Gay-Serbia.com | Diskusije

Gledam ja ovih dana jedan koncert momaka i devojaka iz Debrecena. Violine, čelo, orgulje... I ne mogu da se otrgnem od besa što moji mama i tata nisu našli za shodno da me podrže i da mi dozvole da idem u muzičku školu i da naučim da sviram.

Dakle, imate li vi neku frustraciju iz detinjstva? Da li ste nešto hteli a niste uradili, jer vam nisu dozvolili ili vas nisu podržali?

nisu mi dozvolili da napustim muzichku shkolu

(parcijalno tachno, ali je dobra fora )
Traje 6 godina a mene je smorilo negde posle chetvrte pa sam te druge dve otaljavao

mora da je bilo neshto ali sad ne mogu da se setim ... s jedne strane mi je bilo dopushteno svashta i vishe nego ostaloj deci .. problemi su se uvek vrteli oko uchenja, prokleto bilo

Eto, ja frustriran što nisam išao u Muzičku školu, ti što si išao...

Hoćeš da menjamo mame i tate, ili ćeš da me učiš da sviram?

Pa nije bash tako - ja sam sam hteo da upishem, ali kako je nashe obrazovanje celo u qrcu, tako je bilo i ovo - za 6 godina sam promenio 11 profesora gitare i jedno 5 solfedja.
Motivaciju sam izgubio kad je otishla jedna profesorka koja je stvarno super radila sa svima .. Onda su dolazili neki mladi koji se nisu ispilili josh s akademije a puni sebe i totalno nezainteresovani za bilo shta ...

Lakshe je da te nauchim da svirash " )

Završih na silu prokletu Nižu Muzičku školu, gde sam bio nateran da sviram po ceo sat jedno te isto i tako sedam godina i kada sam izašao tj. završio nisam znao ni da beknem bez nota /a učio sam klavirsku harmoniku/. Bolje da sam išao kod Kemiša, sad bih bio zvezda /estradna/.

Čekaj, ne razumem, nisi naučio da sviraš ili...?

da odem iz Srbije

Originally posted by Adenim
da odem iz Srbije

Mislio sam na one vrlo lične frustracije. Ovo što si ti naveo su frustracije svih građana Srbije.

Mene su lepo vaspitavali pa mi je bilo zabranjeno da psujem na javnom mestu i pred gostima, samim tim mi je i bilo zabranjeno da kazem rec picka

Pa nekako mislim da sam zbog toga postao peder...

Originally posted by Simor


Dakle, imate li vi neku frustraciju iz detinjstva?

molim te da definises jos malo pitanje jer kapiram da pola foruma ne zna odakle da pocne ...


anyway ... moje "takve" traume vezane su za javno izvodjenje
igrao sam u nekoj dechijoj predstavi i namerno sam na premijeri
u inat roditeljima "minirao" celu predstavu
tekst, mizanscen, chinove, sve ...

od tada me Akademija mrzi ...

Originally posted by Egon

Originally posted by Simor


Dakle, imate li vi neku frustraciju iz detinjstva?

molim te da definises jos malo pitanje jer kapiram da pola foruma ne zna odakle da pocne ...

Ma, mislim, ono nešto si hteo, pa to nisi odradio. Ne mislim sada baš na neke jako lične stvari. Ovo baš i nije mesto za tako šta.

Originally posted by Simor

Originally posted by Adenim
da odem iz Srbije

Mislio sam na one vrlo lične frustracije. Ovo što si ti naveo su frustracije svih građana Srbije.

Mislim da nemam frustracije, tj bitne ideje mi nisu uskracivane. Imam patnje koje sam izlecio.

Originally posted by Simor
Dakle, imate li vi neku frustraciju iz detinjstva? Da li ste nešto hteli a niste uradili, jer vam nisu dozvolili ili vas nisu podržali?

Na moja pitanja su često odgovarali sa "ćuti", a čini mi se da uglavnom nisu znali odgovore (npr: koliko gušter ima prstiju na nogama - životno važno pitanje jer sam upravo smišljao sasvim novi strip o gušteru i nisam mogao da ga nacrtam ako nisam znao koliko prstiju ima)

Meni jako smeta kada odrasli vuku okolo decu predškolskog uzrasta a kažu im da recimo idu da urade stvar x koja dete zanima, a usput rade deset drugih stvari i kada dete pita nešto i pokazuje prstom a oni samo piče napred niz ulicu uopšte ne gledajući na tu stranu i vuku dete za ruku za sobom tako da samo što mu nisu otkačili zglob, a ako dete krene da se buni i kmeči onda se deru na njega i ponekad ga i udare. Mislim zašto uopšte rađate decu ako nećete da im date da budu pametna i ne odgovarate im na pitanja. jeste, treba da idete da platite račun za struju. Je li to razlog da se ne okrenete i pogledate i kažete "Da, to je veliki crveni auto". Posle se neko pita zašto deca u školi ništa ne znaju - zato što im tupavi roditelji nisu pomogli da razviju inteligenciju

Da, primetio sam u praksi da su roditelji mnogo tupaviji od dece i da bi situacija trebala da se obrne-da deca vode računa o roditeljima /da ih vaspitavaju/ a ne roditelji o deci. Aktivno, zar ne?!

mene su isto terali da sviram a ja mrzeo to!
svirao sam klavir nekih dobrih 6 god a sad ne znam NISTA!
blagosiljam dan kada sam prestao!!!

a sve zbog njihovih frustracija sto oni nista ne sviraju, a zeleli su!

Ogi-pile, vidiš kako smo kompatibilni. Samo što ti lupao po klaviru a ja po harmonici /prokleta bila/.

Originally posted by Simor
Eto, ja frustriran što nisam išao u Muzičku školu, ti što si išao...

To sam ja primetila i u realnom zivotu - najcesce kad se povede razgovor o roditeljima kako god da su radili nije valjalo... bilo bi bolje da su suprotno postupali, a kod onih koji su suprotno, bilo bi bolje da su tako...

Moji su bili ambiciozni roditelji pa sam vec u predskolskom uzrastu isla na engleski i balet. Da sam pokazala zelju za bilo cim dodatnim, rado bi me upisali. Ja, medjutim, samo sam zelela da se igram, a posto sam vec od najranijih dana bila u obavezama za to nije bilo bas dovoljno vremena. I danas kad vidim roditelje koji guraju decu na razne aktivnosti digne mi se kosa na glavi. I kazem im da puste decu da budu deca i da se igraju i budu bezbrizna, to je nesto sto je karakteristika samo tog doba, imace kasnije dovoljno obaveza i briga. Nazalost, ne vidim da to sto govorim ima nekog efekta...

Originally posted by jukie
Meni jako smeta kada odrasli vuku okolo decu predškolskog uzrasta a kažu im da recimo idu da urade stvar x koja dete zanima, a usput rade deset drugih stvari i kada dete pita nešto i pokazuje prstom a oni samo piče napred niz ulicu uopšte ne gledajući na tu stranu i vuku dete za ruku za sobom tako da samo što mu nisu otkačili zglob, a ako dete krene da se buni i kmeči onda se deru na njega i ponekad ga i udare. Mislim zašto uopšte rađate decu ako nećete da im date da budu pametna i ne odgovarate im na pitanja. jeste, treba da idete da platite račun za struju. Je li to razlog da se ne okrenete i pogledate i kažete "Da, to je veliki crveni auto". Posle se neko pita zašto deca u školi ništa ne znaju - zato što im tupavi roditelji nisu pomogli da razviju inteligenciju

prost i jednostavan odgovor na ovo je - zato što roditelji ne znaju da odgovore na mnoga pitanja koja deca postavljaju... i frka im je da kažu NE ZNAM (pa im kažu ćuti, dosadan si i sl.) da ne bi izgubili svoj autoritet, ne shvatajući da će ga zbog svoje sopstvene nezainteresovanosti (da ne kažem neobrazovanosti u nekom širem smislu) kad tad izgubiti

meni ništa nije bilo uskraćeno kad sam bila dete... sve aktivnosti kojima sam sama želela da se bavim su mi dozvoljavane, od baleta preko mnogih sekcija, učenja jezika i treniranja sportova.
jedino mi9 je žao što mene samu nije interesovalo sviranje nekog instrumenta u tim godinama, ali za to ne mogu da krivim roditelje što mi nisu dozvolili, možda jedino zato što sama nisam pokazala želju za tim, kao za sve ostalo.

kasnije sam probala da sviram gitaru, videla da mi dobro ide iako sam muzički neobrazovana, ali sam bila lenja da vežbam (ovo je sve bilo na četvrtoj godini faksa), a i nisam imala puno vremena za to... eto da kažem, da mi je to jedna od neostvarenih želja koju sam imala prilike da ostvarim, i još uvek imam prilike... ako se smislim da ne budem lenja

Originally posted by Boshko
Mene su lepo vaspitavali pa mi je bilo zabranjeno da psujem na javnom mestu i pred gostima, samim tim mi je i bilo zabranjeno da kazem rec picka

Pa nekako mislim da sam zbog toga postao peder...

Ja sam opet jako zadovoljna sto su mi roditelji (narocito majka) zabranili "recnik ulice". Tacnije, nisu mi zabranili nego sam ja bila jako radoznalo bice (kao i danas ) i postavljala sam neverovatan broj pitanja ali je moja majka htela da odgovara samo na ona koja ne dolaze "s ulice". Tako sam sa pet godina gledala lezbejski film i kad sam na kraju pitala majku o tome ona mi je objasnila da jedan broj ljudi voli osobe istog pola. Kad sam posla u skolu glavna uvreda je bila rec "peder" koju meni majka nije htela da objasni nego mi je rekla da idem na ulicu gde sam je cula pa nek mi tamo objasne. Naravno gde da ispadnem neznalica pa da me ismejavaju tako sam ja sebi objasnila da je peder verovatno neki feder Ne secam se kako sam uopste povezala tu rec sa homoseksualcem ali verovatno mi je otezavalo sto u ovoj drugoj nisam videla prostor za uvredu... Tako da ja mislim da kroz "recnik ulice" ulaze mnoge predrasude i da ga je bolje eliminisati iz prvih utisaka deteta...

Ma da, ali kasnije, kad sam bila klinka nije mi palo na pamet da se upisujem na bilo sta, i onaj kurs engleskog u 2. osnovne mi je bio dosadnjikav...Kad sam bila klinka htela sam da (izmedju ostalog) budem operska pevacica, al sta mi vredi kada sluha imam u tragovima. Uzeli su mi na moje insistiranje casove sviranja (na sintu), bar umem da citam note (pauze ne znam, lol), dosadilo mi posle 4. casa...

Originally posted by Egon



anyway ... moje "takve" traume vezane su za javno izvodjenje
igrao sam u nekoj dechijoj predstavi i namerno sam na premijeri
u inat roditeljima "minirao" celu predstavu
tekst, mizanscen, chinove, sve ...

To sam i ja uradila, nisam htela da strebam plavi cuperak.

Da, roditelji misle da je sve što rade "za dobro deteta" i ne pomišljajući da pitaju to dete-da li ono to i želi. Srećna su ona deca koju roditelji bar pitaju a nesrećna ona kojima su roditelji oduzeli pravo "glasa" i radili rukovodeći se nekim svojik neostvarenim željama u stilu-kada ja nisam imao, neka ima moje dete i-ako sam se ja mučio ne mora da se muči i moje dete /i tako napravi od njega lenštinu/. Kao što sam ja.

ne, sve sto sam htela i zelela, dobila sam tj uradila. bukvalno. i ni na sta me nisu terali.

Au. Pa tu i tamo. Ništa posebno..

A da se osvrnem na Simorov post. Mene su moji upisali u muzičku, zajedno sa bratom, iako nisam pokazivao ni volju ni želju za tim, samo zato da ne bih kasnije bio frustriran 'zašto je on mogao, a ja ne'. I hvala im na tome.

da. frustriran sam sto me keva upisala na silu na balet (zato sto je moj brat od strine isao na balet pa nedajboze da on bude BOLJI od mene) i onda se zali sto je dobila sina pedera

^

Mnogi geniji nastali su tako sto im je nesto bilo zabranjeno.

Recimo, jednom coveku su zabranili da cita Tolstoja (Anu Karenjinu) kad je bio mali, ali on je pao na zabranjeno voce, krisom citao, i postao najveci strucnjak za Tolstoja. Valjda je na njemu doktorirao.

Bavljenje "cvecem" kod nas vazi za zenski posao. Ipak, uspeo sam da se bavim ciklama, roze, crvenkastim, ljubicastim, zenskim bojama kroz biljke. Verovatno pojacano jer je bilo zabranjeno da nosim te boje.

Frustracija imam, naravno. Likovna akademija, ili muzicka. Jeste da sam pevao u horovima dugo, ali nije to to bez skolovanja.
Najvecu vucem zbog likovne umetnosti jer jesam tip za vizuelne umetnosti. Sav sam kao nesto umetnicki decko, a zapravo nije to potkovano faksom nego samo samoinicijativno.

Tko zna, mozda upisem sa 50.

Pa i nemam neku takvu frustraciju, uradio sam manje-više sve što sam želio, bilo uz njihovu podršku, bilo uz podršku moje bake kojoj su moje želje uvijek bile prioritet.

Ono što me jeste frustriralo izvjestan period, ali ne pripada periodu djetinjstva, je to što nisam upisao i završio fiziku, umjesto strojarstva, no to je bila samo moja odluka.

Nekada sam zalio sto nisam upisao medicinsku skolu. Vise ne, sada imam priliku da to ostvarim ali mi to vise nije cilj.

Bas sam o tome pricao sinoc sa prijateljem i pita me covek pa sto to ne uradis sada.

Tako da mi je to bilo privlacno zato sto mi nije bilo dostupno.

A sve ostale stvari, iz detinjstva, sam uradio.

pun qurac

mada sam delom i ja kriv sto nisam hteo,
sad sam besan na njih sto me nisu na silu naterali.