i da je taj neko vas?

Ne cuh pametnije pitanje skoro na ovom forumu

Ali zar se to ne pitamo svi s`vremena na vreme?
Siguran sam da svakom ponekad zafali neko kada se vrati kuci.
Prijatelji su divna stvar i najvaznija na svetu, ali sta je sa momentima kada smo sami kod kuce, bas raspolozeni za voljeno bice?
Imam prijatelje, izuzetne, ali oni ne mogu da mi kompenzuju vezu, zaljubljenost. Svi oni imaju nekog svog, a od mene cesto znaju da cuju ``uf`` i divljenje njihovoj sreci. Sta je sa mojom?

Originally posted by Sunset.Boulevard
Stoga, moje jedino pitanje za sve vas koji zelite da mi se prikljucite u razgovoru je: Gde nestadose leptiri u stomaku, romantika i zelja da ste neciji i da je taj neko vas?

A leptiri nestali? Nikada nisam imala zelju da neko bude MOJ (kako ruzna prisvojna zamenica), ali postoji osoba kojoj pripadam i koju volim bezuslovno.

ODSKORA BI,

Nisam mislio na estradu tog tipa, mada sam je naveo kao primer zbog estetskog i marketingskog smisla. Ne trazim nikog, samo zelim da popricam o tome, da li na pravi nacin trazimo i koliko smo spremni da se uvalimo u nesto dobro i sigurno. (o:

Pricao sam o gay sceni.

VAL, pa o tome i govorim. To je ono kako treba da bude! (((o:
Mozda sam pogresno formulisao to ``moj``. Pa daj ne govorim o robovlasnickom drustvu nego o ljubavi (o:

ODSKORA BI

He he, zbunila me je Karleusa (o:

Procitaj poslednju recenicu potpisa, nadam se da ce ti biti malo jasnije moje misljenje o tome.

ODSKORA BI

Apsolutno te kapiram! Sve moje veze se i jesu radjale van scene, ali su i pucale kada moji saputnici otkriju istu. Valjda covek postane radoznao, pa vise nije srecan onim sto ima, nego zeli jos i vise?

Jebiga. Ko voli - nek' izvoli. Meni se to ne svidja. A verujem da ima dosta ljudi koji dele moje misljenje, jer u Beogradu ima mnogo vise GAY/BI ljudi nego sto se moze videti po gay klubovima i kaficima...

Originally posted by Sunset.Boulevard
VAL, pa o tome i govorim. To je ono kako treba da bude! (((o:
Mozda sam pogresno formulisao to ``moj``. Pa daj ne govorim o robovlasnickom drustvu nego o ljubavi (o:

Verujem da ti ne govorish o robovlasnishtvu, ali na svu nashu zalost josh uvek ih ima dovoljno koji vezu vide kao takav odnos. Koji udju u vezu misleci da su nekoga "zaposlili" kod sebe...

ODSKORA BI

Nazalost, ne zivim u Beogradu, pa takve ljude retko i srecem. Ne idem u gay klubove, ali i ono sto sam sreo, hmh nije mi bas ostavilo lep osecaj u stomaku.

I da ODSKORA BI
Jako me raduje sto trenutno razgovaram sa osobom poput tebe i nadam se da ce se slicni i prikljuciti. Zato i jesam dosao na forum. Ne verujem da je ono sto se vidi prava realnost i da, kako si ti rekao, oni sustinski ustvari cirkulisu negde drugde. (o:

VAL,
kako je teklo tvoje upoznavanje sa dragom osobom. Bilo leptira, ha? (o: Kako ste se sreli? Disete li zajedno?

Originally posted by Morgan Le Faye

Ali me je zivot nauchio da nikada, ni po koju cenu, ni princu ni konju ne pokazivati emocije. Vremenom mi je bilo teshko, sada svoje emocije krijem i od sebe.

sorry ali chitajucji tvoje "ja-se-pravim-da-sam-zao-i-zabole-me-za-emocije" postove
sve vishe mislim da si ti jedan jako povredjen i nesrecjan dechak ...
i da se iza tog monitora i tastature krije jedno brdo toplih emocija ...



ne zamerite na offtopicu

ally mcbeal, season 2, episode:" love's illusion"




quote:

ally: "do any of you ever think you'll find a guy who's... the ONE.. the love of your life?"

ling: "no!"

nell: "no."

elaine: "over and over again."

nell: "why do you ask?"

ally: "oh... this case... you know... ahhh... the idea that people DO meet and marry the person of their dreams.. it DOES happen, right?"

(tuznjikava muzika, ling, nell, i elaine sa simpaticno-sazaljivim-saosecajucim pogledom i ally sa razocarano-placnim osmehom...)

end quote.

izvinTE , al ja se vrnem sa poSSla mucjo umorna od sakinGa upa i kojekakviH jebova (truli zapad, kmeeee), onda kuvam za decu i kucice i komsSiluk, pa pospremam, bavim se dobrotvornim radom kad stignem, heklam, i gledam opRAH , sve neke price o zavisnostima, razvodima , cudima nekim u vezama...
i KAKO posle svega toga da se to zapitam??? missim bREEE !!

bisajds, leptirici (ogranicavam se) mi niTTa dobro nikad doneli nisu osim maestralnog seXa - a ovo goRRe mi smeta na emotivnom planu, tak nekako

Tek sada otkrih ovu divnu temu. Hvala tebi, Sunset.Boulevard ..za istu. Hvala i tebi, Mr Dee.. za potsecanje na moju omiljenu, ally!!!

Trenutno sam u periodu kada cesto razmisljam o tome. Nedosataje mi taj osecaj leptirica u stomaku.
Odavno se nije desilo da volim nekog toliko jako...da sve u sebi posvetim njemu. U poslednjih par dana tako nesto se radja ponovo u meni.Nisam ni siguran da je to to....ali znam da volim tak osecaj.Volim da sanjam o njemu. O tom nekom...ko bi se zajedno sa mnom gradio pricu...smisljao nove stvari...saznavao i stvarao...disao i hodao s mnom u taktu. To mi treba. Setacki staz mi je jako mali. Imam samo 19 godina...i ne mogu da sse pohvalim jednostavnoscu. Cesto ne znam sta zelim,nekad ne prepoznajem ono pravo ni kada stoji ispred mene. Danas,pisem ovaj post...jer sam konacno sasvim siguran...da znam sta zelim.Zelim da se smirim...da zbog njega osecam leptirice...da se ne stidim da mu to priznam....da volim kad sam trapav sa recima...da obozavam to iscekivanje svake njegove nove poruke...da pola sata provedem razmisljajuci sta se krije izmedju redova iste...da se trudim da ga uvek razumem...da se ne drvim i ponasam detinjasto kada to nije u redu...da razmisljam o njegovim problemima kao o svojim....da mi je tesko sto znam kroz sta prolazi....koliko se trudi i muci....a uvek ima taj neodoljivi osmeh...samo za mene...i nije mu tesko da se kasno u noc mazi sa mnom preko telefona...iako je mrtav umoran.Lepo mi je sto tada iako bih citavu vecnost proveo tako...sam ja...kazem Ajde mars na spavanje...jer znam kako tada izgledaju te tamne oci...

verovatno sam(jer tome sam sklon)i sada u potpunosti preterao sa odgovorom....cinjenica je da konacno znam da zelim bas to....da budem neciji...i da tog nekog osecam kao svo. zelim da osetim takt....zelim da volim....juce,danas,sutra....bezrezervno!

Originally posted by Egon

Originally posted by Morgan Le Faye

Ali me je zivot nauchio da nikada, ni po koju cenu, ni princu ni konju ne pokazivati emocije. Vremenom mi je bilo teshko, sada svoje emocije krijem i od sebe.

sorry ali chitajucji tvoje "ja-se-pravim-da-sam-zao-i-zabole-me-za-emocije" postove
sve vishe mislim da si ti jedan jako povredjen i nesrecjan dechak ...
i da se iza tog monitora i tastature krije jedno brdo toplih emocija ...



ne zamerite na offtopicu

sorry i od mene...ali u potpunosti se slazem. Prosto se oseca da zelis da gradis takvu sliku...Kako Egon rece "ja-se-pravim-da-sam-zao-i-zabole-me-za-emocije"

Originally posted by Sunset.Boulevard
Hej ljudi, ali zasto tako. Pa ceo svoj zivot tragam i gledam, cak sam bukvalno i bio na estradi. Koliko god da mi se sve zgadilo, ne zelim da gubim nadu i svaki dan na ulici trazim prijateljski pogled koji ce mozda voditi ka necem visem. Zar potiskivanjem emocija i krijenjem istih ne odvlacimo sebe od mozda onog pravog coveka koji ce nas zagrliti (o: ?

A opet sam posmilio da sam jedina budala

Originally posted by odskoraBI
A je l' ti palo na pamet da trazis nekoga van scene?
Ima u ovom gradu mnogo ljudi koje bi mogao da upoznas i da zavolis, a da ne vole tu scenu. I kojima nije ni na kraj pameti da postavljaju proflie.

A jel tebi palo napamet koliko je glupo ovo sto si napisao? Nekoga "van scene"? A da si dodao pored ovoga da je taj neko obavezno i "normalan" i "diskretan"?
Odvratno.

Eto ja sam na sceni koliko to neko moze biti, idem po zurkama, druzim se sa pederima, nemam veze od po nedelju dana, nisam patoloski in the closet, sposoban sam da volim (istina ljude koji ne traze ljude "van scene") i imam ljubavi za druge. I moj decko je na sceni. Jer na sceni sam ga i nasao. I on nema problema da voli i da pokazuje svoje osecanja. I, stavise, znam gomile ljudi "na sceni" koju pominjes koji nisu takvi kakvim ih smatras. Problem nije u sceni nego u tebi.

Hoce li jos dugo "ja sam van scene" da bude eufemizam za "moja dijagnoza je F33"?

Bravo ulixe
Bas sam to sad pomislio dok sma citao profil nekog lika koj mi se javio...