Stranica 1 od 2
Tuga, patnja, bol....
Poslato: 07 Maj 2006, 12:47
od ::fy::
Ne znam da li ste nekada ušli u životnu fazu koja se najkra?e može opisati upravo re?ima kao što su tuga, patnja, bol, umor...?
Upravo sam u toj fazi.
I ranije se dešavalo da se ponekoliko dana ose?am nezadovoljnim sobom, da mi sve oko sebe smeta, da mi idu na živce svi ljudi (a pogotovo oni koji su nasmejani), konstantno se ose?am neispavano iako spavam po 11 sati dnevno, jednostavno nisam u stanju da progovorim niti jednu re?, a tišina mi se ?ini kao "božanski raj"... Meðutim, ovoga puta ta ose?anja su manje-više konstantno u meni, ve? nedeljama.
I taman kada se nekako oraspoložim
ili me moja
oraspoloži svojim toplim re?ima utehe i podrške, ve? u slede?em trenutku setim se svih problema i nesre?a ... ponovo zapadnem u bedak i nemam na?ina da ga sakrijem i otvoreno svoje neraspoloženje pokazujem svima oko sebe.
Prosto mi doðe da jednostavno pobegnem što dalje i zauvek kažem svima koji me nerviraju ZBOGOM
... ali onda se setim da ne postoji na?in da to u?inim u ovom trenutku i vratim se u ve? ustaljenu kolote?inu...
Nekada mi je polazilo za rukom da svoj stres nekako artikulišem, a sada ?ak ne mogu da se setim ni metoda za bar ublažavanje istog ...
oprosti mi na mom ponašanju u zadnje vreme. Ti si zaista poslednja osoba koaj zaslužuje nešto tako od mene, ali ja prosto za sada ne znam na?ina kako da se izborim sa problemima. Oprosti mi i znaj da sam ti zahvalan za svu podršku koju mi pružaš i da sam je i tekako svestan!
Poslato: 07 Maj 2006, 12:57
od taurus
Prolece izaziva pojacani rad hormona i ceste depresije.Najveci broj samoubistava je u martu,aprilu i maju upravo zbog toga...Jedan psihijatar je rekao: Prolece svaki problem dize na kub. Izdrzi jos malo!
Poslato: 07 Maj 2006, 13:37
od Vlada T
To je stoga sto u Srbendiji nema sauna i slicnih komodacija koje omogucavaju da se prezive tegobe svakodnevnog zivota - taj taedium vitae ....
Poslato: 07 Maj 2006, 13:41
od gari
Poslato: 07 Maj 2006, 13:42
od Paki
.....
.........
.........................................
.......
.......
.....
.........
.........
Poslato: 07 Maj 2006, 13:50
od zboO
ja sam konachno izashla iz te faze, bar delimichno....tj. eliminisala sam patnju, bol i tugu...ali je ostao veliki UMOOOR, sto je i normalno...jer posle svega ovoga sto je nenormalno....dodje umor...ali nadam se da ce se i to srediti.
ne znam bash da li bi mi sauna pomogla...znam da ne bi...ali bi mi prijalo neko malo ostrvo..peshchana plaza...i more....(koralni grebeni) i sve sto ide uz tu sliku....i niko vala .....samo ja i nivea sun block, ice coffie....sladoled i povetarac...e to bi mi vec definitivno prijalo....i ako ne odem negde obesicu se.....chasna titova!!!
Poslato: 07 Maj 2006, 13:53
od *deni*
Osmehom se borim protiv chamotinje i tuge.
Naravno i radom i ulaganjem u sebe.
Poslato: 07 Maj 2006, 14:12
od ::fy::
Originally posted by zbunjena
...ali bi mi prijalo neko malo ostrvo..peshchana plaza...i more....(koralni grebeni) i sve sto ide uz tu sliku.... .....i nivea sun block, ice coffie....sladoled i povetarac...e to bi mi vec definitivno prijalo....i ako ne odem negde obesicu se.....
, zaista sam uživao dok sam ?itao tvoj opis. Ali to ne mora da bude neko ostrvo ili more, meni je dovoljno da odem na plac (30km od Beograda) i da upravo uživam onako kako si opisala ... a još ako bi tu moja sre?a bila samnom, ose?aj bi bio potpun.
Meðutim, to bi samo privremeno "rešilo" moje probleme i po povratku u BG ubrzo bih se vratio u strau kolote?inu ... mora?u da naðem neko dugoro?no rešenje problema, a bojim se da ?e se to desiti tek kada otpo?nem samostalni život ...
Poslato: 07 Maj 2006, 14:17
od zboO
joj ja nemam plac, pa sam zato izabrala ostrvo!!
sorry.
samo kazem da bi mi takav odmor pomogao da se reshim ovog umora...ostale stvari se reshavaju vremenom, laganiceeee....svemu dodje kraj, ne brini....posao (fax), dechko, drugari....svakodnevne obaveze...samo polako u, uz sve to navedeno cesh se reshiti i patnje i bola....ma sve ce se srediti...
ps. hocu i ja jedan plac 30km od bgd-a, i jednu "srecu" za poneti
(vece su sanse za plac od ostrva jeb ga)
Poslato: 07 Maj 2006, 14:22
od hlaefdige
hej ozbiljno porazmisli o moru... a do tada izmisli nesto jako vazno sto bi mogao da radis...pa makar i samo da pravis neku kompilaciju za nekoga..ali da bude savrsena... i pokusaj da otkrijes pravi uzrok..iskreno...lezi pocni da listas po glavi o cemu bi moglo da se radi...ako nema niceg..onda je stvarno samo sezonska depresija (join the fuckin' club)... i da! politikin zabavnik!!!!! odlicna stvar!!! zaposli mozak u svakom slucaju!
Poslato: 07 Maj 2006, 14:29
od ::fy::
Ma najgore je što znam pravi razlog problema - to su moji roditelji (pre svega ultra-konzervativan, vojni?ki vaspitan otac) i što ne mogu da uti?em na njega (na taj problem). Do sada sam uvek mogao da rešim probleme koji su bili u mojoj mo?i, ali ovo je zaista prvi put da nemam (ili mi se trenutno tako ?ini) mogu?nosti da ga rešim...
A rešio sam da se posvetim fakultetu i u?enju, nebi li nekako skrenuo misli sa problema (iako do ispitnog roka imam još mesec i po dana) ... za sada mi to mal?ice pomaže....
Poslato: 07 Maj 2006, 14:33
od Heavy Metal Lover
mozda ne moze svakom da pomogne ali ja depresiju lecim muzikom i uvek bude uspesno
Cos I'm moving on up. You're moving on out.
Movin' on up. Nothing can stop me.
Moving on up. You're moving on out.
Time to break free. Nothing can stop me.
( M People - Moving On Up )
Poslato: 07 Maj 2006, 14:34
od *deni*
Ja umem i kolo da zaigram kada sam depresivan. Sitan vez nogama zaista pomaze.
Poslato: 07 Maj 2006, 14:36
od hlaefdige
pa smisli nesto dugorocno... na rpimer, razradjuj planove kako bi jednog dana mogao da se iselis odatle... a ostatak vremena popuni tim kratkorocnim...i neki sitnim uzivancijama...kad si na rpimer poslednji put pravio neku super vocnu salatu? ili nesto slicno... vazno je da se desava i nesto kreativno....nesto bas onako...da se zaradis i glavom i rukama....u ostalom, ako sam dobro shvatila, ti imas ostvarenu ljubav....pa slavi je malo...
Poslato: 07 Maj 2006, 18:41
od gari
Poslato: 07 Maj 2006, 18:53
od Heavy Metal Lover
Poslato: 07 Maj 2006, 20:07
od Dina
Mislim da je ucenje i pravo resenje problema... jer kada zavrsis fax i nadjes posao, odvojis se od oca njegovo ponasanje i stavovi ce imati mnogo manji uticaj na tvoj zivot.
Inace meni se cini da sam usla u fazu otupelosti... Slabo me sta dodiruje i pozitivno i negativno. To mi je nekako i gore stanje, cini mi se da mi je bilo bolje dok sam imala stanja tuge nego ovo.
Poslato: 07 Maj 2006, 20:33
od ::fy::
Originally posted by gari
Ipak, dok se ne oslobodi o?eve stege, ništa od rešavanja problema. Taj ose?aj gušenja i izaziva depresiju, još ako mu name?e i svoje stavove o životu /a svi o?evi to rade/ onda se stanje još i pogoršava. Ove preporuke o muzici, sitnom vezu nogama itd. su samo prikrivanje pravog problema a to je-otac.
Da, upravo se o tome radi...havla gari, jedini si potrefio srž moje depresije i ose?aja nemo?nosti....
Jedino u šta polažem sve nade i napore jeste ?injenica da bih slede?e godine u oktobru trebalo da završim svoje studije, što je glavni uslov da uopšte po?nem i da razmišljam o samostalnom životu.
Poslato: 07 Maj 2006, 21:21
od spliff
mislim da cce u utorak da ti se popravi raspolozzenje. barem malo....
Poslato: 07 Maj 2006, 22:21
od gari
Poslato: 07 Maj 2006, 22:50
od Vlada T
Naravno da je Otac (lakanovski shvacen) glavni izvor problema - to je zaglusujuci hod represije koji tesko da ce ikada prestati.
Ali, bilo kako bilo, i dalje smatram da je sauna sasvim solidno resenje za indisponiranosti duha i tela. Pa i da se malo skine taj jaram kapitalistickog ugnjetavanja.
Poslato: 07 Maj 2006, 23:10
od Paki
Poslato: 08 Maj 2006, 09:05
od spliff
e gari gari.... nemash ti pojma!
@ paki: idemo svi!
Poslato: 08 Maj 2006, 12:25
od gari
Poslato: 08 Maj 2006, 17:15
od Tot
Originally posted by ForeverYoung
Ne znam da li ste nekada ušli u životnu fazu koja se najkra?e može opisati upravo re?ima kao što su tuga, patnja, bol, umor...?
Upravo sam u toj fazi.
I ranije se dešavalo da se ponekoliko dana ose?am nezadovoljnim sobom, da mi sve oko sebe smeta, da mi idu na živce svi ljudi (a pogotovo oni koji su nasmejani), konstantno se ose?am neispavano iako spavam po 11 sati dnevno, jednostavno nisam u stanju da progovorim niti jednu re?, a tišina mi se ?ini kao "božanski raj"... Meðutim, ovoga puta ta ose?anja su manje-više konstantno u meni, ve? nedeljama.
I taman kada se nekako oraspoložim ili me moja oraspoloži svojim toplim re?ima utehe i podrške, ve? u slede?em trenutku setim se svih problema i nesre?a ... ponovo zapadnem u bedak i nemam na?ina da ga sakrijem i otvoreno svoje neraspoloženje pokazujem svima oko sebe.
ima u tvom opisu nekoliko elemenata koji ukazuju na depresivno stanje i to svakako jeste neka vrsta depresije. Prosao sam kroz autoritarnu roditeljsku fazu i znam o cemu se radi. To je prirodna i ljudska reakcija na o?aj koji osecas zbog porodicnih problema. U ovoj situaciji tvoj otac tebe neurotizuje, deprivira na razne nacine. Autovao si se ako se ne varam pred roditeljima i oni ce jednom to morati prihvatiti. Vrlo je tesko ali za pocetak moras racunati s izvesnim ogranicenjima, ako se ta stanja nastave prirodno je da potrazis neku terapeutsku psiholosku ili psihijatrijsku pomoc. Zapravo je tvoj otac taj kome isto tako treba terapija kako bi se smirio i prestao na tebi da se latentno ili manifestno izivljava pa mislim da bi neka zajednicka grupna terapija bila od pomoci. MOra da mu se objasni da stvara permanentno patolosku porodicnu situaciju i ugrozava tvoje psihicko zdravlje. Znam da je lako davati savete.
Mnogo ti znaci sto imas decka i svakako nisi potpuno sam. drzi se.
Poslato: 08 Maj 2006, 18:47
od gari
Poslato: 11 Maj 2006, 23:44
od HARP
Napisah ovo nedavno:
Od spoznaje svoje sklonosti do sada ispisala se jedna linija samoce koja prati uvek sve oko mene I uvek je prisutna bez obzira na okolnosti I tok dogadjaja. Jos uvek niko nije uspeo trajno da je ukloni ili makar prekine njenu putanju. Od najranijih dana mog otkrivanja želje za onim sto volim i sto mi je potrebno po?eo sam poja?ano da ose?am. Odmah sam uvideo da sve ono sto želim nije uvek dostupno, a ponekada ?ak i nemogu?e. Bol prouzrokovana sa tim saznanjem nikada nije nestala, samo ugusena sa izgradnjom li?nosti i karaktera kako ne bi prouzrokovala osobine sebi?nosti i osvete.
Sama potreba za davanje i primanje ljubavi kod svih nas je postala naglasena sa godinama i ako u pojedinim periodu gubila intenzitet zbog svakodnevnice i problema koji su na trenutak odvla?ili paznju. Drugi su nanosili bol svojim laznim znacima upu?enim u mom smeru u cilju svojih potreba, sebi?no koriste?i samo sve ono sto je njima odgovaralo. Pravdanja i objašnjenja koja su služila za ispiranje mozga i skidanje njihove odgovornosti sa svega. Teme su se zatvarale u njihovu korist, a na moju štetu.
Što se više pove?ava nivo tolerancije, iskrenosti i razumevanja toliko više bivamo osudjeni i odba?eni do trenutka kada bi neko uvideo dobru priliku da se okuša u ponovnom iskoristenju u svoju korist. Odbrambeni sistem koji bi trebao biti izgradjen na osnovu iskustva treba biti uklju?en svo vreme. Jedini problem je ljubav koja ruši sve barijere i odbrane, pa ponovo popuštamo pred svim tim ostavljaju?i nekome dostupne sve šifre i kljuceve. Samo je pitanje vremena kada budemo na trenutak okrenuli ledja da situacija ode u njihovu korist uzimajuci sve ono zašta su na prvo mesto i ušli u naš život.
Laž i spletke postali su sastavni deo svakodnevnog odnosa. Ljubav je postala samo re? ?ije zna?enje ve?ina , a možda vise i niko ne može pravilno da definiše.
Sve se pretvorilo u beskona?nu potragu za ne?im što mislimo da nam je potrebno ili što nismo imali, pa preko nekoga želimo da nadoknadimo. Sami sebi ne možemo biti dovoljni, pa samim tim trazimo i tražimo. Kada nadjemo po?injemo da uporedjujemo i merkamo, prou?avamo, kao da ta prilika nije dovoljno dobra, vezujemo se polako, ali sigurno i na kraju se otvaramo ?ime postajemo ranjivi i nase slabosti bivaju izložene i date drugima na ?uvanje, koji istu ?ekaju da iskoriste kao argument za postizanje cilja ili izlaska iz cele stvari kao pobednik. Zna?i gubitak poverenja je nešto o ?emu bi trebalo da se pri?a gotovo u svakoj prilici medjuljudskog odnosa. Time teramo sebe da stalno sumnjamo,što nas ?ini neprirodnim i dosadnim. Odbrambeni sistem koji nas svo vreme ?ini napetim je samo proizvod iskustva u kome je emocionalni bol ostavio veliki trag, pa su reakcije iste bez obzira da se nekada radi i o osobi koja nema iste namere.
Zašto uvek volimo one koji nas odbijaju, a oni koji žele da nas vole jednostavno im izmi?emo težeci zaslepljeni nekim drugim. Toliko patnje zbog neuzvra?ene ljubavi ili paznje koja nas gusi i zatvara u sebe ?ine?i nas izolovanim i nemo?nim za novi korak, nova poznanstva. Saznanje da svi oni lepi trenutci koje smo prizeljkivali sada nemaju nadu i gube svaki smisao ?ine nas da se osecamo odba?eni i sami. Gradimo zid oko sebe koji moze samo da skodi nama a ne da nas štiti. Potrebno je da osetimo nesto bolje od onoga zasta smo patili da bi nam odvuklo paznju za onim proslim i u?ini nas ponovo srecnim.
Ljudi ima li nesto bolje, ja se iskreno nadam i trazim, jedino to moze biti protivotrov zaražene ljubavi koja polako umire.
GOX
Poslato: 11 Maj 2006, 23:49
od hlaefdige
jesi malo bolje? bar.... vidi koliko ljudi se potrudilo...oko tebe...s dobrom namerom....
Poslato: 12 Maj 2006, 00:03
od gari
Poslato: 12 Maj 2006, 00:17
od HARP
..... Samo te gledam ! 
