Gay-Serbia.com | Diskusije

Prijateljstva nestaju u sekundi, u treptaju oka. Mogu ih pratiti dani svadjanja, ili pogreshan odabir rechi. Neka chak pucaju zbog istine.
Moguce je da pucaju samo "pogreshna" prijateljstva. Al zar smo svi mi toliko maloumni, da greshimo chitav zivot. Mozda je stvar u ochekivanjima, u onim velikim ochekivanjima, vecim od heroja i bogova.
I shta raditi kada se jedno prijateljstvo zavrshi?
Dozvoliti da ta/te osobe se nechujno ushunjaju u nash zivot nazad. Uz precutne rechi "sve je zaboravljeno, nastavljamo gde smo stali." I od tog prijateljstva kreiramo jednu obichnu simbiozu i zavrshavamo na istom intelektualnom razvoju poput bakterija u crevima prezivara.
Zar je tako teshko reci : ne, dosta, gotovo, kraj, zbogom.
I izdrzati moc te rechi "zbogom." Koja je jacha i od suza i od magije. Koja zatvara vrata jednog sveta, i progoni ljude van nasheg bivstvovanja, van nashih svetova.

Ono shto mi se skoro desilo, sam mogao i da ochekujem, iako necu da iznosim prljav vesh. I da opisujem te osobe i moju postavku prema njima. Nisam u stanju da s trenutnim nedostatkom energije, krijem tugu i osecaj uzasne boli. Bol nije u srcu, taj bol se uchi kontrolisati josh u obdanishtu, taj bol je bol ponosa i EGA. Kada neshto nije kako bi trebalo biti, nije idealno. Mogu nastaviti igru, i dochekati bivshe prijatelje koji su mi u neznanju tako cute zaboli noz u ledja, da budu srecni i radosni. Da im sve bude savrsheno u zivotu, i onda posmatrati kako polako gube, smatrajuci da imaju shanse da povrate ulozeno. Al kada kuca kaze: ne. Krupije se menja i varalice gube.
Smatram da sam u svom trenutnom bolu o chijoj je jachini izlishno govoriti prevazishao takav nachin razmishljanja. I da kada se ohistim od bola i stanem na noge, okrenem glavu na drugu stranu, i izbrishem ta imena, lica, dozivljaje. Malo po malo, dok se svetlost ne pretvori u senke, a senke polako pojede mrak. I vishe ni jedan atom energije ne potroshim na njih. Jer nisu vredni niti osvete, niti misli.

Vasha iskustva? Postoje li?

Ni jedno prijateljstvo nisam prekinula na rez, ali sam se razilazila sa raznim ljudima. Krajnje sam nesklona svadji i uglavnom bez problema prihvatam tudje bubice, jako retko mi se desavalo da mi neko zabije noz u ledja. Desavalo mi se par puta da neko ne bude tu za mene kad mi je trebalo, medjutim to je uglavnom bilo iz jakih razloga, isto mi se desavalo da ja ne budem tu za nekog pa mi je bilo oprosteno.
Najveci broj prekinutih prijateljstava je posledica toga sto nas je zivot odveo u razlicitim pravcima.
Inace, ljude relativno polako pustam u zivot, uglavnom, uvek ima izuzetaka, i nisam sklona nikakvim idealizacijama i velikim ocekivanjima (mada i to se desava), pa se tako nekako ni ne desava da me neko razocara ili izneveri...
Vreme je najbolji lubrikant po tom pitanju :hegel:

Ja sam imala i nagle prekide prijateljstava i ovo sto M... opisuje - udaljavanja zbog razlicitih pravaca u kojima nam zivoti idu. Ova prva se obicno ne obnavljaju, niti bih to zelela, druga znaju da se obnove ili nisu ni prekinuta samo se jako retko cujemo (nekad prodje i po par godina). Nekada sam jako patila zbog prijateljstava ali sada to nekako shvatam drugacije... ljudi dolaze i odlaze, na nekom delu puta se nadjemo i idemo uporedo, na nekom ne... Mada sada uglavnom primecujem znake upozorenja koje ranije nisam primecivala (pa bi me prekid sokirao) u smislu kada je doslo do nekog zasicenja, negativne energije pa se mozda treba malo manje cuti, vidjati i sl. Tako da se nadam da sam vestija i da necu vise imati tako nagle i bolne prekide prijateljstava (vec dugo se nije ni dogodilo).

Nisam imao neke posebno bolne prekide prijateljstava, i zaista sam svesrdno podržao neke ljude da izaðu iz mog života. A što sam stariji sve manje imam živaca da primam bilo koga u život. U neka prijateljstva koja su uspostavljena ranije ili kasnije prosto ne sumnjam. Nema ih puno (i osta?e tako), ali su kvalitetna i ispunjuju?a.

sad ce malo jache od godinu i pol dana kako prezhiveh slichnu ili istu situaciju, nevezanu za pederski svet jer mi tada nije padalo na pamet da se druzim i sa kim ako to nema u vidu terorisanje preko foruma ili chata ...
na stranu to, raspuklo je u sekundi iako je taj sekund trajao malo vishe od mesec dana, za shta smo svi krivi. Skroz je bila chudna fora da se ne posvadjash s nekim, ali da niti se zovete (iako je do data bio braca & sestra trip), shtavishe ako je neko i napravio korak ka komunikaciji druga strana precutno izbegava.
I onda bum - najednom krecu optuzbe, totalno sumanute, vrlo teshke i ozbiljne optuzhbe.
Sve se strmoglavi, i izgutash. Shvatish da ma koliko to bilo dugo i znachajno druzhenje ako neko mozhe prema tebi da ispadne toliko govno, taj ti i ne treba u zivotu. Ako zbog jedne sumnje tvoja rech ne vredi vishe od rechi ciganina s ulice tu nema o chemu da se pricha.

Onda se shvati da uzrok nije istinit ali se i dalje cuti, nit ce ko to reci drugima nit meni, nit ce ko uputiti izvinjenje, fuckin sympathy email, jock. Tada je nerviranje koje je trajalo svaki bozji dan (min. 6 meseci - takva sam osoba) zbog nepravde i prestalo.

Da se to nije desilo, def. se ne bi desile neke druge stvari tako da C/B analiza je minimum na nuli.
Pre svega sam prema sranjima od strane drugih ljudi otvrdnuo s 19 godina sto je u zivotu veliki +.
Fuckem all.

Imala sam jednu drugaricu i ona se naljutila na mene bez razloga...od tada vise ne govorimo...
Imala sam jednog druga i on se uobrazio, sada razmenimo samo rec-dve...
I tako...

dakle za ljude koji su ok i koje sam skapirao i otvorio vrata u mom srcu (ah kakva patetika) ja uvek imam skoro blanko kartu da se ponovo vrate u druzenje ...

dakle prijatelji su oni koji ste dobro UPOZNALI ... ne oni koje dugo znate i bili su dobri (iz ko zna kojih razloga).

Ipak, zalostno je kada neke okolnosti uticu na prijateljstva ali prava prijateljstva (i to je vrsta ljubavi kao i prema detetu, psu, knjizi .. sve su to vrste ljubavi itd) se obicno odupiru ...

e sada sto zivimo u veoma cinicnom svetu pa sve gubi sjaj to je vec druga prica

Dragi Morgane !

Nemas nista od uloge zrtve.

Hiljadu puta sam ti rekao - bori se za svoje ideje, ideale i ambicije, a razmisljanje o onima koji su te eventualno povredili ili ti zabili, kako kazes, noz u ledja, samo ce ti dodatno crpeti preko potrebnu energiju.

Evo i jedna prigodna pesma:

"Uci, Cole, da izucis skole
Uci, Mole, da izucis skole

Je, je, je.... da te moji vole...."

Pozdrav od tvog prijatelja *denija*

Prijateljstva?!
U mom slucaju, upotrebicu tu imenicu u jednini. Postojalo je i postoji samo jedno. I samo jednom je prekinuto. U trenutku, bez dovoljno vremena da se ista kaze i ista doda. A drugi su bili krivi, niti ja, niti ona, najbolja drugarica na svetu. Znamo se godinama, uvek sam imala njenu podrsku u svemu, uvek je tolerisala moje zajebancije znajuci da cu se uozbiljiti tacno onda kada treba. Ali u tom jednom slucaju, izneverila me je, verovala je drugima vise nego meni. Precutali smo da je kraj, ceji trenutak se neumitno priblizavao. I upitah je:"mozemo li i dalje biti drugovi, prijatelji?". Rece:"Ne, samo poznanici, drugovi vise nikad." I ne moze se prebrojati koliko puta sam plakala svaki put kad vidim njenu sliku, kad je neko spomene, kad je sretnem u gradu...i tako godinama, iz dana u dan, iz meseca u mesec pri susretu sa necim sto ima veze sa njom ja se sakrijem od svih, pobegnem i isplacem se. Neki novi ljudi su ulazili u moj zivot, ali niko, i nikad nije dosegnuo taj nivo bliskosti sa mnom kao ona. Nakon niza godina, odlucila sam da joj se ponovo javim, kao dosta zrelija osoba, sa potrebom da razjasnimo ono sto nekada nismo stigli, da joj kazem ono sto ranije nisam smela. I na moje veliko iznenadjenje, ona je jedva docekala da joj se javim, pozvala me kod sebe...i bez iakkvog dvoumljenja, ponovo sam je primila natrag u svoj zivot, tamo gde ona pripada. I sada smo najbolje drugarice, istina, postoji praznina i u nasim srcima, i u foto-albumima iz perioda kad smo bile "poznanice", ali se nadam da se takav period nikada vise ponoviti.

Delete,
Imam i ja slicnu pricu kao sto je tvoja, samo sto ja drugacije postavljam - imam jos prijatelja a nju sam smatrala kao soul mate, mada mi ni to bas nije odgovaralo sasvim. Skoro smo postale kume i to mi savrseno odgovara, jer oznacava nesto vise od prijateljstva i zvanican "rod" pred drugim ljudima i moja veca prava u odnosu na druge prijateljice kad je bebica u pitanju. Takodje, iako je nas prekid odnosa bio odavno a i kratak u odnosu na period druzenja uvek sam strepela da se moze ponoviti (a mislim i ona iako o tome nikad ne razgovaramo) a sad nekako mislim da je to nemoguce ma sta se dogodilo.

imala sam jedno prekinuto prijateljstvo i to je bilo vise neko blize poznanstvo jer je devojka ispala kreten i zajebala me za posao nakon meseci laganja ... ispostavilo se da je svasta o meni pricala - prosledila mi njena ex-cura mailove

ona me je posle zvala i izvinjavala se ali sve ono u smislu zao mi je ako si ti to tako shvatila i uglavnom kad joj je nesto trebalo ponovo tako da sam je ignorisala dok nije prestala da se javlja

inace zna se desiti da se udaljim od ljudi sticajem okolnosti, selidbama koje se meni cesto desavaju i sl ali ti ljudi su mi zauvek dragi pa kad se vidimo opet smo prijatelji ...

nisam imao nprijatna desavanja sto se tice prijatelja, bas ono da zacutimo i da se necujemo vise... jednostavno razdaljina i obaveze su nas rastavile...

Originally posted by tramp
inace zna se desiti da se udaljim od ljudi sticajem okolnosti, selidbama koje se meni cesto desavaju i sl ali ti ljudi su mi zauvek dragi pa kad se vidimo opet smo prijatelji ...

Imam ja jednu drugaricu koja mi je bas bas bas draga, skoro pa kao moja najbolja prijateljica, ona se pre par god. odselila u USA, ali nismo prekinule kontakte, cujemo se relativno cesto, i skoro svakodnevno razmenjujemo mailove.
Inace, meni daljina ni za sta nije problem, ako mi je stalo, uspevam nekako da odrzim odnose na nekom pozitivnom stepenu bez obzira na udaljenost.

Pa ja ne mogu da zamislim da se moji prijatelji i ja raziðemo... Imamo nesuglasice ponekad, ali... Nije to ništa ozbiljno. Pri?amo, posvaðamo se, kažemo neke stvari koje smo možda pre?utkivale, ali ono kao... Ni sa kim ko mi je pravi prijatelj nisam prestala da se družim... Možda... Pa društvo (širi pojam od prijatelja) se stalno menja, ali prijatelji ostaju uvek... Pa makar se ne ?uli i ne videli godinu dana, opet, ako me neko od njih pozove jer se nešto desilo - odmah bih došla!

Jedno pravo prijateljstvo mi je puklo, posle osam godina svakodnevnog druženja. U jednom momentu su nam se u potpunosti razišla shvatanja i razmišljanja, što je zna?ilo da je vreme da svako krene svojim putem

Uglavnom ne trpim da me se pravi budalom,tako da vrlo lako pravim rezove...Pustim jednom,dvaput da ta osoba pokaze pravo lice al` kad dara prevrsi meru(el se tako kaze?)-onda i ja explodiram.
Poslednje tako preseceno prijateljstvo je upravo s jednom osobom koja dolazi ovde na forum-i posle toliko vremena od prekida kontakta-i dalje sam u stanju ko zna sta da uradim ako bih naletela na nju.
I inace imam jako malo prijatelja,na prste jedne ruke da ih izbrojis-ali mi je to milije nego da sam okruzena gomilom puvanjaka i podguznih mushica...

ja mogu da se sjetim dva velika prijateljstva koja su se neslavno i burno zavrsila, sa najboljim drugom, prije godinu dana, i sa najboljom drugaricom..
sada imam mnogo boljih drugova od njih, ali mi je ipak pomalo tesko jer su to odnosi koji su trajali dugo, i nosili sa sobom gomilu pozitivnih sjecanja, emocija...
bilo je par njih sa kojima sam se mirno razisao, prosto zato sto su nam se i putevi u nekom trenutku razisli..

ja mogu da se sjetim dva velika prijateljstva koja su se neslavno i burno zavrsila, sa najboljim drugom, prije godinu dana, i sa najboljom drugaricom..
sada imam mnogo boljih drugova od njih, ali mi je ipak pomalo tesko jer su to odnosi koji su trajali dugo, i nosili sa sobom gomilu pozitivnih sjecanja, emocija...
bilo je par njih sa kojima sam se mirno razisao, prosto zato sto su nam se i putevi u nekom trenutku razisli..

Originally posted by ok_decko
Jedno pravo prijateljstvo mi je puklo, posle osam godina svakodnevnog druženja. U jednom momentu su nam se u potpunosti razišla shvatanja i razmišljanja, što je zna?ilo da je vreme da svako krene svojim putem

Meni se nesto slicno desilo...i uvek se rastuzim kad se setim osoba koje su mi nekad mnogo znacile a vise se ne druzimo ili nismo u kontaktu...

Prijatelji su uvek tu, mozemo da se ne vidimo godinama ali ona ljubav izmedju nas nas povezuje kao da smo se videli juche.
Mogu da me povrede poznanici kojima sam svojom krivicom dala veci deo sebe, altruistichno-naivna budala nema meru ili sam mozda egotriper, ja pa ja najbolja, dajem ti sebe...ma...nauchih se pameti malo.
Novostechenim prijateljima imam obichaj da kazem :"Izdaj me, ubicu te, ali ozbiljno."

Nema nicega loseg u prekidu prijateljstva jer...da su vredela, trajala bi

Te prekide i raskide ne treba shvatati li?no. To je kao sa telefonskim linijama...Telefonski vod je u kvaru, ili se popravi ili ne. I to je to. No, izgleda da neki ovde mešaju prijateljstvo sa vezama???

Postojala su dva dobra prijateljstva koja su pukla.

Sa drugaricom sam se zestoko posvadjao i resili smo da raskrstimo do kraja zivota.
Dok je sa drugom to izgledalo kao miran razlaz, medjutim obojica smo samo predjutali velike probleme i vise nikad nismo progovorili.

Iz ove perspektive vidim da mi ta prijateljstva nisu puno znacila i uopste ne zalim sto ne komuniciram sa tim ljudima.
Sada imam mnogo bolja i jaca prijateljstva koja mi mnogo znace!

Originally posted by Lemur
Sa drugaricom sam se zestoko posvadjao i resili smo da raskrstimo do kraja zivota.

Svojevremeno sam mislio da je to bilo neshto ljubavno... Ali, avaj...

Originally posted by unic0rn

Originally posted by Lemur
Sa drugaricom sam se zestoko posvadjao i resili smo da raskrstimo do kraja zivota.

Svojevremeno sam mislio da je to bilo neshto ljubavno... Ali, avaj...

Nisi ti bio upucen u nasu situaciju.

Sa tom devojkom ne bih mogao da budem ni da sam str8!

A jel ste pokušali da budete str&? Mislim, kao prijatelji?

Ja sam imao malo druga?ija iskustva. Ne radi se o izdaji niti o svaðama. Radi se o udaljavanju za šta je kriva prevelika geografska udaljenost. Puno prijatelja se preselilo u druge gradove i države, ?ak se jedan jako drag prijatelj odselio u Ameriku. Iako smo ostali u dobrim odnosima i komuniciramo telefonima i pismima u svakom slu?aju mi nedostaju.

U stvari postojala je jedna devojka koja je nestala, ali zaista. Jednostavno je zemlja progutala preko no?i. Naj?udnija stvar koja mi se desila po ovom pitanju

Originally posted by Morgan Le Faye

Moguce je da pucaju samo "pogreshna" prijateljstva.

Vasha iskustva? Postoje li?

Ne smem da generalizujem ali (sto se mene tice) ako nekog nazovem prijateljem (sto je za mene rec teska 25 tona) to je za uvek no matter what. Tako da mi ni jedan prijatelj nije 'nestao u treptaju oka' jer mi taj koji moze tako da nestane ne bi ni mogao biti prijatelj.

Zato i ne verujem da se prijateljem moze zvati neko koga znas kratko (godinu, dve...) Da bih se uopste usudio nekog da nazovem prijateljem moramo zajedno preci sedam gora i mora, Scile i Haribde....a kad to prodje onda jesmo prijatelji. A, ponavljam, to se ne moze za 1, 2, 3 godine....ili bar jako tesko.

Originally posted by operativni kadar
Radi se o udaljavanju za šta je kriva prevelika geografska udaljenost. Puno prijatelja se preselilo u druge gradove i države, ?ak se jedan jako drag prijatelj odselio u Ameriku. Iako smo ostali u dobrim odnosima i komuniciramo telefonima i pismima u svakom slu?aju mi nedostaju.

U tome i u takvim situacijama uvek znas ko je taj prijatelj. Mozes da ga ne vidis godinama, ne menja na stvari. Malo kome neko nije otisao negde....imam jako dobrog prijatelja koji je jos 1992 otisao u Pert (Aus) i, uzevsi u obzir prvi deo mog odgovora na Morganovo pitanje, ni za milimeter nismo manje prijatelji sad nego tad. A u nekim teskim situacijama pre mi se nasao on neko 'ovi preko plota'.

Originally posted by Morgan Le Faye
Prijateljstva nestaju u sekundi, u treptaju oka. Mogu ih pratiti dani svadjanja, ili pogreshan odabir rechi. Neka chak pucaju zbog istine.
Moguce je da pucaju samo "pogreshna" prijateljstva. Al zar smo svi mi toliko maloumni, da greshimo chitav zivot. Mozda je stvar u ochekivanjima, u onim velikim ochekivanjima, vecim od heroja i bogova.
I shta raditi kada se jedno prijateljstvo zavrshi?
Dozvoliti da ta/te osobe se nechujno ushunjaju u nash zivot nazad. Uz precutne rechi "sve je zaboravljeno, nastavljamo gde smo stali." I od tog prijateljstva kreiramo jednu obichnu simbiozu i zavrshavamo na istom intelektualnom razvoju poput bakterija u crevima prezivara.
Zar je tako teshko reci : ne, dosta, gotovo, kraj, zbogom.
I izdrzati moc te rechi "zbogom." Koja je jacha i od suza i od magije. Koja zatvara vrata jednog sveta, i progoni ljude van nasheg bivstvovanja, van nashih svetova.

Ono shto mi se skoro desilo, sam mogao i da ochekujem, iako necu da iznosim prljav vesh. I da opisujem te osobe i moju postavku prema njima. Nisam u stanju da s trenutnim nedostatkom energije, krijem tugu i osecaj uzasne boli. Bol nije u srcu, taj bol se uchi kontrolisati josh u obdanishtu, taj bol je bol ponosa i EGA. Kada neshto nije kako bi trebalo biti, nije idealno. Mogu nastaviti igru, i dochekati bivshe prijatelje koji su mi u neznanju tako cute zaboli noz u ledja, da budu srecni i radosni. Da im sve bude savrsheno u zivotu, i onda posmatrati kako polako gube, smatrajuci da imaju shanse da povrate ulozeno. Al kada kuca kaze: ne. Krupije se menja i varalice gube.
Smatram da sam u svom trenutnom bolu o chijoj je jachini izlishno govoriti prevazishao takav nachin razmishljanja. I da kada se ohistim od bola i stanem na noge, okrenem glavu na drugu stranu, i izbrishem ta imena, lica, dozivljaje. Malo po malo, dok se svetlost ne pretvori u senke, a senke polako pojede mrak. I vishe ni jedan atom energije ne potroshim na njih. Jer nisu vredni niti osvete, niti misli.

Vasha iskustva? Postoje li?

Unu?ice moja, ?ini se da si ti od onih koji lako kažu: "Gotovo, kraj!"...
Sigurno mi se samo ?ini... :najvan:

Originally posted by avalon
Nema nicega loseg u prekidu prijateljstva jer...da su vredela, trajala bi

Tacno.

Ima i jedna prigodna kompozicija Radise Urosevica na tu temu.
Kaze:

"Rastaje se sin od majke i od sunca oblaci
rastaju se i rodjeni, pa sto ne bi mi...?

Da je vredelo, ne bi propalo
da je valjalo, jos bi trajalo...."


Kazem ja, ima u folk kompozicijama mnogo zivotnih mudrosti, ma koliko se neki trudili da to demantuju.