- 07 Maj 2006, 12:47
#493054
Ne znam da li ste nekada ušli u životnu fazu koja se najkra?e može opisati upravo re?ima kao što su tuga, patnja, bol, umor...?
Upravo sam u toj fazi.
I ranije se dešavalo da se ponekoliko dana ose?am nezadovoljnim sobom, da mi sve oko sebe smeta, da mi idu na živce svi ljudi (a pogotovo oni koji su nasmejani), konstantno se ose?am neispavano iako spavam po 11 sati dnevno, jednostavno nisam u stanju da progovorim niti jednu re?, a tišina mi se ?ini kao "božanski raj"... Meðutim, ovoga puta ta ose?anja su manje-više konstantno u meni, ve? nedeljama.
I taman kada se nekako oraspoložim ili me moja oraspoloži svojim toplim re?ima utehe i podrške, ve? u slede?em trenutku setim se svih problema i nesre?a ... ponovo zapadnem u bedak i nemam na?ina da ga sakrijem i otvoreno svoje neraspoloženje pokazujem svima oko sebe.
Prosto mi doðe da jednostavno pobegnem što dalje i zauvek kažem svima koji me nerviraju ZBOGOM ... ali onda se setim da ne postoji na?in da to u?inim u ovom trenutku i vratim se u ve? ustaljenu kolote?inu...
Nekada mi je polazilo za rukom da svoj stres nekako artikulišem, a sada ?ak ne mogu da se setim ni metoda za bar ublažavanje istog ...
oprosti mi na mom ponašanju u zadnje vreme. Ti si zaista poslednja osoba koaj zaslužuje nešto tako od mene, ali ja prosto za sada ne znam na?ina kako da se izborim sa problemima. Oprosti mi i znaj da sam ti zahvalan za svu podršku koju mi pružaš i da sam je i tekako svestan!
Upravo sam u toj fazi.
I ranije se dešavalo da se ponekoliko dana ose?am nezadovoljnim sobom, da mi sve oko sebe smeta, da mi idu na živce svi ljudi (a pogotovo oni koji su nasmejani), konstantno se ose?am neispavano iako spavam po 11 sati dnevno, jednostavno nisam u stanju da progovorim niti jednu re?, a tišina mi se ?ini kao "božanski raj"... Meðutim, ovoga puta ta ose?anja su manje-više konstantno u meni, ve? nedeljama.
I taman kada se nekako oraspoložim ili me moja oraspoloži svojim toplim re?ima utehe i podrške, ve? u slede?em trenutku setim se svih problema i nesre?a ... ponovo zapadnem u bedak i nemam na?ina da ga sakrijem i otvoreno svoje neraspoloženje pokazujem svima oko sebe.
Prosto mi doðe da jednostavno pobegnem što dalje i zauvek kažem svima koji me nerviraju ZBOGOM ... ali onda se setim da ne postoji na?in da to u?inim u ovom trenutku i vratim se u ve? ustaljenu kolote?inu...
Nekada mi je polazilo za rukom da svoj stres nekako artikulišem, a sada ?ak ne mogu da se setim ni metoda za bar ublažavanje istog ...
oprosti mi na mom ponašanju u zadnje vreme. Ti si zaista poslednja osoba koaj zaslužuje nešto tako od mene, ali ja prosto za sada ne znam na?ina kako da se izborim sa problemima. Oprosti mi i znaj da sam ti zahvalan za svu podršku koju mi pružaš i da sam je i tekako svestan!